Википедија

KK Partizan

српски кошаркашки клуб из Београда

KK Partizan (ili zbog sponzorskih razloga Partizan Mocart bet), srpski je košarkaški klub iz Beograda i deo je JSD Partizan. Najtrofejniji je klub u Srbiji i jedan od najtrofejnijih u bivšoj Jugoslaviji, osvojio je 21 put nacionalno prvenstvo, 16 puta nacionalni kup, sedam puta Jadransku ligu i jednom Superkup Jadranske lige.

KK Partizan
sezona 2023/24.
NadimakCrno-beli
LigaJadranska liga
Košarkaška liga Srbije
Evroliga
Osnovan4. oktobar 1945. god.; pre 78 godina (1945-10-04)
DvoranaBeogradska arena
(kapacitet: 20.000)
LokacijaBeograd,  Srbija
Boje kluba   
PredsednikSrbija Ostoja Mijailović
TrenerSrbija Željko Obradović
Prvaci1 Evroliga
3 Kupa Radivoja Koraća
21 Nacionalno prvenstvo
16 Nacionalni kup
7 Jadranska liga
1 Superkup Jadranske lige
1 Tripla kruna
Veb-sajtpartizan.basketball
Domaći jersey
Team colours
Domaći
Gostujući jersey
Team colours
Gostujući

Osvojio je Evroligu u sezoni 1991/92. trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjim trenucima protiv Huventuda iz Badalone. To je najveći uspeh u srpskoj klupskoj košarci, iako je te sezone, zbog rata u Jugoslaviji, odigrao samo jednu utakmicu pred svojim navijačima. Pored titule, još četiri puta je igrao fajnal foru. U evropskim takmičenjima je i tri puta osvojio Kup Radivoja Koraća: 1978, 1979. i 1989. godine. Prvi je košarkaški klub iz Srbije koji je odigrao zvaničnu utakmicu sa NBA timovima, u septembru 2009. Na rang-listi evropskih košarkaških klubova Partizan je najbolje rangiran klub od svih srpskih klubova, kao i svih klubova iz Jadranske lige. Od sezone 2019/20. kao domaćin sve utakmice igra u Beogradskoj areni sa predviđenim kapacitetom od 20.000 sedećih mesta. Navijači Partizana se nazivaju Grobari.

Istorija uredi

Osnivanje i prve godine (1945—1971) uredi

 
Tim iz 1952. godine, stoje: Borislav Stanković, Ivan Jovanović, Mirko Marjanović (drugi, treći i četvrti sleva), čuče: Radomir Šaper i Čedomir Stojičević (drugi i treći sleva)

Nastao je kao košarkaška sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske armije. Sportsko društvo CDJA Partizan osnovano je 4. oktobra 1945. Košarkaška sekcija CDJA Partizan nastala je od košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan košarkaši današnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946. godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske narodne armije. A tokom 1958. godine celo sportsko društvo je dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Iako veoma jakog igračkog sastava, sa dosta košarkaša koji su nastupali za reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog šampiona Jugoslavije Partizan je čekao do 1976. godine. U prvih 30 godina postojanja kluba, za Partizan su igrali asovi kao što su: Mirko Marjanović, Boža Munćan, Radomir Šaper, Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Čeda Stojičević, Borislav Stanković, Borislav Ćurčić, Branko Radović, Radovan Radović, Miloš Bojović, Dragutin Čermak, Slobodan Jelić i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je pet puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule nacionalnog prvaka.

Početak uspeha uredi

 
Dražen Dalipagić – Praja je ukupno deset sezona nastupao za Partizan.

Uspon KK Partizan je započeo početkom 70-ih godina, kada su klub počeli da vode bivši košarkaši i kada je stručni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Žeravica. Žeravica je izvršio selekciju mladih igrača na čelu sa Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Pošto je kao trener državne reprezentacije (do 1965. kao pomoćnik Aleksandra Nikolića, a zatim kao prvi trener), više od deset godina pratio razvoj svetske košarke, uključujući i američku profesionalnu, Ranko Žeravica je u radu sa mladom ekipom Partizana pokušao da spoji najbolje osobine američke i sovjetske koncepcije košarkaške igre.

Krajem 70-ih godina, kada je Žeravica kao trener odlazio u inostranstvo, njegovi raniji saradnici, Borislav Ćorković i Dušan Ivković, preuzimali su ekipu i nastavljali Žeravicinim putem.[1]

Ovaj period u istoriji kluba obeležen je sa nekoliko trofeja. Prvi je bio titula šampiona Jugoslavije u sezoni 1975/76[2], a zatim su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraća (u finalu 1978. u Banjaluci je pobeđena Bosna sa 117:110[3], dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija 108:98[4]), jedan Kup Jugoslavije (1979)[5] i još jedna titula državnog prvaka (1981)[6]. Osim treneru Žeravici, Ćorkoviću i Ivkoviću, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne zasluge za stvaranje velikana evropske košarke pripadaju igračima – pre svih Draženu Dalipagiću i Draganu Kićanoviću, ali i Farčiću, Todoriću, Kerkezu, Mariću, Petroviću, Pešiću, Beravsu, Savoviću i mnogim drugima.

Novi „drim tim“ (1985—1991) uredi

Posle zatišja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vođstvom novog direktora kluba Dragana Kićanovića, koji je u rad uključivao i mlade stručnjake, poput Duška Vujoševića (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnić, Borislav Džaković, Vladislav Lučić), ponovo je stvoren jak košarkaški tim.

Generacija Aleksandra Đorđevića, Vlade Divca, Žarka Paspalja, Ive Nakića, Miroslava Pecarskog, koja je, uz podršku starijih Željka Obradovića, Milenka Savovića i Gorana Grbovića, predvođena mladim trenerom Dušanom Vujoševićem, Partizan ponovo povela u sam vrh jugoslovenske i evropske košarke.

Ta generacija je 1986/87. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije[7], a 1988. posle pobeda u Kupu šampiona nad najjačim evropskim klubovima (Barselona, Makabi, Aris, Filips Milano) obezbedila učešće na Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio treće mesto u Evropi.[8]

Sledeće, 1989. Partizan je, pojačan Predragom Danilovićem, po treći put osvojio Kup Radivoja Koraća, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom revanšu Partizan je slavio sa 101:82. Iste sezone Partizan je osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).[9]

Vlade Divac i Žarko Paspalj krajem 1989, zajedno sa Draženom Petrovićem, postali su prvi igrači sa prostora Jugoslavije koji su otišli u NBA ligu.

Šampioni Evrope (1991—1992) uredi

 
Željko Obradović i Aleksandar Đorđević, legende Partizana.

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991/92. stvorio novi mladi tim, čije su nove zvezde bili Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović. Uprava je za trenera izabrala dotadašnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Željka Obradovića, dok je na mesto stručnog savetnika došao je nekadašnji trener i igrač Partizana Aleksandar Nikolić. Takođe, Partizan je promenio i dvoranu u kojoj je igrao svoje domaće utakmice, prešavši iz Hale sportova u Pionir.

Zbog rata u Hrvatskoj, Partizan je te sezone kao domaćin morao da igra u inostranstvu.[10] Uprava kluba se opredelila da budu „domaćini“ u madridskom predgrađu Fuenlabradi. Takmičenje u Evroligi po grupama, Partizan je završio na četvrtom mestu uz devet pobeda i pet poraza, što je značilo da će Partizan u odlučujućim utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Knorom). Knor je u to vreme imao snažan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom, ali je Partizan u tri utakmice bio bolji i, po drugi put u istoriji kluba, izborio plasman na Fajnal for koji se aprila 1992. održavao u Istanbulu.

Na fajnal-foru u istanbulskoj dvorani „Abdi Ipekči“ Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjača evropska sastava. U polufinalu je pobedio milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone, trojkom koju je postigao Aleksandar Đorđević u poslednjim trenucima finalne utakmice za konačni rezultat (71:70).[11] Najblistavija sezona u istoriji Partizana upotpunjena je trijumfom u domaćem šampionatu i kupu. Do naslova šampiona Evrope je stigla ekipa čiji je prosek godina bio 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (prvu utakmicu četvrtfinala protiv Knora). Povodom 30 godina od ovog događaja aprila 2022. izdata je serija od dve poštanske marke u Srbiji.[12]

Vreme sankcija (1992—1995) uredi

Posle osvojenog Kupa evropskih šampiona, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović su prešli u Filips, odnosno Knor. Titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike da ga brani. Zbog sankcija koje su isključile jugoslovenski sport iz svih evropskih i svetskih takmičenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski prvak učestvuje u Evropskoj ligi.

U sezoni 1993/94. osvojen je Kup SR Jugoslavije pod vođstvom novog trenera Željka Lukajića.[13] Tim koji je sledeće sezone vodio Borislav Džaković osvojio je oba domaća trofeja. Najbolji igrači Partizana iz tog vremena su bili: Nikola Lončar, Miroslav Berić, Haris Brkić, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Aleksandar Čubrilo.[14] Nakon što je 1995. jugoslovenskim klubovima ponovo omogućeno da se takmiče u evropskim kupovima, mladi igrači Partizana, bez iskustva u Evropi, nisu prve sezone ostvarili značajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vođstvom iskusnog stručnjaka Ranka Žeravice, osvojili titulu prvaka SR Jugoslavije (1995/96) i obezbedili povratak u najjače klupsko evropsko takmičenje – Evropsku ligu.[15]

Novi početak (1996—2006) uredi

U sezoni 1996/1997. Partizan je predvođen novim trenerom Miroslavom Nikolićem, ponovo zauzeo mesto među najjačim klubovima Evrope. Pojačan Dejanom Tomaševićem, Dejanom Koturovićem, Draganom Lukovskim, Partizan se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. U domaćem prvenstvu, Partizan je po treći put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka,

 
Zvanični grb KK Partizana od sezone 1997/98. do 2000/01.

