Karlo Albert od Sardinije

Karlo Albert (ital. Carlo Alberto; Torino, 2. oktobar 1798Porto, 28. jul 1849) je bio kralj Pijemonta-Sardinije od 1831. do 1849. Nasledio je svoga daljnjega rođaka Karla Feliksa. Karlo Albert je povezan sa Prvim ratom za italijansku nezavisnost (1848—1849). Abdicirao je kada je bio poražen od Austrijanaca u bici kod Novare 1849. Umro je u egzilu brzo nakon toga.[1][2]

Karlo Albert
Karlo Albert
Lični podaci
Datum rođenja(1798-10-02)2. oktobar 1798.
Mesto rođenjaTorino, Pijemont-Sardinija
Datum smrti28. jul 1849.(1849-07-28) (50 god.)
Mesto smrtiPorto, Kraljevina Portugalija
Porodica
SupružnikMarija Tereza od Austrije
PotomstvoViktor Emanuel II, Ferdinad, vojvoda od Đenove
RoditeljiKarlo Emanuel, knez Karinjana
Marija Kristina od Saksonije
DinastijaSavoja
PrethodnikKarlo Feliks od Sardinije
NaslednikVitorio Emanuele II Savojski

Biografija

uredi

Rođen je u Parizu 1798. Otac mu je bio potomak u petoj generaciji osnivača kuće Savoj. Pošto nijedan od sinova kralja Viktora Amadeusa III nije imao sinove, Karlo Albert je bio poznat kao verovatni naslednik trona.

Obrazovan je u intelektualno liberalnoj i frankofilskoj atmosferi Đenove, a zatim u Parizu za vreme Prvoga francuskoga carstva. Napoleon ga je imenovao 1814. poručnikom dragona. Nakon pada Napoleona Karlo Albert se vratio u Torino. Oženio se 1817. Marijom Terezijom od Toskane (1801—1855) i pokazivao je simpatije za liberale. Prilikom odsustva novoga kralja Karla Feliksa bio je 1821. regent i tada je pristao na ustav, koji kralj kasnije nije odobrio. Kralj ga je poslao u Španiju da se pridruži francuskoj vojsci, koja je u Španiji ugušila liberalnu revoluciju. U Španiju su ponovo restaurisali kralja Ferdinanda VII.[3][4]

Postao je kralj Sardinije 1831. Iako je bio italijanski patriota, koji se suprostavljao austrijskoj hegemoniji u severnoj Italiji on je ugušio zaveru Đuzepea Macinija. Uveo je niz reformi, kojima je ukinuo domaće carinske barijere unutar kraljevine. Objavio je ustavni zakon inspirisan sličnima u Belgiji i Francuskoj i podržavao je razvoj umetnosti i nauke.

Za vreme revolucije 1848. pod pritiskom revolucije i liberala složio se sa ustavnim režimom, koji je takav ostao čitav jedan vek. Iste te 1848. objavio je rat Austriji sa malom vojskom uz podršku dobrovoljaca iz cele Italije. Time je započeo I rat za italijansku nezavisnost. Nakon početnih pobeda izgubio je papinu podršku i drugih italijanskih vladara, pa je poražen u bici kod Kustoce 24. jula 1848. Bio je prisiljen da potpiše primirje 9. avgusta. Pod pritiskom republikanaca u Pijemontu ponovo je pokušao da nastavi rat 1849. Međutim austrijska vojska pod komandom Jozefa Radeckoga je nanela težak poraz vojsci Pijemonta-Sardinije pod komandom Vojćeha Hžanovskog u bici kod Novare. Tada je abdicirao i predao vlast svom sinu Vitoriju Emanuelu II. Karlo Albert je pobegao u Portugal i umro je u Portu iste godine.[5]

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Vitorio Amadeo I, knez Karinjana
 
 
 
 
 
 
 
8. Louis Victor, Prince of Carignano
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Maria Vittoria Francesca of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
4. Vitorio Amadeo II, knez Karinjana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ernest Leopold, Landgrave of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Landgravine Christine Henriette of Hesse-Rotenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Countess Eleonore of Löwenstein-Wertheim-Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
2. Karlo Emanuel, knez Karinjana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis, Prince of Lambesc
 
 
 
 
 
 
 
10. Louis, Prince of Brionne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Jeanne Henriette Marguerite de Durfort
 
 
 
 
 
 
 
5. Joséphine of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Charles, Prince of Rochefort
 
 
 
 
 
 
 
11. Louise de Rohan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eléonore Eugénie de Béthisy de Mézières
 
 
 
 
 
 
 
1. Karlo Albert
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Avgust II Jaki
 
 
 
 
 
 
 
12. Avgust III od Poljske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Kristijana Eberhardina od Brandenburg-Bajrojta
 
 
 
 
 
 
 
6. Karl od Saksonije, vojvoda od Kurlanda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Jozef I Habzburški
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Jozefa od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Vilhelmina Amalija od Braunšvajg-Kalenberga
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Kristina od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Count Aleksander von Krasiński
 
 
 
 
 
 
 
14. Count Stanislaus von Corvin-Krasinski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Salomea Trzcińska
 
 
 
 
 
 
 
7. Franciszka Corvin-Krasińska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Stefan Humiecki, Woivode of Podole
 
 
 
 
 
 
 
15. Aniela Humiecka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Katarzyna Krosnowska
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ „Charles Albert king of Sardinia-Piedmont”. Britannica. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Charles Albert of Sardinia”. Fandom. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ „Charles Albert, King of Sardinia”. Biography. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  4. ^ „Charles Albert”. Enciklopedia. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ „CHARLES ALBERT OF SARDINIA”. Patheon. Pristupljeno 19. 1. 2021. (jezik: engleski)

Spoljašnje veze

uredi