Kanijeli Sijavuš-paša
Kanijeli Sijavuš-paša (umro 1602.) je bio osmanski državnik i veliki vezir u tri navrata.
| Kanijeli Sijavuš-paša | |
|---|---|
 Turbe Sijavuš-paše u Ejupu, Turska. | |
| Lični podaci | |
| Mesto rođenja | Velika Kaniža,  Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1602. |
| Mesto smrti | Istanbul, Osmansko carstvo |
| Grob | Turbe Sijavuš-paše, Ejup, Istanbul |
| Porodica | |
| Supružnik | Sultanija Fatma |
| veliki vezir Osmanskog carstva | |
| Period | 24. decembar 1582. - 28. jul 1584. |
| Prethodnik | Kodža Sinan-paša |
| Naslednik | Uzdemir Osman-paša |
| veliki vezir Osmanskog carstva | |
| Period | 14. april 1586. - 2. april 1589. |
| Prethodnik | Hadim Mesih-paša |
| Naslednik | Kodža Sinan-paša |
| veliki vezir Osmanskog carstva | |
| Period | 4. april 1592. - 28. januar 1593. |
| Prethodnik | Ferhat-paša |
| Naslednik | Kodža Sinan-paša |
Biografija
urediGodina rođenja Sijavuš-paše nije poznata. Bio je mađarskog ili hrvatskog porekla. Nadimak "Kanijeli" nosio je po Kaniži u kojoj je rođen. Funkciju velikog vezira obavljao je u tri navrata (1582-1584, 1586-1589 i 1592-1593). Kao dete, Sijavuš-paša je otet iz porodice putem devširme, te je odveden u Jedrene. Tamo je prešao na islam, školovao se i napredovao u službi. Najpre je bio upravnik riznice, potom silahdar (staratelj o sultanovom oružju), a potom i mirahur (staratelj o sultanovom konju). Po Ibrahimu Pečeviji, godine 1569. prilikom velikog požara u Istanbulu, janičari pod komandom Džafer-age nisu mogli brzo ugasiti vatru. Sijavuš je uspeo da organizuje gašenje požara umesto rastrojenog Džafera. Zbog toga ga je zamenio na mestu age janičara. Dok se nalazio na tom položaju, Sijavuš-paša je organizovao prijem izaslanika safavidskog vladara Tahmaspa I, koji je došao da šestita novom sultanu dolazak na presto. Sijavušev prijem dobro je zabeležen u izvorima. Persijsko izaslanstvo predvodio je Tokmak-kan. Činilo ga je mnoštvo brodova i pratnja od 2500 ljudi. Sijavuševa pratnja zasenila je iranske izaslanike. Konji su bili ukrašeni zlatom i srebrom, a vojnici obučeni u nove uniforme. Sijavuš je otprilike u ovo vreme imenovan beglerbegom Rumelije. Prema nekim izvorima, to je bio i u vreme prijema Tokmak-kana. Marta 1580. godine je dobio titulu vezira i pozvan je iz Sofije u Istanbul.
Na mesto velikog vezira prvi put je postavljen 24. decembra 1582. godine, zamenivši Kodža Sinan-pašu. Čak tri puta je u narednom periodu biran na tu funkciju, ali izgleda da nije doneo nikakvu istorijski značajnu odluku. Odbio je da uzme učešća u kampanji protiv Persije, zbog čega je prvi put uklonjen sa funkcije. Uzdemir Osman-paša postavljen je na njegovo mesto. Ibrahim Pečevija piše da je Sijavuš-paša zavideo novom veziru na uspehu. Novi vezir je sa uspehom zauzeo Tabriz, ali se u kampanji razboleo i umro 29. oktobra 1584. godine. Hadim Mesih-paša je po drugi put postavljen za vezira. Zbog pobune u vojsci, smenjen je aprila 1586. godine, te je na vezirski presto 15. aprila ponovo doveden Sijavuš-paša. Finansijska situacija u Carstvu se tokom drugog vezirata Sijavuš-paše pogoršala zbog stalnih ratova. Stoga je vezir pristupio kovanju novog novca. Izrađeno je 500 kovanica od 100 dirhama srebrnih. Prvi put su osmanske vlasti pristupile ovakvoj meri 1445. godine, tokom vladavine Mehmeda II, što je dovelo do pobune janičara i povratka Murata II na presto. Devalvacija iz 1589. godine bila je najveća u turskoj istoriji. Jozef fon Hamer smatrao je da za nju nije kriv Sijavuš-paša. Devalvacija novca dovela je do pobune janičara. Hamer je pisao da su oni prvi put provalili u Topkapi palatu u turskoj istoriji upravo tokom ove pobune, što nije tačno, budući da se to prvi put dogodilo 1512. godine, kada je vojska pomogla sultanu Selimu I da sruši Bajazita II. Međutim, pobunjenici su sada po prvi put zahtevali od sultana glave krivaca za devalvaciju novca. Sultan Murat III je 3. aprila 1589. godine primoran da "sa suzama u očima" pred janičarima pogubi svog miljenika Mehmed-pašu. Sijavuš-paša je smenjen sa položaja velikog vezira.
