Википедија

Klimatske promene u Africi

Klimatske promene u Africi su sve ozbiljnija pretnja u Africi koja je među najranjivijim kontinentima na posledice klimatskih promena.[1][2][3] Neki izvori čak klasifikuju Afriku kao „najugroženiji kontinent na Zemlji“.[4][5] Ova ranjivost je vođena nizom faktora koji uključuju slab kapacitet prilagođavanja, visoku zavisnost od dobara ekosistema za život i manje razvijene sisteme poljoprivredne proizvodnje.[6] Rizici klimatskih promena po poljoprivrednu proizvodnju, bezbednost hrane, vodne resurse i usluge ekosistema verovatno će imati sve teže posledice na živote i izglede za održivi razvoj u Africi.[7] IPCC je 2007. godine sa velikim poverenjem predvideo da će u mnogim afričkim zemljama i regionima poljoprivredna proizvodnja i bezbednost hrane verovatno biti ozbiljno ugroženi klimatskim promenama i klimatskim varijabilnostima.[8] Upravljanje ovim rizikom zahteva integraciju strategija ublažavanja i prilagođavanja u upravljanju dobrima i uslugama ekosistema i sistemima poljoprivredne proizvodnje u Africi.[9]

Grafikon koji pokazuje promenu temperature u Africi između 1901. i 2021. godine, pri čemu je crvena boja toplija, a plava hladnija od prosečne (prosečna temperatura u periodu 1971–2000. postavljena je kao granica između plave i crvene boje).

Tokom narednih decenija, zagrevanje usled klimatskih promena očekuje se na skoro celoj površini Zemlje, a globalna srednja količina padavina će se povećati.[10] Trenutno se Afrika u proseku zagreva brže od ostatka sveta. Veliki delovi kontinenta mogu postati nenastanjivi kao rezultat brzih efekata klimatskih promena, koje bi imale katastrofalne posledice po ljudsko zdravlje, bezbednost hrane i siromaštvo.[11][12][13] Očekuje se da će regionalni efekti na padavine u tropima biti mnogo više prostorno promenljivi i znak promene na bilo kojoj lokaciji je često manje siguran, iako se promene očekuju. U skladu sa ovim, uočene površinske temperature su generalno porasle u Africi od kasnog 19. do početka 21. veka za oko 1 °C, ali lokalno čak 3 °C za minimalnu temperaturu u Sahelu na kraju sušne sezone.[14] Uočeni trendovi padavina ukazuju na prostorna i vremenska odstupanja prema očekivanjima.[15][16] Uočene promene temperature i padavina variraju regionalno.[17][15]

Na primer, Kenija doživljava veliku ranjivost na uticaje klimatskih promena. Glavne klimatske opasnosti uključuju suše i poplave, a trenutni projekti predviđaju intenzivnije i manje predvidljive padavine. Pored toga, druge projekcije predviđaju porast temperature za 0,5 do 2 °C.[18] U prenaseljenim, urbanim naseljima u Najrobiju, Kenija, uslovi neformalnih naselja ili „slamova“ mogu da pogoršaju uticaje klimatskih promena i rizika od katastrofe.[19] Konkretno, životni uslovi velikih neformalnih naselja često stvaraju topliju „mikroklimu“ zbog materijala za izgradnju kuće, nedostatka ventilacije, retke zelene površine i lošeg pristupa električnoj energiji i drugim uslugama.[20] Da bi se ublažili rizici vezani za klimatske promene u ovim neformalnim susednim naseljima, biće važno da se ova naselja unaprede kroz intervencije urbanog razvoja koje su izgrađene za klimatsku otpornost.

U pogledu napora za prilagođavanje, akteri na regionalnom nivou ostvaruju određeni napredak. Ovo uključuje razvoj i usvajanje nekoliko regionalnih strategija prilagođavanja klimatskim promenama [21] npr Politički dokument SADC-a o klimatskim promjenama, [22] i strategija prilagođavanja za sektor voda.[23] Pored toga, postojali su i drugi napori da se poboljša adaptacija na klimatske promene, kao što je Program za prilagođavanje klimatskim promenama, ublažavanje posledica u istočnoj i južnoj Africi (COMESA-EAC-SADC).[24]

Kao nadnacionalna organizacija od 55 država članica, Afrička unija je iznela 47 ciljeva i odgovarajućih akcija u nacrtu izveštaja iz 2014.[25] za borbu i ublažavanje klimatskih promena na kontinentu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je takođe izjavio potrebu za bliskom saradnjom sa Afričkom unijom u borbi protiv klimatskih promena, u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN. Ujedinjene nacije procenjuju da bi, s obzirom na porast stanovništva na kontinentu, bilo potrebno godišnje finansiranje od 1,3 triliona dolara za postizanje ciljeva održivog razvoja u Africi. Međunarodni monetarni fond takođe procenjuje da bi 50 milijardi dolara moglo biti potrebno samo za pokrivanje troškova klimatske adaptacije.[26][27][28]

Uticaji na prirodnu sredinu

uredi

Temperatura i vremenske promene

uredi

Uočene površinske temperature su generalno porasle u Africi od kasnog 19. do početka 21. veka za oko 1 °C, ali lokalno čak 3 °C za minimalnu temperaturu u Sahelu na kraju sušne sezone.[29] Uočeni trendovi padavina ukazuju na prostorna i vremenska odstupanja prema očekivanjima.[30][31] Uočene promene temperature i padavina variraju regionalno.[32][30]

Studija iz 2019. predvidela je povećanje dužine sušnog perioda tokom vlažnih sezona i povećanje ekstremnih stopa padavina u Africi.[33] Drugim rečima: „na oba kraja afričkih vremenskih ekstrema će se pogoršati”.[34] Istraživanje je pokazalo da većina klimatskih modela neće moći da obuhvati obim ovih promena jer ne dozvoljavaju konvekciju na njihovim grubim skalama mreže.[33]

 
Sadašnja/prošla karta Kopenske klimatske klasifikacije za Afriku za 1980–2016.
 
Predviđena Kopen klimatska klasifikacija za Afriku za 2071–2100.

Vodni resursi

uredi

Kvalitet i dostupnost vode su se pogoršali u većini područja Afrike, posebno zbog klimatskih promjena.[35] Vodni resursi su ranjivi i imaju mogućnost da budu pod jakim uticajem klimatskih promena sa ogromnim posledicama na ljudska društva.[36] IPCC predviđa da će se milioni ljudi u Africi uporno suočavati sa povećanim stresom vode zbog klimatskih varijabilnosti i promena ( IPCC 2013). Promene u obrascima padavina direktno utiču na površinsko oticanje i dostupnost vode.[37] Svaka promena hidrološkog ciklusa može imati značajan uticaj na rečne slivove Afrike. Da bi se poboljšalo razumevanje prošlih i budućih promena u dostupnosti vode usled klimatskih promena, IPCC (IPCC 2013) preporučuje korišćenje tehnike dinamičkog smanjenja. IPCC 2013 je predložio korišćenje koordinisanih regionalnih klimatskih modela (CORDEKS) koji rade na maksimalno 50 km rezolucije, rezolucija koja se koristi zavisi od veličine sliva i pokrivenosti područja meteorološkim zapisima. Međutim, pre upotrebe simulacija klime iz dinamičkog smanjenja, prikladno je proceniti njihov učinak na različitim prostornim skalama pošto se njihov učinak razlikuje od jedne lokacije do druge i od jednog RCM-a do drugog.

