Википедија

Кит ајкула

Kit ajkula (lat. Rhincodon typus) je najveća postojeća vrsta riba. Najveća viđena kit-ajkula bila je duga 18,8 m (61,7 ft).[9] Postoje tvrdnje da su viđene i jedinke koje su duge preko 14m, a teške preko čak 30t. Kit-ajkula je takođe najveći kičmenjak koji ne spada u sisare. Spada u rod Rhincodon, i jedina je vrsta tog roda koja nije izumrla. Kit-ajkula postoji oko 60 miliona godina. Kit ajkula drži mnoge rekorde u pogledu veličine u životinjskom carstvu, a posebno da je to daleko najveći živi nesisarski kičmenjak. Jedini je član roda Rhincodon i jedini postojeći član porodice Rhincodontidae, koji pripada podklasi Elasmobranchii u klasi Chondrichthyes. Pre 1984. klasifikovan je kao Rhiniodon u Rhinodontidae.

Kit ajkula
Vremenski raspon: 28.4–0 Ma[1]
Kit-ajkula iz Tajvana u akvarijumu
Veličina raznih jedinki kit ajkula sa čovekom radi razmere
CITES Appendix II (CITES)[3]
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Orectolobiformes
Porodica: Rhincodontidae
J. P. Müller and Henle, 1839[6][5]
Rod: Rhincodon
A. Smith, 1829[4][5]
Vrsta:
R. typus
Binomno ime
Rhincodon typus
Delovi okeana u kojima se kit-ajkula može pronaći
Sinonimi
  • Micristodus punctatus Gill, 1865
  • Rhineodon Denison, 1937
  • Rhiniodon typus A. Smith, 1828[7]
  • Rhinodon pentalineatus Kishinouye, 1901
  • Rhinodon typicus Müller & Henle, 1839

Živi u otvorenim vodama, tropskih okeana, a rijetko se nalazi u vodama koje imaju temperaturu nižu od 22 °C. Pretpostavlja se da mogu živjeti oko 70 godina. Imaju velika usta, međutim nisu opasni za ljude jer se hrane planktonima. Ovu vrstu je u aprilu 1828. godine otkrio Endru Smit, kada je uhvatio jedinku koja je bila duga 4,6 m, a uhvatio ju je u Tejbl beju (engl. Table bay), u Južnoafričkoj Republici. Ime kit-ajkula dobila je zbog svoje veličine.

Kit ajkula se nalazi u otvorenim vodama tropskih okeana i retko se nalazi u vodi ispod 21 °C (70 °F).[2] Studije koje su proučavale kičmenjačke pojaseve rasta i stope rasta slobodno plivajućih ajkula procenjuju životni vek kit ajkula na 80–130 godina.[10][11][12] Kitovi ajkule imaju veoma velika usta i filterske hranilice, što je način hranjenja koji se javlja samo kod dve druge ajkule, megausne ajkule i goleme ajkule. Hrane se skoro isključivo planktonom i malim ribama i ne predstavljaju pretnju za ljude.

Ova vrsta je izdvojena u aprilu 1828. nakon harpuniranja primerka dugog 4,6 m (15 ft) u Tejbl Beju, Južna Afrika. Endru Smit, vojni lekar povezan sa britanskim trupama stacioniranim u Kejptaunu, opisao ga je sledeće godine.[13] Naziv „kit ajkula” odnosi se na veličinu ribe, koja je velika kao neke vrste kitova,[14] i takođe na to da je ona hrani filtriranjem poput kitova usana.

