Квецал
Kvecal ili dugorepi kvecal[2] (lat. Pharomachrus mocinno) vrsta je ptice iz familije trogona.
| Kvecal | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | P. mocinno
|
| Binomno ime | |
| Pharomachrus mocinno (De la Llave, 1832)
| |
| |
| Rasprostranjenost vrste | |
Opis životinje uredi
Ova ptica dostiže dužinu od 40 cm, ne računajući rep. Sam rep može biti dugačak i do 80 cm. Leđni deo je zelene, a trbuh crvene boje. Na glavi mužjaka se nalazi neka vrsta mekane ćube. Odlika pripadnika cele porodice trogona je heterodaktilija; prsti su raspoređeni u dva para gde su prvi i drugi okrenuti unazad, dok su treći i četvrti okrenuti unapred. Ova odlika je svojstvena isključivo ovoj porodici ptici i ni jednoj drugoj.[3]
Ponašanje uredi
Mužjaci su teritorijalne životinje i štite svoju teritoriju od uljeza. U vreme parenja izvode spektakularan let, za koji posmatrači tvrde da je najlepši prizor u svetu ptica, ali koji traje nekoliko sekundi. Iz kruna drveća dižu se uvis lelujavim letom, glasno se oglašavajući, da bi se odmah potom obrušili i nestali među krunama. Leglo ima najčešće dva mladunca. O njima se brinu oba roditelja. Dok vode brigu o mladima, nalaze se u višim područjima, da bi se nakon toga ponovo vratili u nizije.[3]
Ishrana uredi
Glavna hrana su im bobičavi plodovi avokada. Time kvecal vrši rasejavanje ove biljke.[3]
Stanište uredi
Kvecal nastanjuje južnoameričke šume. U kišnim tropskim šumama neprekidna vlaga obezbeđuje dovoljno natrulih ostataka stabala u kojima se ova ptica gnezdi praveći rupe. Primerci ove vrste se mogu videti u Kostariki, Salvadoru, Gvatemali, Hondurasu, Meksiku, Nikaragvi i Panami.[3]
Kvecal kao deo tradicije uredi
Kvecal je bila sveta ptica naroda Maja i Kiča, koji su ga predstavljali na mnogim crtežima i reljefima. Prema verovanju Maja i Asteka ova ptica je predstavljala boga vetra i simbol neprestanog obnavljanja života. Nazivali su je „pernata zmija“ a Asteci su je smatrali i osnivačem njihove civilizacije. Među skupocenim darovima koje je španski moreplovac Ernan Kortez dobio od astečkog vladara Montezume je i raskošna perjanica od 200 zelenih pera iz repa kvecala. Ovoj ptici posvećena je i nacionalna himna Gvatemale a njen lik je punih 80 godina bio predstavljan na poštanskim markama ove zemlje.[3]
Kvecal i čovek uredi
U vreme Asteka sveštenici su koristili perje kvecala za izradu ukrasa za glavu. Međutim, poštovali su pticu i ubijanje kvecala kažnjavalo se smrću. Pticu su lovili zbog perja. Danas se nažalost i pored zabrane, ova ptica hvata i ubija. Ono što je pozitivno jeste da se kvecal smatra privlačnim za ekoturizam. Ipak, posmatranje ove vrste nije lak zadatak jer se najčešće viđa rano ujutro kada je šuma pod maglom i prilično mračna.[3]
Ugroženost uredi
Pre dolaska Evropljana, kvecal je bio obožavan i samim tim zaštićen. Danas je ugrožen zbog krivolova, ali i zbog uništavanja prirodnog staništa. Kišne tropske šume se inače uništavaju radi dobijanja obradivih površina. Od 2000. godine ova vrsta je na crvenom popisu ugroženih vrsta IUCN-a i stavljena pod zaštitu Vašingtonskog sporazuma.[3]
Reference uredi
- ^ BirdLife International (2004). „Pharomachrus mocinno”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. avgust 2009.
- ^ Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije, www.pravno-informacioni-sistem.rs
- ^ a b v g d đ e Markon E, Monđini M. 2000. Sve životinje sveta. IKP Evro, Beograd.
Spoljašnje veze uredi
- WorldBirder - slike
- WWF-Wildfinder[mrtva veza] - Areal
- Stiftung Artenschutz - projekat
- Privada Chelemhá[mrtva veza] - privatno zaštićeno područje u Gvatemali