U sezoni 1997/1998, dve godine od povratka u evropska takmičenja, tim Partizana je po treći put u istoriji kluba izborio učešće na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmičenju po grupama u Evroligi i ostavke Miroslava Nikolića, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojević, Partizan je u osmini finala eliminisao zvaničnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u četvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otišli Berić i Koturović, pojačan novim bekovskim tandemom Miroslav Radošević – Vladimir Đokić, zauzeo je četvrto mesto, nakon poraza od Kindera i Benetona. U domaćem prvenstvu Partizan je izgubio titulu državnog prvaka, nakon što ga je u doigravanju izbacio FMP Železnik.

Sledeće sezone klub je napustio Predrag Drobnjak, a na mesto trenera došao je Vladislav Lučić. U Kupu Rajmonda Saporte ekipa je stigla do četvrtfinala gde je poražena od Benetona, ali je neuspešno završeno domaće prvenstvo, koje je zbog NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo treće mesto). Ipak, osvojen je Kup SR Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio FMP, odigrana je uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost.

Po završetku sezone ekipu su napustili najbolji igrači, Dejan Tomašević, Haris Brkić i Dragan Lukovski. Formiran je novi mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999/2000. došao je mladi stručnjak Nenad Trajković. Iako pred početak sezone Partizanu nisu davane realne šanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvođena Radoševićem, Čubrilom, Čankom, Vardom, Đokićem, Markovićem i Petrovićem osvojila Kup SR Jugoslavije i stigla do finala plej ofa, u kom je poražena od podgoričke Budućnosti.

Sezonu 2000/01. je obeležio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovića i Žarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika kluba.

Partizan je sezonu 2000/01. počeo pojačan povratnicima Berićem, Bulatovićem, Glintićem, kao i nemačkim reprezentativcem i sinom Milovana Bogojevića Vladimirom Bogojevićem, a timu se kasnije priključio i Branko Milisavljević. Trener Nenad Trajković je smenjen posle nekoliko utakmica, a na njegovo mesto došao je Darko Ruso, bivši pomoćnik Željka Obradovića u reprezentaciji SR Jugoslavije.

U decembru 2000. ubijen je Haris Brkić, koji se nekoliko nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu 2000/01 je obeležio kapiten Miroslav Berić, koji je bio najbolji strelac Suprolige i JUBA lige i probio se na četvrto mesto večite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu završio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u doigravanju i Kupu SR Jugoslavije poražen u finalu od Budućnosti.

Povratak Duška Vujoševića u Partizan poklapa se sa početkom dominacije Partizana u prvenstvu SR Jugoslavije. Nosioci igre bili su novopridošlice Vlado Šćepanović, Miloš Vujanić, Jovo Stanojević i Đuro Ostojić, a veliki doprinos osvajanju trofeja dali su i kapiten Veselin Petrović, Nenad Čanak, Vule Avdalović, Nenad Krstić, Predrag Materić, Aleksandar Glintić, Stevan Nađfeji i Aleksandar Gajić.

Letnja pauza donela je velike promene u igračkom sastavu Partizana. Najbolji centar domaće lige te sezone Jovo Stanojević je nastavio karijeru u nemačkoj Albi, Vlado Šćepanović prešao je u Fortitudo iz Bolonje, a otišao je i kapiten Veselin Petrović. U Partizan je nakon početka sezone 2002/2003 stigao američki košarkaš Frederik Haus, koji je svojom požrtvovanom igrom u odbrani postao ljubimac navijača Partizana. Partizan je te sezone odbranio titulu savladavši FMP Železnik u finalu doigravanja sa 3:0.

 
Duško Vujošević, natrofejniji trener Partizana.

Prvenstvo Srbije i Crne Gore se zbog učestvovanja FMP Železnika, Crvene zvezde, Budućnosti i Lovćena u Jadranskoj ligi igralo u dve faze: klubovi koji nisu učestvovali u Jadranskoj ligi su igrali regularno prvenstvo, a 4 prvoplasirane ekipe su išle u Superligu u kojoj su igrali sa ekipama koje su igrale Jadransku ligu. Partizan je bio najbolji u prvoj fazi ispred Hemofarma i Vojvodine. U finalu doigravanja Partizan savladao vršački Hemofarm sa 3:1, nakon koša povratnika Vlade Šćepanovića u zadnjoj sekundi utakmice. Ipak, Partizan nije osvojio duplu krunu pošto je prethodno poražen od KK Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu. Partizan su na kraju sezone napustili Nenad Krstić (Nju Džerzi Netsi) i Frederik Haus (Lijetuvos ritas).

Pred početak sezone 2004/2005. Vlade Divac i Predrag Danilović su podneli ostavke nezadovoljni stanjem košarke u Srbiji.[16] Partizan su u međuvremenu pojačali najkorisniji igrač prethodnog prvenstva Dejan Milojević iz Budućnosti, Luka Bogdanović iz Crvene zvezde, Predrag Šuput iz Vojvodine, Amerikanac Blejk Step i Milan Gurović iz Huventuda (koji je zbog bolesti proveo u klubu samo tri meseca). Klub je te sezone prvi put učestvovao u Jadranskoj ligi. Partizan je četvrti put zaredom osvojio nacionalno prvenstvo, opet pobedom nad Hemofarmom 3:1 u finalu doigravanja.

Klub je na kraju te sezone napustili Vule Avdalović i Blejk Step, a dovedeni su Nikola Lončar i Amerikanac Džerald Braun. Braun je klub napustio 31. decembra 2005, umesto njega je doveden drugi Amerikanac Vontigo Kamings, dok je Nikola Lončar dobio otkaz. Partizan je te sezone osvojio petu uzastopnu titulu pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom od 3:0. Na kraju te sezone Dejan Milojević je napustio klub i prešao u špansku Pamesu.

Ponovo na vrhu Evrope, dominacija u Srbiji i regionu (2006—2012) uredi

Pred sezonu 2006/2007. u tim se vratili Dušan Kecman[17] i Predrag Drobnjak,[18] dok je Milenko Tepić došao iz novosadske Vojvodine. Takođe se, u klub, na mesto predsednika vratio Predrag Danilović. Posle 9 godina, Partizan je uspeo da prođe prvu fazu Evrolige.[19] U domaćem kupu Partizan je u finalu izgubio od FMP iz Železnika na završnom turniru u Kragujevcu. Partizan je osvojio Jadransku ligu pobedom u finalu nad FMP Železnikom 2:0[20] i prvenstvo Srbije pobedom nad Crvenom zvezdom 3:1.[21] Partizan su na kraju sezone napustili Vontigo Kamings, Kosta Perović, Luka Bogdanović i Predrag Drobnjak.

Partizan i Igokea iz Aleksandrovca su 17. avgusta 2007. ozvaničili sportsku saradnju.[22] Od tada se Partizan takmiči pod imenom Partizan Igokea, dok se Igokea takmiči pod imenom Igokea Partizan. U letnjem prelaznom roku klub su pojačali Čedomir Vitkovac,[23] Slavko Vraneš[24] i košarkaš iz Belizea Milton Palasio,[25] a ove sezone veliku pažnju na sebe su skrenuli mladi košarkaši Milenko Tepić, Novica Veličković i Nikola Peković, koji je prvu fazu Evrolige završio kao drugi igrač po korisnosti. Mladi tim Partizana je uspeo da ponovi prošlosezonski evropski uspeh, ostvarivši 6 pobeda i 8 poraza. Partizan je u obe utakmice u prvoj fazi namučio šampiona Panatinaikos, a ističe se pobeda nad nemačkim Bambergom rezultatom 85:37 u Pioniru.[26] Partizan je uspeo da osvoji nacionalni Kup, posle šest sezona, pobedom nad Hemofarmom u finalu, rezultatom 73:64. 19. marta 2008. Partizan je izbacio aktuelnog Evropskog šampiona Panatinaikos iz Atine i plasirao se u četvrtfinale Evrolige u grupi u kojoj su bili još i Montepaski Sijena i Efes Pilsen, postigavši time najveći uspeh kluba od 1998.[27] Partizan je osvojio sedmu uzastopnu titulu prvaka Srbije, savladavši u finalu vršački Hemofarm.[28] Klub su na kraju te sezone napustili Palasio, koji je prešao u ruski Himki, dok su Peković i Kecman prešli u Panatinaikos.

 
Tim Partizana u sezoni 2008/09.

U klub su u prelaznom roku došli Gabonac Stefan Lazme,[29] Aleksandar Rašić, Vukašin Aleksić,[30] Žarko Rakočević i Jan Veseli.[31] Uprkos znatno podmlađenom timu i očekivanjima javnosti, Partizan je uspeo da ponovi prošlosezonski uspeh i plasira se u četvrtfinale Evrolige. U tom takmičenju postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22567 gledalaca u Beogradskoj areni u pobedi 63:56 protiv osvajača Evrolige te sezone, ekipe Panatinaikosa.[32] U domaćim takmičenjima Partizan je odbranio Kup Radivoja Koraća, završio ligaški deo Jadranske lige na prvom mestu, potom je i osvojio,[33] a sezonu je završio pobedom u majstorici nad najljućim sportskim rivalom, Crvenom zvezdom, i tako došao do osme uzastopne titule.[34]

 
Partizan protiv Olimpijakosa, Evroliga, sezona 2009/10.

