Википедија

Klasifikacija po poenima na Tur de Fransu

Klasifikacija po poenima na Tur de Fransu je jedna od drugostepenih klasifikacija na etapnoj biciklističkoj trci, Tur de Fransu. Uvedena je 1953. Poeni se dobijaju na kraju svake etape i na prolaznim ciljevima u toku etape. Smatra se takmičenjem za sprintere jer ravne etape donose najviše bodova, a sprinteri se bore za bodove na svakom prolaznom cilju. Lider u klasifikaciji nosi zelenu majicu u toku etape, a pobednik na kraju trke osim zelene majice dobija i novčanu nagradu.

Klasifikacija po poenima na Tur de Fransu
Zelena majica, koja se dodeljuje pobedniku klasifikacije po poenima
Osnovne informacije
Sportdrumski biciklizam
TakmičenjeTur de Frans
Dodeljuje se zanajboljeg sprintera na Tur de Fransu
Izvorno ime
  • Maillot vert (jezik: francuski)
Druga imena
  • Green jersey (jezik: engleski)
  • Maglia verde (jezik: italijanski)
Istorija
Prva nagrada1953.
Broj nagrada71 (do 2024)
Prvi pobednikŠvajcarska Fric Šer
Najviše pobeda
  •  Erik Cabel (Nemačka)
  •  Peter Sagan (Slovačka)

    7 puta

Trenutni pobednikBelgija Jasper Filipsen (2023)

Ova klasifikacija je inspirisala mnoge druge trke, uključujući i druge dve grand tur trke, koje su je uvele nakon Tura.

Istorija uredi

 
Mario Čipolini na Tur de Fransu 1993.

Nakon skandala na Tur de Fransu 1904. kada su brojni biciklisti varali, direktor Tura, Anri Degranž je promenio pravila, koja su se praktikovala od 1905. Pobednik Tura nije više bio vozač sa najboljim vremenom, već vozač sa najviše bodova. Na kraju svake etape, najbolje plasirani vozači su dobijali bodove i vozač sa najviše bodova na kraju Tura je bio pobednik.[1] To je proizvelo neželjeni efekat, vozači se nisu trudili u toku etapa, vozili su lagano do cilja i onda se borili za bodove.[1] Takav Tur nije bio previše privlačan i 1912. su vraćena stara pravila, pobednik Tura je vozač sa najboljim vremenom.

Na proslavi 50 godina Tur de Fransa, 1953. sistem po poenima je vraćen, ali kao posebna klasifikacija. Lider u generalnom plasmanu je nosio žutu majicu, pa je i lideru u klasifikaciji po poenima dodeljivana majica, zelena, po sponzoru, proizvođaču kosilica za travu.[2]

U početku, biciklisti su samo dobijali kaznene poene jer nisu završili etapu na visokoj poziciji, pa je biciklista sa najmanje poena bio pobednik klasifikacije.

Na zahtev sponzora, majica za klasifikaciju po poenima je bila crvena 1968.[2]

Sistem je promenjen 1959. i biciklisti su dobijali bodove za najbolje pozicije i pobednik klasifikacije je biciklista koji sakupi najviše bodova. 1971. je uspostavljena klasifikacija za bodove na prolaznim ciljevima, ukinuta je 1989. i od tada se bodovi osvojeni na prolaznim ciljevima računaju u klasifikaciju po poenima.

Klasifikacija se smatra takmičenjem za sprintere jer ravne etape donose najviše bodova i najbolji sprinteri se bore za pobedu,[3] ali da bi osvojio klasifikaciju, biciklista mora da poseduje i veštine al araund vozača, jer dosta bodova se osvaja na brdskim etapama, gde su obično sprinteri u drugom planu. Primera radi, Mario Čipolini je bio jedan od najboljih sprintera svog doba, ali nije bio u konkurenciji za zelenu majicu jer nije išao dobro uzbrdo, ostajao je van vremenskog limita (na svakoj etapi postoji dozvoljeni vremenski zaostatak za pobednikom) i morao je da napusti trku.

Četiri puta je pobednik Tur de Fransa osvojio i klasifikaciju po poenima, tri puta Edi Merks i jednom Bernar Ino. Edi Merks je 1969. osvojio Tur de Frans, brdsku klasifikaciju i klasifikaciju po poenima, nešto što niko drugi nije uspio. Klasifikacijom je dominirao Erik Cabel, koji je osvojio šest puta zaredom u periodu od 1996. do 2001.[4]

 
Petar Sagan, sedmostruki pobjednik klasifikacije, na Tur de Fransu 2016.