Klimatske promene će verovatno dodatno pogoršati vodosnabdevanje širom Afrike – na primer basen Rufiji u Tanzaniji [38] – zbog raznolikosti korišćenja zemljišta i složenih društveno-političkih izazova.

Uticaji na ljude

uredi

Klimatske promene će sve više uticati na Afriku zbog mnogih faktora. Ovi uticaji se već osećaju i povećaće se ako se ne preduzmu mere za smanjenje globalnih emisija ugljenika. Uticaji uključuju više temperature, sušu, promenu obrazaca padavina i povećanu varijabilnost klime. Ovi uslovi utiču na proizvodnju i potrošnju energije. Nedavna suša u mnogim afričkim zemljama, koja je povezana sa klimatskim promenama, negativno je uticala i na energetsku bezbednost i na ekonomski rast širom kontinenta.

Afrika će biti jedan od regiona koji će najviše uticati na negativne efekte klimatskih promena.[39] Razlozi za ranjivost Afrike su različiti i uključuju nizak nivo adaptivnog kapaciteta, lošu difuziju tehnologija i informacija relevantnih za podršku adaptaciji i visoku zavisnost od agro-ekosistema za život.[40] Mnoge zemlje širom Afrike su klasifikovane kao najnerazvijene zemlje (LDC) sa lošim socio-ekonomskim uslovima, i implikacije su suočene sa posebnim izazovima u odgovoru na uticaje klimatskih promena.[41]

Izraženi rizici identifikovani za Afriku u Petom izveštaju o proceni IPCC- a odnose se na ekosisteme, dostupnost vode i poljoprivredne sisteme, sa implikacijama na bezbednost hrane.[42]

Ekonomski uticaji

uredi
 
Klimatski pametna poljoprivreda i sakupljanje kišnice u okrugu Mačakos, Kenija.

Poljoprivreda

uredi

Poljoprivreda je posebno važan sektor u Africi, koji doprinosi egzistenciji i ekonomiji širom kontinenta. U proseku, poljoprivreda u podsaharskoj Africi doprinosi 15% ukupnog BDP-a.[43] Geografija Afrike je čini posebno ranjivom na klimatske promene, a 70% stanovništva se oslanja na poljoprivredu koja se hrani kišom za život.[44] Mala gazdinstva čine 80% kultivisanog zemljišta u podsaharskoj Africi.[43] IPCC je 2007. godine predvideo da će klimatska varijabilnost i promene ozbiljno ugroziti poljoprivrednu produktivnost i pristup hrani.[45] ‍:13Ovoj projekciji je dodeljeno "visoko poverenje". Sistemi useva, stočarstvo i ribarstvo biće izloženi većem riziku od štetočina i bolesti kao rezultat budućih klimatskih promena.[46] Štetočine useva već čine približno 1/6 gubitaka produktivnosti na farmi.[46] Klimatske promene će ubrzati prevalenciju štetočina i bolesti i povećati pojavu veoma uticajnih događaja.[46] Uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju u Africi imaće ozbiljne implikacije na bezbednost hrane i sredstva za život. Između 2014. i 2018. Afrika je imala najviši nivo nesigurnosti hrane u svetu.[47]

Što se tiče poljoprivrednih sistema, veliko oslanjanje na poljoprivredu koja se hrani kišom i slabo usvajanje klimatski pametnih poljoprivrednih praksi doprinose visokom nivou ugroženosti sektora. Situacija je pogoršana lošom pouzdanošću klimatskih podataka i informacija za podršku akcijama prilagođavanja i pristupom njima.[48] Uočeni i projektovani poremećaji u obrascima padavina usled klimatskih promena će verovatno skratiti sezonu rasta i uticati na prinos useva u mnogim delovima Afrike. Štaviše, poljoprivrednim sektorom u Africi dominiraju mali farmeri sa ograničenim pristupom tehnologiji i resursima za prilagođavanje.[49]

Klimatska varijabilnost i promene bile su i nastavljaju da budu glavni izvor fluktuacija u globalnoj proizvodnji hrane u zemljama u razvoju u kojima proizvodnja u velikoj meri zavisi od kiše.[50] Sektor poljoprivrede je osetljiv na varijabilnost klime, [51] posebno na međugodišnju varijabilnost padavina, temperaturnih obrazaca i ekstremnih vremenskih pojava (suše i poplave). Predviđa se da će se ovi klimatski događaji povećati u budućnosti i da će imati značajne posledice po sektor poljoprivrede.[52] Ovo bi imalo negativan uticaj na cene hrane, bezbednost hrane i odluke o korišćenju zemljišta.[53] Prinosi od kišne poljoprivrede u nekim afričkim zemljama mogli bi da budu smanjeni i do 50% do 2020. godine [52] Da bi se sprečio budući destruktivni uticaj klimatske varijabilnosti na proizvodnju hrane, ključno je prilagoditi ili predložiti moguće politike za suočavanje sa povećanom varijabilnosti klime. Afričke zemlje treba da izgrade nacionalni pravni okvir za upravljanje resursima hrane u skladu sa predviđenom klimatskom varijabilnosti. Međutim, pre osmišljavanja politike za suočavanje sa uticajima klimatske varijabilnosti, posebno na sektor poljoprivrede, od ključne je važnosti da se jasno razume kako klimatska varijabilnost utiče na različite useve hrane. Ovo je posebno relevantno 2020. godine zbog ozbiljne invazije skakavaca koja negativno utiče na poljoprivredu u istočnoj Africi.[54] Invazija je delimično pripisana klimatskim promenama – toplijoj temperaturi i obilnijim padavinama koje su izazvale nenormalan porast broja skakavaca.[54]

U istočnoj Africi se očekuje da će klimatske promene intenzivirati učestalost i intenzitet suša i poplava, što može imati negativan uticaj na poljoprivredni sektor. Klimatske promene će imati različite efekte na poljoprivrednu proizvodnju u istočnoj Africi. Istraživanje Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane (IFPRI) ukazuje na povećanje prinosa kukuruza za većinu istočne Afrike, ali gubitke prinosa u delovima Etiopije, Demokratske Republike Kongo (DRC), Tanzanije i severne Ugande.[55] Takođe se predviđa da će projekcije klimatskih promena smanjiti potencijal obrađenog zemljišta za proizvodnju useva visoke količine i kvaliteta.[56]

Očekuje se da će klimatske promene u Keniji imati veliki uticaj na poljoprivredni sektor, koji se pretežno hrani kišom i stoga je veoma ranjiv na promene temperature i obrasca padavina, kao i na ekstremne vremenske prilike.[57] Uticaji će verovatno biti posebno izraženi u aridnim i polusušnim zemljama (ASAL) gde je stočarska proizvodnja ključna ekonomska aktivnost i životna aktivnost. U ASAL-ima, preko 70% mortaliteta stoke je posledica suše.[57] Tokom narednih 10 godina, 52% ASAL populacije goveda je u opasnosti od gubitka zbog ekstremnog temperaturnog stresa.[58]

