Icaksivatl
Icaksivatl (šp. Iztaccíhuatl) je uspavani vulkan u centralnom delu Meksika, na granici meksičkih saveznih država Puebla i Meksiko.
| Icaksivatl Iztaccíhuatl | |
|---|---|
 Snežni vrhovi Icaksivatla | |
| Geografske karakteristike | |
| Ndm. visina | 5.230 m |
| Koordinate | 19° 10′ 44″ S; 98° 38′ 30″ Z / 19.1789° S; 98.6417° Z |
| Geografija | |
  Icaksivatl | |
| Države |  Meksiko |
| Geologija | |
| Vrsta planine | stratovulkan |
| Vulkanski pojas | Transmeksički vulkanski pojas |
| Poslednja erupcija | tokom holocena |
Sa nadmorskom visinom od 5.230 metara treći je po visini vrh u Meksiku, posle Orizabe (5.636 m) i Popokatepetla (5.426 m).
Ime vulkana potiče iz jezika Navatl i označava belu ženu pošto gledajući sa istoka ili zapada put vulkana, planina sa svoja četiri grebena izgleda kao žena koja spava (4 grebena su glava, grudi, kolena i stopala).
Icaksivatl je preko prevoja Kortez (na nadmorskoj visini od 3.600 m) povezan sa vulkanom Popokatepetl na jugu i deo je transmeksičkog vulkanskog pojasa. Vulkan je od glavnog grada države Meksiko Sitija udaljen sedamdesetak kilometara iz koga je vidljiv golim okom tokom većeg dela godine (za vedrog vremena).
Iako je prvi zabeleženi uspon na vrh ovog vulkana ostvaren 1889. na osnovu arheoloških istraživanja pretpostavlja se da se to desilo znatno ranije u doba vladavine Asteka i drugih pretkolumbovskih civilizacija na ovom prostoru. Na njegovom vrhu nalazi se pojas stalnog snega i leda i najniža je to tačka u Meksiku sa takvim fizičkim karakteristikama.
Vulkan se danas nalazi u granicama nacionalnog parka Ica-Popo-Cokvapan (Izta-Popo-Zoquiapan).[1]
Geologija uredi
Vulkan čini niz od nekoliko konusa poređanih u liniji pravca sever-severozapad-jug-jugoistok u južnom delu pleistocene kaldere Ljano Grande. Zapremina masiva je oko 450 km³. U njegovoj osnovi leže izlivni andezit i dacit nagomilani usled erupcija u pleistocenu i holocenu. U području oko uzvišenja El Pečo postoje pojasevi od mešovitog tufa nastali nakon poslednje velike erupcije pre oko 11.000 godina. Erupcije Icaksivatla su prestale pre poslednjeg ledenog doba, za razliku od njegovog sauseda Popokatepetla koji je ponovo aktivan od 2000. godine.
Nadmorska visina uredi
Podaci o nadmorskoj visini kupe se razlikuju u zavisnosti od metodologije kojom su vršena merenja visine. Prema podacima Globalnog vulkanološkog programa Instituta Smitsonijan iz Vašingtona nadmorska visina Icaksivatla je 5.230 metara.[2] Na osnovu radarskih snimanja, te podataka nacionalnog kartografskog zavoda Meksika za nadmorsku visinu ovog venca uzimaju se vrednosti između 5.220 i 5.230 metara.[3][4] Česti se koristi i podatak o nadmorskoj visini od 5.286 m.
Legenda o Popokatepetlu i Icaksivatl uredi
Prema jednoj od astečkih legendi Icaksivatl je bila princeza koja je bila zaljubljena u Popokatepetla, ratnika njenog oca. Kada je car poslao Popokatepetla u rat u Oahaki obećao mu je ruku svoje kćeri po povratku iz rata. Bitka je bila teška i car je verovao da se mladi ratnik živ neće vratiti iz nje, te je Icaksivatli rekao da je njen voljeni poginuo u ratu, a mlada devojka je ubrzo umrla od tuge za svojim dragim. Kada se Popokatepetl vratio iz rata i zatekao svoju dragu mrtvu, uzeo je njeno telo i sahranio ga na jednom proplanku izvan grada Tenočtitlana. Bogovi su princezinu grobnicu prekrili snegom i tako je nastala planina koja je dobila ime Bela žena odnosno Icaksivatl (iz jezika navatl iztac „belo“ i cihuatl „žena“). Planina zaisza svojom fizionomijom podseća na ženu koja leži na leđima, a njena četiri vrha simbolišu princezinu glavu, grudi, kolena i stopala prekrivene snegom. Planinu često nazivaju i Uspavanom devojkom La Mujer Dormida. Zaslepljen besom zbog gubitka voljene osobe Popokatepetl je ostao kraj njenog groba i postao vulkan koji riga vatru. Zato je danas Icaksivatl ugašeni a Popokatepetl aktivni vulkan.[5]
-
Detalj sa vrha Icaksivatla -
Pogled na Icaksivatl i Popokatepetl iz Meksiko Sitija
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Dirección del Parque Nacional Iztaccíhuatl-Popocatépetl (2008). Comisión Nacional de Áreas Protegidas (ed.): del Parque Nacional Izta-Popo» Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2012).
- ^ "Iztaccíhuatl Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јануар 2009)". Global Volcanism Program, Smithsonian Institution.
- ^ Instituto Nacional de Estadística, Geografía e Informática. "Elevaciones principales - Puebla". Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2012)
- ^ Instituto Nacional de Estadística, Geografía e Informática. "Lo más y lo menos del territorio de México - Montañas (más altas)" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2012)
- ^ GONZÁLEZ BÁEZ, Conti (2004). Grupo Radio Centro (ed.): «La leyenda de Popocatépetl e Iztaccíhuatl». Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2009)
