Irena Grafenauer
Irena Grafenauer (Ljubljana, 19. jun 1957) slovenačka je flautistkinja. Prva je žena u istoriji koja je postala solista na flauti Simfonijskog orkestra Bavarskog radija, jednog od najboljih na svetu.[1] Jedna je od najvećih evropskih flautistkinja s kraja 20. i početka 21. veka.[2][3]
| Irena Grafenauer | |
|---|---|
 Irena Grafenauer, 2007 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. jun 1957. |
| Mesto rođenja | Ljubljana, FNR Jugoslavija |
| Zanimanje | flautistkinja solistkinja |
Biografija uredi
Irena Grafenauer rođena je 1957. godine u Ljubljani, u muzičkoj porodici gde je i dobila prve pouke iz muzike. Muzičko obrazovanje započela je sa 8 godina. Srednju muzičku školu završila je u rodnom gradu sa petnaest godina, da bi školovanje nastavila na Muzičkoj akademiji u Ljubljani, kao učenica čuvenog slovenačkog flautiste Borisa Čampe.[4] Akademiju završava ubrzano 1975. godine, posle svega tri godine studija. Još kao student, osvojila je nagrade na nekolicini značajnih konkursa, među kojima se ističe njena pobeda na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine u Beogradu 1975. godine, koja je na najbolji način najavila njene dalje uspehe. Već 1978. dobija prvu nagradu na Svetskom takmičenju flautista u Ženevi, kao i nagradu „Zvezda godine” u Minhenu.[5]
Koncertna karijera Irene Grafenauer puni zamah doživela je osamdesetih godina 20. veka, da bi se kasnije posvetila pedagogoškom angažmanu na čuvenom salcburškom Mocarteumu. Kao solista, Irena Grafenauer, je nastupala sa većinom značajnih evropskih i svetskih orkestara i dirigenata poput Karla Bema, Danijela Barenbojma, Leonarda Bernstina i drugih.[5]
Godine 2003. obolela je od leukemije i povukla se iz javnog života. Više ne predaje na Univerzitetu, ali povremeno nastupa na festivalima. Od 1987. godine živi u Minhenu.[1]
Muzička karijera uredi
Ova priznanja otvorila su joj vrata u svet muzike, pa je veđ 1977. godine angažovana je kao glavna flautistkinja Simfonijskog orkestra Bavarskog radija (Bavarian Radio Symphony Orchestra) pod vođstvom Rafaela Kjubelika (Rafael Kubelik) i ser Kolina Dejvisa (Colin Davis) i na tom mestu je ostala jedanaest godina, sve do 1987. Irena je bila prva žena u dugogodišnjoj istoriji ovog orkestra koja je nastupala kao solista na flauti.[5] Orkestar Bavarskog radija ubraja se među najbolje na svetu.[1] Oktobra 1987. imenovana je za profesora na Univerzitetu Mocarteum u Salzburgu, gde je predavala više od dve decenije.[6]
Nje repertoar obuhvata dela za flautu u širokome rasponu od baroka do savremenih muzičkih ostvarenja, a posebno dela slovenačkih kompozitora. Irena Grafenauer je umetnica izvanredne tehnike, sposobnosti stvaralačkog proživljavanja i scenske uverljivosti.[7]
Važniji nastupi i ostala angažovanja uredi
Irena Grafenauer uspešno je gostovala kao solista u mnogim evropskim zemljama, Americi, Japanu i Australiji. Redovno učestvuje na Lockenhaus Chamber Music Festival Gidona Kremera, tradicionalnom festivalu kamerne muzike u dvorcu Lokenhaus u Austriji. Na ovom festivalu Irena učestvuje od samog osnivanja 1981. godine[8] a često je svirala i sa orkestrom „Kremer & Friends”.[6]
Osnovala je duet sa harfistkinjom Marijom Graf, sa kojom deli dugo i harmonično partnerstvo. Takođe je redovno svirala sa Berlinskom Filharmonijom, duetom koji čine Jorg Bauman ( Jörg Baumann) i Klaus Stol(Klaus Stoll), pijanistima kao što su Oleg Meisenberg (Oleg Maisenberg), Robert Levin (Robert Levin), i Helmut Dojč (Helmut Deutsch), gitaristom Eliotom Fiskom (Eliot Fisk) i gudačkim kvartetom Čerubini (Cherubini Quartet).[6]
Diskografija uredi
Tokom svoje plodne umetničke karijere Irena Grafenauer snimila je tridesetak albuma za različite inostrane izdavače. Danas ekskluzivno snima za kompaniju Filips, za koju je realizovala komplet od 10 kompakt-diskova sa delima kompozitora različitih epoha. Među njima, naročito je zapažen njen album sa delima Volfganga Amadeusa Mocarta, koji je snimila sa članovima orkestra Academy of St. Martin-in-the-Fields. Ovim projektom Irena se uključila u veliki projekat objavljivanja celokupnog opusa ovog kompozitora,[5] Angažovana je takođe da snimi i francuski album sa delima kompozitora kao što su Klod Debisi, Moris Ravel, Žak Iber i Alber Rusel.[6]
Angažovanje na filmu uredi
Godine 1994. bila je autorka muzike za film Raskršće (Intersection), u kome glavne uloge igraju Ričard Gir i Šeron Stoun.[9] Naredne godine pojavila se u dokumentarnom muzičkom filmu Penderecki protiv Pendereckog (Penderecki Conducts Penderecki).[10]
Nagrade uredi
- Godine 1978. dobila prvu nagradu na Svetskom takmičenju flautista u Ženevi.
