Кипровина

Kiprovina, vrbica, vrbovica (lat. Epilobium anguistifolium, sin. Chamaenerium angustifolium) je biljka iz porodice pupoljki (Onagraceae).

• Poreklo naučnog imena:

kiprovina
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Myrtales
Porodica:	Onagraceae
Rod:	Epilobium
Vrsta:	E. angustifolium
Binomno ime
Epilobium angustifolium L.

- roda od grčkog epi = na i lobium= ljuska, mahuna (zato što se na plodu zadržava cvetni omotač);

- vrste od lat. angustus= uzan i folium=list (uskolistan).

• Sinonimi:

- Chamaenerion angustifolium (L.) Scop.

- Epilobium spicatum Lam.

Opis biljke

Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Neznatno su zigomorfni i u prečniku široki 1,5 - 2 cm. Krunicu čini 4 objajasta ili okrugla listića različite veličine, dva gornja su veća od donjih. Čašičnih listića takođe ima 4, linearno-lancelastog su oblika i najčešće su iste dužine kao krunični listići. Plod je uska, četvorouglasta čahura dužine 4-8 cm i crvene boje. Otvara se pucanjem na četiri dela koji se savijaju unazad i oslobađaju veliki broj semena sa dugačkim, belim čupercima.

Stanište i rasprostranjenost

Raste na šumskim čistinama i paljevinama od nizina pa do subalpskog i alpskog pojasa. Voli sveža, hranljiva, bogata nitratima zemljišta. Rasprostranjena je skoro u celoj Aziji, Severnoj Americi i Grenlandu, a u Evropi severno do Norveške i Islanda.

Upotreba

Kiprovina, Kiprej, Ciperje, Noćurak, Vrbolika, Vrbova ružica ili Svilovina višegodišnja je, preko metar, pa i dva visoka samonikla biljka, s dugim puzećim podankom i vrežama. Poznata je kao koporski čaj (po selu Kopor, blizu današnjeg Petrograda u Rusiji). Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine. Izolovano je antitumorsko sredstvo hanerol. Upotrebljava se i kao sveža biljka, tako da se od proleća do jeseni može uživati u posebnom ukusu mladih izdanaka, listova i podanaka. Tako se sasvim mladi slatkasti prolećni izdanci, zajedno s rizomom, u aprilu i u maju mogu prirediti kao špargla. Za jelo su odlični i sočni vrhovi mladih stabljika i mladi kiselkasti listovi. U nekim zemljama (ranije Rusija) listovi kiprovine su se dodavali kineskom čaju. Pored toga, vrbolika se ubraja u najvažnije divlje medonosne biljke: daje veoma popularnu belu vrstu meda.

Priprema čaja: supenu kašiku isitnjenih suvih listova preliti sa 250 ml kipuće vode, poklopiti, ostaviti da odstoji 30 minuta a zatim procediti. Dnevno piti tri puta po šolju čaja, pre glavnih obroka, sa dodatkom meda, ili bez njega.

Literatura

• Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
• Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
• Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
• Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
• Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
• Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
• Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
• Šilić, Č: Šumske zeljaste biljke, ZUNS Sarajevo i ZUNS Beograd, 1990.

Galerija

• 
  cvetovi
• 
  cvasti
• 
  raspukli plodovi i semena
• 
  vršni deo sa plodovima i semenima
• 
  habitus
• 
  Šumska čistina Biogradske gore
• 
  Biogradska gora