Opis

uredi

Usta kita ajkule mogu da sadrže preko 300 redova sitnih zuba i 20 filterskih jastučića koje koristi za filtriranje hrane.[15] Za razliku od mnogih drugih ajkula, usta kitova se nalaze na prednjoj strani glave, a ne na donjoj strani glave.[16] Prema jednom izveštaju ajkula kit od 12,1 m (39,7 ft) ima usta prečnika 1,55 m (5,1 ft).[17] Glava je široka i ravna sa dva mala oka na prednjim uglovima. Odušci se nalaze odmah iza očiju. Kitovi ajkule imaju pet velikih pari škrga. Njihova koža je tamno siva sa belim stomakom obeleženim bledosivim ili belim mrljama i prugama koje su jedinstvene za svaku jedinku. Njegova koža može biti debela do 15 cm i veoma je tvrda i hrapava na dodir. Kit ajkula ima tri istaknuta grebena duž svojih strana, koji počinju iznad i iza glave i završavaju se na kaudalnoj peteljci.[18] Ajkula ima dve leđne peraje postavljene relativno daleko pozadi na telu, par prsnih peraja, par karličnih peraja i jednu srednju analnu peraju. Rep ima veći gornji režanj od donjeg režnja (heterocerkalan).

Utvrđeno je da kitovi ajkule imaju dermalna nazubljenja na površini očnih jabučica koja su drugačije strukturirane od njihovih telesnih zubaca. Ova nazubljenja služe za zaštitu oka od oštećenja, zajedno sa sposobnošću kit ajkule da uvuče svoje oko duboko u duplju.[19][20]

Kompletan i anotiran genom kitova ajkula objavljen je 2017. godine.[21]

Dokazi sugerišu da se kitovi ajkule mogu oporaviti od velikih povreda i da mogu da regenerišu male delove svojih peraja. Takođe se pokazalo da se njihove oznake na tačkama menjaju na prethodno ranjenoj oblasti.[22]

Veličina

uredi

Kit ajkula je najveća životinja na svetu izuzev samih kitova. Dokazi sugerišu da kitovi ajkule pokazuju polni dimorfizam u pogledu veličine, pri čemu mužjaci ne rastu tako veliki kao ženke. Jedna studija je posmatrala rast jedinki kitova ajkula tokom 10 godina. Zaključeno je da mužjaci u proseku dostižu 8 do 9 metara (26 do 30 stopa) u dužinu; iako to ne predstavlja maksimalnu moguću veličinu. Ista studija je predvidela da ženke dostižu dužinu od oko 14,5 m (48 ft) u proseku, na osnovu ograničenijih podataka.[23] Prethodne studije koje su procenjivale rast i dugovečnost kitova ajkula dale su procene u rasponu od 14 do 21,9 m (46 do 72 stopa) u dužinu.[10][12][24][25] Ograničeni dokazi, uglavnom od mužjaka, sugerišu da se polna zrelost javlja oko 8 do 9 m (26 do 30 stopa) u dužinu, pri čemu ženke verovatno sazrevaju pri sličnoj veličini ili veće.[26][27][28][29] Maksimalna dužina vrste je neizvesna zbog nedostatka detaljne dokumentacije o najvećim prijavljenim jedinkama. Prijavljeno je nekoliko kitova ajkula dužine oko 18 m (59 ft).[9]

Velike kitove ajkule teško je precizno izmeriti, kako na kopnu tako i u vodi. Kada se meri na kopnu, na ukupnu dužinu može uticati način na koji je rep postavljen, bilo pod uglom kao što bi bio u životu ili ispružen do maksimuma. Istorijski gledano, tehnike kao što su poređenja sa objektima poznate veličine i užad sa čvorovima korišćene su za merenja u vodi i mogu biti neprecizne.[28] Godine 2011. predložena je laserska fotogrametrija da bi se poboljšala tačnost merenja u vodi.[28][30]

