Istorija arapskog pisma

Istorija arapskog alfabeta pokazuje da se redosled slova u alfabetu (ar:أبْجَد, abjad) menjao otkako je nastao. Smatra se da je arapski alfabet nastao iz nabatejske varijacije aramejskog alfabeta, koji je nastao iz feničanskog alfabeta, iz kojeg su takođe nastali i hebrejski i grčki alfabet (a samim tim i ćirilični i latinični alfabeti).

Poreklo

Arapski alfabet je nastao ili iz nabatejskog, ili (što je manje rasprostranjeno mišljenje) iz sirijačkog. Ova tabela prikazuje promene kroz koje se ispoljavaju u oblicima slova od prvobitnog aramejskog ka nabatejskim i sirijačkim oblicima. Arapski je postavljen u sredinu radi jasnijeg uočavanja razlika, a ne radi uspostavljanja redosleda razvitka alfabeta. Treba napomenuti da arapsko pismo prikazano u tabeli datira iz perioda post-klasicizma i modernog arapskog jezika, te da nije arapsko pismo iz 6. veka koje ima drugačiji oblik.

• Napomena: prvi red ne predstavlja aramejska slova, već paleo-hebrejski alfabet.

Dakle, čini se da nabatejski alfabet postao arapski alfabet na sledeći način:

• U 6. i 5. veku p. n. e, severna semitska plemena su emigrirala i osnovala kraljevstvo sa centrom u Petri, u Jordanu. Smatra se da je ovaj narod najverovatnije govorio nekim oblikom arapskog jezika.
• Najstariji spomenici pisani nabatejskim alfabetom su na aramejskom jeziku (koji je u to vreme bio jezik komunikacije i razmene), i on je sadržao neke odlike arapskog jezika: nabatejci nisu pisali jezikom koji su tada govorili. Pisali su pismom koje je varijanta aramejskog pisma, koje je nastavilo da se razvija; podelilo se u dva oblika: jedan je korišćen za natpise (poznat kao „monumentalni nabatejski“) a drugi, više kurzivan i pisan na brzinu, sa spojenim slovima za pisanje na papirusu. Ovaj kurzivni oblik je sve više uticao na monumentalni, te je tako postepeno nastao arapski alfabet.

Preislamski arapski natpisi

Petroglifi u Dolini meseca (Jordan)

Prvi tekst napisan arapskim alfabetom datira iz 512. godine. To je trojezična posveta pisana na grčkom, sirijačkom i arapskom, i nađen je u Zabadu u Siriji. Verzija arapskog jezika koja se ovde javlja obuhvata samo 22 slova (prikazanih na tabeli gore), od kojih se samo 15 razlikuju od onih koji se koriste za obeležavanje 28 fonema.

Oko 50.000 arapskih natpisa iz preislamskog perioda je preživelo do danas, a većina njih je napisana na drevnim severnoarapskim jezicima. Međutim, pisani su alfabetima pozajmljenih iz epigrafskih severnoarapskih alfabeta, kao što su:

• Tamudsko, lihjansko, tajmanitsko, dumaitsko i safaitsko pismo na severu.
• Hasaitsko u istočnom delu Arabije.
• Hismaitsko u severnim delovima centralne Arabije.

Klasični arapski jezik i onaj koji mu je prethodio se javljaju samo u malom broju natpisa, čak ima i manje onih pisanih arapskim alfabetom. Na primer:

• Predklasični arapski natpisi iz 1. veka p. n. e. iz antičkog grada Karjat al-Fav (ar:قَرْيَةُ الفَو, Qaryat Al-Faw), pisani na epigrafskim severnoarapskim alfabetima.
• Nabatejski natpisi na aramejskom i arapskom jeziku, pisani na nabatejskim alfabetima.
• Preislamski arapski natpisi na arapskom alfabetu se veoma retko javljaju, postoji samo 5 za koje se zna zasigurno. Oni u većini slučajeva ne koriste tačke, što ih često čini teškim za interpretaciju, s obzirom da mnoga slova imaju sličan ili isti oblik u pisanju. Na primer, pisana su samo crtežom (ar:رَسْمٌ, rasm).

