Википедија

Karl Diters Fon Ditersdorf

Karl Diters Fon Ditersdorf (nem. Carl Ditters von Dittersdorf; Beč, 2. novembar 1739 — 24. oktobar 1799) bio je austrijski kompozitor, violinista i silvolog. Bio je prijatelj Jozefa Hajdna i Volfganga Amadeusa Mocarta.[1]

Karl Diters Fon Ditersdorf
Karl Diters Fon Ditersdorf
Datum rođenja(1739-11-02)2. novembar 1739.
Mesto rođenjaBeč, Habzburška monarhija
Datum smrti24. oktobar 1799.(1799-10-24) (59 god.)
Mesto smrtiDeštna, Habzburška monarhija

Biografija

uredi

1739—1764.

uredi

Rođen je 2. novembra 1739. u Beču, kao August Karl Diters. Njegov otac je bio vojni krojač austrijske carske vojske Karla VI, za brojne pukove koji su govorili nemački. Nakon što se časno povukao iz svoje vojne obaveze, dobio je kraljevska uputstva i sinekuru sa carskim pozorištem. Godine 1745. šestogodišnji August Karl upoznao se sa violinom i očev umereni materijalni položaj omogućio mu je ne samo dobro opšte obrazovanje u jezuitskoj školi, već i privatno tutorstvo u muzici, violini, francuskom i religiji. Nakon što je napustio svog prvog učitelja, Karl je učio violinu kod J. Zieglera, koji je do 1750. godine, svojim uticajem, obezbedio imenovanje svog učenika za violinistu u orkestru benediktinske crkve u Frajungu.

Princ Jozef of Sakse‑Hildburghauzena ubrzo je primetio mladog Ditera i 1. marta 1751. angažovao ga je za njegov dvorski orkestar. Pod kneževskim pokroviteljstvom učio je violinu kod Frančeska Tranija, koji je, impresioniran sposobnošću svog učenika u kompoziciji, preporučio Đuzepeu Bonu koji ga je uputio u fuksijanski kontrapunkt i slobodnu kompoziciju. Posle nekoliko godina princ Jozef je raspustio orkestar, pošto je morao da napusti Beč kako bi preuzeo regentstvo u Hildburghauzenu, a austrijska carica je angažovala Ditersdorfa za svoj orkestar preko grofa Duraza, pozorišnog direktora carskog dvora. Godine 1761. bio je angažovan kao violinista u orkestru carskog pozorišta, a 1762. kao njegov dirigent. U tom periodu se upoznao sa Kristofom Vilibaldom Glukom. Godine 1763. putuje u Bolonju da vidi operu Il trionfo di Clelia: italijansku turneju koja je trebala da ostavi najveći utisak na njegovo buduće stvaralaštvo kao kompozitora iz austrijskog Gluka i savremene italijanske muzičke scene. Godine 1764. putovao je u Pariz, ali ubrzo se vratio u Beč gde je upoznao Jozefa Hajdna i postao jedan od njegovih najbližih prijatelja.

 

1764—1774.

uredi

Godine 1764. preuzeo je dužnost horovođe na dvoru mađarskog plemića i biskupa Oradea. Sledeće godine predstavljen mu je princ biskup, koji je bio u procesu stvaranja kulturnog centra oko svog dvora sa sedištem u Javornjiku. Prihvatio je mesto dvorskog kompozitora 1771. godine, i tokom njegovog mandata nastala je većina njegovog stvaralaštva. Tokom sledećih dvadeset godina pisao je simfonije, gudački kvartet i drugu kamernu muziku, kao i opere. Godine 1773. vladičanska država ga je imenovala guvernerom Jesenjika. Pošto je za ovaj novi položaj bila potrebna plemićka titula, Diters je poslat u Beč gde je dobio plemićku titulu Fon Ditersdorf. Njegovo puno prezime je tako postalo Diters Fon Ditersdorf, ali se obično naziva samo Ditersdorf.

Poslednje godine

uredi

Oko 1785. godine, Hajdn, Ditersdorf, Mocart i Vanhal svirali su zajedno gudački kvartet, Ditersdorf je uzeo prvu violinu, Hajdn drugu, Mocart violu i Vanhal violončelo. Predstavljali su četvoricu najvećih kompozitora svog vremena koja su se pridružila zajedničkom sviranju koje ostaje nezaboravno u drugoj polovini osamnaestog veka.

