Kekrop
Kekrop (Κέκροψ), po predanju je osnivač Atine i njenog Akropolja. Bio je sin Zemlje, koja ga je rodila kao polučoveka—poluzmiju. Njegovo telo se završavalo velikim zmijskim repom. Smatran je velikim dobročiniteljem ljudi: prema mitu, uveo je monogamiju, sahranjivanje mrtvaca, pronašao pismo, presuđivao u sporovima.
Kerkop je osnovao Atinu u Atici u vreme kada su se za vlast nad celom zemljom sporili Posejdon i boginja Atina Palada, najdraža Zevsova kći. Da bi rešili taj spor svi bogovi na čelu sa Zevsom su se sakupili na atinskom Akropolju. Pozvan je i Kekrop da bi rešio kome treba da pripadne vlast u Atici.
Bogovi su odlučili da vlast daju onom ko zemlji donese vredniji dar. Posejdon udari svojim trozubom o stenu iz koje poteče slana morska voda, a Atina zabode svoje koplje u zemlju odakle izraste plodonosna maslina. Kekrop odluči da je Atinin poklon vredniji jer mora i morske vode ima vuda okola a maslina sa bogatim plodovima će više koristi narodu.
Bogovi su prihvatili tu odluku i Atini Paladi dali vlast nad gradom koji je osnovao Kekrop i čitavom Atikom.
Od tog vremena se Kekropov grad naziv Atina. Kerkop je u gradu osnovao svetilište u čast Atini zaštitnici grada i njenom ocu Zevsu. Kekrokove kćeri su bile prve Atinine sveštenice, a on je postao prvi atički kralj.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Nikolaj Albertović KUN, Legende i mitovi stare Grčke, Beograd 2002. godine.