Sezona 2009/10. je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba uprkos činjenici da su tim napustili nosioci igre iz prošle sezone (Tripković, Tepić, Veličković i Lazme). Košarkaši Partizana su za uspehe u Evropi, nagrađeni pozivom Evrolige da predstavljaju Evropsku košarku na američkom kontinentu. Partizan je odigrao istorijske mečeve sa Denverom i Finiksom, i tako postao prvi klub sa ovih prostora koji je imao priliku da odmeri snage sa NBA timovima.[35] U Evropi izabranici Duška Vujoševića su u četvrtfinalu posle velike borbe pobedili izraelski Makabi, i plasirali se na fajnal for Evrolige u Parizu.[36] U polufinalu Partizan je posle produžetaka poražen od Olimpijakosa.[37] I u borbi za treće mesto crno-beli su poraženi posle produžetaka od CSKA.[38] U domaćim takmičenjima, klub je u Nišu odbranio Kup Radivoja Koraća.[39] Partizan je trijumfovao i u Jadranskoj ligi pobedivši Cibonu u Zagrebu.[40] Crno-beli su slavili trojkom sa pola terena Dušana Kecmana u poslednjim sekundama meča i četvrti put zaredom trijumfovali u regionalnom takmičenju. I na kraju jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba završena je osvajanjem, po sedamnaesti put, Prvenstva Srbije.[41] Najzaslužniji za uspehe su bili dva sjajna Amerikanca Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, koji su uz Dušana Kecmana i Jana Veselog blistali na domaćoj i evropskoj sceni.

 
Momenat sa finala protiv Cibone 2010.

Sezonu 2010/11. klub je počeo bez dugogodišnjeg trenera Duška Vujoševića. Umesto najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana, na mesto trenera je došao dotadašnji Vujoševićev pomoćnik Vlade Jovanović. u novu sezonu Partizan je krenuo pojačan uglavnom stranim igračima. U Partizan su došli Australijanac Nejtan Džavaj i Amerikanci Džejms Gist i Oliver Lafajet. Nezadovoljni partijama Lafajeta, uprava Partizana je umesto njega u decembru dovela Kertisa Džerelsa. Od srpskih igrača u klub su došli Dragan Milosavljević i Raško Katić. Klub su napustili Amerikanci Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijanski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, srpski reprezentativac Aleksandar Rašić kao i crnogorski reprezentativac Slavko Vraneš. U Evropi izabranici Vlade Jovanovića su uspeli da prođu u drugu fazu, ali su tu završili takmičenje. U Jadranskoj ligi Partizan je po peti put za redom osvojio ovo takmičenje. Na završnom turniru u Ljubljani Partizan je u polufinalu savladao podgoričku Budućnost sa 62:58, a zatim u finalu domaću Olimpiju sa 77:74. U domaćim takmičenjima, klub je u Železniku odbranio Kup Radivoja Koraća. U finalu su savladali domaćina sa 77:73. Za najboljeg igrača je proglašen Džejms Gist. Sezonu su ponovo završili osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su bili bolji od Hemofarm sa 3:0 u pobedama.

Sledeće godine Partizan je napustio Čeh Jan Veseli koji je otišao u NBA. Klub su napustili i stranci Nejtan Džavaj, Džejms Gist i Kertis Džerels. U Partizan se vratio Nikola Peković, koji je iskoristio odlaganje sezone u NBA ligi zbog štrajka igrača. Pored njega došli su Amerikanac Ejsi Lo, Miroslav Raduljica, Marko Čakarević, Milan Mačvan i Danilo Anđušić. Tokom sezone klub su napustili Nikola Peković i Ejsi Lo, ali su zato u Humsku stigli Davis Bertans i Dominik Džejms. Već na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu došli su do 13. trofeja u najmasovnijem takmičenju pobedivši u finalu Crvenu zvezdu sa 64:51. Najbolji igrač finalne utakmice bio je bek crno-belih Danilo Anđušić. Partizan je ponovo sezonu završio osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su crno-beli bili bolji od Crvene zvezde sa 3:1 u pobedama.

Podmlađivanje ekipe (2012—2014) uredi

Na početku sezone 2012/13 na mesto trenera Partizana vratio se Duško Vujošević.[42] Dugogodišnji kapiten, Petar Božić završio je karijeru i postao jedan od pomoćnih trenera. Klub su napustili Dušan Kecman i Milan Mačvan. Za kapitena je izabran Vladimir Lučić,[43] a njegov zamenik je postao Dragan Milosavljević. Klub se odlučio da drastično podmladi sastav, pa je tako najstariji igrač bio Marko Čakarević sa 24 godine. Rezultati u Evropi nisu bili najbolji i nisu se plasirali u drugu fazu. U finalu Kupa Radivoja Koraća u Kragujevcu, poraženi su od Crvene zvezde nakon dva dana igranja. Prvobitni termin odigravanja finalne utakmice bio je 10. februar 2013. u 21:00. Utakmica je tada i započeta, ali je prekinuta u 26. minutu pri nerešenom rezultatu (43:43) zbog nereda na tribinama i utrčavanja navijača na teren. Kako nije bilo uslova za nastavak meča te večeri, preostalih 14 minuta odigrano je narednog dana (11.2.2013. od 19:00) bez prisustva publike, a Zvezda je slavila sa 78:69.[44] U Jadranskoj ligi, nakon mešovitih rezultata u regularnom delu kada je završio na 4. mestu, Partizan je zablistao na završnom turniru u Laktašima i osvojio šestu titulu prvaka regionalne lige. U polufinalu su pobedili domaćina Igokeu sa 63:57, a u finalu su pobedili Crvenu zvezdu 71:63.[45] U Košarkaškoj ligi Srbije Partizan je ponovo odbranio titulu, što je ukupno 20 titula prvaka države, a 12 uzastopna.[46] Sezonu su obeležili mladi igrači Davis Bertans, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Leo Vesterman i Žofre Lovernj.

Sezona 2013/14 je bila jedna od najtežih u istoriji kluba. Tokom letnje pauze Partizanu je bio blokiran račun što je onemogućilo normalno funkcionisanje kluba. Šampionski tim su napustili kapiten Vladimir Lučić, Nemanja Gordić, Marko Čakarević i Branislav Đekić a pojačanja se tek počela da pristižu ukidanjem blokade koja je trajala skoro tri meseca. Stigli su mladi i perspektivni igrači Boris Dalo, Đoko Šalić i Nemanja Bezbradica a kao veliko pojačanje stigao je američki krilni igrač sa dugogodišnjim evropskim iskustvom Tarens Kinsi. Od početka sezone Partizan je bio lišen usluga povređenog Davisa Bertansa a u prvom delu sezone dogodile su se povrede dvojice članova prve petorke zbog kojih su morali da završe sezonu. Prvo se u oktobru povredio prvi plejmejker Leo Vesterman a početkom decembra i novi kapiten Dragan Milosavljević. Polovinom sezone iz Litvanije se u Humsku vratio Milenko Tepić, ali je loš zdravstveni bilten uticao na to da je Partizan morao da se odrekne borbe za trofej u nacionalnom kupu gde je u četvrtfinalu bolji bio FMP Beograd. I pored svih poteškoća crno–beli su se plasirali u TOP 16 fazu Evrolige gde su između ostalih pobedili favorizovani CSKA kao i kasnijeg šampiona Evrope Makabi. U međuvremenu nakon skoro devet meseci oporavio se od povrede Davis Bertans a ekipi se priključio i dugogodišnji NBA as Aleksandar Pavlović. Na kraju regulranog dela Jadranske lige, Zbog teže povrede napustio je Partizan jedan od najboljih igrača Tarens Kinsi. Na finalni turnir Jadranske lige koji se održavao u beogradskoj Areni Partizan je startovao sa trećeg mesta ali je ipak bio favorit u polufinalu protiv Cedevite zbog domaćeg terena. Trojkom u poslednjoj sekundi koju je pogodio Nolan Smit Zagrepčani su ušli u finale a Partizan je ostao ne samo bez borbe za odbranu šampionskog prstena već i bez učešća u Evroligi naredne sezone. Biće to prvi puta nakon četrnaest godina da crno–beli ne igraju najjače evropsko klupsko takmičenje (računajući učešće u Suproligi u sezoni 2000/01 kada je počeo sukob na relaciji FIBA–ULEB). Ekipa se ipak brzo podigla nakon tog šoka i do kraja sezone uspela da osvoji još jednu titulu prvaka Srbije. U finalu plej–ofa Partizan je savladao večitog rivala Crvenu zvezdu sa 3:1 u pobedama. U prvoj utakmici Zvezda je pobedila, a meč je obeležila tuča između igrača na terenu.[47] Zbog učestvovanja u tuči po meč suspenzije dobili su Partizanovi prvotimci Aleksandar Pavlović i Nikola Milutinov i Zvezdin Demarkus Nelson. Usledile su tri pobede crno–belih od kojih su dve ostvarene pred Zvezdinim navijačima a jedna u kojoj je Partizan bio domaćin pred praznim tribinama zbog kazne.[48] Finalnu seriju obeležio je Bogdan Bogdanović koji je prosečno ubacivao 30, 7 koševa po utakmici i time postao tek treći igrač kome je to pošlo za rukom od uvođenja plej–ofa 1982. godine.[49] Pre njega to su uradile košarkaške legende Dražen Dalipagić (1982) i Dražen Petrović (1986). godine. Uz njega veliki doprinos osvajanju trinaeste uzastopne, a ukupno 21. titule u klupskoj istoriji dali su prvi kapiten–stranac Žofre Lovernj, odlični Đorđe Gagić i najiskusniji prvotimci Aleksandar Pavlović i Milenko Tepić. Treba napomenuti da je centar Dejan Musli zbog bolesti propustio poslednje tri utakmice finalne serije.

