Википедија

Karmen (opera)

опера у четири чина француског композитора Жоржа Бизеа

Karmen (Francuski: [kaʁmɛn] ( slušaj)) je francuska opera koju je napisao Žorž Bize.[1][2][3] Libreto su napisali Mejak i Alevi. Bazirana je na noveli koju je napisao, pod istim naslovom[4][5] Prosper Merime.[6][7][8] Opera ima četiri čina. Operu je prvi put izvela Komična opera[9][10][11] u Parizu 3. marta 1875. godine, gde je njeno kršenje konvencija šokiralo i skandalizovalo prvobitnu publiku. Bize je iznenada umro posle 33. izvođenja, nesvestan da će delo postići međunarodno priznanje u narednih deset godina. Karmen je od tada postala jedna od najpopularnijih i najčešće izvođenih opera u klasičnom kanonu; „Habanera“[12][13][14][15][16] iz 1. čina i „Toreadorova pesma“[17] iz 2. čina su među najpoznatijim od svih operskih arija.

Poster sa premijere 1875. godine, opere Karmen

Premijera uredi

Pariz 3. mart 1875.[18]

Prvo izvođenje u Beogradu bilo je 6. aprila 1923. godine.

Lica uredi

Karmen - Ciganka - mecosopran

Mikaela, devojka sa sela, verenica Don Hozea - sopran

Morales, narednik straže - bariton

Fraskita, drugarica Karmen - sopran

Mercedes, drugarica Karmen - mecosopran

Don Hose, narednik - tenor

Eskamiljo, toreador - bariton

Zuniga, kapetan - bas

Dankairo, krijumčar - bariton

Remendado, krijumčar - tenor

krčmar Lilas Pastija, krijumčari i krijumčarke, vojnici, prolaznici i deca, radnice u fabrici duvana, toreadori

Radnja uredi

Sevilja, 1820. godine.

Sinopsis uredi

1. čin uredi

Ispred fabrike duvana stoje vojnici na straži, dok deca u blizini, tokom svoje igre, podražavaju hod vojnika. Mlada devojka, po imenu Mikaela, traži da vidi svog verenika (Don Hozea), kako bi mu prenela svoje pozdrave od majke. Utom, Don Hoze dolazi i obaveštava poručnika o stanju u fabrici i ženama koje tu rade. Tokom popodneva, za vreme pauze, one izlaze napolje, gde ih čekaju mnogobrojni udvarači. Među udvaračima se nalazi i Ciganka po imenu Karmen, koja počinje da peva izazovnu habaneru. Reči pesme glase: „Ne znam kad ću voleti. Možda danas, možda sutra“. Ona brzo baca cvet Don Hozeu, u nameri da bude primećena. Kao fem fatal, privlači pažnju i svi žele da joj se približe. Mikaela uspeva da proturi pismo i novac svom vereniku, kao i da ga poljubi, u ime pozdrava od majke. Nažalost, zbog Karmen u fabrici nastaje gužva i ona u svađi ranjava jednu radnicu. Žene počinju da se raspravljaju oko toga ko je kriv, a na mesto nesreće ubrzo dolaze stražari. Zuniga sa žaljenjem hapsi Karmen, a Hoze je sprovodi u zatvor. Dok odlaze ka zatvoru, Karmen obećava Hozeu da će se naći sa njim izvan grada, pod uslovom da je pusti. Očaran njenom lepotom, on to i čini, ali ga Zuniga vidi kako je oslobađa i zauzvrat hapsi njega, kao saučesnika, lišavajući ga činova.

2. čin uredi

Sledeća scena se odvija u krčmi „Lilas Pastija“, u koju navraćaju ciganski krijumčari. Svi gosti uživaju u čarima Karmen i njenih drugarica Fraskite i Mercedes, dok igraju i pevaju za javnost. Zuniga (koji se takođe nalazi u toj krčmi) pokušava da joj se dodvori pričom kako je narednik, koji ju je pustio, kažnjen i da se nalazi zbog nje u zatvoru. U krčmu svraća toreador Eskamiljo i sve zatečene poziva da dođu u arenu. Krčmar (koji se takođe bavi krijumčarenjem) moli goste da odu i napuste krčmu. Karmen odbija da im se pridruži.

Dva meseca kasnije, Hoze izlazi iz zatvora i peva o svojoj čežnji za Karmen, što ona uzvraća naručujući gozbu i igrajući za njega. Kada počne da pada mrak i bude bilo vreme da se Hoze vrati u kasarnu, Karmen se smeje i ruga njegovom osećanju odgovornosti.