Klimatske promene će pogoršati ranjivost poljoprivrednog sektora u većini zemalja južne Afrike koje su već ograničene lošom infrastrukturom i zaostajanjem u tehnološkim inputima i inovacijama.[59] Kukuruz čini skoro polovinu kultivisanog zemljišta u južnoj Africi, a pod budućim klimatskim promenama, prinosi bi se mogli smanjiti za 30%.[60] Povećanje temperature takođe podstiče široko širenje korova i štetočina.[61]

Klimatske promene će značajno uticati na poljoprivredu u zapadnoj Africi povećanjem varijabilnosti u proizvodnji hrane, dostupnosti i dostupnosti.[62]

Očekuje se da će veći intenzitet padavina, produžene sušne periode i visoke temperature negativno uticati na proizvodnju manioke, kukuruza i pasulja u Centralnoj Africi.[63] Očekuje se da će poplave i erozija oštetiti već ograničenu transportnu infrastrukturu u regionu što će dovesti do gubitaka nakon žetve.[63] Izvoz ekonomskih useva kao što su kafa i kakao je u porastu u regionu, ali su ovi usevi veoma osetljivi na klimatske promene.[63] Konflikti i politička nestabilnost uticali su na doprinos poljoprivrede regionalnom BDP-u i ovaj uticaj će biti pogoršan klimatskim rizicima.[64]

Afrički bruto domaći proizvod (BDP) mogao bi pasti za 2% kao rezultat 1 °C porast prosečne svetske temperature, i za 12% kao rezultat 4 °C porast temperature. Očekuje se da će se prinosi useva drastično smanjiti kao rezultat porasta temperatura i povećanja verovatnoće suše na celom kontinentu. Pored toga, očekuje se da će obilne kiše padati češće i intenzivnije širom Afrike, povećavajući rizik od poplava.[11][65][66][67]

Energija

uredi

Sa povećanjem stanovništva i odgovarajućom potražnjom za energijom, energetska sigurnost se mora pozabaviti jer je energija ključna za održivi razvoj. Klimatske promene su uticale na energetske sektore u Africi jer mnoge zemlje zavise od proizvodnje hidroenergije. Smanjenje nivoa padavina i suša doveli su do nižih nivoa vode u branama sa negativnim uticajima na proizvodnju hidroenergije. Ovo je rezultiralo niskom proizvodnjom električne energije, visokim troškovima električne energije i nestanka struje ili smanjenjem opterećenja u nekim afričkim zemljama koje zavise od proizvodnje hidroelektrične energije. Poremećaji u proizvodnji hidroenergije negativno su uticali na različite sektore u zemljama kao što su Gana, Uganda, Kenija i Tanzanija.

Uticaji na zdravlje

uredi

Afričke zemlje imaju najmanje efikasne sisteme javnog zdravlja na svetu.[68] Opterećenje zaraznim bolestima kao što su malarija, šistosomijaza, denga groznica, meningitis, koje su osetljive na klimatske uticaje, najveće su u regionu podsaharske Afrike. Na primer, preko 90 procenata godišnjih globalnih slučajeva malarije je u Africi.[68] Promene klime će uticati na širenje infektivnih agenasa, kao i na sklonost ljudi prema ovim infekcijama.

Prema Šestom izveštaju o proceni IPCC-a, klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju po zdravlje desetina miliona Afrikanaca, jer ih izlažu neoptimalnim temperaturama, ekstremnim vremenskim prilikama i povećanom opsegu i stopi prenosa zaraznih bolesti.[69]

Klimatske promene, koje rezultiraju povećanjem temperatura, olujama, sušama i porastom nivoa mora, uticaće na učestalost i distribuciju zaraznih bolesti širom sveta.[70]

U julu 2021, Svetski program za hranu (VFP) okrivio je tekuću krizu sa hranom na jugu Madagaskara kao uzrokovanu isključivo klimatskim promenama, a ne ratom ili sukobom. Proglašeno je da je to prva glad izazvana klimatskim promenama.[71][72][73]

Malarija

uredi

U Africi malarija i dalje ima dramatične efekte na stanovništvo. Kako se klimatske promene nastavljaju, specifična područja koja će verovatno doživeti prenos malarije sa visokim rizikom tokom cele godine će se pomeriti sa obale Zapadne Afrike u oblast između Demokratske Republike Kongo i Ugande, poznata kao Afričko gorje.[74]

Naučna ograničenja pri ispitivanju promenljivih stopa prenosa malarije u afričkom visoravni slična su onima koja se odnose na šire razumevanje klimatskih promena i malarije. Dok modeliranje sa promenama temperature pokazuje da postoji veza između povećanja temperature i povećanja prenošenja malarije, ograničenja i dalje postoje. Buduće promene stanovništva koje utiču na gustinu naseljenosti, kao i promene u ponašanju komaraca, mogu uticati na stope prenošenja i ograničavajući su faktori u određivanju budućeg rizika od izbijanja malarije, što takođe utiče na planiranje za ispravnu pripremu odgovora na epidemiju.[75]

Uticaji na sukobe i migracije

uredi

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu napravio je postkonfliktnu procenu životne sredine Sudana 2007.[76] Prema ovom izveštaju, ekološki stresovi u Sudanu su međusobno povezani sa drugim društvenim, ekonomskim i političkim pitanjima, kao što su raseljavanje stanovništva i konkurencija oko prirodnih resursa. Smatralo se da su regionalne klimatske promene, kroz smanjenje padavina, bile jedan od faktora koji su doprineli sukobu u Darfuru. Zajedno sa drugim pitanjima životne sredine, klimatske promene bi mogle negativno uticati na budući razvoj Sudana. Jedna od preporuka UNEP-a bila je da međunarodna zajednica pomogne Sudanu u prilagođavanju klimatskim promenama.[77]

Mere prilagođavanja

uredi
 
Mogućnosti zelenog finansiranja i proizvodi iz anketiranih banaka u anketi Evropske investicione banke o bankarstvu u Africi [78][79]

Da bi se smanjili uticaji klimatskih promena na afričke zemlje, potrebne su mere prilagođavanja [80] na više nivoa – od lokalnog do nacionalnog i regionalnog nivoa.[81] Prva generacija projekata adaptacije u Africi može se u velikoj meri okarakterisati kao mala po prirodi, fokusirana na ciljana ulaganja u poljoprivredu i širenje tehnologija za podršku adaptivnom donošenju odluka.[82] U skorije vreme, programski napori su se preorijentisali na veće i koordinisanije napore, baveći se pitanjima koja obuhvataju više sektora.

