Karl Luis
Karlton Frederik Luis (engl. Carl Lewis; Bermingham, 1. jul 1961), bivši je američki atletičar. U izboru MOK proglašen najboljim atletičarem 20. veka, a po mišljenju mnogih je i najbolji sportista svih vremena.
| Karl Luis | |
|---|---|
 Karl Luis | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Karlton Frederik Luis |
| Datum rođenja | 11. jul 1961. |
| Mesto rođenja | Bermingham, SAD |
| Visina | 1,88 m[1] |
| Masa | 80 kg[1] |
| Sportske informacije | |
| Sport | Atletika trka na 100 metara, trka na 200 metara, skok udalj, |
| Godine aktivnosti | 1978—1996 |
| Dostignuća i titule | |
| Lični rekordi | 9,86 na 100 m 19,75 na 200 m 8,87 m u skoku udalj |
Nagrade i medalje
| |
| www | |
Karl Luis je osvojio devet zlatnih i jednu srebrnu olimpijsku medalju na olimpijskim igrama (OI) 1984, 1988, 1992 i 1996. (Los Anđeles, Seul, Barselona i Atlanta); Osmostruki je svetski prvak u atletici na svetskom prvenstvu (SP) od 1983. do 1993, i to kad su se svetska atletska prvenstva održavala svake četiri godine, a ne svake dve, kao danas. Karl Luis, sportski fenomen, koji će se teško ponoviti, ujedinio je u svojim uspesima podvige više vrhunskih atletičara. Ponovio je podvig koji je pre njega ostvario Džesi Ovens u Berlinu, 1936, pobedivši na 100 m, 200 m, u skoku alj i u štafeti 4 puta 100 m. Ponovio je podvig svog sunarodnika Al Ertera, koji je četiri puta pobedio na olimpijskim igrama (od 1956—1968, u bacanju diska), pobedivši takođe četiri puta, u skoku u dalj. Pritom treba napomenuti da niko, pre ni posle, nije u skoku u dalj pobedio čak ni dva puta.
Karl Luis se kvalifikovao i za Olimpijske igre u Moskvi, 1980, (kao 19-godišnjak), u štafeti 4 puta 100 m i u skoku u dalj, ali nije učestvovao zbog bojkota američke reprezentacije, čime mu je možda uskraćena medalja - u štafeti, čime bi zasjeo na prvo mjesto vječne liste olimpijaca sa najviše medalja. Ovako se nalazi na petom mjestu, iza Majkla Felpsa (plivanje), Larise Latinjine ( gimnastika), Pava Nurmija (atletika) i Marka Špica (plivanje). Latinjina, Nurmi, Špic i Luis imaju po 9 zlatnih medalja, a poredak određuje broj srebrnih i bronzanih: Latinjna 5 srebrnih i 4 bronzane, Nurmi 3 srebrne, Špic 1 srebrna i 1 bronzana, Luis 1 srebrna medalja.
Međutim Karl Luis je sportista sa najviše pojedinačno osvojenih zlatnih olimpijskih medalja - 7, ako računamo aktuelne sportske discipline (Rej Juri, SAD, osvojio je 8 pojedinačnih zlatnih medalja 1900, 1904. i 1908, ali u disciplinama koje odavno više nisu u programu Olimpijskih igara: skok udalj, skok uvis i troskok - iz mesta).
Atletska karijera uredi
Slava kao takmičarski sportista uredi
Frederik Karlton Luis je rođen u Birmingemu, Alabama, 1. jula 1961. godine, kao sin Vilijama Luisa (1927–1987)[2] i Evelin Luis rođene Loler. Njegova majka je bila preponaša u Pan-Am timu 1951. godine.[3] Njegov stariji brat Klivlend Luis je igrao profesionalni fudbal za Memfis Rougs.[4] Njegovi roditelji su vodili lokalni atletski klub koji je imao presudan uticaj na njega i na njegovu sestru Karol.[5] Ona je postala elitna skakačica u dalj, osvojila je deveto mesto na Olimpijskim igrama 1984. i bronzu na Svetskom prvenstvu 1983. godine.[6]
Luisa je prvobitno trenirao njegov otac, koji je takođe trenirao druge lokalne sportiste do elitnog statusa.[5] Sa 13 godina, Luis je počeo da se takmiči u skoku u dalj, i pokazao se kao perspektivan sportista dok su ga Endi Dudek i Pol Majnor trenirali u srednjoj školi Vilingboro u njegovom rodnom gradu Vilingboro taunšipu, Nju Džersi.[3][7] On je ostvario četvrto mesto na svetskoj juniorskoj listi skakača u dalj.[3]
Mnogi koledži su pokušali da regrutuju Luisa, a on je odlučio da se upiše na Univerzitet u Hjustonu gde je Tom Telez bio trener. Telez će nakon toga ostati Luisov trener tokom cele karijere. Nekoliko dana nakon što je završio srednju školu 1979. godine, Luis je oborio srednjoškolski rekord u skoku u dalj skokom od 8.13 m (266.628.116.801 ft 2 in).[8] Do kraja 1979, Luis je bio peti na svetu za skok u dalj, prema Novostima iz atletike.[9]
