Kalcijum-sulfat
Kalcijum-sulfat je hemijsko jedinjenje čija je oznaka Ca S O4. U prirodi se javlja kao mineral anhidrit, CaSO4 i kao dihidrat, CaSO4* 2H2O, koji se naziva gips, a ako je zrnast i potpuno beo - alabaster.
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Gips
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.000 |
| E-brojevi | E516 (regulator kiselosti, ...) |
| RTECS | WS6920000 |
| UNII | |
| |
| |
| Svojstva | |
| CaSO4 | |
| Molarna masa | 136,14 g/mol (анхидрат) 145.15 g/mol (хемихидрат) 172.172 g/mol (дихидрат) |
| Agregatno stanje | bela čvrsta materija |
| Miris | bez mirisa |
| Gustina | 2,96 g/cm3 (анхидрат) 2.32 g/cm3 (дихидрат) |
| Tačka topljenja | 1460 °C (anhidrat) |
| 0.21g/100ml at 20°C (anhidrat)[3] 0.24 g/100ml at 20°C (dihidrat)[4] | |
| Ksp | 4.93 × 10-5 (anhidrat) 3.14 × 10-5 (dihidrat) 3.1 × 10-7 (hemihidrat)[5] |
| Rastvorljivost u glicerol | neznatno rastvoran (dihidrat) |
| Kiselost (pKa) | 10.4 (anhidrat) 7.3 (dihidrat) |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | ortorombična |
| Termohemija | |
Standardna entalpija
stvaranja (ΔfH |
-1434.5 kJ/mol |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | nije zapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi katjoni
|
Magnezijum sulfat Stroncijum sulfat Barijum sulfat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Zagrevanjem na temperaturi od 130 do 160 °C potpuno se menja kristalna struktura gipsa i nastaje poluhidrat gipsa: CaSO4 * 2H2O → CaSO4 * 1/2H2O + 3/2H2O
Daljim zagrevanjem poluhidrat gubi svu vodu, pri čemu se struktura ne menja, nastaje u vodi rastvoran anhidrit. Dodatkom vode, pošto je reakcija reverzibilna, očvršćavaju i poluhidrat i anhidrit zadržavajući dati oblik uz neznatno povećanje zapremine (što je korisno pri dobijanju gipsanih odlivaka jer se ispunjava svaka šupljina kalupa).
Gips se najviše koristi kao dodatak cementu, ali i za izradu maltera (mešanjem sa krečom), lakih građevinskih ploča (sa dodacima trske i drvenjače), veštačkog mermera, kao podloga za podove, u medicinske i zubotehničke svrhe, za proizvodnju ukrasa od gipsa, i još za mnoge druge stvari.
Osim toga, gips je i hemijska sirovina za dobijanje sumpora, sumporne kiseline i veštačkog đubriva amonijum-sulfata, (NH4)2SO4.
Reference uredi
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. str. 71. ISBN 978-0-85404-813-7.
- ^ American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. str. 242. ISBN 978-0-8412-3945-6.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
Literatura uredi
- S. Gangolli (1999). The Dictionary of Substances and Their Effects: C. Royal Society of Chemistry. str. 71. ISBN 978-0-85404-813-7.
- American Chemical Society (2006). Reagent chemicals: specifications and procedures : American Chemical Society specifications, official from January 1, 2006. Oxford University Press. str. 242. ISBN 978-0-8412-3945-6.
Spoljašnje veze uredi