Godine 1794, posle dvadeset i četiri godine u Johanesbergu, Ditersdorf je, posle ozbiljnog sukoba sa von Šafgotom, proteran iz svoje palate. Sledeće godine, baron ga je pozvao da živi u njegovom rezervnom dvorcu poznatom kao Červena Lota, na jugu Češke. Njegova poslednja decenija bila je zauzeta nadgledanjem operske produkcije, pored sastavljanja i uređivanja sopstvene muzike za objavljivanje.

Preminuo je 24. oktobra 1799. u Deštni. Autobiografiju je završio samo tri dana pre smrti.

Stil i slava

uredi

Njegov rani rad postavio je temelje za njegove kasnije važnije kompozicije. Njegove simfonijske i kamerne kompozicije u velikoj meri ističu senzualnu italijansko-austrijsku melodiju umesto motivskog razvoja, što često u potpunosti nedostaje čak i u njegovim najboljim delima.

Čak i sa ovim rezervama, Ditersdorf je bio važan kompozitor klasicizma. Među njegovim 120 simfonija je i 12 programskih zasnovanih na Ovidijevim Metamorfozama, iako je preživelo samo šest. Takođe je pisao oratorijume, kantate i koncerte (među kojima su dva za kontrabas i jedan za violu), gudački kvartet i drugu kamernu muziku, klavirska i razna druga dela. Njegovi memoari, Lebenbeschreibung, objavljeni su u Lajpcigu 1801. godine. Neke od njegovih kompozicija, uključujući koncert za kontrabas, objavljene su u Lajpcigu.[2]

Radovi

uredi
 

Koncerti

uredi
  • Grosses Concert za 11 sviranja (1766)
  • 18 koncerata za violinu
  • 3 koncerta za 2 violine
  • 5 koncerata za violu
  • 1 koncert za violončelo
  • 2 koncerta za kontrabas
  • 1 koncert za violu i kontrabas
  • 1 koncert za klavir
  • 5 koncerata za obou
  • 1 koncert za Oboe d'Amore
  • 5 koncerata za čembalo
  • 2 koncerta za kvartet
  • 2 koncertina

Koncerti: rukopisi

uredi
  • Koncert za obou (u C-duru) (MS: Dittersdorf 32; now publ. Artaria)[3]
  • Koncert za flautu (u E-molu) (MS: Dittersdorf 36; now publ. Artaria)[4]
  • Koncert za 2 violine (u D-duru) (MS: mu6402.2532; now publ. Artaria)[5]
  • Koncert za 2 violine (u C-duru) (MS: mu6402.2530; now publ. Artaria)[6]

Koncerti: izbor najpoznatijih koncerata

uredi
  • Koncert za oboj u G-duru (Breitkopf & Härtel)
  • Koncert za oboj u C-duru(The Danish Royal Library)
  • Koncert za oboj u D-duru L.25b
  • Koncert za oboj u C-duru L.39
  • Koncert za oboj u C-duru L.40a
  • Koncert za oboj u C-duru L.24
  • Koncert za oboj u G-duru L.42
  • Koncert za obou d'Amore u A-duru L.43b
  • Koncert za flautu u E-molu (The Danish Royal Library)
  • Koncert za violončelo u D-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za kontrabas (Double Bass Concerto) br.1 u E-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za kontrabas(Double Bass Concerto) br.2 u D-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za kontrabas (Double Bass Concerto) u Es-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za kontrabas, violu i orkestar (The Danish Royal Library)
  • Koncert za violu i orkestar u F-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za violinu i orkestar u C-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za violinu i orkestar u G-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za harfu, prvobitno za čembalo, u A-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za čembalo u B-duru (The Danish Royal Library)
  • Koncert za 2 violine u D-duru L.2
  • Koncert za 2 violine u C-duru L.4
  • Koncertino za 2 violine, 2 viole, 2 obusa, 2 roga, basona i basa

Simfonije

uredi

Ditersdorf je ostavio oko 120 simfonija. Postoji još oko 90 simfonija koje bi mogle biti delo Ditersdorfa, prema katalogu koji je objavila Helen Gejer, Torino 1985. Većina simfonija sačuvana je samo u rukopisima. Mnogi rukopisi su upisani u di Carlo de Dittersdorf ili slično, međutim oni su kopije sada izgubljenih originalnih rezultata.