Ferhat-paša je bio veliki vezir od 1591. godine. U Erzerumu tokom njegovog mandata dolazi do nove pobune janičara, čije je gušenje dovelo do izbijanja janičarske pobune u prestonici. Ferhat-paša je sultanu dao netačne podatke o razmerama pobune, umanjujući tako ozbiljnost situacije. Kada je saznao za pravo stanje stvari, na proleće 1592. godine sultan je smenio Ferhat-pašu i postavio marta ili aprila iste godine Sijavuš-pašu, po treći put, na mesto velikog vezira. Tokom trećeg mandata, Sijavuš-paša je vodio venčanje Ajše sultanije i Ibrahim-paše. Nova pobuna od januara 1593. godine surovo je ugušena. Sijavuš je, međutim, ponovo smenjen, a na njegovo mesto došao je Kodža Sinan-paša.
Sijavuš-paša je nakon toga dugo vremena živeo u Uskudaru. Penzija mu je 3. jula 1596. godine povećana i dozvoljeno mu je da se preseli u svoju kuću u Istanbulu. Primao je prihode od 500.000 akči. Umro je 15. oktobra 1602. godine. Sahranjen je u turbi koju je između 1582. i 1584. godine sagradio Mimar Sinan ispred turbe Mehmed-paše Sokolovića u Ejupu.
Porodica
urediGodine 1574. ili 1575. Sijavuš-paša se oženio Fatme sultanijom, najmlađom ćerkom Selima II i Nubanu sultanije. Sa njom je imao dva sina i ćerku. Najstariji sin Sinan, rođen 1575. godine, umro je u dobi od 25 godina (1598. ili 1599. godine). Ćerka im je umrla 1590. godine. Drugi sin, Mustafa-paša, umro je marta 1650. godine. Prema natpisima na turbi, Sijavuš-paša je imao i drugu decu: Ahmed Bej (umro 1581), Abdulkadir Bej (umro 1582), Sulejman Bej (umro 1586), Ibrahim Bej (umro u 1588). Verovatno je njihova majka bila druga žena, a ne Fatma sultanija. Sijavuš je imao i brata Dišlenk Husein-pašu, koji je imao sina Mehmeda-pašu.
Na proleće 1590. godine, sultan Murat je Sijavuš-paši ponudio ruku svoje kćeri Fatme. Sijavuš-paša je odbio da oženi ovu sultaniju.
Literatura
uredi- Alderson A. D. The Structure of the Ottoman Dynasty. — Oxford: Clarendon Press, 1956.
- Ak M. Siyavuş Paşa, Kanijeli // Islamansiklopedisi. — 2009. — Vol. 37. — P. 311—313. (tur.)
- Börekçi Günhan. The Rise and Fall of a Sixteenth-century Ottoman Royal Favorite: Doğancı Mehmed Pasha and the Beylerbeyi Incident of 1589 Revisited // The CMES Sohbet-i Osmani Lecture Series. — 2014.
- Danişmend İ. H. Izahli Osmanli Tarihi Kronolojisi. — Türkiye Yayınevi. — İstanbul, 1971. — Vol. 5. — S. 22—24.
- Danişmend İ. H. Izahli Osmanli Tarihi Kronolojisi. — Türkiye Yayınevi. — İstanbul, 1972. — Vol. 3.
- Fleischer Cornell H. Bureaucrat and intellectual in the Ottoman Empire : the historian Mustafa Ali (1541-1600). — Princeton, N.J.: Princeton University Press, 2014. — xviii, 363 pages, [24] pages of plates p. — ISBN 9781400854219.
- Hammer-Purgstall Joseph Freiherr von. Geschichte des osmanischen Reiches: Bd. 1574-1623. — C. A. Hartleben, 1829. — 730 s.
- Kurtbil Zeynep. Siyavuş Paşa Türbesi // Islamansiklopedisi. — 2009. — Vol. 37. — P. 315—316.
- Süreyya M. Sicill-i Osmani. — İs., 1996. — Vol. 5. — P. 1517. (tur.)
- Uzunçarşılı İ. H.[tr]. Osmanlı Tarihi. — Ankara: Türk Tarih Kurumu, 1988. — S. 342—348, cild 3. — 3114 p.
- Schmidt J. Siyavuş Paşa // Encyclopaedia of Islam, Second Edition / Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs.. — Leiden: BRILL, 1997. — Vol. IX. — P. 697.