Kafana Marger u Nišu
Kafana Marger u Nišu je bila jedna od najpoznatijih i kultnih kafana u južnom delu Obrenovićeve ulice prema podnožju Gorice, kod Saborne crkve, s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka, Srušena je 1955. radi izgradnje velike stambene zgrade.
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Obrenovićeva, Niš,  Srbija
|
| Status | zatvorena |
| Otvaranje | 19. vek. |
| Zatvaranje | 1955. |
| Broj spratova | 1 |
| Vlasnik | Đoka Marger |
Položaj
urediKafana se nalazila na južnom kraju „Pokrivene čaršije” (kasnije Obrenovićeve i Pobedine ulice), i trgu kraljice Natalije, u blizini Saborne crkve na jednom njenom uglu.
Ime kafane
urediKafana „Marger” je dobila ime po vlasniku kafane Đoki Markeru koji je nekada „markirao”, odnosno snimao odigrane partije bilijar i domine gostiju u njegovoj kafani,. Zbog toga su mu gosti kafića dali nadimak „Marker“. Pošto je gazda Đoka imao problem sa izgovorom slova k, koje je izgovarao kao g, u znak poštovanja njegov nadimak i naziv kafane nišlije su promenili su naziv „Marger“.[1]
Pored kafane i cele gradska četvrt Niša, i dan danas (iako je kafana srušena) nosi naziv Marger.[1]
Istorija kafane
uredi
Sagrađena je oko 1870. godine, u periodu Osmalijske vlasti, samo osam godina pre nego što je Niš ušao u sastav Kneževine Srbije.
Još u momentu gradnje bila je to staromodna zgrada, od lošeg materijala, u tadašnjem orijentalnom stilu, koja se sastojala od prizemlja i sprata. Ispred kafane se nalazio jedan veliki bagrem, posađen 50 godina pre osnivanja kafane, koji je pravio veliku hladovinu gostima koji su sedeli u letnjoj bašti ispred kafane. Po naređenju opštinske vlade, ovaj bagrem je nekoliko godina kasnije uklonjen.[2]
Za vreme Osmanske vlasti kafana je nosila naziv Gazina kafana, a potom je po nekom Đoki Margeru koji je radio u njoj dobila ime kaafana „Marger”. Naziv je zadržala sve do kraja njenog postojanja.
Posle je kafanu kupio, poznati i čuveni niški pop Petar Ikonomović, jedan od čelnih ljudi Niškog komiteta i nacionalni borac za oslobođenje Niša od Osmanlija, učesnik više ratova vođenih na prostoru jugoistočne Srbije u drugoj polovini 19. veka.[3][4] Nakon Ikonomovićeve smrt 1877. godine njegovi nasledniici su kafanu prodali braći Živković, koji su imali nadimak „Čuruši”, jer su kao vrlo strastveni pušači mnogo čurili duvan.
Izgled i atmosfera u kafani
uredi
Kafan Marger je tokom devetnaestog veka bile najpovlašćenije i najpostojanije mesto niškog kulturnog modela, kao scenski izdvojen prostor na kome su se susretali poznati i nepoznati ljudi, osim kada su se okupljali na saborima, slavamai teferičima. Kao javni prostora, kafana Marger je zadovoljavala potrebu za druženjem, ali samo muških članova niškog društva, drugih prilika za izlazak u gradu gotovo da nije ni bilo. Tu su posetioci kafane Marger sa sagovornicima razmenjivale istinite ili izmišljene novosti, istinite ili verovatne priče, koje su uobličavane, dograđivane, i prenošene.[5]
Tadašnji društveni život Niša, kao deo kulturnog i javnog života i mentaliteta srbijanskog čoveka, koji se retko zatvarao u krug kuće i porodice, odvijao se u kafanama, zbog posebno izgrađenog odnosa prema kafanskoj atmosferi i životu u njoj.[6]
Kako je kafana Marger izgledala, i kakva je u njoj bila atmosfera najbolje govori citat jednog od savremenanika i čestih gostiju kafane:
U kafani je uvek mirno. Uvek vidi se pokakav još stari Nišlija i penzioner, pa piju kafu ili čaj i igraju ili domine ili karte u po jedno piće. A po nešto se tiho razgovara o prošlosti. Pesme i vike nikad. A šale ima. Kafana je čista, a gazda javašlija. On se mnogo ne sekira. Pazar nije bogzna kakav ali je on zadovoljan. Zadovoljan je jer su ljudi svi ozbiljni i viđeni i ne prave larmu. Popiju po koju čašicu vina, rakije ili kafu pa idu.