Ovo su natpisi na arapskom alfabetu, i natpisi na nabatejskom alfabetu koji prikazuju početak nastanka oblika koji podsećaju na arapski.

Naziv	Mesto	Datum	Jezik	Alfabet	Tekst i beleške
Karjat al-Fav	Vadi el-Davasir, Nadžd	1. vek pre nove ere	10 redova na arapskom	Epigrafski severnoarapski alfabeti	Posveta na grobnici i molitva predislamskim paganskim bogovima „Lah“, „Kahil“ i „Atar“ da bi zaštitili grob: "Igl, sin Hafama je sagradio grobnicu za svog brata Rabibila, sina Hafama: za njega, njegovu ženu i dete, kao i za svoju decu i decu svoje dece, i za žene, slobodne članove naroda Galvan. I stavio ju je pod zaštitu (bogova) Kahil, Lah i Atar al-Šarik i od jakih i od slabih, i bilo koga ko bi pokušao da je proda ili založi, za sva vremena, bez ikakvog odstupanja, dok god nebo stvara kišu i a zemlja travnjake." (Biston)
Ein Avdat	Negev, Izrael	Između 88. i 150. godine nove ere	4 reda na aramejskom, zatim 2 na arapskom	Nabatejsko sa malo spojenih slova	Molitva zahvalnica bogu Obodasu za spašavanje nečijeg života: "Jer (Obodas, bog) čini bez nagrade ili usluge, i on, kada je smrt po nas došla, nije nas dao, jer je rana (našu) zagnojila, nije nam dao da skapamo." (Belami) "فيفعﻞُﻻفِ ًداوﻻاثرافكاﻦ هُنايَبْ ِغنا الموﺖُﻻأبْ ُغاﻪ فكاﻦ هُنا أدادَ ُجرﺢٌﻻيرْ ِد"
Um el-Džamal	severoistočno od Jordana	otprilike između kraja 3. veka i 5. veka	Aramejsko-nabatejski, grčki, latinski	Nabatejsko, sa puno spajanja slova	Otkriveno je više od 50 delova: [1] 1. „Zabud, sin Masika“ 2. „Ajnu, ćerka Muhariba“ 3. „Kavzin mir!“ (Said i al-Hadad) "(Ovo je grobnica koju je „SHYMW“ … sagradio … (2) … [za P]N, njegovog sina, uz (pomoć) boga njihovog oca … (3) … kralja Rabela, kralja Nabatejaca …" (Bats i Hardi) "Ovo je zadužbina Julijanosa, kojeg je dugi san pokosio, za kojeg ju je njegov otac Agatos sagradio plačući na granici groblja zajednice ljudi Hrista, da bi bolji ljudi o ljemu uvek mogli slobodno pevati, jer je bio voljeni, verni [sin?] Agatosa sveštenika, i koji je imao dvanaest godina. Godine 239. [u eri provincije Arabije = 344. godine nove ere]." (Trombli) U 5. veku izgrađene su kasarne. U njihovoj severoistočnoj kuli, koja je imala šest spratova, ugravirana su imena arhanđela — „Mikael, Urijel, Gabrijel i Rafael“. (Mika Kej)
Rakuš (ovo nije naziv mesta)	Madain Salih u Saudijskoj Arabiji	267	Mešavina arapskog i aramejskog, 1 vertikalan red na tamudskom	Nabatejski sa nekim spajanjem slova. Sadrži dijakritičke tačke.	Poslednji natpis na nabatejskom jeziku. Epitaf jednom Rakušu, i sadrži kletvu protiv onih koji skrnave grobove: "Ovo je grob „K b“. Brinuo je o svojoj majci, Rakuš bint ʿA. Umrla je u al-Hidžru godine 162. meseca tamuza. Neka Gospodar sveta baci kletvu na ikoga ko oskrnavi ovaj grob i otvori ga, osim njegove dece! Neka [takođe] prokle onoga ko sahrani [nekoga u grobu] i [zatim] ukloni [ga] iz njega! Neka onaj ko sahrani.... bude proklet!" (Hili i Smit)