Na Tur de Fransu 2017. na četvrtoj etapi, u završnom sprintu, petostruki uzastopni pobednik klasifikacije po poenima, Peter Sagan je laktom gurnuo i oborio Marka Kevendiša, zbog čega je diskvalifikovan i tako onemogućen da izjednači rekord Erika Cabela od šest osvojenih majica zaredom.[5] Rekord od šest osvojenih klasifikacija, Sagan je izjednačio na Turu 2018,[6] gdje je takođe postavio novi rekord po broju osvojenih poena — 477.[7] Godine 2019. Sagan je osvojio klasifikaciju rekordni, sedmi put.[8]

Godine 2020. klasifikaciju je osvojio Sem Benet, ispred Sagana, postavši tako prvi irski pobjednik nakon Šona Kelija 1989.[9] Godine 2021. Mark Kevendiš je osvojio klasifikaciju po drugi put, prvi put nakon 2011, postavivši rekord po najdužem razdoblju između dvije pobjede.[10] Godine 2022. klasifikaciju je osvojio Vaut van Art, koji je sakupio 480 bodova i srušio rekord Petera Sagana po broju bodova na jednom Tur de Fransu.[11] Iste godine, Tadej Pogačar je završio na trećem mjestu u klasifikaciji sa 250 poena, što je bio najbolji plasman nekog vozača koji se bori za generalni plasman od 1987. kada je Stiven Rouč osvojio Tur i završio na drugom mjestu u klasifikaciji.[12] Godine 2023. Jasper Filipsen je osvojio klasifikaciju sa 377 bodova i četiri etapne pobjede, ispred Madsa Pedersena sa 258 bodova.[13]

Sistem bodovanja uredi

Trenutna situacija uredi

Tip 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
  ravne etape 50 30 20 18 16 14 12 10 8 7 6 5 4 3 2
  srednje teške brdske etape 30 25 22 19 17 15 13 11 9 7 6 5 4 3 2
  teške brdske etape 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
  hronometar 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
prolazni ciljevi 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

[14]

2011 — 2014 uredi

Sistem bodovanja koji se koristio od 2011. do 2014:[15]

Tip 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
  ravne etape 45 35 30 26 22 20 18 16 14 12 10 8 6 4 2
  srednje teške brdske etape 30 25 22 19 17 15 13 11 9 7 6 5 4 3 2
  teške brdske etape 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
  prolog/hronometar 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
prolazni ciljevi 20 17 15 13 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Vozači mogu da izgube poena zbog kršenja pravila, zbog čega su neki vozači završavali Tur sa negativnnim brojem bodova.[16]

Pre početka Tura, organizatori objavljuju koje se etape smatraju ravničarskim, a koje srednje teškim brdskim i teškim brdskim etapama. Ravničarske etape obično imaju neki brdski cilj četvrte ili treće kategorije ili nemaju nijedan kategorizovani uspon. Srednje teške brdske etape su etape koje imaju nekoliko brdskih ciljeva druge i treće kategorije, a teške brdske etape su etape koje imaju nekoliko brdskih ciljeva prve i ekstra kategorije.

Ukoliko dva vozača imaju isto vreme na prologu ili hronometru, dobijaju po pola boda. Vozač koji ne završi etapu, briše se iz klasifikacije. Na kraju svake etape, lider klasifikacije po poenima dobija zelenu majicu. Ako više vozača ima isti broj bodova, majicu dobija vozač sa više etapnih pobeda. Ako imaju isti broj pobeda, lider (kasnije i pobednik klasifikacije) je vozač sa više pobeda na prolaznim ciljevima, ako je i tu izjednačeno, lider je bolje pozicionirani vozač u generalnom plasmanu.

