Википедија

Istaknute ličnosti NOP-a iz Zemuna

Spisak istaknutih ličnosti Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i narodnih heroja Jugoslavije, koji su iz Zemuna ili su tokom Narodnooslobdilačkog rata (NOR) boravili i radili na terenu Zemuna i okoline.

  • Braća Abafi — Branko (1923—1945) i Janko (1925—1943). Pre rata aktivisti SKOJ-a, a posle okupacije, učestvovali su u mnogim akcijama NOP-a. Branko je avgusta 1942. godine uspeo da izbegne hapšenje i pobegne u partizane. Poginuo je kao politički komesar bataljona, na samom kraju rata, 20. aprila 1945. godine, kod Čačka prilkom borbi sa četnicima. Janko je takođe otišao u partizane, najpre u Srem, a zatim u Bosnu gde je i poginuo, novembra 1943. godine.
„Spomenik palim u narodnoj revoluciji 1941-1945“, rad vajara Jovana Kratohvila podignut 1954. godine na trgu JNA (danas Avijatičarski trg)
  • Siniša Bogner (1924—1944), učenik Zemunske gimnazije. Posle okupacije pristupio je u NOP i postao član SKOJ-a. Bio je rukovodilac skojevske organizacije u gimnaziji. U proleće 1943. godine je otišao u partizane, a poginuo je početkom 1944. godine prilikom zauzimanja Bijeljine.
  • Porodica Devald, pripadnici nemačke nacionalne manjine iz Zemuna. Otac Tomas bio je učesnik Osnivačkog kongresa SRP(k) 1919. godine, a između rata je bio jedan od vodećih sindikalnih funkcionera u Zemunu. Hapšen je više puta, a 1941. godine uhapšen je zajedno sa čitavom porodicom. Posle puštanja iz zatvora, zajedno sa suprugom, Franciskom, prelazi na oslobođenu teritoriju. Uhvaćeni su 1943. i odvedeni u logor na Sajmištu, gde su i ubijeni. Njihovi sinovi, Aleksandar-Šaca i Toma i ćerka Tereza, aktivno su učestvovali u NOP-u. Aleksandar je bio član SKOJ-a od 1939. i KPJ od 1941; poginuo je u partizanima 1941. godine. Toma je, po zadatku Partije, radio u fašističkim organizacijama, prikupljajući podatke i vršeći usluge za NOP. Tereza je bila ilegalka, uhapšena je u Beogradu i do kraja rata ostala u logoru.
  • Božica Divnić (1924—1942), aktivistrkinja SKOJ-a. Odmah posle okupacije uključila se u rad NOP-a. Prvi put je uhapšena, zajedno sa bratom Acom, u novembru 1941. godine, ali je, usled nedostatka dokaza, posle mesec dana puštena. U leto 1942. godine ponovo je uhapšena i sprovedena u Vukovar, gde je ubijena.
  • Kosta Dragičević (1920—1942), borac Podunavskog partizanskog odreda, član KPJ od 1941. godine. Pre rata radio kao crtač u Geografskom zavodu. Bio je učesnik diverzija i sabotaža u Zemunu. Uhapšen je krajem 1941. i usled nedostataka dokaza pušten. Potom odlazi u partizane. Poginuo je 1942. godine kod sela Čortanovaca.
  • Petar Jovović (1915—1942), metalski radnik, član KPJ od 1941. godine. Uhapšen decembra 1941. i streljan aprila 1942. godine.
  • Braća Krnješevac - Sava (1921—1942) i Slavko (1923—1942), aktivisti SKOJ-a. Slavko je bio član Rejonskog komiteta KPJ za Gornji grad. Uhapšeni su avgusta 1942. godine i streljani u Sremskoj Mitrovici.
  • Jakub Kuburović (1918—1941), inžinjer agronomije, sekretar partijske ćelije Prilaz-Kalvarija. Prilkom pokušaja hapšenja, 28. aprila 1942. godine, ranjen, a potom mučen u policiji i posle nekoliko dana ubijen.