Tokom letnje pauze, Partizan su napustili napustili nosioci igre iz prethodne sezone. Prvi stranac kapiten u istoriji Partizana, Žofre Lovernj je otišao u Himki,[50] Bogdan Bogdanović u Fenerbahče,[51] Leo Vesterman u Barselonu,[52] Davis Bertans u Laboral kuču,[53] dok je Dejan Musli sporazumno raskinuo ugovor sa klubom i postao slobodan igrač.[54] Došli su Andreja Milutinović,[55] mladi Grk Janis Kuzeloglu,[56] slovenački reprezentativac Edo Murić,[57] Luka Bogdanović.[58] U oktobru vratio se Milan Mačvan koji je potpisao ugovor do kraja sezone.[59] 1. decembra Pavlović se vratio u Partizan potpisavši ugovor do kraja sezone i ako je imao ponude da nastavi karijeru u inostranstvu.[60] U Evrokupu Partizan je završio sezonu već u grupnoj fazi. Partizan je jako loše počeo sezonu, ali je sa 12 uzastopnih pobeda uspeo da izbori fajnal for. Crno-beli su završili sezonu u Jadranskoj ligi na 4. mestu sa skorom 18-8, a u polufinalu su izgubili od Crvene zvezde. Partizan je završio sezonu bez ijednog trofeja. Sezona 2014/15. je bila najgora sezona u poslednjih četrnaest godina.

Finansijski problemi (2015—2017) uredi

 
Liga šampiona: Partizan - Solnok

Sezona 2015/16. je bila najteža u istoriji kluba. Uprava je odlučila da Partizan ove sezone ne igra u Evrokupu zbog finansijskih problema.[61] Na mesto predsednika kluba došao je nekadašnji igrač Partizana Nikola Peković, umesto Predraga Danilovića.[62] Smenjen je najtrofejniji trener u istoriji kluba Duško Vujošević, a umesto njega doveden je Petar Božić.[63] Tokom leta Partizan su napustili Nikola Milutinov, Aleksandar Pavlović, Milan Mačvan, Nemanja Bezbradica, Boris Dalo, Milenko Tepić, Janis Kuzeloglu, a posle pet godina, iz Partizana je otišao i kapiten Dragan Milosavljević. Osamnaestogodišnji Vanja Marinković postao je novi kapiten.[64] Došao je mladi Miloš Koprivica,[65] Aleksandar Cvetković,[66] Andrej Magdevski,[67] Adin Vrabac,[68] vratio se Danilo Anđušić,[69] kao i iskusni Čedomir Vitkovac.[70] Vratio se i Kosta Perović,[66] ali je zbog problema sa povredama objavio je da završava karijeru 15. decembra 2015. godine.[71] U oktobru je stigao Amerikanac Kevin Džons,[72] a u novembru američki plejmejker sa finskim pasošem Džamar Vilson.[73] Partizan je počeo sezonu veoma loše. Crno-beli su većim delom sezone bili u donjem delu tabele u Jadranskoj ligi. 4. januara Partizan je izgubio od Sutjeske i pao na dno tabele. Sutradan je smenjen Petar Božić, a doveden Aleksandar Džikić.[74] Sa skorom 12-14 Partizan je završio sezonu u Jadranskoj ligi na 5. mestu. Crno-beli su stigli do finala Kupa Radivoja Koraća. U polufinalu su pobedili favorizovanu Crvenu zvezdu 68:60,[75] a u finalu izgubili od Mega Leksa 85:80.[76] U Prvenstvu Srbije, Partizan je stigao do finala gde je poražen od Crvene zvezde.

Tokom leta, klub su napustili nosioci igre iz prethodne sezone. Došao je reprezentativac Stefan Birčević, Đorđe Majstorović, Branislav Ratkovica, Uroš Luković, Amerikanci Frenk Robinson i Vil Hečer, mladi Kenan Karahodžić i Stefan Pot. Partizan je trebalo da igra u Evrokupu, ali je ipak igrao u Fibinoj Ligi šampiona. Partizan je završio na 3. mestu u grupi, sa 8 pobeda i 6 poraza. U prvoj rundi doigravanja, Partizan je igrao protiv bratskog PAOK-a. U Solunu, Partizan je pobedio 76:74, ali je u Beogradu izgubio 78:82 i ispao iz Lige šampiona. Crno-beli su stigli do finala Kupa Radivoja Koraća. U finalu su izgubili od Crvene zvezde rezultatom 74:64. Treba napomenuti da su crno-beli igrali bez nekoliko igrača, jer su otrovani hranom. Partizan se plasirao u doigravanje Jadranske liga sa skorom 19-7. U polufinalu su eliminisani od Cedevite ukupnim rezultatom u seriji 2:1. U polufinalu doigravanja Superlige Srbije crno-beli su doživeli poraz od ekipe FMP-a i tako prvi put posle 19 godina ostali bez učešća u finalu domaćeg šampionata.

Kao i prethodnih par sezona, klub su napustili skoro svi igrači iz prethodne sezone. Predsednik Nikola Peković je podneo ostavku, a u oktobru, novi predsednik postao je Ostoja Mijailović. Klub je takođe napustio i trener Aleksandar Džikić, a umesto njega doveden je Muta Nikolić, koji je dobio otkaz nakon loših rezultata, 12. decembra. Njega je zamenio bivši igrač Partizana Nenad Čanak. Partizan je završio sezonu u Jadranskoj ligi sa skorom 11-11, na 5. mestu. U polufinalu KLS, Crvena zvezda je eliminisala crno-bele ukupnim rezultatom u seriji 2:0. U Evrokupu, crno-beli su imali katastrofalnu sezonu. Završili su kao poslednji u grupi, sa samo jednom pobedom (protiv Bilbaa u gostima) i sa koš-razlikom -140. Partizan je uspeo posle skoro četiri godine da osvoji trofej. Crno-beli su u februaru osvojili Kup Radivoja Koraća, nakon što su pobedili 81:75 u finalu favorizovanu Crvenu zvezdu. Za najkorisnijeg igrača proglašen je Partizanov sjajni Amerikanac Najdžel Vilijams-Gos. Tokom sezone su se istakli fenomenalni američki plejmejker Najdžel Vilijams-Gos, kapiten Novica Veličković, Francuz Bondža Si i Patrik Miler, koji je sredinom januara potpisao za turski Gazijantep BB.

Dolazak Trinkijerija i uspesi u Evropi i kupu Radivoja Koraća (2018—2020) uredi

Nakon par poraza u Jadranskoj ligi i Evrokupu, Nenad Čanak je smenjen, a doveden je italijanski stručnjak Andrea Trinkijeri, početkom novembra 2018. godine.[77] Sa Trinkijerijem, Partizan je uspeo da napravi prvi ozbiljniji rezultat u Evropi nakon šest godina - prolazak u TOP 16 fazu Evrokupa.[78] TOP 16 fazu, Partizan je završio sa skorom 2:4, a koš u poslednjoj sekundi protiv Ritasa u Hali Aleksandar Nikolić, u 5. kolu, je eliminisao Partizan iz ovog takmičenja.[79]

U regularnom delu Jadranske lige Partizan je završio na 4. mestu sa skorom od 14 pobeda i 8 poraza. U polufinalu doigravanja crno-beli su se sastali sa Crvenom zvezdom gde su poraženi ukupnim rezultatom u seriji 2:1.[80] U Nišu, Partizan je odbranio Kup Radivoja Koraća. U četvrtfinalu savladalo je ekipu Novog Pazara, potom u polufinalu FMP a u finalu ekipu Crvene zvezde posle dramatične završnice 76:74.[81] U Košarkaškoj ligi Srbije, Partizan je poražen u finalu 1:3 u seriji, od Crvene zvezde.[82]

 
Partizan - Trento u Top 16 fazi Evrokupa u sezoni 2019/20.

Na početku sezone 2019/20, Partizan su napustili Vanja Marinković, Bondža Si i Džok Lendejl, a dovedeni su Nemanja Gordić, Rašon Tomas, Kori Volden, Vilijam Mozli i još nekoliko njih. Partizan je sezonu započeo u Superkupu Jadranske lige u Zagrebu. Partizan je u Superkupu zabeležio sve tri pobede, a u finalnoj utakmici je savladana ekipa Cedevite Olimpije sa 99:77.[83]

Drugi tofej u sezoni Partizan je osvojio u Kupu Radivoja Koraća. U četvrtfinalu savladao ke ekipu Borca iz Čačka, potom u polufinalu FMP, a u finalu su pobedili ekipu Crvene zvezde posle produžetaka i vrlo dramatične završnice i tako treći put za redom trijumfovao u ovom takmičenju.[84]

Zbog pandemije korona virusa sva košarkaška takmičenja su privremeno prekinuta u martu 2020. godine.[85] U trenutku prekida Partizan je obezbedio plasman u četvrtfinale Evrokupa sa prve pozicije u TOP 16 fazi i prvu poziciju u regularnom delu Jadranske lige. U četvrtfinalu Partizan je trebalo da igra sa ruskim Uniksom.[86] Dana 25. maja 2020. Evroliga i Evrokup su zvanično objavili da je sezona poništena i da neće biti nastavljena.[87] U naredna tri dana su iste odluke doneli Jadranska liga i Košarkaška liga Srbije.[88][89]

