Википедија

Каљави коњ

Kaljavi konj je zbirka pripovedaka za decu srpske književnice Vesne Aleksić. Priče u ovoj zbirci govore o životu Starih Slovena, a inspirisane su slovenskom mitologijom.[1] Zbirka sadrži 12 priča, a svaka je posvećena jednom mesecu u godini, odnosno jednom slovenskom božanstvu.[2] U srpskim osnovnim školama zbirka priča Kaljavi konj nalazi se u programu lektire za 6. razred.[3]

Kaljavi konj
Naslovna strana prvog izdanja knjige (Pčelica: Čačak, 2015)
Nastanak i sadržaj
AutorVesna Aleksić
ZemljaSrbija
Jeziksrpski
Žanr / vrsta delaSlovenska mitologija / Pripovetke
Izdavanje
IzdavačPčelica, Čačak
Datum2015.

O knjizi uredi

Maštovito rekonstruisani svet Starih Slovena otkriva njihova verovanja, strahove i probleme svakodnevnog života. Svakoj priči prethodi teorijsko objašnjenje o mestu određenog božanstva u slovenskom mitološkom sistemu. Svaki mesec u godini imao je svoje božanstvo tako da ova zbirka sadrži dvanaest priča – svaka posvećena jednom mesecu i jednom božanstvu.[2] Međutim, književnica akcenat nije stavila na sama božanstva, već je pažnju prebacila na običaje i verovanja vezane za određene cikluse u prirodi i smenu godišnjih doba jer su Stari Sloveni bili stočarski i zemljoradnički narod i u velikoj meri zavisili od prirode i njoj su se prilagođavali. Njihova verovanja, običaji i poslovi zavisili su od godišnjeg doba i dešavanja u prirodi.

O slovenskoj mitologiji nema dovoljno podataka, za razliku od rimske ili grčke. Zato na početku svake priče Vesna Aleksić prvo daje kratak naučno-popularni tekst o određenom božanstvu, a zatim sledi originalna priča vezana za to božanstvo i delokrug njegovih moći. Sve priče su dopunjene fusnotama koje objašnjavaju deci nepoznate reči i pojmove.[3] Priče Vesne Aleksić vode čitaoca u idilični svet Starih Slovena. Autorka ga ispunjava raznim verovanjima koja su posledica strahova i neizvesnosti pred prirodnim nepogodama i opasnostima. Uvodi u njega i čudesna, mitološka bića. U centar svega stavlja mlade junake – decu, koja svojom začuđenošću, aktivnošću i radoznalošću, otpliću priču. Kroz ove priče mladi čitaoci mogu steći potpunu i pravu sliku o životu koji je nestao, ali je ostao učauren u mitovima i legendama. Pripovedanje je protkano finim humorom, a u knjizi podjednako mogu uživati i deca i odrasli.[4]

Sadržaj knjige uredi

Na samom početku knjige, autorka u uvod pod nazivom U detinjstvu sveta daje sažetu istoriju Starih Slovena od njihovog širenja Evropom i naroda koji su od njih nastali (slovenski narodi). Daje kratak opis njihovog načina života, običaja i verovanja, kao svojevrstan uvod u priče koje slede.

Sledi 12 priča. U slovenskoj mitologiji svakom od 12 meseci u godini odgovara vladavina, dominacija, jednog božanstva. Ovaj princip Vesna Aleksić je doslovno ispoštovala.[4] Kao prvu je stavila priču o boginji Vesni zato što godišnji ciklus počinje prolećem, buđenjem prirode u mesecu aprilu, a u slovenskoj mitologiji Vesna je boginja proleća.[3] Priče su u zbirci poređane sledećim redom:

(bogovi i priče vezani za proleće)[4]

  1. Lažitrava i priča o boginji Vesni (april)
  2. Čobanin zvezda i priča o bogu Jarovitu (maj)
  3. Kaljavi konj i priča o bogu Svetovidu (juni)

(bogovi i priče vezani za leto)

  1. Zvezdana voda i priča o boginji Ladi (jul)
  2. Ala sipa žar na Peruna i priča o bogu Perunu (avgust)
  3. Zvezda klas i priča o boginji Živi (septembar)

(bogovi i priče vezani za jesen)

  1. Vlašići i priča o bogu Velesu (oktobar)
  2. Kriveljan i priča o bogu Radgostu (novembar)
  3. Voda zaborava i priča o bogu Vodenu (decembar)

(bogovi i priče vezani za zimu)

  1. Nebeski kovač i priča o bogu Svarogu (januar)
  2. Sečensko svetlo i priča o Stribogu (februar)
  3. Babe i priča o božanstvu Baba (mart)[5]

Sadržaj priča uredi

Ova knjiga je zasnovana na mitologiji, običajima, obredima i verovanjima koja su postojala kod Starih Slovena. Zbog toga se u njoj pojavljuju mnoga mitska bića, kakva su bogovi i boginje, vile, patuljci, zmajevi i ale, veštice, divovi, razna demonska bića i druga.

