Klarinet

Klarinet, skraćeno Cl., drveni duvački instrument sa jednostrukim (prostim) jezičkom od trske. Početni deo mu je usnik, kljunastog oblika, na čiju se ravnu stranu, preko ulaznog otvora cevi, naleže jezičak, učvršćen na donjem kraju ligaturom. Cev ima pet delova, koji se uvlače jedan u drugi, a završni je levkast (tzv. korpus) i po ivici optočen metalnim prstenom. Na cevi se nalazi veliki broj rupica, od kojih se jedan deo pokriva jagodicama prstiju, a ostali poklopcima (tzv. klapnama) koje se pokreću složenim sistemom poluga. Mehanizam savremenog klarineta je veoma usavršen, kao i izvođačka tehnika, tako da on spada među najvirtuoznije instrumente po lakoći s kojom se mogu izvoditi i krajnje brzi i složeni tonski pokreti. Raspon izvodljivih tonova mu je dosta veliki, a sam ton je bogat i izražajan, podesan za vrlo različite muzičke karaktere. Posebna odlika klarineta je širok raspon glasnoće – od skoro jedva čujnog zvuka do vrlo prodornog, naročito u visokim tonovima. Najdublji registar, tzv. šalmajski, veoma je osoben po tamnoj i dramatičnoj zvučnosti. S obzirom na sve ovo, klarinet je među duvačkim instrumentima najsvestraniji, pa mu se i u orkestru često dodeljuju istaknute uloge, solistička literatura je dosta bogata, nalazi mesta u kamernim ansamblima, vodeći je melodijski instrument u duvačkim orkestrima, a posebno značajnu ulogu ima u džezu.

Klarinet u narodnom orkestru (Ohrid, Severna Makedonija)

Najdalje poreklo klarineta seže do instrumenata sa trščanim jezičkom – u staroj Grčkoj (aulos), pa i ranije, u Egiptu i drugde. Savremeni klarinet se razvio krajem 17. veka, usavršavanjem jedne vrste šalmaja. Već u 18. veku je (npr. kod Mocarta bogato korišćen, a ušao je u klasičan orkestarski sastav. Tehnički je usavršen tokom 19. veka, kada su ga rado koristili kompozitori romantičari.

Klarinet se gradi u tri osnovna registarska oblika: B Klarinet (Clarinetto in Si♭) koji zvuči veliku sekundu niže od zapisanog, A Klarinet (ital. Clarinetto in A) koji zvuči malu tercu niže od zapisanog, i ređe korišćen C Klarinet (ital. Clarinetto in Do) koji zvuči kako je zapisano.

Etimologija uredi

Reč klarinet je proistekla iz francuske reči clarinette (deminutiv ženskog roda od starofrancuskog clarin), ili iz provansalskog clarin („oboa“),^[1] koja potiče od latinskog korena clarus („jasan“).^[2] Reč je povezana sa srednjoengleskim reči clarion, vrstom trube, čiji naziv potiče iz istog korena.^[3]

Najranije pominjanje reči clarinette koja se koristi za instrument datira iz narudžbe vojvode od Gronsfelda iz 1710. godine za dva instrumenta koje je napravio Jakob Dener.^[4]^[5] Engleski oblik pravopisa clarinet se nalazi već 1733. godine, a sada arhaični clarionet se pojavljuje od 1784. do početka 20. veka.^[6]^[7]

Istorija klarineta uredi

Johan Kristof Dener, graditelj drvenih duvačkih instrumenata, i pronalazač klarineta, počeo je oko 1690. god. da usavršava stari srednjovekovni instrument šalmo i 1696. god. u Nirnbergu konstruisao je prvi kalrinet. U srednjem veku šalmo je bio veoma rasprostranjen instrument u zapadnoj Evropi. Registar šalmoa odgovara današnjim osnovnim tonovima klarineta. Prvi klarinet je bio primitivan, imao je samo sedam rupica i 2 klapne. U svom kasnijem radu Dener je uspeo da usavrši instrument dodavanjem novih rupica i klapni. Pojava klapne (registar dirka) blizu usnika klarineta omogućila je preduvavanje. Klarinet, za razliku od drugih duvačkih instrumenata koji preduvavaju u oktavu, preduvava u duodecimu, pošto harmonski gornji tonovi dolaze samo u neparnim alikvotnim tonovima. Oko 1750. god. francuski kompozitor Ramo uvodi klarinet u operski orkestar, a kasnije Gosek ga uvodi i u simfonijski orkestar. Naročitu zaslugu za usavršavanje mehanizma ima Teobald Bem, belgijski flautista koji je izmislio pokretljiv sistem klapni, koji je pored flaute primenjen i na drugim drvenim duvačkim insrumentima, pa i klarinetu.