  • Sinfonia nel gusto di cinque nazioni (Pariz, 1767)
  • 6 Symphonies Op. 1 (Amsterdam, 1768)
  • 6 Symphonies Op. 4 (Pariz, 1769)
  • The Periodical Ouverture (London, 1769)
  • 3 Symphonies Op. 5 (Pariz, 1769)
  • Symphonies Périodiques (Amsterdam, 1770—72)
  • 3 Symphonies Op. 6 (Pariz, 1773)
  • 4 Symphonies Op. 7 (Pariz, 1773)
  • 3 Symphonies Op. 8 (Pariz, 1773)
  • 6 Symphonies Op. 13 (Pariz, 1781)
  • 3 symphonies exprimant 3 métamorphoses d'Ovide: Les 4 âges du monde, La chûte de Phaéton, Actéon changé en cerf (Beč, 1785)

Simfonije: rukopisi

uredi
  • Grande symphonie: Le carnaval ou La redoute (MS)

I Minuetto II Anglaise III Concerto IV Ballo Strassburgnese V Polonaise VI Ballo Tedesco VII Kehraus

  • Simfonija (u A-molu) Il deliro delli compositori, ossia Il gusto d’oggidi’ (MS: Ser.H Fasc.34 Nr.317; now publ. Artaria)[7]
  • Simfonija (u A-duru) Nazionale nel gusto (MS: Ser.H. Fasc.39 Nr.76; now publ. Artaria)[8]
  • Simfonija (u D-duru) Il combattimento delle passioni umane (MS: Ser.H Fasc.34 Nr.315; now publ. Artaria)[9]
  • Simfonija (u F-duru) (Grave F7) (MS: Ser.H Fasc.34 Nr.312; now publ. Artaria)[10]
  • Simfonija (u D-molu) (Grave d1) (MS: R.M.21.a.13.(3.); now publ. Artaria)[11]
  • Simfonija (u G-molu) (Grave g1) (MS: S.m.15957; Ser.H Fasc.33 Nr.293; now publ. Artaria)[12]
  • Simfonija (u E-duru) (Grave E1) (MS: IV-A-39 / A- 3498; now publ. Artaria)[13]
  • Simfonija (u Es-duru) (Grave Eb9) (MS: IV-A-59 / A-3515; now publ. Artaria)[14]
  • Simfonija (u F-duru) (Grave F4) (MS: IV-A-38 / A-3497; now publ. Artaria)[15]
  • Simfonija (u D-molu) (Grave D6) (MS: IV-A-66 / A-3522; now publ. Artaria)[16]
  • Simfonija (u D-molu) (Grave D2) (MS: IV-A-51 / A-3509; now publ. Artaria)[17]
  • Simfonija (u A-molu) (Grave A6) (MS: Ser.H Fasc.33 Nr.298; now publ. Artaria)[18]
  • Simfonija (u B-duru) (Grave Bb5) (MS: Ser.H Fasc.34 Nr.313; now publ. Artaria)[19]

Simfonije: izbor najpoznatijih simfonija

uredi
  • Koncert za sinfoniju u D-duru (Breitkopf & Härtel)
  • Koncert za sinfoniju u D-duru za violu, gudački bas i klavir (Međunarodna muzička kompanija)
  • Simfonija u C-duru (Breitkopf & Härtel)
  • Simfonija u D-duru (Breitkopf & Härtel)
  • Simfonija u F-duru
  • Simfonija u D-molu
  • Simfonija u G-molu
  • Simfonija br. 1 u C posle Ovidijeve Metamorfoze (The Four Ages of the World)
  • Simfonija br. 2 u D posle Ovidijeve Metamorfoze (The Fall of Phaeton)
  • Simfonija br. 3 u G posle Ovidijeve Metamorfoze (The Metamorphosis of Acteon Into a Stag)
  • Simfonija br. 4 u F posle Ovidijeve Metamorfoze (The Rescue of Andromeda by Perseus)
  • Simfonija br. 5 u D posle Ovidijeve Metamorfoze (The Petrification of Phineus and his Friend)
  • Simfonija br. 6 u A posle Ovidijeve Metamorfoze (The Transformation of the Lycian Peasants into Frogs)
  • Sinfonija koncert za violu, kontrabas i orkestar u Es-duru