Ispijanje kafe u kafani Marger i drugim niškim kafanama činilo je nišku svakodnevicu; uz nju su se sklapali poslovi, rešavali problemi ili samo uživalo. Kako god, ona se najpre pekla, pa mlela i potom u ibriku ili džezvi kuvala, a srkala iz fildžana, budući da se pila vruća i obavezno natenane, u društvu, i to s merakom.[7]
Znameniti gosti kafane
uredi
U kafani su se tradicionalno sakupljali svi niški intelektualci. U njoj su za kafanskim stolom družeći se vreme provodili profesor i književnik Stevan Sremac, koji je bio gurman, posvećen kafanskom druženju i sevdalijskom raspoloženju, i odmerenom uživanju u jelu i piću (pečenoj jagnjetini ćurlinskom crnom vinu koje je obožavao),[8] kao i drugi profesori Gimnazije i Učiteljske škole, niški glumci, opštinski službenici, panduri i iz literature Stevana Sremca poznati lovac Kalča. Pored navedenih ličnosti u kafanu Marger su često svraćale i ove znamenite ličnosti Niša: Mita Kocić, Antoglinski, trgovac, Mihajlo Hadži Nešić, zvani Žabota, Gavrilo Smiljankić, Bojadžići, Đoka Janković, dugogodišnji Niški kmet, Đorđe Prša, takođe dugogodišnj kmet, Mile Vačić, trgovac i kmet i mnogi drugi viđeni trgovci — esnaflije. Među gostima je bio i Kole Rašić, vojvoda, koji je svojim šalama i raznim vicevima uvek oživljavao atmosferu kafane.
Često boraveći u kafani Marger Stevan Sremac, poznat i kao „pisac sa beležnicom”, u njoj je pribavljao „materijal” za svoja književna dela o starom Nišu.[9]
Sedenje u „Margeru" bilo je u dobroj meri značajno za nastanak "Ivkove slave", jer se tu (Stevan Sremac) sastajao sa budućim junacima ove pripovetke Živkom Mijalkovićem, jorgandžijom, budućim Ivkom, Mikailom Nikolićem Kalčom, obućarom Ljubomirom Kneževićem, Kurjakom, bravarom Jovanom Đorđevićem Smukom i mnogim drugim.
Zbog njene blizine sa najvećom niškom crkvom — Sabornom crkvom, posle verske službe u kafanu Marger se svraćalo na čašicu rakije i obaveznu kafu skuvanu u džezvi na mangalu. Tako je decenijama ova kafana bila i „ostala zborište starih Nišlija”.
Kako je i Staro niško groblja pod Goricim, bilo na samo dvestotak metara udaljeno od kafane u nju su često svraćali i umorni i ožalošćeni poklonici groblja, ili oni koji su uz čašicu rakije ili vina, želeli da odaju poslednju počast pokojniku čijoj su sahrani upravo prisustvovali.
Kafana posle Drugog svetskog rata
uredi
Posle Drugog svetskog rata u Nišu su oduzeti svi privatni dućani, kafane i hoteli, pa je tako i vlasniku oduzeta i kultna kafana „Marger” koja je ustupljena omladinskoj organizaciji grada u kojoj su oni osnovali studenstski klub „Indeks”.
Zgrada sada već bivše kafane, u sklopu rekonstrukcije grada srušena je 1955. godine radi izgradnje velike stambene zgrade.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ a b „Kafana „Marger“ U: Priče iz niških kafana”. Turistička organizacija grada Niša (na jeziku: srpski). 2021-09-24. Pristupljeno 2022-02-04.
- ^ Sreten L. Popović: Putovanje po novoj Srbiji, SKZ, Beograd, 1950, 273.
- ^ Grupa autora. Nacionalno politička akcija Nišlija za oslobođenje 1860-1877 U:Istorija Niša I, 297-304, Gradina i Prosveta Niš, 1983.
- ^ Milan Đ. Milićević, Kraljevina Srbija, Beograd 1884.
- ^ Perišić, M. (2000). Gradski život u Srbiji krajem 19. veka. U: F. N. Stiftung(prir.). Dijalog povjesničara − istoričara (99–116). Zagreb: Dijalog.
- ^ Maksimović, G. (2012). Identitet grada u prozi Stevana Sremca. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, LH (1), 99–118
- ^ Sremac, Stevan. Niška proza, priredio Goran Maksimović, Prosveta, Niš, 2003.
- ^ Uzdasi za bećarom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2018) Novosti onlajn od: 8. 12. 2005. Pristupljeno: 6.12.2018.
- ^ U kafani Marger napisana Zona Zamfirova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. децембар 2018) Слоово југа дигитал, објављено 15. маја 2018. Посећено: 6. 12. 2018.
Литература
uredi- R. Tričković: Urbani razvitak Niša u XVIII veku, Istorija Niša I, spom. rad, str. 256, 257.