Druge vrste klarineta uredi

Osim osnovna tri oblika, klarinet se javlja i u obliku malih klarineta koji se grade u više registarska oblika: in E^b koji zvuči malu tercu više od napisanog, in A♭ koji zvuči malu sekstu više, in F koji zvuči kvartu više i in D♭ koji zvuči malu sekundu više. Svi ovi klarineti su česti u proširenoj porodici klarineta, kao što je slučaj u vojnim orkestrima, a ređi u klasičnoj muzici (ipak, Rihard Štraus u operi Elektra traži sledeće klarinete: 1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).

Još jedan oblik klarineta je i basethorna ili kontralt klarinet (it. clarinetto contralto, corno di bassetto ili clarone, nem. Bassetthorn, fr. cor de basset, en. bassethorn, rus. басет-хорн) koji je retko u upotrebi, ali se ipak može naći kod Mocarta, Betovena, Riharda Štrausa i drugih.

Pisani obim basethorna

Ipak, najčešći registarski oblik klarineta koji se nalazi u klasičnom orkestru je bas-klarinet.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ Pickett, Joseph, ur. (2018). „clarinet”. The American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth izd.). Houghton Mifflin. ISBN 978-1-328-84169-8.
^ Harper, Douglas (2017). „clarinet”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 24. 10. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Cresswell, Julia, ur. (2021). „clarinet”. Oxford Dictionary of Word Origins (Third izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1988-6875-0.
^ Page, Janet K.; Gourlay, K. A.; Blench, Roger; Shackleton, Nicholas; Rice, Albert (2015). „Clarinet”. The Grove Dictionary of Musical Instruments (Second izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-4340-7.
^ Hoeprich 2008, str. 21.
^ Rendall 1971, str. 1–2, 69.
^ Jacobs, Arthur (2017). „clarionet”. A New Dictionary of Music. Taylor & Francis. str. 74. ISBN 978-1-351-53488-8.

Literatura uredi

Blagojević, Andrija: Pregled istorijskog razvoja klarineta i literature za klarinet, Fakultet umetnosti, Zvečan, 2010.
Eberst, Anton: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
Eberst, Anton: Osnovna škola za klarinet, Savez muzičkih društava i organizacija Hrvatske, Zagreb, 1967.
Lazić, Radivoj: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
Brun, Bruno: Škola za klarinet 1. i 2. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
Brun, Bruno: Škola za klarinet 3. sveska, Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, Beograd, 1975.
Brun, Bruno: Izbor malih komada, Prosveta, Beograd, 1953.
Stefanović, Milenko: Laki komadi, Milivoj Ivanović, Beograd, 1970.
Eberst, Anton: Koncertni album za klarinet i klavir, Nota, Knjaževac, 1975.
Lazić, Radivoj: Vedri dani u muzičkoj školi, Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Beograd, 1996.
Lazić, Radivoj: Raspevani klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.
Lazić, Radivoj - Peričić, Vlastimir: Laki klarinetski dueti 1 i 2, Beograd, 1998.