Pre 2011 uredi

Pravila su se menjala tokom godina. Kad je klasifikacija uspostavljena 1953. vozači su dobijali kaznene poene jer nisu završili na visokoj poziciji, tako da je vozač sa najmanje poena bio pobednik klasifikacije. Kasnije, poeni su davati za prve nekolike pozicije na svakoj etapi. Još kasnije, uspostavljena je podela bodovanja prema tipu etape, gde su ravne donosile najviše bodova.[2]

Sistem bodovanja koji se koristio do 2011:

Tip 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
  ravne etape 35 30 26 24 22 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
  srednje teške brdske etape 25 22 20 18 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
  teške brdske etape 20 17 15 13 12 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
  prolog/hronometar 15 12 10 8 6 5 4 3 2 1
prolazni ciljevi 6 4 2

Pobednici uredi

Pobednici klasifikacije po poenima.[17]

Višestruki pobednici uredi

Pozicija Ime Država Broj pobeda Godine
1 Peter Sagan   Slovačka 7 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2018, 2019
2 Erik Cabel   Nemačka 6 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001
3 Šon Keli   Irska 4 1982, 1983, 1985, 1989
4 Jan Jansen   Holandija 3 1964, 1965, 1967
Edi Merks   Belgija 1969, 1971, 1972
Fredi Martens   Belgija 1976, 1978, 1981
Džamolidin Abdužaparov   Uzbekistan 1991, 1993, 1994
Robi Makjuen   Australija 2002, 2004, 2006
9 Stan Okers   Belgija 2 1955, 1956
Žan Grazik   Francuska 1958, 1960
Andre Darigad   Francuska 1959, 1961
Loran Žalaber   Francuska 1992, 1995
Tor Hushovd   Norveška 2005, 2009
Mark Kevendiš   Velika Britanija 2011, 2021

Po državama uredi

Pozicija Država Broj pobeda
1    Belgija 21
2    Francuska 9
3    Nemačka 8
4    Slovačka 7
5    Australija 5
6   Irska 5
7;   Holandija 4
8    Uzbekistan 3
9    Italija 2
  Norveška
  Švajcarska
  Ujedinjeno Kraljevstvo
12    Španija 1

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Augendre 1996, str. 9.
  2. ^ a b v „Tour Xtra: Green Jersey”. Cvccbike.com. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  3. ^ Christian, Sarah (2. jul 2009). „Tour de France demystified - Evaluating success”. RoadCycling.co.nz Ltd. Arhivirano iz originala 09. 02. 2013. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  4. ^ Henrys, Colin (5. jul 2017). „Tour de France 2017: who will win the green jersey after Peter Sagan’s disqualification?”. roadcyclinguk.com. Pristupljeno 5. jul 2017. 
  5. ^ Benson, Daniel (4. jul 2017). „Peter Sagan disqualified from Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 5. jul 2017. 
  6. ^ „Peter Sagan toughs it out to win his sixth green jersey in Paris”. cyclingnews.com. 30. 7. 2018. Pristupljeno 30. 7. 2018. 
  7. ^ „Peter Sagan wins record-equalling sixth Tour de France green jersey”. thebikecomesfirst.com. 29. 7. 2018. Pristupljeno 30. 7. 2018. 
  8. ^ Farrand, Stephen (1. 7. 2021). „Peter Sagan: I'm still in the hunt for the green jersey at the Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  9. ^ Fotheringham, Alasdair (20. 9. 2020). „Sam Bennett checks off Champs-Élysées and green jersey victories at the Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  10. ^ „Mark Cavendish wins the Tour de France green jersey”. deceuninck-quickstep.com. 18. 7. 2021. Arhivirano iz originala 21. 07. 2021. g. Pristupljeno 21. 7. 2021. 
  11. ^ „Wout van Aert breaks Peter Sagan’s green jersey points record”. belgium.detailzero.com. 23. 7. 2022. Pristupljeno 25. 7. 2022. 
  12. ^ „Tour de France Green Jersey Contenders”. inrng.com. 28. 6. 2023. Pristupljeno 3. 8. 2023. 
  13. ^ „Tour de France 2023: Philipsen wins Points competition”. cyclingstage.com. Pristupljeno 3. 8. 2023. 
  14. ^ „Pravila klasifikacije po poenima”. Arhivirano iz originala 04. 02. 2017. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  15. ^ „Regulations of the race” (PDF). ASO/letour.fr. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 09. 2011. g. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  16. ^ „Le Tour 101”. cyclingnews.com. Pristupljeno 22. februar 2017. 
  17. ^ „Previous overall and classification winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. avgust 2016. Pristupljeno 22. februar 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Класификација_по_поенима_на_Тур_де_Франсу&oldid=26900262”