Poboljšana tehnologija vremenske prognoze u podsaharskoj Africi je važna za informisanje o odgovoru na klimatske promene, [83] da bi se pomoglo donošenju odluka povezanih sa prilagođavanjem na klimatske promene, na primer.[83]

Tokom 21. Konferencije strana (COP) 2015. godine, šefovi afričkih država pokrenuli su Afričku inicijativu za adaptaciju (AAI). Upravni odbor AAI se sastoji od Biroa Afričke ministarske konferencije za životnu sredinu (AMCEN) i predsedavajućeg Afričke grupe pregovarača (AGN).[84]

Tokom 21. Konferencije strana (COP) 2015. godine, šefovi afričkih država pokrenuli su Afričku inicijativu za adaptaciju (AAI). Upravni odbor AAI se sastoji od Biroa Afričke ministarske konferencije za životnu sredinu (AMCEN) i predsedavajućeg Afričke grupe pregovarača (AGN).[84]

Na regionalnom nivou, regionalne politike i akcije koje podržavaju prilagođavanje širom Afrike su još uvek u povoju. Peti izveštaj o proceni IPCC-a (AR5) ističe primere različitih regionalnih akcionih planova za klimatske promene, uključujući one koje su razvili Južnoafrička zajednica za razvoj (SADC) i Odbor za basen jezera Viktorija.[85] Na nacionalnom nivou, mnoge inicijative za ranu adaptaciju su koordinisane kroz nacionalne akcione programe prilagođavanja (NAPA) ili nacionalne strategije odgovora na klimatske promene (NCCRS). Međutim, implementacija je bila spora, sa mešovitim uspehom u isporuci.[86] Integracija klimatskih promjena sa širim ekonomskim i razvojnim planiranjem ostaje ograničena, ali raste.[87][85]

Na podnacionalnom nivou, mnoge pokrajinske i opštinske vlasti takođe razvijaju sopstvene strategije, na primer Strategiju odgovora na klimatske promene Zapadnog Kejpa.[88] Ipak, nivoi tehničkih kapaciteta i raspoloživih resursa za sprovođenje planova su generalno niski. Širom Afrike je velika pažnja posvećena implementaciji projekata adaptacije u zajednici. Postoji široka saglasnost da se podrška prilagođavanju na lokalnom nivou najbolje postiže počevši od postojećih lokalnih kapaciteta za prilagođavanje i angažovanjem sa domaćim znanjem i praksama.[89] IPCC ističe niz uspešnih pristupa za promovisanje efektivne adaptacije u Africi, navodeći pet zajedničkih principa.[90] Oni uključuju:

  1. Jačanje podrške autonomnim oblicima prilagođavanja;
  2. Povećanje pažnje na kulturna, etička i prava razmatranja adaptacije (naročito kroz aktivno učešće žena, mladih i siromašnih i ranjivih ljudi u aktivnostima prilagođavanja);
  3. Kombinovanje opcija „mekog puta“ i fleksibilnih i iterativnih pristupa učenju sa tehnološkim i infrastrukturnim pristupima (uključujući integraciju naučnog, lokalnog i domaćeg znanja u razvoju strategija prilagođavanja)
  4. Fokusiranje na povećanje otpornosti i implementaciju opcija prilagođavanja sa malim žaljenjem; i
  5. Izgradnja adaptivnog upravljanja i podsticanje procesa društvenog i institucionalnog učenja u aktivnosti prilagođavanja.

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije „Prilagođavanje klimatskim promenama u Africi Plan akcije za zdravstveni sektor 2012–2016.“ [91] ima za cilj da „pruži sveobuhvatan i na dokazima zasnovan koordinirani odgovor zdravstvenog sektora na potrebe prilagođavanja klimatskim promenama afričke zemlje kako bi podržale obaveze i prioritete afričkih vlada.“ [91] Akcioni plan uključuje ciljeve kao što su povećanje aktivnosti javnog zdravlja, koordinacija napora na međunarodnom nivou, jačanje partnerstava i zajedničkih napora i promovisanje istraživanja kako o efektima klimatskih promena, tako i efikasnih mera preduzetih u lokalnim zajednicama za ublažavanje posledica klimatskih promena.[91]Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), podsaharskoj Africi je potrebno 30-50 dolara milijardi dodatnih sredstava svake godine za prilagođavanje efektima klimatskih promena.[92][93][94]

 
Osoblje specifično za klimatske promene u anketiranim afričkim bankama u istraživanju Evropske investicione banke Bankarstvo u Africi.[95][96] (% anketiranih afričkih banaka)

Prema studiji Evropske investicione banke Bankarstvo u Africi 2021, afričke institucije postaju sve svjesnije potrebe da se pozabave opasnostima koje predstavljaju klimatske promjene i počinju da iskorištavaju mogućnosti zelenog finansiranja. Na primer, 54% ispitanih banaka u studiji videlo je klimatske promene kao stratešku brigu, a više od 40% je imalo ljude koji su se fokusirali na frontove vezane za klimu.[97] Podsaharske afričke banke povećavaju svoju digitalnu ponudu, što je ubrzala pandemija COVID-19. Većina anketiranih banaka izjavila je da je pandemija ubrzala brzinu digitalne transformacije i da će ta promena biti trajna.[98][99][100]

Siromašni i ranjivi su najpodložniji, a najverovatnije će najviše patiti radnici migranti, izbeglice i druge marginalizovane grupe. BDP po glavi stanovnika se verovatno neće vratiti na nivo iz 2019. do 2024. godine, uz rizik da će se smanjiti, a kriza je preokrenula predviđeni pad broja siromašnih, prema MMF-u.

U poređenju sa prognozama prije krize, ovo bi moglo dovesti do toga da dodatnih 30 miliona ljudi u podsaharskoj Africi živi u ekstremnom siromaštvu do 2021. godine, kao i dodatnih devet miliona u oblasti Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA).[101]

Mere prilagođavanja severne Afrike

uredi

Ključne adaptacije u severnoj Africi odnose se na povećan rizik od nestašice vode (koja je rezultat kombinacije klimatskih promena koje utiču na dostupnost vode i povećanje potražnje). Smanjena dostupnost vode, zauzvrat, utiče na povećanje temperature da bi stvorila potrebu za prilagođavanjem proizvodnje pšenice koja se hrani kišom [102][103] i promenljivim rizikom od bolesti (na primer od lajšmanijaze).[104][105] Većina vladinih akcija za adaptaciju centrira se na strani vodosnabdevanja, na primer kroz desalinizaciju, transfere između slivova i izgradnju brana.[106] Takođe je primećeno da migracija deluje kao adaptacija za pojedince i domaćinstva u severnoj Africi.[107] Međutim, kao i u mnogim regionima, primeri akcije prilagođavanja (za razliku od namere da se deluje ili procene ranjivosti) iz severne Afrike su ograničeni – sistematski pregled objavljen 2011. pokazao je da je samo 1 od 87 primera prijavljenih adaptacija došao iz Severne Afrike.[108]

Mere prilagođavanja zapadne Afrike

uredi

Dostupnost vode je poseban rizik u zapadnoj Africi, sa ekstremnim događajima kao što je suša koja dovodi do humanitarnih kriza povezanih sa periodičnim glađu, nesigurnošću hrane, raseljavanjem stanovništva, migracijama i sukobima i nesigurnošću. Strategije prilagođavanja mogu biti ekološke, kulturne/agronomske i ekonomske.[109]