Na kraju srednješkolske godine ponovo je buknula stara povreda kolena i to je moglo imati posledice na njegovu kondiciju. Luis je radio sa Telezom i prilagodio svoju tehniku tako da je mogao da skače bez bolova, a zatim je osvojio titulu Nacionalnog univerzitetskog atletskog saveza (NCAA) 1980. skokom potpomognutim vetrom od 8.35 m (273.845.964.570 ft 3 in).[3]
Iako je njegov fokus bio na skoku u dalj, sada je počeo da se pojavljuje kao talenat u sprintovima. Počela su da se prave poređenja sa Džesijem Ovensom, koji je dominirao u sprintu i skokovima u dalj 1930-ih. Luis se kvalifikovao za američki tim za Olimpijske igre 1980. u skoku u dalj i kao član štafete 4 × 1000 m.[3] Olimpijski bojkot sprečio je Luisa da se takmiči u Moskvi; on je umesto toga učestvovao na Liberti Bel Klasiku u julu 1980, koji je bio alternativni susret za bojkotujuće nacije. Preskočio je 7.77 m (254.817.093.179 ft 2 in) za bronzanu medalju, a američka štafeta 4 × 100 m osvojila je zlato sa vremenom od 38,611 s.[10] On je dobio jednu od 461 zlatne medalje Kongresa napravljene posebno za sportiste koji su bili onemogućeni da se takmiče na Olimpijskim igrama 1980. godine.[11] Na kraju godine bio je šesti na svetu u skoku u dalj i sedmi na 100 m.[9][12]
Zanimljivost uredi
Na prvenstvu SAD u Indijanapolisu 1982. godine Karl Luis je skočio u dalj 9,14 m, međutim, sudije su presudile da je načinio minimalni prestup.[13]
Karijera uredi
1983. - SP, 3 zlatne medalje (100 m, skok u dalj i štafeta 4 puta 100 m
Godine 1984, - OI, 4 zlatne medalje (100 m, 200 m, skok u dalj i štafeta 4 puta 100 m
Godine 1987, - SP, 3 zlatne medalje (100 m, skok u dalj i štafeta 4 puta 100 m
Godine 1988, - OI, 2 zlatne medalje (100 m, skok u dalj), 1 srebrna medalja 200 m
Godine 1991, - SP, 2 zlatne medalje (100 m i štafeta 4 puta 100 m, 1 srebrna medalja (skok u dalj)
Godine 1992, - OI, 2 zlatne medalje (skok u dalj i štafeta 4 puta 100 m 1993. - SP, 1 bronzana medalja (200 m
Godine 1996, - OI, 1 zlatna medalja (skok u dalj)
Lični rekordi uredi
- 100 m: 9,86 s (1991, tada svetski rekord)
- 200 m: 19,75 s (1983)
- skok u dalj: 8,87 m (1991)
- štafeta 4 puta 100 m: 37,40 s (1992 tada svetski rekord)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b „Carl Lewis”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Arhivirano iz originala 26. 10. 2008. g. Pristupljeno 21. 1. 2014.
- ^ „William Lewis, Track Coach and Father of Olympic Star”
. The New York Times. Associated Press. 7. 5. 1987. Pristupljeno 22. 7. 2021.
- ^ a b v g d Gleason, David (decembar 1980). „T&FN Interview: Carl Lewis” (PDF). Track & Field News. Pristupljeno 15. 1. 2015.
- ^ Amdur, Neil (12. 2. 1981). „Jersey Siblings Rival the Best in Track and Field”. The New York Times. Pristupljeno 8. 7. 2019.
- ^ a b „William Lewis, Track Coach and Father of Olympic Star”. The New York Times. Associated Press. 7. 5. 1987. Pristupljeno 30. 1. 2009.
- ^ „Long Jump Result – 1st IAAF World Championships in Athletics – iaaf.org”. iaaf.org. Arhivirano iz originala 9. 8. 2018. g. Pristupljeno 9. 8. 2018.
- ^ Strauss, Robert (2. 12. 2001). „WORTH NOTING; Carl Lewis Takes Honors, But Not at His Home Track”. The New York Times. Pristupljeno 31. 3. 2008.
- ^ „T&FN Boys' Long Jump All-Americas”. trackandfieldnews.com. Arhivirano iz originala 10. 6. 2015. g. Pristupljeno 9. 6. 2015.
- ^ a b „Men's World Rankings by Athlete: Long Jump” (PDF). trackandfieldnews.com. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 15. 1. 2015.
- ^ „Olympic Boycott Games”. gbrathletics.com.
- ^ Caroccioli, Tom; Caroccioli, Jerry (2008). Boycott: Stolen Dreams of the 1980 Moscow Olympic Games. Highland Park, IL: New Chapter Press. str. 243—253. ISBN 978-0942257403.
- ^ „World Rankings by Athlete: 100m” (PDF). trackandfieldnews.com. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 15. 1. 2015.
- ^ Track and Field News, August 1982, vol. 35, #6, pp. 28–29