  • Janko Lisjak (1914—1943), radnik, član KPJ od 1935. godine. Od septembra 1941. do maja 1942. godine nalazio se na dužnosti sekretara Sreskog komiteta KPJ za Zemun i rukovodio je oružanom borbom u gradu. Posle je prebačen u Beograd, na dužnost sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd. Uhapšen je januara 1943. godine i ubijen. Proglašen je za narodnog heroja.
  • Franjo Krč (1916—1944), bravarski radnik i aktivista SKOJ-a, radio je u Narodnoodlobodilačkom odboru Prvog rejona. Uhapšen je u proleće 1944. godine, zajedno sa Nadom Živić, i posle mučenja u policiji ubijen.
  • Negovan Ljubinković Jovica (1915—1943), zemljoradnik, član KPJ od 1940. godine, politički komesar Treće čete Četvrtog bataljona Sremskog partizanskog odreda. Pred rat je bio sekretar partijske organizacije u Šimanovcima, a posle okupacije, jedan od organizatora ustanka u ovom delu Srema. Poginuo je 11. januara 1943. godine prilikom napada na neprijateljsku posadu u selu Deč.
  • Miloš Mamić (1918—1942), metalski radnik, član KPJ od 1937. godine. Maja 1941. godine postaje sekretar novoobrazovanog Sreskog komiteta KPJ za Zemun. Uhapšen je avgusta iste godine, ali uspeva da pobegne iz policije i odlazi u Beograd, a potom na jug Srbije. Poginuo je aprila 1942. godine u selu Jugovcu. Proglašen je za narodnog heroja.
  • Lazar Mamuzić (1913—1941), krojački radnik, član KPJ od 1938. godine. Najpre je bio sekretar partijske ćelije u Donjem gradu, potom od 1940. godine sekretar Mesnog komiteta KPJ za Zemun i od 1941. član Sreskog komiteta KPJ za Zemun. Uhapšen je 23. juna 1941. godine i krajem godine streljan u Jajincima.
  • Branko Plećaš (1920—1943), metalski radnik. član Sreskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Učestvovao je u mnogim diverzantskim akcijama u Zemunu. Godine 1943, po nalogu Partije, prešao iz Srema u Srbiju, radi uspostavljanja veze, i tamo poginuo.
  • Jovan (1925—1945) i Jovanka Popić (1927—1944), brat i sestra, aktivisti NOP-a. Jovan je 1942. godine postao član SKOJ-a, a kasnije i član Gradskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Učestvovao je u mnogim akcijama NOP-a u Zemunu. Januara 1944. godine uhapšena je čitava njihova porodica. Jovan je ubijen u Jasenovcu 1945, a Jovanka u Staroj Gradiški 1944. godine.
  • Momčilo Radivojević (1914—1942), mehaničar, član SKOJ-a od 1941. godine. Isticao se u akcijama i sabotažama, rasturanju letaka i pisanju parola. Streljan u proleće 1942. godine u Sremskoj Mitrovici.
  • Nikola Ribarić (1925—1945), metalski radnik. Rukovodio je skojevskom organizacijom u preduzeću „Teleoptik“. Godine 1943. postao je član Gradskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Učestvovao je u brojnim akcijama protiv okupatora. Krajem septembra 1943. godine uhapšen sa celokupnom porodicom i odveden u logor na Sajmištu. Juna 1944. je pušten, ali je posle mesec dana ponovo uhapšen i prebačen u logor Stara Gradiška, gde je ubijen 1945. godine.
  • Ilija Rogulić (1911—1943), bravarski radnik, član KPJ od 1941. godine. Posle okupacije je radio na organizovanju NOP-a u selima Zemunskog sreza. Bio je i član prvog Sreskog odbora Narodnooslobodilačkog fonda. Uhapšen i mučen u zatvoru. Zemunski ilegalci su organizovali njegovo spašavanje, ali ono nije uspelo. Prebačen u Zagreb i streljan 1943. godine.
