Incident kod kapije Sakurada
Incident kod kapije Sakurada ili Incident Sakuradamon (桜田門外の変 Sakuradamon-gai no Hen, or 桜田門の変 Sakuradamon no Hen) je događaj u kome je izvršen atentat na glavnog ministra i „taira“ Ii Naosukea (1815.–1860.) Ubistvo se desilo 24. marta 1860. od strane ronin samuraja oblasti Mito, ispred kapije Sakurada, Edo zamka.
O incidentu uredi
Ii Naosuke bio je uticajna figura Bakumacu perioda i zagovornik ponovnog otvaranja Japana nakon više od 200 godina izolacione politike. Zbog svojih uverenja bio je veoma kritikovan, posebno nakon potpisivanja Harisonovog ugovora 1858. godine sa američkim konzulom što je pokrenulo lavinu drugih, sličnih sporazuma sa drugim državama zapadnog sveta.[1] Zahvaljujući tome, od 1859. godine luke Nagasaki, Hakodate i Jokohama postale su otvorene za stranu trgovinu kao deo uslova potpisanim sporazumima.[2]
Ii Naosuke je takođe bio kritikovan zbog toga što je ojačao autoritet šogunata naspram lokalnih daimjoa naređujući političku čistku gde je sa vlasti i visokih pozicija uklonio sve neistomišljenike.[1] Naosuke je uspeo da stvori sebi moćne neprijatelje postavljajući šoguna Ijesadu, na vlast kao i zbog prinude na ostavke raznih suparnika iz oblasti Mito, Hizen, Ovari, Tosa, Sacuma i Uvadžima.[3]
Ovi postupci razvili su otpor prema šogunatu, što je naročito pogodilo školu Mitogaku u oblasti Mito.[4]
Atentat uredi
Atentat se odigrao izvan Edo zamka u Edu (današnji Tokio) koja je tada bila rezidencija šoguna i njegove vlasti.[1] Ii Naosuke je već ranije bio upozoren na mogućnost napada pa su ga mnogi ohrabrivali da napusti svoj položaj i povuče se iz javnosti ali je Naosuke to odbijao govoreći: “Moja bezbednost nije ništa u odnosu na opasnost koja preti našoj državi“.[5]
Naosukea su napala 17 Mito ronina zajedno sa Arimurom Džisaemonom (有村次左衛門) koji je bio iz Sacume.[6] Dok je direktan frontalni napad privukao pažnju čuvara i obezbeđenja, jedan od napadača iz pozadine puca pištoljem (mornaričkim koltom 1851) u palakin u kojima je bio Naosuke. U opštoj gužvi Arimura izvlači iz palakina povređenog Naosukea i obezglavljuje ga mačem, nakon čega i sam izvršava sepuku.
Zaverenici su sa sobom nosili manifeste gde su objasnili razloge njihovog napada:
Iako smo potpuno svesni neophodnosti promena koje su se desile dolaskom Amerikanaca u Uragi, smatramo da su neke odluke u potpunosti protiv interesa države i da predstavljaju mrlju koja blati nacionalnu čast. Mi smo protiv toga da se uspostavi trgovina sa strancima, da se dozvoli njihov boravak u dvorcu, da se zaključuju ugovori sa njima, da se zabrani praksa fumi-e (gaženje ikona), dozvoli praktikovanje njihove zle religije i prime stranci koji hoće da žive u Japanu (...)Zbog toga smo odlučili da budemo nebesko oružje i kaznimo ovog zločinca posvećujući se dužnosti da sprečimo ozbiljnu nesreću i zlo ubijanjem ovog svirepog autokrate.
— Manifest Sakuradamon zaverenika.[7]
Vest o ovom ubistvu proširile su preko Pacifika sve do San Franciska koji su vest preko Poni ekspresa proširili dalje na američki zapad. U broju Njujork Tajmsa, 12. juna 1860. pisalo je da je japanska misija u Americi koja se zadesila u Filadelfiji čula i bila obaveštena o događaj u Edu.[8]
Posledice uredi
Budući da je udar imao pozitivnog odjeka među stanovništvom, slaveći zaverenike kao heroje naterao je bakufu da omekša svoje stavove usvajajući kompromisnu politiku „Kobu gatai“ ("Savez cara i šoguna") koju je prodložio oblast Mito i Sacuma koji su u toj prilici videli šansu da nametnu svoju političku prevlast.[4] Ovaj događaj osnažio je političku ideju Sono džoi ("Podržimo cara, proterajmo varvare") koja je počela da ima sve više pristalica.[9][10]
Tokom sledećih godina, sve do pada šogunata 1868. godine, ulice Eda, Kjota i svih većih gradova Japana postaće poprište sukoba i napada kako na vladine zvaničnike (napad na Anda Nobumuse) tako i na strance (Incident Namamugi gde je ubijen engleski trgovac Ričardson). Kao komentar na događaje ser Ernest Satov je svojevremeno izjavio: "Preduzeta je krvava osveta na jednog pojedinca (Ii Naosukea), ali se neprijateljstvo prema sistemu razvijalo i vremenom povećavalo tako da je sad on u potpunoj propasti".[11]
Konflikti su dostigli svoj kraj po završetku Bošin rata gde je vojska šogunata potpuno potučena od strane carske vojske koja je rezultirala novim periodom i Meidži obnovom u 1868. godini.
Vidi još uredi
- Oblast Hikone
- Oblast Mito
- Mito pobuna (Pobuna tenguto)
- Ansei čistka
Reference uredi
- ^ a b v Watanabe 2001, str. 39
- ^ Satow, str. 31
- ^ Satow, str. 33
- ^ a b Morishima 1984, str. 68 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMorishima1984 (help)
- ^ Murdoch 2004, str. 698.
- ^ Murdoch 2004, str. 697.
- ^ Murdoch 2004, str. 702.
- ^ "The Japanese in Philadelphia," New York Times. June 12, 1860.
- ^ Morishima, Michio (21. 06. 1984). Why Has Japan 'Succeeded'?: Western Technology and the Japanese Ethos. Cambridge University Press. str. 68—. ISBN 978-0-521-26903-2.
- ^ Tsuzuki 2000, str. 44.
- ^ Satow, str. 34
Literatura uredi
- Tsuzuki, Chushichi (2000). The Pursuit of Power in Modern Japan 1825-1995. Oxford University Press, UK. str. 44. ISBN 978-0-19-154245-9.
- Murdoch, James (2004). A History of Japan. Psychology Press. str. 697. ISBN 978-0-415-15417-8.
- Morishima, Michio (1984). Why Has Japan 'Succeeded'?: Western Technology and the Japanese Ethos. Cambridge University Press. str. 68. ISBN 978-0-521-26903-2.
- Watanabe, Hiroshi (2001). The Architecture of Tokyo: An Architectural History in 571 Individual Presentations. Edition Axel Menges. str. 39. ISBN 978-3-930698-93-6.
- Satow, Sir Ernest 2006 A Diplomat in Japan Stone Bridge Classics. ISBN 978-1-933330-16-7.