Kanrin maru
Kanrin maru (咸臨丸) bio je prvi namenski napravljeni japanski brod (korveta) sa motorom na parni pogon.[1] Njegovu izgradnju šogunat poručuje od holandskih brodograditelja, 1853. godine jer je to bila jedina zemlja sa kojom je Japan imao diplomatske odnose tokom sakoku perioda izolacije. Kanrin maru bio je parni brod tada najnovije generacije, čija je tehnologija na zapadu predstavljena tek 10 godina ranije sa brodom „HMS Rattler“. Napravljen je u brodogradilištu Fopa Smita u Kiderdijku u Holandiji odakle su skoro indentični izašli brodovi „Bali“ za potrebe holandske mornarice. Brod je predat šogunatu 21. septembra 1875. pod imenom „Japan“ a nakon toga je preimenovan i dostavljen mornaričkoj školi u Nagasakiju koja je osnovana u cilju unapređivanja znanja iz zapadne mornaričke tehnologije.
| Канрин мару Kanrin maru (咸臨丸) | |
|---|---|
 Kanrin maru – prvi japanski parni brod | |
| Opšti podaci | |
| Karijera |  Japan |
| Porinut | 1857. |
| U službi od | 14. juna 1942. |
| Sudbina | Uništen u tajfunu, 1871. |
| Glavne karakteristike | |
| Deplasman | 300 t (295 long tons) |
| Dužina | 50 m |
| Širina | 7.3 m |
| Gaz | 10,5 m |
| Pogon | Parni motor na ugalj 100 hp |
| Brzina | 6 čvorova (11 km na sat) |
| Naoružanje | 12 topova |
Japanska misija za SAD
urediTri godine kasnije vlada šogunata šalje nekoliko svojih ljudi u misiju za SAD, kako bi izvidio napredak i snagu Amerike kao i da bi potpisali i ratifikovali određene sporazume između dve države. Karin maru, kao brod koji je sposoban za prekookenska putovanja izabran je kao sredstvo za ovo putovanje. Za Ameriku isplovili su 9. februara 1860. iz Urage pod vođstvom kapetana Kacu Kaišua zajedno sa Džonom Mandžirom, Fukuzavom Jukičijem i 96 japanskih mornara, praćeni američkim oficirom Džonom M. Brukom za San Francisko.
Ovo je zvanično bila druga misija za američki kontinent budući da je tako nešto već urađeno pre više od 250 godina pre sakoku politike kada je Hasekura Cunenaga otišao za Meksiko, a zatim i u Evropu 1614. godine na galiji „San Huan Batista“.
Tokom svog putovanja u SAD Kanrin maru je sve vreme pratio američki vojni brod „USS Powhatan“
Bošin rat
uredi
Do kraja 1867. godine vladavina šogunata pada i kao posledica nastaje Bošin rat koji će dovesti do meidži obnove. Pri kraju konflikta, u septembru 1868. nakon nekoliko pobeda bakufua, osam brodova, uključujući i „Kanrin maru“ odlazi u ruke Enomota Takeakija koji svoju flotu šalje na sever u svom poslednjem pokušaju da lansira kontra-napad prema neprijateljskoj vojsci.
Tokom svog puta flota je naletela na tajfun pa je „Kanrin maru“, vidno oštećen, morao da pristane u luku Šimizu gde ga preuzimaju carske snage koje, bez obzira na belu zastavu predaje i nastavljaju da bombarduju brod i napadaju njenu posadu.[2]
Enomoto se predaje u maju 1869. nakon poslednjih borbi na ostrvu Ezo a brod Kanrin maru koji je prešao u carske ruke ostaje na Hokaidu za moguće potrebe nove vlade. Tamo će dočekati i svoj kraj tokom tajfuna koji se desio 1871. godine u mestu Esaši.
Kanrin maru danas
urediGodine 1990. napravljena je replika duplo veće veličine od pravog i to po originalnim planovima kakav je trebalo da bude. I ova replika, kao i original napravljeni su u Holandiji i danas se može videti u holandskom temackom parku u oblasti Kjušu na jugu Japana. Često se koristi za turističko razgledanje virova u blizini luke Avadži.
Reference
uredi- ^ Japanci su pre Kanrin marua imali brod „Kanko maru“ koji je imao drugačiji parni motor sa lopaticama ali je bio poklon od holandskih vlasti koji su ga neko vreme koristili u svojoj mornarici. Zbog toga ipak uzima da je "Kanrin maru" prvi brod Japana posle perioda izlovanosti jer je specijalno naručen za potrebe Japana i šogunata.
- ^ Oliver Statlet, Japanese Inn, Honolulu. . University of Hawaii Press. 1982. pp. 274.
Литература
uredi- H. Huygens, "Z.M. schroef-schooner Bali," in: Verhandelingen en berigten betrekkelijk het zeewezen en de zeevaartkunde, vol. 17 1857. pp. 178.–183, espp. 182
- "Steam, Steel and Shellfire. The steam warship 1815-1905" Conway's History of the ship. ISBN 978-0-7858-1413-9.
- "The origins of Japanese Trade Supremacy. Development and technology in Asia from 1540 to the Pacific War" Christopher Howe, The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-35485-9..
- "End of the Bakufu and the Restoration at Hakodate" (Japanese 函館の幕末・維新). ISBN 978-4-12-001699-8.