Baines, Anthony (1991). Woodwind Instruments and Their History . Dover Books. ISBN 978-0-486268-85-9.
Black, Dave; Gerou, Tom (2005). Essential Dictionary of Orchestration. Alfred Music. ISBN 978-1-4574-1299-8.
Coppenbarger, Brent (2015). Fine-Tuning the Clarinet Section: A Handbook for the Band Director. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4758-2077-5.
Değirmenci, Koray (2013). Creating Global Music in Turkey. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-7546-0.
Ellsworth, Jane (2015). A Dictionary for the Modern Clarinetist. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8108-8648-3.
Ellsworth, Jane, ur. (2021). The Clarinet. Boydell & Brewer. ISBN 978-1-6482-5017-0.
Starr, S. Frederick (2021). „The clarinet in vernacular music”. Ur.: Ellsworth, Jane. The Clarinet. Boydell & Brewer. str. 255–289. ISBN 978-1-6482-5017-0.
Hoeprich, Eric (2008). The Clarinet. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10282-6.
Lawson, Colin, ur. (1995). The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47668-3.
Lawson, Colin (1995a). „Single reeds before 1750”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 1–15. ISBN 978-0-521-47668-3.
Shackleton, Nicholas (1995). „The development of the clarinet”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 16–32. ISBN 978-0-521-47668-3.
Lawson, Colin (1995b). „The clarinet family”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 33–37. ISBN 978-0-521-47668-3.
Lawson, Colin (1995c). „The C clarinet”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 38–42. ISBN 978-0-521-47668-3.
Tschaikov, Basil (1995). „The high clarinets”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 43–56. ISBN 978-0-521-47668-3.
Dobrée, Georgina (1995). „The basset horn”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 57–65. ISBN 978-0-521-47668-3.
Harris, Michael (1995a). „The bass clarinet”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 66–74. ISBN 978-0-521-47668-3.
Rees-Davies, Jo (1995). „The development of the clarinet repertoire”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 75–91. ISBN 978-0-521-47668-3.
Harris, Paul (1995b). „Teaching the clarinet”. Ur.: Lawson, Colin. The Cambridge Companion to the Clarinet . Cambridge University Press. str. 123–133. ISBN 978-0-521-47668-3.
{cite book |chapter=The contemporary clarinet |last=Heaton |first=Roger |pages=163–183 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url=https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}}
{cite book |chapter=The clarinet in jazz |first=John Robert |last=Brown |pages=184–198 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url=https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}}
Lowry, Robert (1985). Practical Hints on Playing the B-Flat Clarinet. Alfred Publishing. ISBN 978-0-7692-2409-1.
Miller, R. J. (2015). Contemporary Orchestration. Routledge. ISBN 978-1-3178-0625-7.
Pinksterboer, Hugo (2001). Tipbook: Clarinet. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-90-761-9246-8.
Pino, David (1998). The Clarinet and Clarinet Playing . Dover Books. ISBN 978-0-486-40270-3.
Raasakka, Mikko (2010). Exploring the Clarinet: A Guide to Clarinet Technique and Finnish Clarinet Music. Fennica Gehrman. ISBN 978-952-5489-09-5.
Rendall, Geoffrey F. (1971). The Clarinet: Some Notes Upon Its History and Construction (Third izd.). W. W. Norton & Company Inc. ISBN 978-0-393-02164-6.
Rice, Albert R. (2009). From the Clarinet D'Amour to the Contra Bass: A History of Large Size Clarinets, 1740–1860. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971117-8.
Shahriari, Andrew (2015). Popular World Music. Routledge. ISBN 978-1-3173-4538-1.
Suhor, Charles (2001). Jazz in New Orleans: The Postwar Years Through 1970. Scarecrow Press. ISBN 978-1-4616-6002-6.
Bessaraboff, Nicholas (1941). Ancient European Musical Instruments. Harvard University Press.
Brymer, Jack (1976). Clarinet. Yehudi Menuhin Music Guides. Kahn & Averill. ISBN 978-0-3560-8414-5.

Spoljašnje veze uredi

[1] Pickett, Joseph, ur. (2018). „clarinet”. The American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth izd.). Houghton Mifflin. ISBN 978-1-328-84169-8.

[2] Harper, Douglas (2017). „clarinet”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 24. 10. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] Cresswell, Julia, ur. (2021). „clarinet”. Oxford Dictionary of Word Origins (Third izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1988-6875-0.

[oxford-4] Page, Janet K.; Gourlay, K. A.; Blench, Roger; Shackleton, Nicholas; Rice, Albert (2015). „Clarinet”. The Grove Dictionary of Musical Instruments (Second izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-1997-4340-7.

[FOOTNOTEHoeprich200821-5] Hoeprich 2008, str. 21.

[FOOTNOTERendall19711–2,_69-6] Rendall 1971, str. 1–2, 69.

[7] Jacobs, Arthur (2017). „clarionet”. A New Dictionary of Music. Taylor & Francis. str. 74. ISBN 978-1-351-53488-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]