Википедија

Kapilaroskopija nokta

Kapilaroskopija nokta je visoko osetljiva, jeftina, jednostavna, bezbedna i neinvazivna metoda snimanja koja se koristi u morfološkoj analizi ishrane kapilara u predelu noktiju.[1] Danas se ova metoda koristi za grupu poremećaja spektra skleroderme da bi se razlikovao primarni Rejnoov fenomen (RF) od sekundarnog RF kod reumatskih oboljenja. Analogne promene se mogu primetiti i kod drugih bolesti vezivnog tkiva (BVT) kao što su mešana bolest vezivnog tkiva, sindromi preklapanja, dermatomiozitis i polimiozitis.[2]

A. nokatna ploča; B. lunula; C. koren; D. sinus; E. matrica; F. ležište nokta; G. hiponihijum; H. slobodna ivica.

Opšte informacije uredi

Rano otkrivanje mikrovaskularnih promena koje mogu nastati kod nekih inflamatornih bolesti vezivnog tkiva glavna je prednost kapilaroskopije, koja je privukla pažnju mnogih reumatologa, nakon što su Američki koledž za reumatologiju i Evropska ligi protiv reumatizma, predložili kapilaroskopiju kao dodatni kriterijum za preliminarnu klasifikaciju sistemske skleroze (SSk).[3]

Kada se koriste zajedno, autoantitelima kapilaroskopski nalazi su generalno prihvaćeni kao moćan dijagnostički alat za otkrivanje novih bolesti vezivnog tkiva (BVT ) kod pacijenata sa Rejnoovim fenomenom.[4] Različiti parametri kao što su:[5] antinuklearna antitela (ANA), broj kapilara i prisustvo džinovskih kapilara, kombinovani su u algoritmi koji su označeni pod nazivom prognostička uputstva zasnovana na pravilima pomoću kapilaroskopskog pregleda noktiju i serologija povezane sa sklerodermom. Ovo je omogućilo stratifikaciju Rejnoovog fenomena (RF) na osnovu rizika od incidenata sistemske skleroze.[6][2]

Procedura snimanja traje oko 15-30 minuta.[7]

Distribucija kapilara uredi

U većini delova ljudskog tela kapilarne petlje su okomite na površinu kože, dok u predelu nabora noktiju postaju paralelne sa površinom kože. Homogena i uređena distribucija kapilara raspoređenih paralelno i na pravilnim uskim rastojanjima između uzlaznih i silaznih grana nalazi se u kapilaroskopskim pregledima zdravih subjekata, uključujući decu i adolescente.[8]  

Regularna kapilarna distribucija se odnosi na pravilan i uredan raspored kapilara u redovima.[9]

Dezorganizacija kapilara ili neorganizovana arhitektura se definiše kao potpuno izobličenje normalnog i pravilnog kapilarnog uzorka.

Primena uredi

Opšte mišljenje o povezanosti kapilaroskopskih nalaza sa kliničkom uključenošću i aktivnošću bolesti kod sistemske skleroze nije ujednačeno.[10] Ovo je navodno zato što su fazne promene mikroangiopatije povezane sa sistemskom sklerozom gotovo univerzalna karakteristika skleroderme i nisu specifične za određeni tip prateće kliničke manifestacije.[11] Dakle, brzina progresije mikrovaskularnih alteracija može biti odlučujući kriterijum, a u slučajevima brze dinamike kapilaroskopskih nalaza može se smatrati indikatorom aktivnosti bolesti.

Zanimljivo je da je vaskularni „oporavak“ primećen nakon tretmana imunosupresivnim lekovima, transplantacije hematopoetskih matičnih ćelija i antagonista endotelinskog receptora – bosentana.