  • Lazar Savatić (1914—1950), mašinbravarski radnik, član KPJ od 1942. godine. Do odlaska u partizane, oktobra 1943. godine obavljao dužnost sekretara partijske ćelije u fabrici „Ikarus“. Učestvovao je u organizovanju i izvršenju, diverzija, sabotaža i atentata. Proglašen je za narodnog heroja.
  • Milan Stepanović Matroz (1922—1962), član KPJ od 1941. godine. U toku NOR-a bio je najpre na ilegalnom radu u Zemunu, kao sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a i Sreskog komiteta KPJ za Zemun, a od 1942. godine u partizanima, bio je komandant Posavskog partizanskog odreda. Posle oslobođenja aktivni društveno-politički radnik.
  • Sestre Strajin - Jovanka (1920—1942), Vera (1922—1942) i Nada (1924—1942), aktivistkinje SKOJ-a. Najstarija sestra, Jovanka, bila je supruga Jakuba Kuburovića. Najmlađa, Nada, je bila član Rejonskog komiteta SKOJ-a i aktivni omladinski aktivista. U njihovom stanu, u prvim danima okupacije, održavani su kursevi prve pomoći. Nada je ubijena u Zagrebu, a Jovanka i Vera i u Jasenovcu, 1942. godine.
  • Mirko Tepavac, student, član KPJ od 1942. godine. U toku NOB-a bio član Sreskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Posle otišao u partizane. Posle oslobođenja bio aktivni društveno-politički radnik. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.
  • Milan Uzelac (1914—1944), kožarski radnik, član KPJ od 1941. godine. Bio je sekretar jedne partijske ćelije, organizator i učesnik mnogih diverzantskih akcija. Početkom 1943. godine otišao u partizane. Poginuo je 1944. godine u zapadnoj Srbiji kao politički komesar Trećeg posavskog bataljona Trećeg sremskog partizanskog odreda.
  • Braća Fogl - Silvester (1910—1942) i Janko (1913—1945), pripadnici nemačke nacionalne manjine. Još pre rata učestvovali u radničkom pokretu i bili članovi KPJ. Silvester, koji je bio stolarski radnik, najpre je bio član Mesnog komiteta KPJ, a potom i Sreskog komiteta KPJ za Zemun. Uhapšen je 1941. godine, ali je uspeo da pobegne iz zatvora i ode u Beograd, a potom u partizane, gde je poginuo 1942. godine. Janko je bio metalski radnik i pre rata, član Gradskog odbora „Crvene pomoći“, a za vreme okupacije član Sreskog odbora NOF-a. U partizane je otišao 1942. godine. U jednoj borbi, 1943. godine, ranjen i zarobljen. Ubijen je u Jasenovcu 1945. godine.
  • Andrija Habuš (1913—1944), tekstilni radnik, član KPJ od pre rata. Pre rata radio kao tekstilni radnik u Beogradu, gde je učestvovao u organizovanju mnogih štrajkova i demonstracija. Posle okupacije prelazi u Zemun, gde je bio član Sreskog komiteta KPJ. Avgusta 1941. godine uhapšen je, zajedno sa Milošem Maićem, ali je uspeo da pobegne u Beograd, a potom u partizane, gde je poginuo.
  • Pal Šoti (1916—1993), bravarski radnik, član KPJ od 1939. godine. Maja 1941. godine dolazi u Zemun i postaje član Sreskog komiteta KPJ i sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Juna 1942. godine preuzima funkciju sekreatar SK KPJ za Zemun, a u proleće 1943. postaje prvi predsednik Sreskog Narodnooslobodilačkog odbora. Potom postaje član Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i prelazi u Bačku. Posle odlobođenja bio aktivni društveno-politički radnik. Proglašen je za narodnog heroja.
  • Josif Jozo Šćurla (1922—1942), zidarski radnik, član SKOJ-a od 1935, a KPJ od 1940. godine. Tokom 1940. godine bio je član Mesnog komiteta KPJ za Zemun, a od septembra 1941. sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Zemun. Početkom 1942. odlazi u Beograd na dužnost organizacionog sekretara Mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd. Uhapšen i ubijen, februara 1942. godine.

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Истакнуте_личности_НОП-а_из_Земуна&oldid=27560425”