Najlošija sezona (2020/21) uredi

Dana 9. jula 2020. godine, Vlado Šćepanović je postavljen za glavnog trenera KK Partizan.[90] Na prvih devet utakmica u sezoni 2020/21, Šćepanović je zabeležio pet poraza (skor 2–2 u ABA ligi i 2–3 u Evrokupu) nakon čega je smenjen sa mesta trenera 30. oktobra 2020. godine.[91] S obzirom da su Šćepanovićevi pomoćnici, Aleksandar Matović i Dejan Mijatović, bili pozitivni na virus Kovid 19, utakmicu protiv Igokee u 5. kolu Jadranske lige je vodio trener juniora Milivoje Lazić.[92]

Dana 5. novembra 2020. godine poziciju glavnog trenera crno-belih preuzeo je Sašo Filipovski.[93] Na toj funkciji je bio do 8. marta 2021. godine kada je smenjen a na njegovo mesto je postavljen dotadašnji pomoćni trener Aleksandar Matović.[94]

Sezona 2020/21. je jedna od najneuspešnijih sezona u istoriji Partizana. U Jadranskoj ligi zauzeli su 7. mesto sa 13 pobeda i 13 poraza, što je najslabiji plasman otkad igraju u regionalnoj ligi. U polufinalu kupa poraženi su u Novom Sadu od Crvene zvezde sa 79:78,[95] a sezonu su završili u polufinalu Košarkaške lige Srbije gde je Mega bila bolja sa 2:1 u pobedama.[96]

Povratak Željka Obradovića i stvaranje novog tima uredi

 
Zak Ledej izvodi slobodno bacanje protiv Lijetkabelisa

Nakon neuspešne sezone Partizan je krenuo u renoviranje tima. Za trenera je 25. juna 2021. godine doveden Željko Obradović sa kojim je Partizan ostvario najveći uspeh u istoriji kluba.[97][98] Klub su napustila četvorica igrača kojima je istekao ugovor: Erik Mika, Ognjen Jaramaz, Džoš Perkins i Nikola Janković, sporazumno je raskinut ugovor sa Rašonom Tomasom i Stefanom Jankovićem, dok je Novica Veličković završio karijeru.[99][100][101] Početkom jula za Partizan su potpisali bekovi Kevin Panter, koji je prethodne sezone nastupao za Milano [102][103], reprezentativac Srbije Aleksa Avramović koji je došao iz španskog Estudijantesa[104], američki centar Zak Ledej koji je takođe nastupao za Milano[105][106] i letonac Rodions Kuruks koji igra na poziciji krila i koji je došao iz Milvoki baksa.[107][108] Krajem jula Partizan je pojačao plejmejker Dalas Mur,[109] dok su u avgustu došli krilni centar Alen Smailagić iz Golden Stejt voriorsa[110], bek Jam Madar iz Hapoel Tel Aviva[111] i centar Balša Koprivica sa koledža.[112] Probu je prošao slovenački bek Gregor Glas, koji je prethodne sezone nastupao za Dinamik.[113] Krajem decembra ugovor je do kraja sezone potpisao francuski centar Matijas Lesor.[114], a mesec dana kasnije četvorogodišnji ugovor potpisao je osamnaestogodišnji krilni centar Tristan Vukčević koji je nastupao za Real Madrid.[115]

Partizan je u prvom takmičenju u sezoni 2021/22. u Kupu Radivoja Koraća, izgubio trofej u finalnoj borbi protiv večitog rivala Crvene zvezde rezultatom 85:68. Partizan je poražen 5 puta u finalima od kako je Srbija samostalna država i tako ostao na osam osvojenih trofeja u ovom takmičenju. U grupnoj fazi Evrokupa, u grupi A zauzeli su drugo mesto, iza španskog Huventuda i stekli prednost domaćeg parketa u eliminacionoj fazi. U osmini finala ukrstili su sa turskom ekipom Fruti Ekstra Bursaspor, u prepunoj Štark areni pred 19.224 gledalaca (što je rekord sezone i rekord Partizana u poslednjih nekoliko sezona) mladi tim Partizana je poklekao i posle produžetaka izgubio od Burse, rezultatom 95:103 (84:84) i eliminisan je iz takmičenja. U ABA ligi, Partizan je u regularnoj fazi takmičenja zauzeo drugo mesto iza večitog rivala Crvene zvezde. U polufinalu Partizan je savladao Budućnost, rezultatom 2:1 u seriji i prošao u finale ABA lige nakon osam sezona bez igranja u istom. U finalu Jadranske lige, Partizan je igrao protiv večitog rivala Crvene zvezde i izgubio u seriji 3:2 i tako ostao bez šampionskog prstena. Superligu Srbije, Partizan nije igrao jer je odustao od takmičenja zbog kako se navodi huliganizma u toku finalne serije ABA lige i neslaganja sa propozicijama KLS. U polufinalu su trebali da igraju protiv FMP-a, koji je tako službenim putem prošao u finale.[116][117][118][119]

Povratak u Evroligu i osvajanje Jadranske lige u sezoni 2022/23. uredi

 
Igrači Partizana na utakmici protiv Budućnosti u aprilu 2023.
 
KK Partizan u Laktašima, ABA liga 2022/23.

Na kraju sezone 2021/22. Partizan je aplicirao za pozivnicu Evrolige.[120] Na sastanku Izvršnog odbora Evrolige odlučeno je da Partizan i Valensija popune dva prazna mesta i tako kompletiraju imena učesnika Evrolige u predstojećoj sezoni, dobijanjem jednogodišnje specijalne pozivnice potvrđeno je da će se Partizan vratiti nakon osam sezona neigranja najelitnijeg evropskog takmičenja. Partizan će prvi put igrati Evroligu u formatu od 34 kola, od toga 17 utakmica na domaćem terenu. [121] Pored Partizana i već pomenute Valensije u narednoj sezoni Partizan će igrati protiv Real Madrida, aktuelnog osvajača Evrolige Anadolu Efesa, Fenerbahčea, Baskonije, Olimpije Milano, aktuelnog osvajača Evrokupa Virutsa Bolonje, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Makabija, Žalgirisa, Monaka, Asvela, ALBA-e, Bajerna, Barselone i protiv večitog rivala Crvene zvezde. Partizan se rastao sa Kurucsom, Dangubićem, Murom, Zagorcem i Miletićem. Sa Lesorom je ugovor produžen.[122] U Partizan su došli Danilo Anđušić iz Monaka[123], Džejms Naneli iz Makabija[124], Dante Egzam iz Barselone[125] i Janis Papapetru iz Panatinaikosa.[126] U novembru, nakon povrede Balše Koprivice iz Bahčešehira doveden je Vladimir Brodzijanski, koji je tokom sezone napustio klub.[127]

Partizan je u sezoni 2022/23 ostao bez trofeja Kupa Radivoja Koraća, pošto je u polufinalu poražen od ekipe večitog rivala Crvene zvezde 83:75 u Nišu.[128] Ni ove, kao ni prethodne sezone, crno-beli nisu učestvovali u Superligi Srbije, zbog navodne zakasnele prijave igrača.[129] Međutim, u ABA ligi i Evroligi Partizan je bio izuzetno uspešan.

U najelitnijem evropskom košarkaškom takmičenju, Partizan je pred prepunom Beogradskom arenom savladao brojne velikane kao što su aktuelni prvak Evrope Anadolu Efes, Real Madrid, Olimpijakos, Makabi, Monako, Fenerbahče i mnogi drugi. U prvom večitom derbiju u istoriji Evrolige, Partizan je na domaćem terenu pred oko 20 hiljada ljudi izgubio od Crvene zvezde trojkom Nemanje Nedovića 76:73,[130] da bi se revanširao crveno-belima na gostujućem terenu pobedom od 79:78.[131] Partizan je regularnu sezonu završio na šestoj poziciji sa 20 pobeda i 14 poraza, iza Makabija, Monaka, Real Madrida, Barselone i prvoplasiranog Olimpijakosa, čime je obezbedio četvrtfinale, prvi put od sezone 2009/10 tokom koje je bio učesnik Fajnal-fora. U četvrtfinalu protivnik je bio najtrofejniji evropski klub Real Madrid, koji je zahvaljujući boljem plasmanu na tabeli imao prednost domaćeg terena u seriji koja se igra na 3 pobede. Partizan je dobio prve dve utakmice u Madridu, a drugu utakmicu obeležila je opšta tuča igrača koju je svojim nesportskim potezom izazvao košarkaš kraljevskog kluba Serhio Ljulj. Utakmica je završena pre isteka vremena, pri rezultatu 95:80 za Partizan, jer na obe strane nije bilo dovoljno igrača da bi se meč mogao nastaviti (u Partizanu su isključeni svi, a u Realu je ostao samo Rudi Fernandez).[132][133] Posle meča, disciplinska komisija Evrolige je izrekla kazne igračima koji su najviše učestvovali u tuči u vidu suspenzije: Kevin Panter 2 utakmice, Matijas Lesor 1 utakmica, dok su u Realu bili kažnjeni Geršon Jabusele sa 5 utakmica i Gabrijel Dek sa jednom.[134] U trećoj i četvrtoj utakmici u Štark Areni, Real se vratio i izjednačio na 2-2,[135][136] posle čega je usledila majstorica u Madridu u kojoj je ipak bolji bio domaći tim, iako je Partizan u jednom trenutku imao prednost od 18 poena.[137] Crno-beli su ovim porazom završili učešće u Evroligi, koju je osvojio kasnije upravo Real Madrid. Matijas Lesor je uvršten u idealnu petorku Evrolige,[138] dok je Kevin Panter uvršten u drugu idealnu petorku.[139] Jam Madar je proglašen za zvezdu u usponu.[140]

 
Atmosfera sa odlučujuće utakmice finala Jadranske lige

U ABA ligi, Partizan je bio ubedljivo najbolji tim u regularnoj sezoni, koju je završio na prvoj poziciji sa 24 pobede i 2 poraza, čime je obezbedio prednost domaćeg terena tokom čitavog plej-ofa. U četvrtfinalu i polufinalu koji se igraju na 2 pobede, savladani su redom SC Derbi iz Crne Gore[141] i Cedevita Olimpija iz Slovenije nakon majstorice.[142] U finalu je prepreka bila Crvena zvezda, u seriji koja se igrala na 3 pobede. Partizan je iskoristio prednost domaćeg terena i pobedio večitog rivala rezultatom 3-2 i postao šampion Jadrana prvi put posle 10 godina. Na utakmici je bilo prisutno 22.198 navijača što je rekord Jadranske lige.[143] Za najkorisnijeg igrača finala proglašen je Kevin Panter.[144] Ovo je prvi trofej Željka Obradovića od povratka u Partizan.[145]

Navijači uredi

Glavni članak: Grobari
 
Atmosfera na Evroligaškoj utakmici protiv Panatinaikosa, mart 2009.
 