Strategije prilagođavanja su evidentne u sektoru poljoprivrede, od kojih neke razvijaju ili promovišu formalne istraživačke ili eksperimentalne stanice.[110] Autohtone poljoprivredne adaptacije uočene u severnoj Gani su vezane za useve, zemljište ili uključuju kulturne prakse.[110][111] Poljoprivredne adaptacije zasnovane na stočarstvu obuhvataju autohtone strategije kao što su prilagođavanje količine hrane za ishranu stoke, skladištenje dovoljno hrane tokom perioda obilnosti da bi se stoka hranila tokom mršave sezone, lečenje rana rastvorom određene kore drveća i čuvanje lokalnih rasa koje već su prilagođeni klimi severne Gane; [112] i tehnologije stočarske proizvodnje koje uključuju uzgoj, zdravlje, stočnu hranu/ishranu i smeštaj.[113]

Strategije prilagođavanja su evidentne u sektoru poljoprivrede, od kojih neke razvijaju ili promovišu formalne istraživačke ili eksperimentalne stanice.[114] Autohtone poljoprivredne adaptacije uočene u severnoj Gani su vezane za useve, zemljište ili uključuju kulturne prakse.[114][111] Poljoprivredne adaptacije zasnovane na stočarstvu obuhvataju autohtone strategije kao što su prilagođavanje količine hrane za ishranu stoke, skladištenje dovoljno hrane tokom perioda obilnosti da bi se stoka hranila tokom mršave sezone, lečenje rana rastvorom određene kore drveća i čuvanje lokalnih rasa koje već su prilagođeni klimi severne Gane; [112] i tehnologije stočarske proizvodnje koje uključuju uzgoj, zdravlje, stočnu hranu/ishranu i smeštaj.[113]

Mere prilagođavanja istočne Afrike

uredi

U istočnoj Africi opcije prilagođavanja su različite, uključujući poboljšanje korišćenja klimatskih informacija, akcije u sektoru poljoprivrede i stočarstva, kao i u sektoru voda.

Bolje korišćenje klimatskih i vremenskih podataka, vremenske prognoze i drugih alata za upravljanje omogućava pravovremeno informisanje i spremnost ljudi u sektorima kao što je poljoprivreda koji zavise od vremenskih prilika. To znači savladavanje hidrometeoroloških informacija i sistema ranog upozorenja.[115] Tvrdilo se da autohtone zajednice poseduju znanje o istorijskim klimatskim promenama kroz znakove životne sredine (npr. pojava i migracija određenih ptica, leptira itd.), te se stoga promovisanje domorodačkog znanja smatra važnom strategijom prilagođavanja.

Adaptacija u poljoprivrednom sektoru [116] obuhvata povećanu upotrebu stajnjaka i đubriva specifičnih za useve, korišćenje otpornih sorti useva i ranih useva. Smatra se da stajnjak, a posebno životinjsko đubrivo zadržava vodu i ima esencijalne mikrobe koji razgrađuju hranljive materije čineći ih dostupnim biljkama, u poređenju sa sintetičkim đubrivima koja imaju jedinjenja koja kada se ispuste u životnu sredinu usled prekomerne upotrebe oslobađaju gasove staklene bašte.[117] Jedna velika ranjivost poljoprivrednog sektora u istočnoj Africi je zavisnost od kišne poljoprivrede.[118] Rešenje za adaptaciju su efikasni mehanizmi za navodnjavanje i efikasno skladištenje i korišćenje vode. Navodnjavanje kap po kap je posebno identifikovano kao opcija koja štedi vodu jer usmerava vodu do korena biljke uz minimalni gubitak. Zemlje poput Ruande i Kenije dale su prioritet razvoju područja navodnjavanja gravitacionim sistemima vode iz višegodišnjih potoka i reka u zonama osetljivim na dugotrajne suše.[119] Tokom jakih kiša, mnoga područja doživljavaju poplave koje su rezultat golog tla zbog krčenja šuma i malog pokrivača zemlje. Strategije prilagođavanja predložene za ovo su promovisanje napora za očuvanje u zaštiti zemljišta, sadnjom autohtonog drveća, zaštitom vodoprivrednih područja i upravljanjem pašnjacima kroz zoniranje.[120]

Za sektor stočarstva, opcije prilagođavanja uključuju upravljanje proizvodnjom kroz održivo upravljanje zemljištem i pašnjacima u ekosistemima. Ovo uključuje promovisanje metoda proizvodnje sena i stočne hrane, npr. kroz navodnjavanje i korišćenje otpadne vode, i fokusiranje na ulaganje u skladištenje sena za korišćenje tokom sušnih sezona. Čuvanje stoke se smatra za život, a ne za ekonomsku aktivnost. Širom zemalja istočne Afrike, posebno u regionima ASAL-a, tvrdi se da je promovisanje komercijalizacije stoke opcija prilagođavanja.[121] Ovo uključuje usvajanje ekonomskih modela u proizvodnji stočne hrane, sledljivost životinja, promovisanje potražnje za stočnim proizvodima kao što su meso, mleko i koža i povezivanje sa nišnim tržištima radi unapređenja poslovanja i obezbeđenja raspoloživog prihoda.[122]

U sektoru voda, opcije uključuju efikasno korišćenje vode za domaćinstva, životinje i industrijsku potrošnju i zaštitu izvora vode. Kampanje kao što su sadnja autohtonog drveća u slivnim područjima, kontrola ljudskih aktivnosti u blizini slivnih područja, posebno poljoprivreda i naselja, sprovedene su kako bi se pomoglo u zaštiti vodnih resursa i omogućio pristup vodi za zajednice, posebno tokom klimatskih šokova.

Komori – „NAPA je operativno proširenje Strateškog dokumenta za smanjenje siromaštva (PRSP), jer među prioritete prilagođavanja uključuje poljoprivredu, ribarstvo, vodu, stanovanje, zdravstvo, ali i turizam, na indirektan način, kroz rekonstituciju sliva. padina i borba protiv erozije zemljišta, a samim tim i zaštita grebena ograničavanjem zamućenja terigenim doprinosima.[123] "

Kenija je objavila Zakon o klimatskim promjenama iz 2016. koji uspostavlja ovlaštenje za nadzor razvoja, upravljanja, implementacije i regulacije mehanizama za poboljšanje otpornosti na klimatske promjene i niskougljičnog razvoja za održivi razvoj, od strane nacionalnih i županijskih vlada, privatnog sektora, civilnog društva, i drugi akteri. Kenija je takođe razvila Nacionalni akcioni plan za klimatske promene (NCCAP 2018–2022 Arhivirano 23 decembar 2019 na sajtu Wayback Machine ) koji ima za cilj da unapredi razvojne ciljeve zemlje obezbeđivanjem mehanizama i mera za postizanje razvoja otpornog na klimu sa niskim emisijama ugljenika na način koji daje prioritet prilagođavanju.