Reference

uredi
  1. ^ „Rhincodon typus in the Paleobiology Database”. Fossilworks. Arhivirano iz originala 24. 02. 2021. g. Pristupljeno 31. 1. 2020. 
  2. ^ a b Pierce, S.J.; Norman, B. (2016). „Rhincodon typus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T19488A2365291. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T19488A2365291.en  . Pristupljeno 19. 11. 2021. 
  3. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14. 
  4. ^ Smith, Andrew (1829). „Contributions to the Natural History of South Africa, &c”. The Zoological Journal. 4: 443—444. 
  5. ^ a b v Melville, R. V. (1981). „Opinion 1278. The Generic Name Rhincodon A. Smith, 1829 (Pisces): Conserved”. The Bulletin of Zoological Nomenclature. 41 (4): 215—217. 
  6. ^ Müller, J.; Henle, J. (1841). Systematische Beschreibung der Plagiostomen. Berlin: Veit und Comp. str. 77. 
  7. ^ a b Smith, Andrew (5. 11. 1828). „Descriptions of New or imperfectly known Objects of the Animal Kingdom, found in the South of Africa” . The South African Commercial Advertiser. 3 (145) — preko Center for Research Libraries Document Delivery System.  Reprinted in Penrith (1972).
  8. ^ Penrith, M. J. (1972). „Earliest Description and Name for the Whale Shark”. Copeia. 1972 (2): 362. JSTOR 1442501. doi:10.2307/1442501. 
  9. ^ a b McClain, Craig R.; Balk, Meghan A.; Benfield, Mark C.; Branch, Trevor A.; Chen, Catherine; Cosgrove, James; Dove, Alistair D.M.; Gaskins, Leo; Helm, Rebecca R.; Hochberg, Frederick G.; Lee, Frank B.; Marshall, Andrea; McMurray, Steven E.; Schanche, Caroline; Stone, Shane N.; Thaler, Andrew D. (2015). „Sizing ocean giants: Patterns of intraspecific size variation in marine megafauna”. PeerJ. 3: e715. PMC 4304853  . PMID 25649000. doi:10.7717/peerj.715  . .
  10. ^ a b Hsu, Hua Hsun; Joung, Shoou Jeng; Hueter, Robert E.; Liu, Kwang Ming (2014). „Age and growth of the whale shark (Rhincodon typus) in the north-western Pacific”. Marine and Freshwater Research. 65 (12): 1145. ISSN 1323-1650. doi:10.1071/MF13330. 
  11. ^ Colman, J. G. Froese, Ranier; Pauly, Daniel, ur. „Rhincodon typus”. FishBase. Pristupljeno 17. 9. 2006. 
  12. ^ a b Perry, Cameron T.; Figueiredo, Joana; Vaudo, Jeremy J.; Hancock, James; Rees, Richard; Shivji, Mahmood (2018). „Comparing length-measurement methods and estimating growth parameters of free-swimming whale sharks (Rhincodon typus) near the South Ari Atoll, Maldives”. Marine and Freshwater Research. 69 (10): 1487. ISSN 1323-1650. doi:10.1071/MF17393. 
  13. ^ Martin, R. Aidan. „Rhincodon or Rhiniodon? A Whale Shark by Any Other Name”. ReefQuest Centre for Shark Research. 
  14. ^ Brunnschweiler, J. M.; Baensch, H.; Pierce, S. J.; Sims, D. W. (3. 2. 2009). „Deep-diving behaviour of a whale shark Rhincodon typus during long-distance movement in the western Indian Ocean”. Journal of Fish Biology. 74 (3): 706—14. PMID 20735591. doi:10.1111/j.1095-8649.2008.02155.x. 
  15. ^ Compagno, L. J. V. „Species Fact Sheet, Rhincodon typus”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Pristupljeno 19. 9. 2006. 
  16. ^ „Whale Sharks, Rhincodon typus”. MarineBio.org. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  17. ^ Kaikini, A. S.; Ramamohana Rao, V.; Dhulkhed, M. H. (1959). „A note on the whale shark Rhincodon typus Smith, stranded off Mangalore”. Central Marine Fisheries Research Unit, Mangalore. 
  18. ^ Norman, Brad (2002). CITES identification manual. Environment Australia. ISBN 0-642-54900-1. OCLC 54364165. 