Dalji razvoj znanja o kapilaroskopiji nabora noktiju kod sistemske skleroze proširio je njenu primenu od uglavnom dijagnostičkog alata do utvrđenog, pouzdanog metoda za procenu aktivnosti bolesti, prognoze bolesti i terapijskog odgovora.[12]

Preduslovi uredi

Važne tačke i razmatranja koje treba imati na umu u proceduri kapilaroskopije su:

  • Od pacijenata se traži da izbegavaju uzimanje kofeina i pušenje 4-6 sati pre pregleda.[13]
  • Pacijentima se savetuje da ne uklanjaju kutikulu noktiju mesec dana pre snimanja kako bi izbegli mikrotraume koje bi mogle da dovedu pregled u opasnost.[14]
  • U postupku treba koristiti samo biljna ulja (neutralna ulja) koja su pogodna za kožu, kao što su ulje oraha, ulje kedrovine, maslinovo ulje i ulje od kikirikija. Primena uobičajenih imerzionih ulja koja se koriste u mikroskopiji može izazvati iritaciju kože i sluzokože.
  • Fizički povređeni prsti se isključuju iz ispitivanja.[15]
  • Pre kapilaroskopije nožnih prstiju, od pacijenata se traži da mekom četkom očiste nokte na nogama i uklone prljavštinu i bakterije koje se mogu zaglaviti u uglovima noktiju, vodeći računa da ne oštete okolnu kožu.
  • Kapilaroskop je bolje postaviti na pod prilikom pregleda nožnih prstiju, ali je za uporedni pregled prstiju prikladnije da aparat bude na stolu.[16]
  • Snaga uvećanja optičkih sondi može da se kreće od 100 h do 1.000 h, iako se uvećanje od 200 h rutinski koristi u kliničkoj praksi. Kapilare se mogu jasnije posmatrati pri ovom uvećanju; međutim, svaka kapilaroskopska slika napravljena na ovaj način može pokriti samo četvrtinu površine nabora noktiju. Pri uvećanjima većim od 600 h, krvne ćelije unutar kapilara se mogu vizuelizovati.[17]
  • Pošto četvrti i peti prst obe ruke imaju najveću transparentnost kože, najpreciznije morfološke procene mogu se dobiti sa ovih prstiju.[18]
  • Pre postupka kapilaroskopije pacijentima, posebno deci, trebalo bi se objasniti funkcije opreme.[2]
  • Vazodilatacija se može sprečiti hladnim izvorom svetlosti. Kada koristite kontaktne optičke sonde, primenu minimalnog pritiska na nabore noktiju treba izbegavati, jer to može da modifikuje krvne sudove.[19]
  • Da bi se pravilno sagledale sve morfostrukturne karakteristike ispitivanog polja, kapilaroskopska sonda mora da se pomera sporim ravnomernim pokretom.[20]
  • Predlaže se da slike dobijene tokom pregleda treba da analiziraju dva različita stručnjaka bez prethodnog poznavanja kliničkog stanja pacijenta, jer je merenje kapilarnih dimenzija ručno zamorno i sklono netačnosti.[21]
  • Na istom prstu zdravog subjekta, morfološki obrazac mikrocirkulacije nabora noktiju obično ostaje konstantan dugi niz godina.[22]
  • Za bolju rezoluciju slike, dodavanje više ulja bi moglo biti od koristi. Međutim, i premalo ili mnogo ulja može smanjiti rezoluciju i treba ih izbegavati.[23]
  • Sasvim je uobičajeno da ima mali ili nikakav kapilarni protok kada je prostorija za ispitivanje hladna ili je subjekt nervozan.[23]

Značaj metode uredi

Jednostavnost, sigurnost i neinvazivnost kapilaroskopije nabora noktiju su od neprocenjive vrednosti u otkrivanju osnovne bolesti vezivnog tkiva kod pacijenata sa Rejnoovim fenomenom (RF). Drugo novi tretmani i specifične terapije primenjene u ranijoj prefibroznoj fazi sistemske skleroze mogu biti korisnije u ublažavanju i kontroli bolesti.

U progresivnim stadijumima bolesti, kapilaroskopija može biti korisna u praćenju mikrovaskularnog uticaja lekova. Stoga se kapilaroskopija može smatrati prilično osetljivim i visoko specifičnim testom za otkrivanje i skrining poremećaja spektra skleroderme i korisnim alatom za praćenje i predviđanje zahvatanja organa u sklerodermi.