Mere prilagođavanja Centralne Afrike

uredi

Angola – „Cilj Nacionalnog akcionog programa prilagođavanja je da identifikuje i saopšti hitne i neposredne potrebe zemlje u vezi sa prilagođavanjem na klimatske promene, da poveća otpornost Angole na klimatske varijacije i klimatske promene kako bi se obezbedilo postizanje održivih programa za smanjenje siromaštva. razvojnim ciljevima i Milenijumskim ciljevima razvoja kojima sledi Vlada“.[124]

Mere prilagođavanja južne Afrike

uredi

Postojalo je nekoliko inicijativa na lokalnom (specifično za lokaciju), lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou sa ciljem jačanja klimatskih promena. Neki od njih su: Regionalni program klimatskih promena (RCCP), [125] SASSCAL, [126] ASSAR, [127] UNDP adaptacija na klimatske promene, [128] RESILIM, [129][130] FRACTAL.[131] Južna Afrika je sprovela Vodeći istraživački program dugoročnih scenarija (LTAS) od aprila 2012. do juna 2014. godine. Ovo istraživanje je takođe proizvelo listove sa činjenicama i tehnički izveštaj koji pokriva region SADC-a pod nazivom „Prilagođavanje klimatskim promenama: Perspektive za zajednicu za razvoj južne Afrike (SADC)“.[132]

Madagaskar – prioritetni sektori za prilagođavanje su: poljoprivreda i stočarstvo, šumarstvo, javno zdravstvo, vodni resursi i obalna područja.[133]

Malavi – NAPA identifikuje sledeće aktivnosti visokog prioriteta za prilagođavanje: „Poboljšanje otpornosti zajednice na klimatske promene kroz razvoj održivog ruralnog života, Obnavljanje šuma u slivovima Gornje i Donje doline Shire kako bi se smanjio mulj i povezani problemi sa protokom vode, Poboljšanje poljoprivrede proizvodnja pod nestalnim kišama i promenljivim klimatskim uslovima, poboljšanje spremnosti Malavija da se nosi sa sušama i poplavama, i poboljšanje praćenja klime da bi se poboljšala sposobnost Malavija za rano upozoravanje i donošenje odluka i održivo korišćenje resursa jezera Malavi i obalnih područja [134] “.

Mauricijus – adaptacija treba da se bavi sledećim prioritetnim oblastima: obalni resursi, poljoprivreda, vodni resursi, ribarstvo, zdravlje i blagostanje, promena korišćenja zemljišta i šumarstvo i biodiverzitet.[135]

Mozambik – „Predložene inicijative za adaptaciju ciljaju različite oblasti ekonomskog i društvenog razvoja, i navode projekte koji se odnose na smanjenje uticaja na prirodne katastrofe, kreiranje mera prilagođavanja na klimatske promene, borbu protiv erozije tla u oblastima velike dezertifikacije i priobalnim zonama., pošumljavanje i upravljanje vodnim resursima.[136] "

Ruanda je razvila Nacionalni program akcije prilagođavanja (NAPA 2006) koji sadrži informacije za usmeravanje kreatora nacionalnih politika i planera o prioritetnim ranjivostima i prilagođavanjima u važnim ekonomskim sektorima.[137] Zemlja je takođe razvila sektorske politike prilagođavanja klimatskim promenama, kao što su Vizija 2020, Nacionalna politika životne sredine i Poljoprivredna politika, između ostalog.[138]

Tanzanija Tanzanija je navela prioritetne mere prilagođavanja u svom NAPA-u i različitim nacionalnim sektorskim strategijama i rezultatima istraživanja.[139] NAPA je bila uspešna u podsticanju uključivanja klimatskih promena u sektorske politike u Tanzaniji; međutim, međusektorska saradnja ključna za implementaciju strategija prilagođavanja ostaje ograničena zbog institucionalnih izazova kao što su neuravnoteženost moći, budžetska ograničenja i ukorijenjeni sektorski pristup.[140] Većina projekata u Tanzaniji tiče se poljoprivrede i upravljanja vodnim resursima (navodnjavanje, ušteda vode, sakupljanje kišnice); međutim, energetika i turizam takođe igraju važnu ulogu. [141]

Zambija – „NAPA identifikuje 39 hitnih potreba za adaptacijom i 10 prioritetnih oblasti u okviru sektora poljoprivrede i bezbednosti hrane (stoka, ribarstvo i usevi), energije i vode, zdravlja ljudi, prirodnih resursa i divljih životinja [142] “

Zimbabve – „Druge strateške intervencije NAP procesa će biti: Jačanje uloge privatnog sektora u planiranju adaptacije, Jačanje kapaciteta Vlade za razvoj projekata isplativih kroz obuke, Poboljšanje upravljanja pozadinskim klimatskim informacijama kako bi se informisalo o planiranju klimatskih promena, Izrada proaktivna strategija mobilizacije resursa za identifikaciju i apliciranje za međunarodno finansiranje klimatskih promjena, budući da su zahtjevi za fondovima trenutno reaktivni, fokusirajući se na hitnu pomoć, a ne na smanjenje rizika od klimatskih promjena, spremnost i prilagođavanje, Razvijanje koordinirane politike praćenja i evaluacije programa i projekata, pošto mnoge institucije u okviru vlade trenutno nemaju sistematski pristup praćenju i evaluaciji [143]. "

Lesoto – „Ključni ciljevi NAPA procesa podrazumevaju: identifikaciju zajednica i sredstava za život koji su najugroženiji na klimatske promene, generisanje liste aktivnosti koje bi činile jezgro nacionalnog akcionog programa prilagođavanja i prenošenje neposrednih i hitnih potreba zemlje i prioriteti za izgradnju kapaciteta za prilagođavanje klimatskim promenama [144] "

Namibija – ključne teme za prilagođavanje su „Bezbednost hrane i održiva baza bioloških resursa, baza održivih vodnih resursa, zdravlje i blagostanje ljudi i razvoj infrastrukture.[145]

Južna Afrika – usvojila je u avgustu 2020. svoju Nacionalnu strategiju prilagođavanja klimatskim promenama, [146] koja „deluje kao zajednička referentna tačka za napore prilagođavanja klimatskim promenama u Južnoj Africi, i pruža platformu na kojoj se nacionalni ciljevi prilagođavanja klimatskim promenama za zemlju može artikulisati tako da pruži sveobuhvatne smernice svim sektorima privrede [147] "