  19. ^ Tomita, Taketeru; Murakumo, Kiyomi; Komoto, Shinya; Dove, Alistair; Kino, Masakatsu; Miyamoto, Kei; Toda, Minoru (2020-06-29). „Armored eyes of the whale shark”. PLOS ONE. 15 (6): e0235342. Bibcode:2020PLoSO..1535342T. ISSN 1932-6203. PMC 7323965  . PMID 32598385. doi:10.1371/journal.pone.0235342  . 
  20. ^ McGreevy, Nora. „Whale Sharks Have Tiny Teeth on Their Eyeballs”. Smithsonian Magazine. 
  21. ^ Read, Timothy D.; Petit, Robert A.; Joseph, Sandeep J.; Alam, Md. Tauqeer; Weil, M. Ryan; Ahmad, Maida; Bhimani, Ravila; Vuong, Jocelyn S.; Haase, Chad P. (decembar 2017). „Draft sequencing and assembly of the genome of the world's largest fish, the whale shark: Rhincodon typus Smith 1828”. BMC Genomics. 18 (1): 532. ISSN 1471-2164. PMC 5513125  . PMID 28709399. doi:10.1186/s12864-017-3926-9  . 
  22. ^ Womersley, Freya; Hancock, James; Perry, Cameron T.; Rowat, David (februar 2021). „Wound-healing capabilities of whale sharks (Rhincodon typus) and implications for conservation management”. Conservation Physiology. 9 (1): coaa120. PMC 7859907  . PMID 33569175. doi:10.1093/conphys/coaa120. 
  23. ^ Meekan, Mark G.; Taylor, Brett M.; Lester, Emily; Ferreira, Luciana C.; Sequeira, Ana M. M.; Dove, Alistair D. M.; Birt, Matthew J.; Aspinall, Alex; Brooks, Kim; Thums, Michele (2020). „Asymptotic Growth of Whale Sharks Suggests Sex-Specific Life-History Strategies”. Frontiers in Marine Science (na jeziku: engleski). 7. ISSN 2296-7745. S2CID 221712078. doi:10.3389/fmars.2020.575683  . 
  24. ^ Wintner, Sabine P. (2000). „Preliminary Study of Vertebral Growth Rings in the Whale Shark, Rhincodon typus, from the East Coast of South Africa”. Environmental Biology of Fishes. 59 (4): 441—451. S2CID 20461057. doi:10.1023/A:1026564707027. 
  25. ^ Ong, Joyce J. L.; Meekan, Mark G.; Hsu, Hua Hsun; Fanning, L. Paul; Campana, Steven E. (6. 4. 2020). „Annual Bands in Vertebrae Validated by Bomb Radiocarbon Assays Provide Estimates of Age and Growth of Whale Sharks”. Frontiers in Marine Science. 7. doi:10.3389/fmars.2020.00188  . 
  26. ^ Colman, J. G. (1997). „A review of the biology and ecology of the whale shark”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 51 (6): 1219—1234. ISSN 1095-8649. PMID 29991171. doi:10.1111/j.1095-8649.1997.tb01138.x. 
  27. ^ Stevens, J. D. (2007-03-01). „Whale shark (Rhincodon typus) biology and ecology: A review of the primary literature”. Fisheries Research. Whale Sharks: Science, Conservation and Management. 84 (1): 4—9. ISSN 0165-7836. doi:10.1016/j.fishres.2006.11.008. 
  28. ^ a b v Rowat, D.; Brooks, K. S. (2012). „A review of the biology, fisheries and conservation of the whale shark Rhincodon typus”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 80 (5): 1019—1056. ISSN 1095-8649. PMID 22497372. S2CID 7243391. doi:10.1111/j.1095-8649.2012.03252.x. 
  29. ^ Norman, Bradley M.; Stevens, John D. (2007-03-01). „Size and maturity status of the whale shark (Rhincodon typus) at Ningaloo Reef in Western Australia”. Fisheries Research. Whale Sharks: Science, Conservation and Management (na jeziku: engleski). 84 (1): 81—86. ISSN 0165-7836. doi:10.1016/j.fishres.2006.11.015. 
  30. ^ Rohner, C. A.; Richardson, A. J.; Marshall, A. D.; Weeks, S. J.; Pierce, S. J. (2011). „How large is the world's largest fish? Measuring whale sharks Rhincodon typus with laser photogrammetry”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 78 (1): 378—385. PMID 21235570. S2CID 6882935. doi:10.1111/j.1095-8649.2010.02861.x. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Kit ajkula na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Kit ajkula.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кит_ајкула&oldid=27673833”