Kamerna muzika

uredi
  • 15 Divertimenti (Il combattimento dell'umane passioni is in this collection)
  • 5 Cassazioni (2 published: Paris, 1768; the other 3 are MS)
  • 4 Serenate for 2 Horns and Strings
  • 35 Partite for Winds Instruments
  • Petit Ballet en forme d'une contredanse
  • 24 dances for the Redoutensaal (1794)
  • 6 String Quintets for 2 vl., vla., vcl., ctbs. (1782)
  • Sonata da camera a 5 stromenti
  • 6 String Quartets (1789)
  • Quartet in E flat major
  • 6 Sonatas for 2 vl. and vla. Op. 2 (Amsterdam, s. d.)
  • 6 Trios for 2 vl. and b. op. 6 (Paris, 1771)
  • Another 12 Trios (id.)
  • 3 Trios for vl., vla. and vcl.
  • Sonata for vl.
  • 2 Duets for 2 vl.
  • Duet for vla. and vcl. or ctbs. in E flat major
  • 14 duets for vl. and bass
  • 136 pieces for Piano
  • Divertimento for two Violins and Violoncello in E flat major
  • Notturno (in D) for 4 flutes

Opere

uredi
  • Amore in Musica (1766, Veliki Varadin)
  • Arcifanfano, rè de’ Matti (1774 Johannisberg; 1776 Eszterházy)
  • 25 000 Gulden oder im Dunkeln ist gut munkeln (1785, Beč)
  • Doktor und Apotheker (1786, Beč) (digitalno izdanje)
  • Betrug durch Aberglauben (1786, Beč)
  • Die Liebe im Narrenhaus (1787, Beč)
  • Das rote Käppchen (1788, Beč)
  • Hieronymus Knicker (1789, Beč)
  • Das Gespenst mit der Trommel (1794, Olesnica)
  • Don Quixote der Zweyte (1795, Olesnica)
  • Die lustigen Weiber von Windsor (1796, Olesnica)
  • Der Mädchenmarkt (1797)
  • Die Opera Buffa (1798)

Oratorijumi

uredi
  • Isacco figura del Redentore – in Latin (Oradea, 1766)[20]
  • Davide penitente – in Italian (Johannisberg, 1770)
  • La Liberatrice del Popolo Giudaico nella Persia, o sia l’Esther- in Italian (Beč, 1773)
  • Giobbe – in Italian (Beč, 1786)

Kantate

uredi
  • Auf das... Geburtsfest seiner Majestät des Königs (1781)
  • Auf Lichtmess
  • drugih kantata

Sveta muzika

uredi
  • Missa in C major
  • Missa a 4 v.
  • Missa gratiosa in C major
  • Missa in D major
  • 12 ariae ex canticis Salomonis (Augsburg, 1795)
  • the aria Das Mädchen von Köln (Lajpcig, 1795)