Partizanovi navijači na utakmici protiv Efes Pilsena 2009.

Grobari, navijači Partizana, su organizovani krajem 1970-ih. Nadimak su dobili od navijača najvećeg rivala Crvene zvezde, koji su mislili na uglavnom crne klupske boje, koje su bile slične zvaničnim uniformama grobara. Oni uglavnom podržavaju sve klubove u JSD Partizan. Prema izboru organizacije "Svet Ultrasa" koja na društvenim mrežama okuplja preko 400.000 navijača, Grobari su svrstani među 10 najboljih navijačkih grupa na svetu.[146] U martu 2009, postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22.567 gledalaca u Beogradskoj areni protiv osvajača Evrolige te sezone, ekipe Panatinaikosa.[147] Partizan je već dugo godina zaredom najgledaniji tim u Jadranskoj ligi.[148][149] Mnogi igrači koji su igrali protiv Partizana tvrde da su Grobari najbolji navijači na svetu.[150][151][152]

Najveće posete u Evroligi uredi

Datum Dvorana Protivnik Poseta
1 5. mart 2009. Beogradska arena   Panatinaikos 22.567*
2 2. januar 2014. Beogradska arena   Real Madrid 21.374
3 1. april 2010. Beogradska arena   Makabi Tel Aviv 21.367
4 31. mart 2009. Beogradska arena   CSKA Moskva 21.352
5 30. mart 2010. Beogradska arena   Makabi Tel Aviv 20.783
  • Rekord Evrolige*

Uspesi uredi

Takmičenje Broj Godina
Nacionalna takmičenja - 37
Nacionalno prvenstvo - 21    
Prvenstvo SFR Jugoslavije
 Prvak 5 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92.
Drugi 10 1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
Prvenstvo SR Jugoslavije
 Prvak 5 1994/95, 1995/96, 1996/97, 2001/02, 2002/03.
Drugi 4 1992/93, 1993/94, 1999/00, 2000/01.
Prvenstvo Srbije i Crne Gore
 Prvak 3 2003/04, 2004/05, 2005/06.
Prvenstvo Srbije
 Prvak 8 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Drugi 3 2014/15, 2015/16, 2018/19.
Nacionalni kup - 16 (rekord)  
Kup SFR Jugoslavije
 Pobednik 3 1978/79, 1988/89, 1991/92
Finalista 2 1962, 1972/73.
Kup SR Jugoslavije
 Pobednik 5 1993/94, 1994/95, 1998/99, 1999/00, 2001/02.
Finalista 4 1992/93, 1995/96, 1996/97, 2000/01.
Kup Radivoja Koraća (Srbija i Crna Gora)
 Pobednik 0 /
Finalista 2 2004/05, 2006/07.
Kup Radivoja Koraća (Srbija)
 Pobednik 8 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2017/18, 2018/19, 2019/20.
Finalista 5 2012/13, 2015/16, 2016/17, 2021/22, 2023/24.
Nacionalni superkup
Superkup SFR Jugoslavije
 Pobednik 0 /
Finalista 1 1989.
Regionalna takmičenja - 8
Jadranska liga
 Pobednik 7 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2012/13, 2022/23.
Finalista 3 2004/05, 2005/06, 2021/22.
Superkup Jadranske lige
 Pobednik 1 2019.
Finalista 1 2023.
Kontinentalna takmičenja - 4
Evroliga
 Pobednik 1 1991/92.
Finalista 0 /
3. mesto 2 1981/82, 1987/88.
4. mesto 2 1997/98, 2009/10.
FIBA Kup Radivoja Koraća
 Pobednik 3 1977/78, 1978/79, 1988/89.
Finalista 1 1973/74.
Polufinale 1 1974/75.

Učinak u prethodnim sezonama uredi

Sezona Prvenstvo Srbije Kup Srbije Regionalna takmičenja Evropska takmičenja Sez. skor
Domet Skor Domet Skor Domet Skor Domet Skor
2006/07. Prvak 15:5 Finalista 2:1 Jadranska liga — Prvak 24:7 Evroliga — Top 16 8:12 49:25
2007/08. Prvak 17:3 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Prvak 28:2 Evroliga — Četvrtfinale 11:12 59:17
2008/09. Prvak 12:4 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Prvak 25:3 Evroliga — Četvrtfinale 9:10 49:17
2009/10. Prvak 18:1 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Prvak 22:6 Evroliga — 4. mesto 11:11 54:18
2010/11. Prvak 18:2 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Prvak 20:8 Evroliga — Top 16 6:10 47:20
2011/12. Prvak 17:3 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Polufinale 19:8 Evroliga — Top 24 4:6 43:17
2012/13. Prvak 17:3 Finalista 2:1 Jadranska liga — Prvak 18:10 Evroliga — Top 24 2:8 39:22
2013/14. Prvak 18:2 Četvrtfinale 0:1 Jadranska liga — Polufinale 18:9 Evroliga — Top 16 7:17 43:29
2014/15. Finalista 15:4 Polufinale 1:1 Jadranska liga — Polufinale 19:11 Evrokup — Top 36 3:7 38:23
2015/16. Finalista 9:4 Finalista 2:1 Jadranska liga — 5. mesto 12:14 — — 23:19
2016/17. Polufinale 12:4 Finalista 2:1 Jadranska liga — Polufinale 20:9 Evrokup — Odustali — 43:21
Liga šampiona — Šesnaestina finala 9:7
2017/18. Polufinale 11:3 Pobednik 3:0 Jadranska liga — 5. mesto 11:11 Evrokup — Top 24 1:9

27:25

ABA Superkup — 6. mesto 1:2
2018/19. Polufinale 13:4 Pobednik 3:0 Jadranska liga — Polufinale 15:10 Evrokup — Top 16 6:10 38:25
ABA Superkup — Polufinale 1:1
2019/20. Nije igrano — Pobednik 3:0 Jadranska liga — Prekinuto 17:4 Evrokup — Prekinuto 12:4 35:8
ABA Superkup — Pobednik 3:0
2020/21. Polufinale 3:2 Polufinale 1:1 Jadranska liga — 7. mesto 13:13 Evrokup — Top 16 8:8 25:24
2021/22. Odustali — Finalista 2:1 Jadranska liga — Finalista 26:8 Evrokup — Osmina finala 12:5 40:14
2022/23. Diskvalifikovani — Polufinale 1:1 Jadranska liga — Prvak 31:6 Evroliga — Četvrtfinale 22:17 55:26
VTB Superkup — 4. mesto 1:2
2023/24. U toku Finalista 2:1 Jadranska liga — U toku Evroliga — 11. mesto 16:18
ABA Superkup — Finalista 2:1

Utakmice protiv NBA timova uredi

Partizan je prvi i do sada jedini klub iz Srbije koji je igrao utakmice protiv NBA timova. Na američkoj turneji Evrolige 2009. godine, Partizan je igrao protiv Denver nagetsa i Finiks sansa.

3. oktobar 2009. Izveštaj Denver nagetsi   102 : 70   Partizan   Pepsi centar, Denver
Gledaoci: 9.749
Četvrtine: 26:16, 24:17, 24:14, 28:23
Poeni: Entoni 17
Skokovi: Balkman 10
Asistencije: Drejper 5 		Marić 16
Marić 21
Rakočević 5
6. oktobar 2009. Izveštaj Finiks sansi   111 : 80   Partizan   Finiks sans arena, Finiks
Gledaoci: 14.531
Četvrtine: 20:19, 35:15, 36:24, 20:22
Poeni: Dragić 16
Skokovi: Stodemajer, Klark 5
Asistencije: dva igrača po 4 		Veseli 16
Kecman 7
Rašić 5

Igrači uredi

Glavni članak: Spisak košarkaša Partizana

Trenutni sastav uredi

Sastav KK Partizan Mocart bet
Igrači Treneri
Poz. Br. Država Ime Visina Masa Starost
B 0   Džejlin Smit 1.93 m 93 kg 29 – 24. novembar 1994.(1994-11-24)
KC 2   Zak Ledej 2.02 m 103 kg 29 – 30. maj 1994.(1994-05-30)
B 4   Aleksa Avramović 1.92 m 87 kg 29 – 25. oktobar 1994.(1994-10-25)
C 5   Balša Koprivica 2.16 m 109 kg 23 – 1. maj 2000.(2000-05-01)
BŠ 7   Kevin Panter 1.93 m 81 kg 30 – 25. jun 1993.(1993-06-25)
KC 9   Alen Smailagić 2.08 m 98 kg 23 – 18. avgust 2000.(2000-08-18)
B 10   Ognjen Jaramaz 1.93 m 88 kg 28 – 1. septembar 1995.(1995-09-01)
K 21   Džejms Naneli 2.01 m 95 kg 33 – 14. jul 1990.(1990-07-14)
B 32   Uroš Trifunović 1.99 m 88 kg 23 – 5. decembar 2000.(2000-12-05)
BŠ 33   Danilo Anđušić 1.95 m 92 kg 33 – 22. april 1991.(1991-04-22)
B 35   Pi-Džej Dožer 1.98 m 93 kg 27 – 25. oktobar 1996.(1996-10-25)
K 37   Mateuš Ponjitka 1.98 m 94 kg 30 – 29. avgust 1993.(1993-08-29)
C 44   Frenk Kaminski 2.13 m 109 kg 31 – 4. april 1993.(1993-04-04)
C 50   Bruno Kaboklo 2.06 m 99 kg 28 – 21. septembar 1995.(1995-09-21)
Glavni trener
Pomoćni trener(i)
Atletski trener(i)
  •   Predrag Zimonjić
Legenda
  • (C) Kapiten tima
  •   Povređen
Ažurirano: 25. decembar 2023.

