Ipatije Rutinski
Ipatije Rutinski, poznat i kao Ipatije Vitinski, Ipatije Frigijski († oko 443-446) je bio vizantijski monah iz Bitinije, iguman monaške zajednice u Rufinima. Sačuvano je njegovo žitije koji je napisao njegov učenik, monah istog manastira Kalinik. Ovaj dokument je dragocen izvor podataka o svakodnevnom životu provincijskih monaha Vizantije početkom 5. veka.
Sam Kalinik je početkom 5. veka prešao u hrišćanstvo. Pre zamonašenja bio je notar. Zbog niskog stepena obrazovanja pisao je jednostavnim stilom, uprošćenim crkvenim grčkim jezikom. S druge strane, razlog za jednostavnost Kalinikovog jezika je njegovo odbacivanje jezika „nekih bivših pravnika“ koji „filozofiraju uobičajenu komunikaciju helenskog obrazovanja“. Prema ovom mišljenju, Ipatijev život je napisan bogatim i preciznim jezikom svakodnevnog života. Tekst je napisan najkasnije 450. godine[1].
Ipatije je bio sin advokata frigijskog porekla, koji se preselio u Carigrad i tamo živeo u luksuzu. Umesto da nastavi očevo delo, Ipatije je u mladosti napustio studije gramatike i pridružio se manastiru u seoskom predgrađu prestonice, u Trakiji. Njegov iguman je bio Jermen Jona, koji je ranije služio u carskoj gardi. Područje u kome se nalazio njihov manastir uveliko je stradalo od najezdi Gota i Huna početkom 380-ih godina, a zalaganjem Jone, koji je imao veze među aristokratijom, u manastir su primane izbeglice iz okolnih sela.
Ipatije je 3. aprila 400. godine zauzeo napušteni manastir Rufinijanu, koji je osnovao prefekt Rufin na svojim bitinskim posedima. Posle Rufinovog pogubljenja 395. godine, manastir je prenet na drugog vlasnika, koji nije bio zainteresovan za održavanje monaške zajednice koja je u njemu živela. Kada je Ipatije stigao tamo, verovalo se da su se na ovom mestu nastanili demoni. Verovalo se da se u manastiru čuvaju mošti apostola Petra i Pavla. Tokom pustošenja zgrada manastira je teško oštećena. Zahvaljujući trudu Ipatija, koji je organizovao proizvodnju i prodaju korpi i baštenskog alata, kao i uz podršku bogate hrišćanske matrone, manastir je obnovljen i počeo je da se razvija. Do 406. godine u njemu je živelo 30 monaha. Izvesni Aecije, koga je Ipatije izlečio od bezumlja, platio je popravku zgrada i izgradnju nove kapele. Manastir je imao svoj akvadukt, koji je korišćen sve dok za njega nije izgrađena sopstvena cisterna. U periodu njenog najvećeg procvata, broj monaha Rufinijane dostigao je pedeset.
Posle nekoliko godina prepodobni Ipatije je otputovao u Trakiju i stupio u onaj manastir gde se ranije podvizavao. Monasi manastira Rutinskog ga tamo našli i molili ga da im bude iguman. Prepodobni jr pristao, i od toga vremena počeo da vrši velike podvige. Zbog tih podviga Ipatije se udostojio dara čudotvorstva od Boga, i činop je mnogo čudesnih isceljenja: besomučne, slepe, suhe i žene krvotočive. Mnogim nerotkinjama on je izmolio od Boga sposobnost da rađaju decu, i majkama dojiljama povratio mleko. Mnogo puta je molitvom izveo vodu, dodao hleb i drugu hranu, umnožavajući ih u vreme oskudice, molitvom je odgonio svaku bolest od ljudi i od domaćih životinja. Hrana mu je bila: vareno semenje, povrće i malo hleba. Pa i ovu oskudnu hranu on je uzimao samo kasno uveče[2].
Biografija Ipatija Bitinije sadrži podatke o širenju hrišćanstva u Frigiji početkom 5. veka i u Bitiniji u prvoj polovini 5. veka. Priča Kalinika o Artemidinom prazniku u planinskom delu Bitinije, koja se odnosi na poslednje godine Ipatijevog života, veoma je detaljna. Borbu protiv Artemidinog kulta u Maloj Aziji, koju je započeo Ipatije, nastavili su njegovi učenici, posebno Kalinik. Pored borbe protiv paganskih kultova na selu, Ipatije je reagovao na proslave Halkidona 431. godine, gde su nastavljene olimpijske proslave. Program ovog lokalnog festivala, zabranjenog za vreme vladavine Konstantina Velikog, nije poznat, ali je verovatno uključivao sportska, književna i muzička takmičenja. Kao odgovor na to, Ipatije je okupio odred od dvadeset monaha i otišao u Halkidon kako bi sprečio ovo slavlje. Pošto nije dobio podršku od arhiepiskopa Evlalija, Ipatije se obratio lokalnim arhimandritima sa apelom da se pridruže njegovoj borbi protiv paganskog „sataninog praznika“.
Kalinik izveštava da su mnogi neznabošci iz drugih gradova dolazili kod Ipatija da se krste.
Izvori uredi
- ^ Trombley, Frank R. (2001). Hellenic religion and Christianization, c. 370-529. Boston: Brill Academic Publishers. ISBN 0-391-04121-5. OCLC 47869287.
- ^ „Sveti prepodobni Ipatije, iguman Rutinski”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-15.