Namara	100 kilometara severoistočko od Damaska	328-329	Arapsko	Nabatejsko, više spojenih slova nego u prethodnim.	Dugačak epitaf poznatom arapskom pesniku i vojskovođi Imru'ul-Kajsu, koji opisuje njegove vojne poduhvate: "Ovo je zagrobni spomenik Imru'ul Kajsa, sina Amra, kralja Arapa, i (?) njegova titula je bila gospodar Asada i Madhija. Potčinio je Asade i oni su zajedno savladani sa svojim kraljevima, a onda je Madhije naterao na bekstvo, gonio ih je do kapija Nadžrana, grada Šamara, a zatim je pokorio Maade, a prema velikanima plemena se ponašao veoma prijatno, te ih je imenovao potkraljevima, i postali su filarsi Rimljanima. I ni jedan kralj mu po dostignućima nije ni blizu. Zatim je umro 223. godine, sednog dana meseca kaslula. Oh, blago onima koji su mu bili prijatelji!" (Belami)
Džabal (planina) Ram	50 kilometara istočno od Akabe, Jordan	3., ili pre kraj 4. veka	3 reda na arapskom, 1 savijen red na tamudskom	Arapsko. Sadrži neke dijakritičke tačke.	U hramu Alat. Hvala ili pohvala jednog energičnog čoveka koji je ostvario svoju sudbinu: "Uzdigao sam se i zaradio mnoge novce, koje ni jedan čovek nije [ikada] sakupio. Sakupio sam zlato i srebro; to objavljujem onima kojima je svega osta i više volje nemaju." (Belami)
Sakaka	Saudijska Arabija	nepoznat datum	Arapsko	Arapsko, sa nekim nabatejskim elementima i dijakritičkim tačkama	Sadrži dijakritičke tačke koje se povezuju sa arapskim slovima ب, ت, i ن [T, B i N]. (Vinet i Rid)
Sakaka	Saudijska Arabija	3. ili 4. vek	Arapsko	Arapsko	"Hama, sin Garma"
Sakaka	Saudijska Arabija	4. vek	Arapsko	Arapsko	"„B-`-s-w“ sin `Abd-Imru'-al-Kajsa, sina Malika"
Um al-Džimal	Severoistočno od Jordana	4. ili 5. vek	Arapsko	Slično arapskom.	"Ovaj [natpis] su postavile kolege ʿUlejha, sina ʿUbejde, sekretara kohorta Avgusta Drugog Filadelfijana; neka onaj koji ga izbriše poludi." (Belami)
Zabad, Sirija	U Siriji, južno od Alepa	512	Arapski, grčki i sirijački	Arapski	Hrišćanska posveta. Arapska izreka „Božija pomoć“ i 6 imena. „Bog“ je napisan الاله: "Uz Božiju pomoć! Sergijus, sin Amat Manafa, i Tobi, sin Imru ul-Kajsa, i Sergijus, sin Sa‘da, i Sitr, i Šuarih." (Rabin)
Džabal (planina) Usajs	Sirija	528	Arapsko	Arapsko	Zabeleška o vojnoj ekspediciji Ibrahima ibn Mugiraha u ime kralja al Harita, kralja Gasanida, vazala Vizantijskog carstva: "Ovo je Rukajm, sin Mugajra Avsita. Kralj al-Harit me je poslao ka 'Usajsu, za vreme njegove vojne službe 423. godine [528. godine nove ere]"
Haran	Južno od Damaska	568	Arapski, grčki	Arapski	Hrišćanska posveta na martiriumu. Beleži da ga je sagradio Šarahil ibn Zalim godinu dana nakon rušenja Hajbara: "[Ja] Šarahil, sin Talima, sagradio sam ovaj maritium 463. godine, godinu dana nakon rušenja Hajbara."