Grafikon pozicija uredi

Poz. Starter Klupa 1 Klupa 2 Rezerve/povređeni
C Frenk Kaminski] Bruno Kaboklo Balša Koprivica
KC Zak Ledej Alen Smailagić
K Džejms Naneli Uroš Trifunović Mateuš Ponjitka
B Kevin Panter Džejlin Smit Danilo Anđušić
P Pi-Džej Dožer Aleksa Avramović Ognjen Jaramaz
Igrači sa dvojnim/trojnim državljanstvom

Poznati bivši igrači uredi

Treneri uredi

Glavni članak: Spisak trenera KK Partizan

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Preminuo Borislav Reba Ćorković”. b92.net. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  2. ^ „Sezona 1975/76”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  3. ^ „Kup Radivoja Koraća 1977/78”. fibaeurope.com. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  4. ^ „Kup Radivoja Koraća 1978/79”. fibaeurope.com. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  5. ^ „Sezona 1978/79”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  6. ^ „Sezona 1980/81”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  7. ^ „Sezona 1986/87”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  8. ^ „Sezona 1987/88”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  9. ^ „Sezona 1988/89”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  10. ^ „ISTANBUL 1992: A TRIUMPH OF EXILES”. euroleague.net. Arhivirano iz originala 27. 02. 2014. g. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  11. ^ „KK Partizan: Evrotitula za sva vremena”. Večernje novosti. 16. 4. 2012. Pristupljeno 30. 5. 2020. 
  12. ^ „KK Partizan – 30 godina od osvajanja Kupa šampiona Evrope”. Politika. 23. 5. 2022. Pristupljeno 27. 5. 2022. 
  13. ^ „Sezona 1993/94”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  14. ^ „Sezona 1994/95”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  15. ^ „Sezona 1995/96”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 8. 11. 2022. 
  16. ^ „Glas javnosti”. 5. avgust 2004. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  17. ^ „Kecman se vratio u Partizan”. sportskacentrala.com. 5. 7. 2006. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  18. ^ „Drobnjak se vratio u Partizan”. b92.net. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  19. ^ „Sreća iz Rima”. novosti.rs. 1. 2. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  20. ^ „Partizan šampion Jadrana”. sportskacentrala.com. 18. 4. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. [mrtva veza]
  21. ^ „Partizan prvi šampion Srbije”. sportskacentrala.com. 24. 6. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. [mrtva veza]
  22. ^ Partizan i Igokea započeli saradnju
  23. ^ Vitkovac u Partizanu, b92.net, June 14, 2007
  24. ^ Slavko Vraneš potpisao za Partizan
  25. ^ „Palasio novi plej Partizana”. b92.net. 21. 8. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  26. ^ Debakl Bamberga, Partizan u Top 16
  27. ^ Čudo u "Pioniru" - Partizan nokautirao PAO!
  28. ^ Partizan 007[mrtva veza]
  29. ^ Gabonac u Partizanu
  30. ^ KK Partizan: Potpisali Aleksandar Rašić i Vukašin Aleksić
  31. ^ „Veseli pristupio Partizanu”. srbijasport.com. 5. 5. 2008. Arhivirano iz originala 8. 8. 2017. g. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  32. ^ EL: Pao rekord, pao i PAO u Areni! (VIDEO)
  33. ^ OSVOJENA TREĆA TITULA PRVAKA NLB LIGE
  34. ^ SRCEM DO OSME UZASTOPNE TITULE !!!
  35. ^ „Partizanova NBA avantura”. b92.net. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  36. ^ „Čudesni Partizan na fajnal foru Evrolige, Arena progutala Makabi!”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  37. ^ „Partizan za dlaku bez finala”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  38. ^ „F4: Partizan sjajan ali četvrti”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  39. ^ PARTIZAN PONOVO OSVOJIO KUP KORAĆA!
  40. ^ „Kecman sa pola terena za titulu!”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  41. ^ „Hemofarm nije došao, Partizan prvak”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  42. ^ „Partizan mt:s, coach Vujosevic reunite”. Euroleague. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  43. ^ Lučić: Velika je čast biti kapiten Partizana
  44. ^ Zvezda osvojila Kup „Koraća”
  45. ^ „CRNO-BELI ŠAMPIONI: Partizanova dominacija u regionu se nastavlja!”. Arhivirano iz originala 1. 6. 2013. g. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  46. ^ Partizan šampion Srbije 12. put uzastopno!
  47. ^ „Skandal - Vujošević povukao pa vratio ekipu Partizana | Blic”. blic.rs. 14. 6. 2014. Arhivirano iz originala 13. 8. 2014. g. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  48. ^ „Ništa novo, Partizan je šampion!”. b92.net. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  49. ^ „Bogdan – 123 od 305 poena u finalu”. b92.net. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  50. ^ „Lovernj dve godine u Himkiju, Partizanu obeštećenje 600.000 dolara”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  51. ^ „Bogdanović i zvanično u Feneru”. b92.net. 11. 7. 2014. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  52. ^ „Vesterman u Barseloni!”. sportske.net. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  53. ^ „Bertans zvanično u Laboralu”. B92.net. 19. 7. 2014. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  54. ^ Večernje novosti: „Musli sporazmuno raskinuo ugovor s Partizanom“
  55. ^ „Milutinović Partizanov dve godine”. novosti.rs. Pristupljeno 10. 1. 2014. 
  56. ^ „Kuzeoglu u sredu potpisuje za Partizan”. Novosti. 2. 9. 2014. Pristupljeno 24. 9. 2015. 
  57. ^ „Edo Murić u crno–belom timu!”. kkpartizan.rs. Arhivirano iz originala 14. 09. 2014. g. Pristupljeno 16. 05. 2017. 
  58. ^ „Bogdanović ponovo u crno-belom dresu”. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  59. ^ „Mačvan u Partizanu!”. novosti.rs. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  60. ^ „Pavlović sa Partizanom u nove izazove!”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 1. 12. 2014. 
  61. ^ „Partizan ne igra Evrokup!”. B92. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  62. ^ „Peković od utorka na čelu Partizana”. mondo.rs. 7. 9. 2015. 
  63. ^ „Božić novi trener Partizana!”. b92.net. 8. 9. 2015. Pristupljeno 6. 10. 2015. 
  64. ^ „Novi Partizan, novi i kapiten!”. sportske.net. Beta. 1. 10. 2015. Pristupljeno 6. 10. 2015. 
  65. ^ „Koprivica potpisao trogodišnji ugovor sa Partizanom”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 1. 10. 2015. 
  66. ^ a b „Kosta Perović, Aleksandar Cvetković i Andrej Magdevski ponovo zadužili crno-belu opremu”. kkpartizan.rs (na jeziku: srpski). 29. 9. 2015. 
  67. ^ „I Magdevski zvanično u Partizanu”. sportske.net. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  68. ^ „Adin Vrabac dve godine u Partizanu”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  69. ^ „Danilo Anđušić ponovo u Partizanu!”. kkpartizan.rs. 
  70. ^ „Vitkovac ponovo u crno–belom timu!”. kkpartizan.rs. 
  71. ^ „Kosta Perović okončao karijeru”. B92. 15. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  72. ^ „Kevin Džouns je novi krilni centar Partizana”. kkpartizan.rs. 
  73. ^ „Džamar Vilson - Dobrodošao u Partizan!”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  74. ^ „Aleksandar Džikić je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  75. ^ „KUP: Partizan "pojeo" Zvezdu!”. mondo.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  76. ^ „MEGA KONAČNO OSVOJILA KUP: Ludo finale u Nišu! (VIDEO)”. telegraf.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  77. ^ „GOTOVO, PADA POTPIS Evo koliko će Trinkijeri zarađivati u Partizanu i na koliko godina će biti ugovor”. sport.blic.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  78. ^ „RAPSODIJA CRNO-BELIH Partizan razbio Turk Telekom za TOP 16 EVROKUPA”. sport.blic.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  79. ^ „EVROKUP: Hladan tuš za Paritzan, crno-beli u poslednjoj sekundi ispali iz Evrokupa!”. hotsport.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  80. ^ Silna Zvezda u finalu, Partizan izbegao rekordni poraz!, Mondo, 6. april 2019.
  81. ^ Partizan odbranio Kup! Lendejl na 0,2 za pobedu!, Mondo, 17. februar 2019.
  82. ^ „Beron uz zvuk sirene doneo Zvezdi titulu”. 17. 6. 2019. Pristupljeno 4. 8. 2020. 
  83. ^ „ABA Superkup stigao u Humsku 1”. kkpartizan.rs. 29. 9. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2019. 
  84. ^ Finale za infarkt - Pejdž i Jaramaz oživeli Partizan iz mrtvih i digli ga do Žućkove levice!, Mozzart sport, 17. februar 2020.
  85. ^ „Košarka stala zbog virusa korone: Stavljen katanac na sva međunarodna takmičenja širom sveta”. novosti.rs. 12. 3. 2020. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  86. ^ „Partizan u četvrtfinale Evrokupa: Najbolje tek dolazi”. srpskenovinecg.com. Pristupljeno 8. 7. 2021. 