Izvori uredi

  1. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2013). „Capillaroscopic pattern in systemic lupus erythematosus and undifferentiated connective tissue disease: What we still have to learn?”. Rheumatology International (na jeziku: engleski). 33 (3): 689—695. ISSN 0172-8172. doi:10.1007/s00296-012-2434-0. 
  2. ^ a b v Ingegnoli, Francesca; Gualtierotti, Roberta (2013). „A systematic overview on the use and relevance of capillaroscopy in systemic sclerosis”. Expert Review of Clinical Immunology. 9 (11): 1091—1097. PMID 24147535. doi:10.1586/1744666X.2013.849198. 
  3. ^ van den Hoogen, Frank; Khanna, Dinesh; Fransen, Jaap; Johnson, Sindhu R.; Baron, Murray; Tyndall, Alan; Matucci‐Cerinic, Marco; Naden, Raymond P.; Medsger, Thomas A. (2013). „2013 Classification Criteria for Systemic Sclerosis: An American College of Rheumatology/European League Against Rheumatism Collaborative Initiative”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 65 (11): 2737—2747. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.38098. 
  4. ^ Koenig, Martial; Joyal, France; Fritzler, Marvin J.; Roussin, André; Abrahamowicz, Michal; Boire, Gilles; Goulet, Jean‐Richard; Rich, Éric; Grodzicky, Tamara (2008). „Autoantibodies and microvascular damage are independent predictive factors for the progression of Raynaud's phenomenon to systemic sclerosis: A twenty‐year prospective study of 586 patients, with validation of proposed criteria for early systemic sclerosis”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 58 (12): 3902—3912. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.24038. 
  5. ^ Cutolo, M.; Pizzorni, C.; Tuccio, M.; Burroni, A.; Craviotto, C.; Basso, M.; Seriolo, B.; Sulli, A. (2004-06-01). „Nailfold videocapillaroscopic patterns and serum autoantibodies in systemic sclerosis”. Rheumatology (na jeziku: engleski). 43 (6): 719—726. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/keh156. 
  6. ^ Ingegnoli, F.; Boracchi, P.; Gualtierotti, R.; Biganzoli, E. M.; Zeni, S.; Lubatti, C.; Fantini, F. (2010-01-25). „Improving outcome prediction of systemic sclerosis from isolated Raynaud's phenomenon: role of autoantibodies and nail-fold capillaroscopy”. Rheumatology. 49 (4): 797—805. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/kep447. 
  7. ^ Lefford, F; Edwards, J C (1986-09-01). „Nailfold capillary microscopy in connective tissue disease: a quantitative morphological analysis.”. Annals of the Rheumatic Diseases (na jeziku: engleski). 45 (9): 741—749. ISSN 0003-4967. doi:10.1136/ard.45.9.741. 
  8. ^ Kamińska-Winciorek, Grażyna; Śpiewak, Radosław (2013-05-10). „Dermoscopy on subungual melanoma”. Postępy Higieny i Medycyny Doświadczalnej. 67: 380—387. ISSN 1732-2693. doi:10.5604/17322693.1048815. 
  9. ^ Cheng, Cynthia; Daskalakis, Constantine; Falkner, Bonita (2010). „Alterations in capillary morphology are found in mild blood pressure elevation”. Journal of Hypertension (na jeziku: engleski). 28 (11): 2258—2266. ISSN 0263-6352. doi:10.1097/HJH.0b013e32833e113b. 
  10. ^ Frommer, Klaus W.; Neumann, Elena; Muller-Ladner, Ulf (2020-10-28). „Role of adipokines in systemic sclerosis pathogenesis”. European Journal of Rheumatology. 7 (-3): 165—172. ISSN 2147-9720. doi:10.5152/eurjrheum.2020.19107. 