- Godine 1979. dobila je nagradu „Zvezda godine” u Minhenu.
- Godine 1985. dobila je nagradu „Orlando” za muziku na Duprovačkim letnjim igrama.
- Za izuzetan doprinos slovenačkoj kulturi, Irena Grafenauer dobila je Orden slobode Republike Slovenije.[5]
- Godine 2005. dobila je Prešernovu nagradu,[11] najveće priznanje Slovenije u oblasti umetnosti.
- Godine 2008. proglašena je počasnom građankom Ljubljane.[12]
Nastupi u Srbiji uredi
Od 2000. godine Irena Grafenauer nastupala je više puta u Srbiji. Dva puta nastupala je na beogradskom BEMUS-u, oktobra 2001.[13] i oktobra 2004. godine.[14] Aprila 2018. nastupala je na novosadskom NOMUS-u,[15] a juna 2019. na Somborskim muzičkim svečanostima.[6]
Irena Grafenauer nastupila je 6. decembra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, zajedno sa Simfonijskim orkestrom i Horom RTS na koncertu u čast preminulom Dušanu Jovanoviću, direktor Muzičke produkcije RTS-a.[16]
Reference uredi
- ^ a b v Horvat, Tina (30. 9. 2017). „Irena Grafenauer se z glasbo bori proti bolezni”. Slovenske novice (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ „Irena Grafenauer, Mate Bekavac & Kronberg Academy”. Zvanična prezentacija. Muzička omladina Novog Sada. 20. april 2018. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ Zlobec, Marijan (2005). „Najboljša flavtistka na svetu = The greatest flute player in the world”. Slovenija.svet : revija za Slovence po svetu. 2/2: 9—11. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ Morin, Alexander J. (2002). Classical Music: The Listener's Companion. Hal Leonard Corporation. str. 1158. ISBN 978-0-87930-638-0. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ a b v g d „Veliki interpretatori – Flautistkinja Irena Grafenauer”. Zvanični sajt. RTS. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ a b v g d „UČESNICI”. Zvanična prezentacija. Somborske muzičke svečanosti. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ „Grafenauer, Irena”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 25. 11. 2019.
- ^ „Lockenhaus Chamber Music Festival”. official (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 11. 2019.
- ^ Intersection na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ Penderecki Conducts Penderecki na sajtu IMDb (језик: енглески)
- ^ Virant, Marjana. „Prešernova nagrada Ireni Grafenauer in Bogdanu Borčiču”. Finance.si. ČASNIK FINANCE, časopisno založništvo d.o.o._Bor_i_u?cctest&. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ „SKLEP o podelitvi naziva častna meščanka in častni meščan glavnega mesta Ljubljana” (PDF). Zvanična prezentacija. Mestna občina Ljubljana. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ Miloradović, Milena (25. 10. 2001). „Jin i jang”. NIN. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ „Irena Grafenauer svira na Bemusu”. Blic. 14. 10. 2004. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ „Nomus: Drugi dan posvećen kamernom opusu Mocarta”. Zvanična prezentacija. RTV. 20. 4. 2018. Приступљено 24. 11. 2019.
- ^ „IN MEMORIAM - Dušan Jovanović”. Dan. 5. 12. 2007. Приступљено 24. 11. 2019.
Спољашње везе uredi
- Ирена Графенауер на сајту IMDb (jezik: engleski)
- „Irena Grafenauer”. Alchetron - Free Social Encyclopedia for the World. Pristupljeno 24. 11. 2019.
- Mager, Ingrid (20. 12. 2006). „Irena Grafenauer je spet na odru”. Dnevnik (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 24. 11. 2019.
- „Počeo BEMUS”. VREME. 562. 11. 10. 2001. Pristupljeno 24. 11. 2019.
