Википедија

Irina Monferatska

Jolanda od Monferata (oko 1274—1317) je bila vizantijska carica, druga supruga Andronika II Paleologa. Bila je majka srpske kraljice Simonide, poslednje žene kralja Milutina.

Jolanda od Monferata
Lični podaci
Datum rođenja1274.
Mesto rođenjaKazale Monferato, Markizat Monferat
Datum smrti1317.
Mesto smrtiDrama, Kraljevina Srbija
Grobmanastir Kosenica u Drami
Porodica
SupružnikAndronik II Paleolog
RoditeljiVilijam VII od Monferata
Beatriče od Kastilje
DinastijaPaleolog
Alemariči
Vizantijska carica
Period1284-1317
PrethodnikAna Ugarska (1260—1281)
NaslednikRita Jermenska

Biografija uredi

 
Andronik II Paleolog, muž Irine od Monferata

Rođena je u Kazalu kao ćerka Vilijama VII od Monferata i Beatriče od Kastilje. Njen deda bio je Alfonso X od Kastilje[1]. Andronik II se 1284. godine razveo od Ane Ugarske i oženio Jolandu koja uzima ime Irena. Pre nego što se oženio njome, car je objavio da na prestolu treba da ga nasledi njegov prvorođeni sin Mihailo, što je i potvrdio maja 1294.godine. Iste godine dodelio je svom drugom sinu Konstantinu najvišu carsku titulu despota.[2] Irina se 1299. godine, zajedno sa svojim mužem, susrela sa srpskim kraljem Stefanom Milutinom prilikom sklapanja braka između srpskog kralja i vizantijske princeze, Irinine ćerke Simonide[3]. Srdačni odnosi između Irine i Milutina nastaju nakon sukoba Irine sa Andronikom i njenim dolaskom u Solun 1303. godine. Irina se sa Andronikom sukobila oko velikog državničkog pitanja. Zahtevala je, naime, da Andronik podeli vizantijsku državnu teritoriju i da svi njegovi sinovi dobiju po jedan deo. Car naravno nije mogao ispuniti želju svoje supruge jer se ona kosila sa svim tradicijama Carstva i vizantijskim pravnim shvatanjima. Irina je zbog toga otputovala u Solun gde je živela odvojeno od svoga muža[4]. Ona tada šalje bogate poklone ćerki i zetu. Nićifor Grigora svakako preteruje kada piše da se sto lađa moglo opremiti bogatstvom koje je otišlo carevoj kćeri[5]. U jednom trenutku se pokazalo da će Simonida ostati nerotkinja te je Irina došla na misao da jedan od njenih sinova nasledi Milutina. Milutin je dopustio da Simonidina braća dođu u Srbiju kako bi upoznala zemlju kojom trebaju zavladati. Od tri Irinina sina, Jovan je umro već 1308. godine. Teodor je poslat na zapad da nasledi Monferatsku grofoviju. Najmlađi, Dimitrije, prvi je došao u Srbiju. Njemu u Srbiji nije prijala "surova sredina" i nepovoljna klima, pa je, zabrinut za zdravlje, napustio zemlju. Kasnije je Irina pozvala starijeg sina koji je u Italiji već imao porodicu. Ovaj pokušaj pada u vreme uoči Irinine smrti 1317. godine. Završio se na isti način kao i prvi. Teodoru je smetala klima i sredina[5].

Milutin i Simonida posetitli su caricu Irinu u Solunu. Pred smrt, carica se povukla u Dramu gde je umrla 1317. godine. Za Irininu smrt vezuje se Milutinova izgradnja manastira Kosenice u oblasti Drame. Irina je sahranjena u tom manastiru. Izgradnja manastira može se vezati za period od 1316. do 1321. godine tj. do Milutinove smrti[6].

Potomstvo uredi

Sa Andronikom II je Irina imala sledeću decu:

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Bonifacije Monferatski
 
 
 
 
 
 
 
8. Vilijam VI od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jelena del Bosko
 
 
 
 
 
 
 
4. Bonifacije II od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Bonifacije od Klavsene
 
 
 
 
 
 
 
9. Berta od Klavsene
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Vilijam VII od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Tomas I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
10. Amadeo IV od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Margareta od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
5. Margareta Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Igo III od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Beatriče od Albona
 
 
 
 
 
 
 
1. Irina od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Alfonso IX od Leona
 
 
 
 
 
 
 
12. Fernando III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Berengela od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfonso X od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Filip Švapski
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta Hoenštaufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Irena Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
3. Beatriče od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Petar II Aragonski
 
 
 
 
 
 
 
14. Đaume I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marija od Monpeljea
 
 
 
 
 
 
 
7. Jolanda od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
15. Jolanda Ugarska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jolanda od Kurtenea
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Nicol 1994, str. 48–49.
  2. ^ Donald M., Nikol (2002). Vizantijske plemkinje. ISBN 86-84175-05-0. 
  3. ^ Đekić 1997, str. 32.
  4. ^ ISN 1999, str. 462–3
  5. ^ a b ISN 1999, str. 463
  6. ^ Đekić 1997, str. 32–3

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирина_Монфератска&oldid=25918801”