Hoze pokazuje Karmen svoju ljubav tako što baca cvet pred njene noge, isti onaj koji mu je ona dala dva meseca ranije (ova arija o cvetu spada u neke od omiljenih arija tenora). Hoze je u dilemi i dvoumi se između vojske i Karmen, dok ga Zuniga tera na poslušnost. Hoze biva izazvan i vadi sablju, ali krijumčari, koji se nalaze tamo, sprečavaju sukob. Hoze više nema izbora i priključuje se krijumčarima i Ciganima, a o posledicama ne razmišlja.

3. čin uredi

Scena počinje slikom krijumčara (među njima i Karmen), koji se probijaju kroz planinu. Karmen se zasitila Hozea i hoće da ga se reši. Zbog toga, ona i njene drugarice bacaju karte, da bi saznale sudbinu. Karte pokazuju skoru smrt za Karmen. U blizini, Mikaela traži Hozea po planini, u nadi da će ga spasiti i odvratiti od Karmen. U blizini je i Eskamiljo (toreador), u potrazi za Karmen, ali nailazi na Hozea, koji ljubomorno misli da ga Karmen u poslednje vreme izbegava zbog Toreadora. Hoze izaziva toreadora na dvoboj, ali krijumčari razdvajaju i ovaj duel. Mikaela poziva Hozea da pođe sa njom u selo, zato što mu je majka na samrti (Eskamiljov refren se čuje u noći).

4. čin uredi

Poslednji čin počinje u Seviljskoj areni za borbu bikova. Gledaoci se okupljaju (ponekad, zavisno od režije i finansijskih sredstava, ovu sliku dopunjava balet). Ubrzo se pojavljuju Karmen i Eskamiljo (bivaju burno pozdravljeni od strane publike u areni), koji zajedno pevaju pesmu o ljubavi. Drugarice Karmen (Mercedes i Fraskita) obaveštavaju je da je u publici Don Hoze, koji sigurno sprema osvetu. Prkosna Ciganka ne sluša upozorenja i ide njemu u susret. Hoze staje pred Karmen i ponizno je moli za ljubav. On smatra da još ima nade za njih i da još mogu naći sreću, što Karmen odbija, iako je svesna opasnosti i Hozeove ljubomore. Ona sa prezirom baca Hozeov prsten, istim načinom kao pre izvesnog vremena, kada mu je bacila cvet. Očajni Hoze vadi nož i ubija Karmen, čime se opera i završava.

Reference uredi

  1. ^ Curtiss, Mina (1959). Bizet and his World. London: Secker & Warburg. OCLC 505162968. 
  2. ^ Dean, Winton (1965). Georges Bizet: His Life and Work . London: J.M. Dent & Sons Ltd. OCLC 643867230. 
  3. ^ Dean, Winton (1980). „Bizet, Georges (Alexandre César Léopold)”. Ur.: Sadie, Stanley. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. 2. London: Macmillan. ISBN 0-333-23111-2. 
  4. ^ Briggs 2008.
  5. ^ Robinson 1992.
  6. ^   Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Saintsbury, George (1911). „Mérimée, Prosper”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). стр. 166–167. 
  7. ^ Darcos, Xavier (1998). Prosper Mérimée (на језику: француски). Paris: Flammarion. ISBN 2-08-067276-2. 
  8. ^ Mérimée, Prosper (1995). Colomba. Le Livre de Poche Classiques. Paris: Librairie générale française. ISBN 2-253-06722-9. OCLC 464387471. Introduction and notes by Jean Balsamo 
  9. ^ Charlton, David (1986). Grétry and the Growth of Opéra-Comique. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25129-7
  10. ^ Cook, Elisabeth (1992). "Monnet [Monet], Jean" in Sadie 1992, vol. 3, p. 436.
  11. ^ Fauser, Annegret; Everist, Mark, editors (2009). Music, Theater, and Cultural Transfer: Paris, 1830–1914. Chicago: The Univers
  12. ^ Curtiss Mina, Bizet and His World. New York, Vienna House, 1958 p. 401.
  13. ^ Milnes, Rodney. "Darkness and light in Carmen", Glyndebourne Festival Opera 2002 programme book, p. 103.
  14. ^ Dean has a photograph of Bizet's manuscript words, as plate 8 between 118 and 119 of the 1977 paperback edition of his book.
  15. ^ Klein, John W. Nietzsche and Bizet. The Musical Quarterly. . 11 (4). oktobar 1925: 482—505.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  16. ^ Opera on Record (Ed. Alan Blyth) : Carmen - Rodney Milnes, Hutchinson & Co, 1979, p467.
  17. ^ Carmen Suite No. 1: Toreador March, 2009-01-01, Pristupljeno 2023-02-27 
  18. ^ Curtiss 1959, str. 386–87

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Karmen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кармен_(опера)&oldid=27552542”