  87. ^ „ECA Shareholders Executive Board announces decisions regarding 2019-20 and 2020-21 seasons” (na jeziku: engleski). euroleaguebasketball.net. 25. 5. 2020. Arhivirano iz originala 26. 05. 2020. g. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  88. ^ „ABA liga do kraja „pratila” model Evrolige i poništila sezonu!”. zurnal.rs. 27. 5. 2020. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  89. ^ „SAOPŠTENJE UK KLS”. kls.rs. 28. 5. 2020. Pristupljeno 13. 6. 2020. 
  90. ^ „Partizan predstavio Šćepanovića FOTO”. b92.net. 9. 7. 2020. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  91. ^ „Partizan smenio Šćepanovića!”. mozzartsport.com. 30. 10. 2020. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  92. ^ „Milivoje Lazić vodi crno-bele protiv Igokee”. kkpartizan.rs. 30. 10. 2020. Pristupljeno 30. 10. 2020. 
  93. ^ „Sašo Filipovski je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. 5. 11. 2020. Pristupljeno 6. 11. 2020. 
  94. ^ „Sporazmni raskid saradnje sa Sašom Filipovskim, prvi tim do kraja sezone predvodi Aleksandar Matović”. kkpartizan.rs. 8. 3. 2021. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  95. ^ „Zvezda osvojila Kup Koraća - Radonjićevom odbranom do "Žućkove levice"”. rts.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  96. ^ „MEGA U FINALU, KRAJ ZA PARTIZAN Lošije od ovog teško da je moglo po crno-bele, eliminacija i tri jezive povrede!”. sport.blic.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  97. ^ „VRATIO SE!”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  98. ^ „Zvanično: Željko Obradović u Partizanu!”. www.b92.net. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  99. ^ „Petorka napušta redove Partizana”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  100. ^ „Stefan Janković napustio Partizan”. b92.net (na jeziku: srpski). 9. 7. 2021. 
  101. ^ „DAN KADA SE POVLAČI KAPITEN!”. kkpartizan.rs (na jeziku: srpski). 8. 7. 2021. 
  102. ^ „Kevin Panter je prvo pojačanje crno-belog tima”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  103. ^ „Panter u Partizanu! Jurohups: Najveći ugovor u istoriji”. sportklub.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  104. ^ „Aleksa Avramović je novo pojačanje Partizana NIS”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  105. ^ „Zek LeDej je treće pojačanje crno-belog tima za sezonu 2021/22”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  106. ^ „Zek Ledej treće pojačanje Partizana”. sportklub.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  107. ^ „Rodions Kuruks je četvrto pojačanje crno-belog tima ovog leta”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  108. ^ „Partizan sve jači: Stigao igrač i iz NBA lige”. nova.rs. Pristupljeno 7. 7. 2021. 
  109. ^ „Dalas Mur peto pojačanje Partizana”. rts.rs. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  110. ^ „Alen Smailagić zvanično u Partizanu”. rts.rs. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  111. ^ „JAM MADAR O PARTIZANU: Želim da nastavim putem Bogdanovića, Veselog... Avdija mi je pričao o Srbiji”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  112. ^ „Povratak Balše Koprivice: Mladi centar je osmo pojačanje Partizana NIS ovog leta”. kkpartizan.rs. 23. 7. 2021. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  113. ^ „I Gregor Glas je jedan od nas”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 21. 11. 2021. 
  114. ^ „Matijas Lesor došao u Partizan”. danas.rs. Pristupljeno 6. 1. 2022. 
  115. ^ „Tristan Vukčević je potpisao višegodišnji ugovor sa Partizanom NIS”. kkpartizan.rs. 27. 1. 2022. Pristupljeno 27. 1. 2022. 
  116. ^ „KK Partizan Nis zavrsio sezonu prilika da se huliganizam iskoreni iz nase kosarke”. kkpartizan.rs. 9. 6. 2022. Pristupljeno 9. 6. 2022. 
  117. ^ „Kosarka u senci prekida i incidenata parni valjak stao na korak od titule”. kkpartizan.rs. 6. 6. 2022. Pristupljeno 6. 6. 2022. 
  118. ^ „Crno-beli posle produzetka ostali bez plasmana u cetvrtfinale evrokupa”. kkpartizan.rs. 20. 4. 2022. Pristupljeno 20. 4. 2022. 
  119. ^ „Crno-beli nisu uspeli da dodju do trofeja u prvom ovosezonskom finalu”. kkpartizan.rs. 20. 2. 2022. Pristupljeno 20. 2. 2022. 
  120. ^ „Zvanicno Partizan aplicirao za specijalnu pozivnicu Evrolige poznati datumi koji odlucuju o sudbini crno-belih”. maxbetsport.rs. 12. 6. 2022. Pristupljeno 12. 6. 2022. 
  121. ^ „KK Partizan Nis se vraca u Evroligu”. kkpartizan.rs. 16. 6. 2022. Pristupljeno 16. 6. 2022. 
  122. ^ „Matijas Lesor produžio ugovor sa Partizanom”. www.rts.rs. Pristupljeno 18. 7. 2022. 
  123. ^ „Povratak Danila Anđušića”. kkpartizan.rs. 30. 6. 2022. 
  124. ^ „Džejms Naneli je novo pojačanje Partizana NIS”. 13. 7. 2022. 
  125. ^ „Dante Egzum je novi košarkaš Partizana NIS”. kkpartizan.rs. 10. 7. 2022. 
  126. ^ „Joanis Papapetru je novo pojačanje Partizana NIS”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 19. 7. 2022. 
  127. ^ „Brodzijanski zvanično napustio Partizan, crno-beli ga pustili da ide”. nova.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  128. ^ „DRAMA ČAIRA PRIPALA ZVEZDI Crveno-beli bez Ivanovića DO VELIKOG PREOKRETA protiv Partizana došli na korak do odbrane Žućkove levice”. sportal.blic.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  129. ^ „EKSKLUZIVNO: Partizan ponovo ne igra Superligu!”. 23. 6. 2023. 
  130. ^ „Crvena zvezda pobedila Partizan”. rtv.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  131. ^ „Partizan pobedio Zvezdu u evroligaškom derbiju”. politika.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  132. ^ „Panter trojkom u poslednjoj sekundi doneo pobedu Partizanu protiv Reala”. rtv.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  133. ^ „Prekid i pobeda! Moćni Partizan razbio Real za ogromnih 2-0!”. sportklub.n1info.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  134. ^ „Blage kazne za Real: U kakvom raspoloženju Partizan dočekuje ključnu nedelju u sezoni”. danas.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  135. ^ „Partizan propustio "prvu meč loptu" - Real se vratio iz "mrtvih" i slavio u Beogradu”. tvarenasport.com. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  136. ^ „PARTIZAN IZGUBIO NAJEMOTIVNIJI MEČ! Real opet pobedio u Beogradu, majstorica odlučuje ko će na F4 Evrolige!”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  137. ^ „Tuga u Madridu – Partizan ostao bez F4 posle +18”. b92.net. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  138. ^ „Matijas Lesor u idealnoj petorci Evrolige”. politika.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  139. ^ „Panter u drugoj petorci Evrolige”. b92.net. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  140. ^ „Jam Madar je „Zvezda u usponu” Evrolige”. politika.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  141. ^ „PREŽIVELI BURU: Partizan razbio Studentski centar i plasirao se u polufinale”. zurnal.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  142. ^ „Košarkaši Partizana ubedljivo savladali Cedevita Olimpiju za finale ABA lige”. rtv.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  143. ^ „Partizan postavio još jedan neverovatan rekord”. sportklub.n1info.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  144. ^ „Kevin Panter MVP finala ABA lige”. rts.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  145. ^ „Željkov pobednički mentalitet na delu, završena najbolnija decenija u istoriji Partizana”. rts.rs. Pristupljeno 23. 6. 2023. 
  146. ^ „I OVE GODINE "Delije" i "grobari" među Top 10 grupa u svetu!”. blic.rs. 29. 12. 2015. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  147. ^ „Arena položila, Partizan pobedio!”. B92. 5. 3. 2009. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  148. ^ „ABA liga potvrdila - Niko kao Grobari, Zvezda najgledaniji gost!”. sportske.net. 9. 3. 2016. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  149. ^ „Partizan ponovo najgledaniji u ABA ligi”. mondo.rs. 15. 3. 2017. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  150. ^ „Igrači Reala: Grobari su najbolji navijači na svetu!”. mozzartsport.com. 2. 1. 2014. Arhivirano iz originala 19. 07. 2017. g. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  151. ^ „Traore: Grobari najbolji na svetu”. B92. 27. 12. 2012. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  152. ^ „‘GROBARI SU NAJLUĐI, TAMO SE POD TRESE’: Francuz na zalasku karijere pamti samo jedno – pakao ‘Pionira’!”. hotsport.rs. 3. 2. 2017. Pristupljeno 16. 5. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=КК_Партизан&oldid=27704040”