Kapisla
Kapisla (engl. primer, fr. capsule), metalni čanak ili čahurica (čelična, mesingana, bakarna, aluminijumska) napunjena inicijalnim eksplozivom ili nekom eksplozivnom smešom. Služi za stvaranje inicijalnog impulsa kojim se pale barutna i brizantna eksplozivna punjenja.[1]
Razvoj
urediDo kraja 18. veka barutno punjenje vatrenog oružja paljeno je pripalom od crnog baruta koja je stavljana naročiti otvor na zadnjem delu cevi. Pripala se palila najpre usijanim gvožđem, zatim fitiljem i najzad iskrom od kremena. Engleski hemičar Edvard Hauard je 1799. pronašao eksplozivnu smešu od praskave žive i kalijumove šalitre (KNO3), osetljivu na udar. U prvo vreme ona je, stavljena u papirni fišek, upotrebljavana samo u Engleskoj i Francuskoj i to za lovačke puške. Engleski puškar Durs Eg (poreklom Švajcarac) stavio je ovu smešu u bakarnu čahuricu i opalio je udarom oroza, napravivši tako prvi taban na kapislu. Bila je to prva prava kapisla, koju su posle mnogih ispitivanja, od 1840. usvojile i ostale vojske. Sredinom 19. veka, kada su uvedene puške ostraguše, kapisla se stavljala u dno čahure metka i opaljivala udarnom iglom oružja. Kada su se uskoro zatim pojavila i prva artiljerijska oruđa koja se pune sa zadnje strane, za paljenje njihovih barutnih punjenja usvojena je, takođe, kapisla smeštena u dno čahure metka. U isto vreme javili su se i prvi artiljerijski upaljači sa kapislom. Francuski hemičar Ežen Tirpen (fr. Eugene Turpin) uspeo je 1885. da napuni artiljerijska zrna brizantnim eksplozivom (melinitom), a za njegovo paljenje upotrebljava posebnu detonatorsku kapislu. One se aktiviraju električnom strujom koja zagreva do usijanja mostić od otporne žice ugrađen u inicijalno punjenje ili u tzv. električnu zapaljivu glavicu. Posle Drugog svetskog rata razvile su se kapisle koje se pale električnom varnicom, tzv. varnični električni detonatori.[1]
Vrste
urediPo energiji paljenja
urediPrema energiji paljenja kapisle se dele na mehaničke (udarne ili perkusione i frikcione), toplotne (plamene i električne) i hemijske. Neki topovi ratne mornarice imaju kombinovane kapisle, mehaničko-toplotne.[1]
Po hemijskom sastavu
urediSve te kapisle, osim hemijskih, pune se inicijalnim ekspolozivnim smešama na bazi fulminata žive (praskava živa) - Hg(CNO)2 ili olovnog azida - Pb (N3)2 , kao i pomoćnim inicijalnim eksplozivima: tetracenom (C2H3ON10) i olovnim trinitrorezorcinatom (C8(HNO2)3O2PbH2O), pa se prema tome i nazivaju: fulminatske, azidne i slično. Kapisle koje u inicijalnoj smeši imaju hlorat i fulminat su korozivne (ubrzavaju koroziju cevi), a ostale su nekorozivne (neoksidne, sinoksidne).[1]
Po nameni
urediPrema inicijalnom impulsu razlikuju se inicijalne i detonatorske kapisle.[1]
Inicijalne kapisle
urediInicijalne služe za paljenje barutnih i pripalnih punjenja u puščanoj, artiljerijskoj i minobacačkoj municiji, kao i za iniciranje detonatorskih kapisli i usporača u upaljačima, pa se prema tome dele na puščane, topovske i upaljačke.[1]
Puščane kapisle
urediPuščane kapisle sastoje se od tela kapisle, inicijalne smeše i pokrivke kao predohrane od spoljnih uticaja. Inicijalna smeša je pod pritiskom od oko 1.100 atmosfera (bara) upakovana u iznutra lakirani čanak. Korozivne kapisle obično se sastoje od oko 25% praskave žive, 30% kalijumhlorata (KClO3) i 45% antimontrisulfida (Sb2S3), a nekorozivne od 25-50% olovnog trinitrorezorcinata, 1-5% tetracena i 45-74% barijumnitrata, antimonsulfida i drugih dodataka za osetljivost, temperaturu i plamen. Puščane kapisle upotrebljavaju se za streljačku i malokalibarsku artiljerijsku municiju (do 37 mm). Neke puščane kapisle i kapisle za lovačku municiju imaju ugrađen nakovanj: to su tzv. ževelo i ekspres kapsule.[1]
Topovske kapisle
urediTopovske kapisle služe za artiljerijsku municiju kalibra preko 37 mm (40 mm u ratnoj mornarici). Sastoje se od tela, inicijalne kapisle, pripale od crnog baruta (za pojačavanje plamena inicijalne kapsule) koja je većinom smeštena u tzv. plamenik (šupalj čep sa otvorima za prolazak plamena na barutno punjenje u čahuri). Prema prisustvu i veličini plamenika, topovske kapisle dele se na male (bez plamenika), srednje i velike, a prema načinu paljenja na udarne, električne i električno-udarne. nameštaju se u dno čahure uvrtanjem ili presovanjem.[1]
Upaljačke kapisle
urediKapisle za upaljače razlikuju se od puščanih po konstrukciji, sastavu i dimenzijama. Čanak je od mekšeg materijala, kako bi plamen mogao lako pregoreti telo kapisle i inicirati detomatorsku kapislu ili usporač u upaljaču. Inicijalna smeša je pretešno na bazi živinog fulminata.[1]
Detonatorske kapisle
urediDetonatorske kapisle dele se na artiljerijske i minerske.[1]