Kurzivno nabatejsko pismo je postalo arapsko pismo najverovatnije u periodu između vremena nastanka natpisa u Namari i onoga na planini Ram. Većina je pisana na materijalima koji nisu bili trajni, kao što je papirus. S obzirom da je bilo kurzivno, bilo je podložno promenama. Epigrafske zabeleške su veoma retke, sa samo pet autentičnih predislamskih arapskih natpisa preživelih do sada, iako i neki drugi mogu poticati iz tog perioda.

Nabatejski alfabet je osmišljen tako da zapisuje 22 foneme, ali, arapski jezik ima 28 fonema; stoga, kada je korišćen za pisanje arapskog jezika, 6 njegovih slova je moralo da predstavlja po dve foneme:
d je predstavljalo i ð,
ħ je predstavljalo i kh %,
ṭ je predstavljalo i ẓ,
ayin je predstavljalo i gh %,
ṣ je predstavljalo i ḍ,%,
t je predstavljalo i þ.
: U slučajevima obeleženim znakom %, na izbor je uticala etimologija, s obzirom da su veoma česte semitske foneme kh i gh postale hebrejske foneme ħ i ayin.

Kako je kurzivno nabatejsko pismo preraslo u arapsko pismo, postalo je i veoma povezano u pisanju. Neka slova su dobila isti oblik kao neka druga slova, što je stvorilo nove nejasnoće, kao što je prikazano u sledećoj tabeli:S

Vidi još: rasm

Ovde su arapska slova poređana tradicionalnim levantskim redosledom, ali su napisani u svojim sadašnjim oblicima, radi lakšeg razumevanja. Slova čiji se oblik nije menjao imaju obojenu pozadinu. Druga vrednost slova koja predstavlja više od jedne foneme je napisana posle zareza. U ovoj tabeli, ğ se izgovara kao srpsko slovo Dž (englesko j).
U arapskom jeziku, zvuk g je postao j u poznom predislamskom periodu, i izgleda da se ta promena nije desila u onim plemenima koja su se nastanila u Egiptu.

Kada se slovo nalazilo na kraju reči, često je na kraju imalo jednu omču, i kao rezultat toga, sada većina arapskih slova ima dva ili više oblika.
b i n i t su postala ista.
y je postalo isto kao slova b i n i t, osim na kraju reči.
j i ħ su postala ista.
z i r su postala ista.
s i sh su postala ista.

Nakon svega ovoga, samo 17 slova imaju drugačiji odlik. Jedno slovo - oblik je predstavljalo 5 fonema (b t th n a poenkad i y), jedno je predstavljalo 3 foneme (j ħ kh), i 5 je predstavljalo po 2 foneme.

Rane islamske promene

Arapski alfabet je prvi put potvrđen u svojem klasičnom obliku u 7. veku. U 7. veku, verovatno u prvim godinama islama tokom zapisivanja Kurana, književnici su shvatili da je tumačenje koje je koje slovo od ovih problematičnih koja liče jedna na druga bilo veoma težak i ne uvek moguć posao, te je bilo potrebno rešiti taj problem. Zapisi na nabatejskom i sirijačkom alfabetu suu nekim slučajevima imali tačke korišćene radi raspoznavanja slova koja su u pisanju postala identična. U isto vreme, sistem tačaka je pridodat arapskom jeziku radi stvaranja dovoljnog broja slova za 28 fonema klasičnog arapskog jezika. Nekada su ta nova slova u alfabetu ređana nakon svojih prvobitnih oblika bez tačaka, a nekada na kraju.

Najstariji preživeli dokument u kojem se koriste ove tačke je takođe i najstariji preživeli arapski papirus, (PERF 558), za koji se smatra da je nastao u aprilu 643. godine. Tačke u to vreme nisu bile obavezne. Važni tekstovi, kao što je, na primer, Kuran, su često bili učeni napamet; ova praksa, koja i danas živi, se verovatno javila i delom da bi se izbegle poteškoće u čitanju pisma, a delom i zbog oskudice knjiga u ovo vreme kada nije bilo štampe, a svaki primerak knjige je prepisivan ručno.

Alfabet je zatim imao 28 slova, koja su takođe korišćena i za pisanje brojeva od 1 do 10, zatim od 20 do 100, zatim od 200 do 900, i na kraju, 1000. U ovom numeričkom redosledu, nova slova su stavljana na kraj alfabeta. To je stvorilo ovaj redosled: alif (1), b (2), j (3), d (4), h (5), w (6), z (7), H (8), T (9), y (10), k (20), l (30), m (40), n (50), s (60), ayn (70), f (80), S (90), q (100), r (200), sh (300), t (400), th (500), dh (600), kh (700), D (800), Z (900), gh (1000).