Reference

uredi
  1. ^ Schneider, S.H.; et al. (2007). „19.3.3 Regional vulnerabilities”. Ur.: Parry, M.L.; et al. Chapter 19: Assessing Key Vulnerabilities and the Risk from Climate Change. Climate change 2007: impacts, adaptation, and vulnerability: contribution of Working Group II to the fourth assessment report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC). Cambridge University Press (CUP): Cambridge, UK: Print version: CUP. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Arhivirano iz originala 2013-03-12. g. Pristupljeno 2011-09-15. 
  2. ^ Niang, I., O.C. Ruppel, M.A. Abdrabo, A. Essel, C. Lennard, J. Padgham, and P. Urquhart, 2014: Africa. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Barros, V.R., C.B. Field, D.J. Dokken et al. (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, pp. 1199–1265. https://www.ipcc.ch/site/assets/uploads/2018/02/WGIIAR5-Chap22_FINAL.pdf
  3. ^ Kendon, Elizabeth J.; Stratton, Rachel A.; Tucker, Simon; Marsham, John H.; Berthou, Ségolène; Rowell, David P.; Senior, Catherine A. (2019). „Enhanced future changes in wet and dry extremes over Africa at convection-permitting scale”. Nature Communications (na jeziku: engleski). 10 (1): 1794. Bibcode:2019NatCo..10.1794K. ISSN 2041-1723. PMC 6478940  . PMID 31015416. doi:10.1038/s41467-019-09776-9. 
  4. ^ „More Extreme Weather in Africa's Future, Study Says | The Weather Channel – Articles from The Weather Channel | weather.com”. The Weather Channel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-01. 
  5. ^ United Nations, UNEP (2017). „Responding to climate change”. UNEP – UN Environment Programme (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-01. 
  6. ^ Ofoegbu, Chidiebere; Chirwa, P. W. (19. 5. 2019). „Analysis of rural people's attitude towards the management of tribal forests in South Africa”. Journal of Sustainable Forestry. 38 (4): 396—411. ISSN 1054-9811. doi:10.1080/10549811.2018.1554495. 
  7. ^ Niang, I., O.C. Ruppel, M.A. Abdrabo, A. Essel, C. Lennard, J. Padgham, and P. Urquhart, 2014: Africa. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change Barros, V.R., C.B. Field, D.J. Dokken et al.(eds.). Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom, and New York, NY, USA, pp. 1199–1265.[potrebna verifikacija]
  8. ^ Boko, M (2007). „Executive summary”. Ur.: Parry, M.L.; et al. Chapter 9: Africa. Climate change 2007: impacts, adaptation, and vulnerability: contribution of Working Group II to the fourth assessment report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC). Cambridge University Press (CUP): Cambridge, UK: Print version: CUP. This version: IPCC website. ISBN 978-0-521-88010-7. Arhivirano iz originala 08. 11. 2011. g. Pristupljeno 2011-09-15. 
  9. ^ Ofoegbu, Chidiebere; Chirwa, P. W.; Francis, J.; Babalola, F. D. (3. 7. 2019). „Assessing local-level forest use and management capacity as a climate-change adaptation strategy in Vhembe district of South Africa”. Climate and Development. 11 (6): 501—512. ISSN 1756-5529. doi:10.1080/17565529.2018.1447904.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  10. ^ „Global Warming of 1.5 ºC —”. Pristupljeno 2020-02-16. 
  11. ^ a b Bank, European Investment (6. 7. 2022). EIB Group Sustainability Report 2021 (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5237-5. 
  12. ^ „Climate change triggers mounting food insecurity, poverty and displacement in Africa”. public.wmo.int (na jeziku: engleski). 18. 10. 2021. Arhivirano iz originala 12. 09. 2023. g. Pristupljeno 2022-07-26. 
  13. ^ „Global warming: severe consequences for Africa”. Africa Renewal (na jeziku: engleski). 7. 12. 2018. Pristupljeno 2022-07-26. 
  14. ^ Rural societies in the face of climatic and environmental changes in West Africa. Impr. Jouve). Marseille: IRD éditions. 2017. ISBN 978-2-7099-2424-5. OCLC 1034784045. 
  15. ^ a b Collins, Jennifer M. (18. 3. 2011). „Temperature Variability over Africa”. Journal of Climate. 24 (14): 3649—3666. Bibcode:2011JCli...24.3649C. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/2011JCLI3753.1. 
  16. ^ Niang, I., O.C. Ruppel, M.A. Abdrabo, A. Essel, C. Lennard, J. Padgham, and P. Urquhart, 2014: Africa. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Barros, V.R., C.B. Field, D.J. Dokken et al. (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, pp. 1199–1265. https://www.ipcc.ch/site/assets/uploads/2018/02/WGIIAR5-Chap22_FINAL.pdf
  17. ^ Conway, Declan; Persechino, Aurelie; Ardoin-Bardin, Sandra; Hamandawana, Hamisai; Dieulin, Claudine; Mahé, Gil (1. 2. 2009). „Rainfall and Water Resources Variability in Sub-Saharan Africa during the Twentieth Century”. Journal of Hydrometeorology. 10 (1): 41—59. Bibcode:2009JHyMe..10...41C. ISSN 1525-755X. doi:10.1175/2008JHM1004.1  . 
  18. ^ World Bank Climate Change Knowledge Portal. „Kenya (Vulnerability)”. Pristupljeno 2021-01-28. 
  19. ^ Sverdlik, A.; et al. (2019). „Realising the Multiple Benefits of Climate Resilience and Inclusive Development in Informal Settlements” (PDF). Pristupljeno 2021-01-29. 
  20. ^ Hirch, Aurther (novembar 2017). „Effects of climate change likely to be more deadly in poor African settlements”. 
  21. ^ „Southern African Development Community :: Climate Change Adaptation”. www.sadc.int. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  22. ^ Lesolle, D (2012). SADC policy paper on climate change: Assessing the policy options for SADC member stated (PDF). 
  23. ^ Climate change adaptation in SADC: A Strategy for the water sector (PDF). 
  24. ^ „Programme on Climate Change Adaptation, Mitigation in Eastern and Southern Africa (COMESA-EAC-SADC)”. Southern African Development Community. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  25. ^ AFRICAN STRATEGY ON CLIMATE CHANGE (PDF). African Union. 2014. 
  26. ^ Bank, European Investment (2022-10-19). Finance in Africa - Navigating the financial landscape in turbulent times (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5382-2. 
  27. ^ „Financing for Sustainable Development Report 2021” (PDF). UN. 
  28. ^ Nations, United. „Population growth, environmental degradation and climate change”. United Nations (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-28. 
  29. ^ Rural societies in the face of climatic and environmental changes in West Africa. Impr. Jouve). Marseille: IRD éditions. 2017. ISBN 978-2-7099-2424-5. OCLC 1034784045. 
  30. ^ a b Collins, Jennifer M. (18. 3. 2011). „Temperature Variability over Africa”. Journal of Climate. 24 (14): 3649—3666. Bibcode:2011JCli...24.3649C. ISSN 0894-8755. doi:10.1175/2011JCLI3753.1. 