Diskografija

uredi
  • Sinfonias on Ovid's Metamorphoses, Nos 1–3, Failoni Orchestra, Hanspeter Gmür, 1995, Naxos Nx 8553368
  • Sinfonias on Ovid's Metamorphoses, Nos 4–6, Failoni Orchestra, Hanspeter Gmür, 1995, Naxos Nx 8553369 (The numerals for Sinfonias 5 & 6 are incorrectly transposed on this disc)
  • Sinfonias. Grave d1, Grave F7, Grave g1, Failoni Orchestra, Uwe Grodd, 1996, Naxos Nx 8553974
  • Sinfonias. Grave a2, Grave D16, Grave A10, Failoni Orchestra, Uwe Grodd, 1996, Naxos Nx 8553975
  • Symphonies. C and D; Concertos. Flute and Double-Bass, Oradea Philharmonic, Miron Rațiu, Olympia OCD 405
  • Symphonies. C, D, and a; Serenade. Oradea Philharmonic, Miron Rațiu, Olympia OCD 425
  • Symphonies. e, E-flat, E, A, D, Oradea Philharmonic Orchestra, Romeo Rímbu, Olympia, OCD 426
  • String Quartets 1 & 3–5, Franz Schubert Quartet, 1989, cpo 999 038-2
  • String Quartets 2 & 6, String Quintets in C & G, Franz Schubert Quartet, 1992, cpo 999 122–2
  • Geistliche Musik (Requiem, Offertorium zu Ehren des Heiligen Johann von Nepomuk, Lauretanische Litanei), Regensburger Domspatzen, Consortium musicum München, Georg Ratzinger, 1996 + 1987, Freiburger Musikforum / ars musici AM 1158-2
  • Sinfonien in D, Es, A, Lisbon Metropolitan Orchestra, Alvaro Cassuto, 2006, Naxos
  • Double Bass Concertos, Swedish Chamber Orchestra, Paul Goodwin, Chi-chi Nwanoku, 2000, hyperion
  • Sinfonies Exprimant (Les Metamorphoses D’Ovide) Nos 1–6, Prague Chamber Orchestra, Bohumil Gregor, 1988 Supraphon
  • Symphonies after Ovid's Metamorphoses, Nos 1–6, Cantilena, Adrian Shepherd, 1986, Chandos 8564/5

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Rudolf Rösler (mart 2011). „Karl Ditters von Dittersdorf (1739–1799) – silvologist, composer and conductor in Oradea”. Rev. pădur. (na jeziku: rumunski). 126 (2): 49—50. ISSN 1583-7890. 16734. Arhivirano iz originala 2013-04-16. g. Pristupljeno 2012-05-30. (webpage has a translation button)
  2. ^ Aufführungstermine Arhivirano 2012-03-31 na sajtu Wayback Machine Friedrich Hofmeister Musikverlag 2011
  3. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Oboe Concerto in C major (AE312)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  4. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Flute Concerto in E minor (AE320)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  5. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Double Violin Concerto in D major (AE324)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  6. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Double Violin Concerto in C major (AE325)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  7. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Sinfonia (in A minor) Il deliro delli compositori (AE033)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  8. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Sinfonia in A major, Nazionale nel gusto (AE034)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  9. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Sinfonia in D major, Il combattimento delle passioni umane (AE035)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  10. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in F major (Grave F7) (AE036)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  11. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in D minor (Grave d1) (AE037)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  12. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in G minor (Grave g1) (AE038)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  13. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in E major (Grave E1) (AE130)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  14. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in E flat major (Grave Eb9) ( AE131)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  15. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in F major (Grave F4) (AE132)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  16. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in D major (Grave D6) (AE133)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  17. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in D major (Grave D2) (AE134)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  18. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in A major (Grave A6) (AE136)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  19. ^ „Dittersdorf, Carl Ditters von: Symphony in B flat major (Grave Bb5) (AE137)”. Artaria Editions. Приступљено 2018-04-12. 
  20. ^ A Dictionary of Music and Musicians – Page 450 5875944862 G. Grove – 1940 " his first oratorio, ' Isacco figure del Bedentore,' to a Latin adaptation of Metastasio by the Bishop himself. "

Литература

uredi
  • Miller, Norbert (ed.). 1967. Karl Ditters von Dittersdorf Lebensbeschreibung. Seinem Sohne in die Feder diktiert. Munich: Kösel-Verlag.
  • Stübler, Klaus, and Christine Wolf (eds.). 2004. Harenberg Komponistenlexikon: 760 Komponisten und ihr Werk; mit 1060 Meilensteinen der Musik sowie kommentierten CD-Tipps der Redaktion "Fono Forum", pp. 258–59. Mannheim: Mayers Lexikonverlag. ISBN 3-411-76117-2.
  • Udolph, Ludger (ed.). 1999. Karl von Dittersdorfs Lebensbeschreibungen. Seinem Sohne in die Feder diktiert. Deutsche Bibliothek des Ostens. Munich: Langen Müller. ISBN 3-7844-2730-8.
  • Unverricht, Hubert (ed.) 1989. Carl Ditters von Dittersdorf 1739–1799. Mozarts Rivale in der Oper. Würzburg: Bergstadtverlag W.G. Korn. ISBN 3-87057-152-7.

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Karl Diters Fon Ditersdorf na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Дитерс_Фон_Дитерсдорф&oldid=27512979”