Nedostatak znakova za vokale u pisanju arapskog jezika je stvorilo nove nedoumice: na primer, na klasičnom arapskom jeziku, ktb može biti kataba = "on je pisao", kutiba = "zapisano je" ili kutub="knjige“.

Kasnije, pridodati su vokali i hamza, i to u posledljoj polovini 6. veka, otprilike u isto vreme kada je nastala vokalizacija u sirijačkom i hebrejskom jeziku. Prvobitno, ovaj problem je rešen sistemom crvenih tačaka, za koje se smatra da ih je osmislio jedan omejadski guverner Iraka, Hadžadž ibn Jusuf: tačka iznad = a, tačka ispod = i, tačka na liniji = u, a dve tačke su predstavljale nunaciju. Međutim, ovo je bilo veoma konfuzno i lako se mešalo sa tačkama koje su već postojale radi raspoznavanja slova, te je oko 100 godina kasnije prihvaćen moderni sistem vokalizacije. Ovaj sistem je finalizovan oko 786. godine, a reviziju je učinio al-Farahidi.

Pre istorijskog dekreta Hadžadža ibn Jusufa, sve administrativne tekstove su beležili persijski pisari na srednje-persijskom pismu koristeći pahlavi pismo, ali mnoge od tih prvobitnih ortografskih promena u arapskom alfabetu su najverovatnije predložene i učinjene od strane ovih pisara.

Kada su novi znakovi pridodati arapskom alfabetu, oni su u redosledu uzeli alfabetsku vrednost slova čiju su alternativu oni predstavljali. Na isti način, mnoge dijakritike nisu imale nikakvu vrednost.

Neke odlike arapskog alfabeta su se pojavile zbog razlike između kuranskog načina pisanja (koje je pratilo izgovor mekanskog dijalekta kojim su govorili Muhamed i njegovi prvi sledbenici) i standardnog klasičnog arapskog jezika. U te odlike spadaju:

• žensko te: Ova odlika se javlja jer -at nastavak kod imenica ženskog roda (žensko te) se često izgovaralo kao -ah, i s time pisano kao h. Da bi se izbeglo menjanje kuranskog načina pisanja, tačne na slovu t su pisane na slovu h.
• y (slomljeni elif, ى) je korišćen za pisanje dugog vokala ā na krajevima nekih reči. Ova odlika se javila zato što je ā, bilo samo obično slovo y pisano između dva samoglasnika na krajevima reči izgovarano orvorenije od ostalih, i kao rezultat toga, u Kuranu je pisano kao y.
• ā koje se ne piše kao elif (ا) u nekim rečima: Arapsko pisanje reči Alah je uspostavljeno još pre engo što su Arapi počeli da koriste slovo elif za pisanje slova ā. U drugim slučajevima (na primer, prvo ā u hāðā = "ovo"), moguće je da su se ovi samoglasnici u mekanskom dijalektu izgovarali kratko.
• hamza: Prvobitno je slovo elif korićšeno za pisanje glotalne pauze. Međutim, Mekanci nisu izgovarali glotalnu pauzu, već su je zamenjivali slovima w, y ili je prosto nisu obeležavali, produžavajući susadni samoglasdnik, ili, između samoglasnika, ubacujući glotalnu pauzu i prispajajući samoglasnike, a Kuran je pisan po mekanskom izgovoru. Arapski gramatičari su izmislili dijakritički znak hamzu (ء) i koristili su ga za obeležavanje glotalne pauze. U arapskom jeziku, hamza znači "kuka“.

Reorganizacija alfabeta

Manje od jednog veka kasnije, arapski gramatičari su izvršili reorganizaciju alfabeta, radi lakšeg obučavanja, te su stavili sličnog oblika jedne pored drugih. Ovo je stvorilo novi redosled koji nije bio isti kao numerički redosled, koji je postao manje važan tokom vremena, s obzirom da su mu konkurenciju pravili indijski i grčki brojevi.