Vrhovni slovenski bog zvao se Svarog, on je stvorio zemlju i iskovao u svojoj nebeskoj kovačnici sve na njoj. Iz varnica koje su nastale od udaraca njegovog čekića po vrhovima planina nastali su ostali bogovi:

  • Stribog - bog vazduha i vetrova,
  • Vesna - boginja proleća,
  • Jarovit - bog prolećnog izobilja i rasta, takođe i bog ratnika
  • Svetovid - bog rata i pobede,
  • Lada - letnja boginja, zaštitnica ljubavi i braka,
  • Perun - bog neba i gospodar gromova,
  • Živa - boginja zaštitnica vinove loze, šume, dece i potomstva,
  • Veles - bog zaštitnik krupne rogate stoke,
  • Radgost - bog zaštitnik domaćinstava, kuće i ukućana,
  • Voden - bog vode.

Svarog je od hrasta stvorio prvog muškarca a od od lipe prvu ženu i dao im zadatak da rađaju decu i nasele zemlju.

Stari Sloveni su voleli da se mole svojim bogovima u prirodi, najviše ispred hrasta. Svoj novorođenoj deci sudbinu su proricale tri vile koje su se nazivale suđaje. Nisu voleli zimu i naročito su se radovali dolasku proleća, pa su pesmama i igrama prizivali boginju proleća koja se zvala Vesna. Ona je svoj dolazak najavljivala dolaskom prvih lasta i prvim cvetovima maslačka i zvončića. U slovenskoj mitologiji zmajevi su bili dobra bića jer su donosili plodonosne kiše za njihove useve, dok su ale bile zle i donosile gradonosne oblake koji su uništavali useve. Beli konj, koji se zvao Vidan, proricao je ishod bitaka koje su Sloveni vodili sa drugim plemenima. Njega nije jahao nijedan čovek jer ga je mogao jahati samo bog rata Svetovid. Ukoliko bi ga uveče pustili iz štale da se slobodno kreće a on se ujutru vraćao kaljav, to je značilo da će uskoro biti borbi i rata. Onda bi ga izvodili ispred okupljene vojske da proriče ishod bitke. Ako bi se spotakao na levu nogu, to je najavljivalo poraz a ako bi zakoračio desnom nogom, to je značilo pobedu.[6]

Nagrade uredi

Ova knjiga je na Beogradskom sajmu knjiga, u vreme kada je objavljena, dobila nagradu za najbolju dečju knjigu na slovenskim jezicima posvećenu istoriji i kulturi slovenskih naroda, kao i nagradu „Gordana Brajović”.[4] Ova nagrada dodeljuje se od 1997. godine za najbolju proznu knjigu za decu na književnom susretu Dani dečje poezije i stvaralaštva Gordana Brajović u Aleksincu,[7] a dodeljuju je opština Aleksinac i Kompanija Novosti.[8]

Reference uredi

  1. ^ „Kaljavi konj: priče iz slovenske mitologije (Vesna Aleksić)”. Knjižare Delfi. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  2. ^ a b „„Kaljavi konj“ – knjiga o životu Starih Slovena”. Krug Portal. 13. 3. 2023. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  3. ^ a b v Jurić, Slavica. „Kaljavi konj (Vesna Aleksić)”. Lektira onlajn. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  4. ^ a b v g Šarac, Ljiljana. „,,KALJAVI KONJ” - VESNA ALEKSIĆ : UPOZNAJMO SVOJE PRETKE”. Ljiljana Šarac. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  5. ^ Aleksić 2015
  6. ^ „VESNA ALEKSIĆ - KALJAVI KONJ”. Lektire. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  7. ^ „Raši Popovu i Todi Nikoletiću nagrada "Gordana Brajović"”. Blic. 26. 3. 2014. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  8. ^ „Tišmi uručena nagrada „Gordana Brajović“”. Laguna. 26. 4. 2023. Pristupljeno 21. 6. 2023. 

Literatura uredi

  • Aleksić, Vesna (2015). Kaljavi konj : priče iz slovenske mitologije. Čačak: Pčelica. ISBN 9788660895365. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каљави_коњ&oldid=26897572”