Kaahumanu
Kaahumanu, rođena je 17. marta 1768. na havajskom ostrvu Maui, Kraljica Kraljevstva Havaji, Regent 1819—1832.Kuhina Nui od oca Keaumokua i majke Namahane. Keaumoku je bio kraljevski savetnik i prijatelj Kamehamehe I, kome je uređeno da se oženi sa Kaahumanu kada je imao 13 godina. Iako je imao mnogo žena, Kaahumanu će postati njegova miljenica. Ona je bila ta koja je podržala i ohrabrila svog muža u ratu za ujedinjenje Havaja.[1]
| Kaahumanu | |
|---|---|
 Havajska kraljica Kaahumanu | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. mart 1768. |
| Mesto rođenja | Maui Havaji, |
| Datum smrti | 5. jun 1832. (64 god.) |
| Mesto smrti | Manoa Honolulu,  Kraljevina Havaji |
| Grob | Kraljevski mauzolej |
| Porodica | |
| Supružnik | Kamehameha I |
| Potomstvo |
|
| Roditelji | Keaumoku Namahane |
| Dinastija | Kamehameha |
| Kuhina Nui Regent Kraljevina Havaji | |
| Period | 1819—1832. |
| Naslednik | Kaahumanu II |
 | |
Kraljica Regent uredi
Nakon smrti Kamehameha I 5. maja 1819, Kaahumanu je prema kraljevoj želji podelila vlast na Havajima sa svojim sinom Liholihoom, koji je uzeo ime Kamehameha II. Skupština se složila i postavila je za premijera Kuhina Nui. Njena moć je rasla do pozicije kraljice - regenta, sa kojom je vladala za vreme Kamehamehe Drugog i potonjeg Kamehamehe III.[2]
Prva havajska feministkinja uredi
Kaahumanu je bila ispred svog vremena boreći se za prava havajskih žena starosedelaca. Otklonila je tabue koji su forsirali havajske žene. Izborila se, u zajedništvu sa Keopuolani, kraljicom Kamehamehe II, da jede za istim stolom kao i mladi kralj, čime je razbila pravila starog društva.
Kaumualii od Kauaia uredi
Kada joj je muž mumro, Kaahumanu se uplašila da će ostrvo Kauai, koje Kamehameha nikada nije silom osvojio, prekinuti svoj odnos sa kraljevinom. 9. oktobra 1821. Kahumanu je kidnapovala guvernera ostrva Kauai i venčala se s njim na silu.
Pokrštavanje uredi
Aprila 1824, Kaahumanu je zvanično objavila svoje pristupanje protestantskom hrišćanstvu i pozvala svoje podanike da se krste. Iste godine predstavila je Havajima prvi havajski poredak zasnovan na hrišćanskoj etici i vrednostima. Kahumanu je krštena 5. decembra 1825 na mestu gde je danas crkva Kavaiahao.
Misionari su ubedili Kaahumanu da rimokatolička crkva treba da bude proterana sa ostrva. 7. jula 1827. Kaahumanu je naredila prvim katoličkim misionarima da napuste ostrvo. 1830. Kahumanu je potpisala zakon koji je zabranio katoličko učenje i zapretio deportacijom svakome ko bi se oglušio o zakon.
Ustanovljavanje relacija sa SAD uredi
Kaahumanu je prva pregovarala između Kraljevstva Havaji i Sjedinjenih država, sa predsednikom Džonom Kvinsijem Adamsom, 1826. Pregovori su uspostavili odgovornost starosedelaca Havaja koji su dugovali američkim trgovcima. Dug je plaćen sandalovinom vrednom 150 000 američkih dolara. Isti dokument je bio i sporazum o slobodnoj trgovini, osiguravajući Amerikancima pravo da uplove u sve luke Havaja za potrebe trgovine. Amerikancima je zagarantovano i pravo da tuže havajskim sudovima i da budu zaštićeni prema havajskim zakonima.
Kraj vladavine uredi
1827 Kaahumanu se razbolela i njeno je zdravlje ujednačeno kopnilo. Umrla je 5. juna 1832. U njenu čast misionari su odštampali novu kopiju Novog zaveta na havajskom jeziku. Opelo je održano u Kavaiahao crkvi, koju je proglasila Vestminsterskom opatijom Havaja. Sahranjena je na posedu palate Jolani, ali je kasnije premeštena u Kraljevski mauzolej Havaja.
Reference uredi
Literatura uredi
- Rosemary I. Patterson, Kuhina Nui: A Novel Based on the Life of Ka‘ahumanu, the Queen Regent of Hawai‘i (1819-1832), Pine Island Press, 1998 (jezik: engleski)
- Jane L. Silverman, Ka‘ahumanu: Molder of Change, Friends of the Judiciary History Center of Hawai‘i, 1995 (jezik: engleski)
Vidi još uredi
- Kraljica Lilijuokalani