Arapski gramatičari severne Afrike su promenili nova slova, što objašnjava razlike između alfabeta istoka i Magreba.

Stari alfabetski redosled, kao i kod drugih alfabeta prikazanih ovde, poznat je kao levantski ili abdžad redosled. Ako su slova poređana po numeričkom redosledu, obnovljen je levantski redosled:

(Beleška: ovde "numerički redosled" predstavlja tradicionalne vrednosti iz perioda kada su ova slova korišćena kao brojevi. Za više detalja, pogledati indijsko-arapske, grčke i hebrejske brojeve.)
Ovaj redosled je nastariji. Najstariji zapisi arapskog alfabeta pokazuju zašto se redosled promenio.

Adaptacija arapskog alfabeta za druge jezike

Po zvučnoj vrednosti

IPA	persijski	urdu	malajski	arvi	Egipat
p	پ		ڤ	ڣ	پ ‎
t͡ʃ	چ				تش
ɡ	گ		ݢ	ك sa tačkom ispod	ج
ʒ	ژ				چ ‎
d͡ʒ	ج
ŋ			ڠ	ڠع sa tri tačke ispod
ɲ			ڽ
v	و		ۏ		ڤ ‎
retrofleks		malo ط iznad

Kada se arapski alfabet raširio na zemlje u kojima su se govorili drugi jezici, bilo je neophodno izmisliti nova slova da bi se zapisali zvukovi koji nisu karakteristični za arapski jezik. Uglavnom je to zahtevalo dodavanje tri tačke iznad ili ispod slova:

• Persijski i urdu: p: پ
• Persijski i urdu: t͡ʃ: چ
• Persijski i urdu: ɡ: گ
• Persijski i urdu: ʒ: ژ
• Egipat: ɡ: ج. Ovo je zato što egipatski arapski (a i neki drugi dijaleki) imaju ɡ, dok drugi arapski dijalekti imaju ʒ~d͡ʒ
• Egipat: ʒ: چ, kao i persijsko i urdu چ
• Egipat: /tʃ/: piše se kao ت+ش a realizuje se kao t+ʃ
• urdu: retrofleksni zvukovi: slični kao dentalni, ali sa malim slovom ط iznad. (Ovaj problem adaptiranja arapskog alfabeta radi pisanja indijskih jezika se pojavio dugo pre toga, na primer, kod slučaja brahmi pisma.)
• Jugoistočna Azija: ŋ: ڠ ili څ
• ^ Neka slova se često koriste u transkripciji imena i pozajmljenica, u Egiptu i drugim zemljama u kojima se govori arapski jezik.
• Ova knjiga prikazuje primer upotrebe slova č koje se piše kao ڛ u arapsko-poljskom dvojezičnom Kuranu za muslimanske Tatare koji žive u Poljskoj.

Pad upotrebe arapskog pisma u nearapskim zemljama

Od početka 20. veka, nekoliko zemalja u kojima se ne govori arapski jezik su prestale da koriste arapsko pismo, i uglavnom su prelazile na latinicu. U te zemlje spadaju:

Oblast	Arapski sistem pisanja	Novo pismo	Datum	Naredbu dao
Neke zemlje Sovjetskog Saveza	Sistem pisanja zasnovan na persijskom, a zatim osmanskom turskom alfabetu sa izmenama	Ćirilica	1920—ih godina (prelazak na janalif, sovjetska verzija latinice) 1930-ih (ćirilica)	Vlada Sovjetskog Saveza
Indonezija Malezija Filipini	Džavi pismo (koje se još uvek dosta koristi u Bruneju i Patani regionu.)	Latinica	19. vek	Britansko carstvo, Holandsko carstvo i kolonijalna administracija Španskog carstva
Turska	Osmanski turski alfabet	Turski alfabet	1928	Vlada Republike Turske nakon pada Osmanskog carstva

Vidi još

• Arapsko pismo
• Arapski jezik

Reference

Spoljašnje veze

• A brief history of the Arabic script with emphasis on diacritical points, vowel markers and alphabet arrangements