  11. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Muller-Ladner, Ulf (2018-04-20). „Nailfold Capillaroscopy Within and Beyond the Scope of Connective Tissue Diseases”. Current Rheumatology Reviews. 14 (1): 12—21. ISSN 1573-3971. doi:10.2174/1573397113666170615093600. 
  12. ^ Lambova, Sevdalina Nikolova; Müller-Ladner, Ulf (2019). „Nailfold capillaroscopy in systemic sclerosis – state of the art: The evolving knowledge about capillaroscopic abnormalities in systemic sclerosis”. Journal of Scleroderma and Related Disorders (na jeziku: engleski). 4 (3): 200—211. ISSN 2397-1983. PMC 8922564  . PMID 35382505. doi:10.1177/2397198319833486. 
  13. ^ Murray, Andrea K.; Feng, Kaiyan; Moore, Tonia L.; Allen, Phillip D.; Taylor, Christopher J.; Herrick, Ariane L. (2011). „Preliminary Clinical Evaluation of Semi-automated Nailfold Capillaroscopy in the Assessment of Patients with Raynaud’s Phenomenon: Semi-automated Nailfold Capillaroscopy”. Microcirculation (na jeziku: engleski). 18 (6): 440—447. doi:10.1111/j.1549-8719.2011.00104.x. 
  14. ^ Piotto, Daniela Gerent Petry; Len, Cláudio Arnaldo; Hilário, Maria Odete Esteves; Terreri, Maria Teresa Ramos Ascensão (2012). „Capilaroscopia periungueal em crianças e adolescentes com doenças reumáticas”. Revista Brasileira de Reumatologia. 52 (5): 727—732. ISSN 0482-5004. doi:10.1590/s0482-50042012000500007. 
  15. ^ Hoerth; Kundi; Katzenschlager; Hirschl (2012-01-01). „Qualitative and quantitative assessment of nailfold capillaries by capillaroscopy in healthy volunteers”. Vasa (na jeziku: engleski). 41 (1): 19—26. ISSN 0301-1526. doi:10.1024/0301-1526/a000159. 
  16. ^ Jung, Peter; Trautinger, Franz (2013). „Capillaroscopy of toes”. JDDG: Journal der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft. 11 (9): 855—866. PMID 23763650. doi:10.1111/ddg.12117. 
  17. ^ Cutolo, M.; Smith, V. (2013-11-01). „State of the art on nailfold capillaroscopy: a reliable diagnostic tool and putative biomarker in rheumatology?”. Rheumatology (na jeziku: engleski). 52 (11): 1933—1940. ISSN 1462-0324. doi:10.1093/rheumatology/ket153. 
  18. ^ Cutolo, Maurizio; Grassi, Walter; Matucci Cerinic, Marco (2003). „Raynaud's phenomenon and the role of capillaroscopy”. Arthritis & Rheumatism (na jeziku: engleski). 48 (11): 3023—3030. ISSN 0004-3591. doi:10.1002/art.11310. 
  19. ^ Patil, Abhishek; Sood, Isha (2020-11-11), Nailfold Capillaroscopy in Rheumatic Diseases, IntechOpen, Pristupljeno 2024-05-06 
  20. ^ Berks, Michael; Tresadern, Phil; Dinsdale, Graham; Murray, Andrea; Moore, Tonia; Herrick, Ariane; Taylor, Chris (2014), An Automated System for Detecting and Measuring Nailfold Capillaries, Springer International Publishing, str. 658—665, ISBN 978-3-319-10403-4, Pristupljeno 2024-05-06 
  21. ^ Allen, P. D.; Taylor, C. J.; Herrick, A. L.; Moore, T. (1999), Image Analysis of Nailfold Capillary Patterns from Video Sequences, Springer Berlin Heidelberg, str. 698—705, ISBN 978-3-540-66503-8, Pristupljeno 2024-05-06 
  22. ^ Grassi, Walter; Medico, Patrizia Del; Izzo, Franco; Cervini, Claudio (2001). „Microvascular involvement in systemic sclerosis: Capillaroscopic findings”. Seminars in Arthritis and Rheumatism (na jeziku: engleski). 30 (6): 397—402. doi:10.1053/sarh.2001.20269. 
  23. ^ a b „Measuring Velocity Using the CAM1”. www.kktechnology.com. Pristupljeno 2024-05-06. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Капилароскопија_нокта&oldid=27776890”