Istorija primarne strukture proteina
Pretpostavka da su proteini linearni lanci α-amino kiselina, iznela su gotovo u isto vreme dva naučnika na istoj konferenciji Udruženja nemačkih naučnika i fizičara koja je održana 1902. god. u Karlsbagu. Franc Hofmajster je izneo svoju pretpostavku ujutru, koja se bazirala na posmatranjima biuretskih reakcija u proteinima. Nekoliko sati kasnije usledilo je izlaganje Emil Fišera koji je izneo zapanjujuće hemijske detalje koji su podržavali model peptidnih veza. Bez obzira na ove podatke, i mnoštva drugih kasnijih dokaza da su proteini linearni, nerazgranati polimeri aminokiselina nije prihvaćena odmah.
Neki veoma cenjeni naučnici kao što je Vilijam Astburi sumnjali su da su kovalentne veze dovoljino jake da se odupru termalnoj energiji i da tako drže dugačke molekule zajedno. Herman Stadinger se suočio sa sličnim predrasudama 1920. god., kada je iznosio činjenice da je guma sastavljena od makromolekula.
Tih godina, pojavilo se nekoliko hipoteza. Hipoteza o koloidnim proteinima kaze da su proteini koloidalni ansambli malih molekula. Opovrgnuo ju je 1920. god. Teodor Svedberg, koji je ultracentrifugalnim merenjima pokazao da su proteini jasno definisani, a Arni Tslijus je dokazao elektroforezom da su proteini samostalni molekuli. Druga hipoteza, ciklol hipoteza, koju je predložio Doroti Vinč, predlaže da polipeptidi podnose hemijsku ciklol promenu C=O + HN C(OH)-N gde je kroslinkovana (poprečno vezana) osnova lanca amidne grupe, formirajući dvodimenzionalnu građu.
Druge pretpostavke o primarnoj strukturi izneli su različiti istraživači kao što je diketopiperazinski model (Emil Abderhilden) i pirol/piperidinski (Frenzegard) 1942. godine. Iako nikad nisu ni uluvali mnogo poverenja, ovi alternativni modeli su konačno opovrgnuti. Frederik Sanger je uspešno odredio 1953. god. amonokiselinski redosled proteinskog hormona insulina. Taj rad je značio prekretnicu u biohemiji. Prvi put je pokazano da protein sadrži precizno definisan redosled aminokiselina, a takođe su i Maks Pernc i Džon Kendru odredili mioglobin i hemoglobin kristalografskom metodom.