Kertis Sigal SO3C
Kertis Sigal SO3C (engl. Curtiss SOC Seagull) je bio jednomotorni izviđački hidroavion dvokrilac. Uzletao je pomoću katapulta sa vojnih brodova i krstarica, a sletali bi na more pa bi se dizalicama ponovo postavljali na brod. Krila su se na brodu prelamala prema trupu radi zauzimanja što manjeg prostora.
 Kertis Sigal SO3C | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Dužina | 11,23 |
| Razmah krila | 11,58 |
| Visina | 4,6 |
| Površina krila | 26,9 |
| Prazan | 1943 |
| Normalna poletna | 2599 |
| Klipno-elisni motor | 1 × Ranger XV-770-8 |
| Snaga | 447 kW |
| Brzina krstarenja | 210 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 277 km/h |
| Dolet | 1851 km |
| Plafon leta | 4815 m |
Projektovanje i razvoj uredi
1937. godine, na predlog vlastitog konstruktora Dona R. Berlina preduzeće Kertis je predložilo Američkoj mornarici zamenu starog izviđačkog, kurirskog i višenamenskog dvokrilca Kertis Sigal SO1 (koji se uglavnom koristio na bojnim brodovima i teškim krstaricama kao hidroavion, a sa zemaljskih baza u verziji s nepokretnim stajnim trapom) za novi jednokrilac modernije konstrukcije. Bila je odabrana metalna konstrukcija s jednim velikim centralnim i dva mala pomoćna plovka, koji su se po potrebi mogli odmontirati i zameniti fiksnim stajnim trapom. Za razliku od prethodnika SOC gdje su pilot i izviđač sedeli zajedno u istoj kabini, sada su kod SO3 bile kabine odvojene. Za pogon tog srednjokrilca bio je odabran vazdušno hlađeni V-12 motor Rendžer V-770-6 snage 600 Ks sa dvokrakom elisom.
Razvoj i gradnja prototipa započeli su 9. maja 1938, a već je 6. oktobra 1938. bio izveden prvi let. Posle nekoliko probnih letova bio je utvrđen niz problema. Po uklanjanju tih problema i pristupili su daljim testovima koji su se završili uspešno, te je posle toga Američka mornarica naručila prvih 300 komada SO3C-1 Sigal čija je proizvodnja započela 1942. godine. Bila su isporučena samo 141 primerka, a koristili su se u školske svrhe ili kao bespilotne mete. Zatim su za Kraljevsku mornaricu proizvedena 150 SO3C-2 Simju koji su bili opremljeni kukom za hvatanje na kraju trupa radi sletanja na palube nosača aviona. Od tih 150, Kanadska mornarica je uzela 70 komada. Nakon njih bila su proizvedena 200 komada modifikovanih SO3C-2 za Američku mornaricu koji su koristili električni sistem napona 24V umesto do tada 12V. Posle njih bilo je proizvedeno 30 komada za Britansku Kraljevsku mornaricu SO3C-1K Kvin Simju prerađenih u bespilotne mete. Poslednju seriju od 150 primeraka olakšane verzije s jačim motorom V-770-8 dobili su Američka mornarica i Rendžeri. Dalja proizvodnja je bila zaustavljena u januaru 1944. zbog slabih karakteristika i uspeha letelice. Zbog toga su ih i Amerikanci i Britanci koristili u pomoćne svrhe. Kasnije ih je Američka mornarica preimenovala u Simju.
Naoružanje uredi
Avion je bio naoružan jednim fiksnim napred pucajućim lakim mitraljezom Colt-Browning kalibra 7,62 mm i jednim pokretnim teškim mitraljezom kalibra 12,7 mm u kabini izviđača. Pod krilima su mogli da nose po jednu običnu bombu ili dubinsku minu za lov na podmornice.