  31. ^ Niang, I., O.C. Ruppel, M.A. Abdrabo, A. Essel, C. Lennard, J. Padgham, and P. Urquhart, 2014: Africa. In: Climate Change 2014: Impacts, Adaptation, and Vulnerability. Part B: Regional Aspects. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Barros, V.R., C.B. Field, D.J. Dokken et al. (eds.)]. Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, pp. 1199–1265. https://www.ipcc.ch/site/assets/uploads/2018/02/WGIIAR5-Chap22_FINAL.pdf
  32. ^ Conway, Declan; Persechino, Aurelie; Ardoin-Bardin, Sandra; Hamandawana, Hamisai; Dieulin, Claudine; Mahé, Gil (1. 2. 2009). „Rainfall and Water Resources Variability in Sub-Saharan Africa during the Twentieth Century”. Journal of Hydrometeorology. 10 (1): 41—59. Bibcode:2009JHyMe..10...41C. ISSN 1525-755X. doi:10.1175/2008JHM1004.1  . 
  33. ^ a b Kendon, Elizabeth J.; Stratton, Rachel A.; Tucker, Simon; Marsham, John H.; Berthou, Ségolène; Rowell, David P.; Senior, Catherine A. (2019). „Enhanced future changes in wet and dry extremes over Africa at convection-permitting scale”. Nature Communications (na jeziku: engleski). 10 (1): 1794. Bibcode:2019NatCo..10.1794K. ISSN 2041-1723. PMC 6478940  . PMID 31015416. doi:10.1038/s41467-019-09776-9. 
  34. ^ „More Extreme Weather in Africa's Future, Study Says | The Weather Channel – Articles from The Weather Channel | weather.com”. The Weather Channel (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-01. 
  35. ^ Rankoana, Sejabaledi Agnes (1. 1. 2020). „Climate change impacts on water resources in a rural community in Limpopo province, South Africa: a community-based adaptation to water insecurity”. International Journal of Climate Change Strategies and Management. ahead-of-print (ahead-of-print): 587—598. ISSN 1756-8692. doi:10.1108/IJCCSM-04-2020-0033  . 
  36. ^ „Climate Change and Water — IPCC”. Pristupljeno 2019-08-08. 
  37. ^ Fowler, H. J.; Blenkinsop, S.; Tebaldi, C. (oktobar 2007). „Linking climate change modelling to impacts studies: recent advances in downscaling techniques for hydrological modelling”. International Journal of Climatology. 27 (12): 1547—1578. Bibcode:2007IJCli..27.1547F. doi:10.1002/joc.1556. 
  38. ^ Conway, Declan; Geressu, Robel; Harou, Julien; Kashaigili, Japhet; Pettinotti, L.; Siderius, Christian (2019). „Designing a process for assessing climate resilience in Tanzania's Rufiji basin” (PDF). FCFA Country Brief. 
  39. ^ IPCC (2014). Africa. In: Climate change 2014: impacts, adaptation and vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. (PDF). 
  40. ^ Welborn, Lily (2018). Africa and climate change: Projecting vulnerability and adaptive capacity. Institute for Security Studies. 
  41. ^ UNDP/GEF (2018). Climate Change Adaptation in Africa UNDP: Synthesis of Experiences and Recommendations (PDF). UNDP/GEF. 
  42. ^ IPCC (2014). Africa. In: Climate change 2014: impacts, adaptation and vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. (PDF). 
  43. ^ a b OECD/FAO (2016). OECD‑FAO Agricultural Outlook 2016‑2025 (PDF). OECD Publishing. str. 59—61. ISBN 978-92-64-25323-0. 
  44. ^ Läderach, Peter; Martinez-Valle, Armando; Bourgoin, Clement; Parker, Louis (27. 3. 2019). „Vulnerability of the agricultural sector to climate change: The development of a pan-tropical Climate Risk Vulnerability Assessment to inform sub-national decision making”. PLOS ONE. 14 (3): e0213641. Bibcode:2019PLoSO..1413641P. ISSN 1932-6203. PMC 6436735  . PMID 30917146. doi:10.1371/journal.pone.0213641  . 
  45. ^ IPCC (2007). „Summary for Policymakers: C. Current knowledge about future impacts”. Ur.: Parry ML, et al. Climate Change 2007: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge University Press. Arhivirano iz originala 02. 11. 2018. g. Pristupljeno 14. 02. 2023. 
  46. ^ a b v „Impact of climate change on African agriculture: focus on pests and diseases”. CGIAR Research Program on Climate Change, Agriculture and Food Security (CCAFS). 2015. 
  47. ^ SOFI 2019 – The State of Food Security and Nutrition in the World. www.fao.org (na jeziku: engleski). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2021. ISBN 978-92-5-134325-8. doi:10.4060/CB4474EN. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  48. ^ Dinku, Tufa. „Overcoming challenges in the availability and use of climate data in Africa”. ICT Update CTA. Arhivirano iz originala 01. 11. 2022. g. Pristupljeno 14. 02. 2023. 
  49. ^ „Supporting Sub-Saharan Africa's Farmers – Bayer – Crop Science”. www.cropscience.bayer.com. Pristupljeno 2019-08-15. 
  50. ^ Thornton, Philip K; Ericksen, Polly J; Herrero, Mario; Challinor, Andrew J (novembar 2014). „Climate variability and vulnerability to climate change: a review”. Global Change Biology. 20 (11): 3313—3328. Bibcode:2014GCBio..20.3313T. ISSN 1354-1013. PMC 4258067  . PMID 24668802. doi:10.1111/gcb.12581. 
  51. ^ „Empirical Relationships between Banana Yields and Climate Variability over Uganda”. ResearchGate. Pristupljeno 2019-08-15. 
  52. ^ a b „Adapting Agriculture to Climate Change: Suitability of Banana Crop Production to Future Climate Change Over Uganda”. ResearchGate. Pristupljeno 2019-08-15. 
  53. ^ „A1 – 1 Sustainability, food security and climate change: three intertwined challenges | Climate-Smart Agriculture Sourcebook | Food and Agriculture Organization of the United Nations”. www.fao.org. Pristupljeno 2019-08-15. 
  54. ^ a b Rosane, Olivia (27. 1. 2020). „Worst Locust Swarm to Hit East Africa in Decades Linked to Climate Crisis”. Ecowatch. Pristupljeno 6. 2. 2020. 
  55. ^ „East African agriculture and climate change: A comprehensive analysis”. International Food Policy Research Institute (IFPRI) (na jeziku: engleski). 2013. Pristupljeno 21. 9. 2019. 
  56. ^ Kurukulasuriya P, Mendelsohn R (25. 9. 2008). How Will Climate Change Shift Agro-Ecological Zones And Impact African Agriculture? (PDF). Policy Research Working Papers. The World Bank. doi:10.1596/1813-9450-4717. hdl:10986/6994. 
  57. ^ a b Ministry of Environment and Forestry. „National Climate Change Action Plan (NCCAP) 2018–2022. Volume I” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  58. ^ Kenya Markets Trust (2019). „Contextualising Pathways to Resilience in Kenya's ASALs under the Big Four Agenda”. Arhivirano iz originala 16. 02. 2023. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  59. ^ „Fact sheet” (PDF). www.climatelinks.org. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  60. ^ „Overview [in Southern African Agriculture and Climate Change]”. www.ifpri.org. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  61. ^ http://cdm15738.contentdm.oclc.org/utils/getfile/collection/p15738coll2/id/127787/filename/127998.pdf Šablon:Bare URL PDF
  62. ^ Brown, Molly E.; Hintermann, B.; Higgins, N. (januar 2009). „Markets, Climate Change and Food Security in West Africa” (PDF). Environmental Science & Technology. 43 (21): 8016—8020. Bibcode:2009EnST...43.8016B. PMID 19924916. doi:10.1021/es901162d. 
  63. ^ a b v „CLIMATE RISKS IN THE CENTRAL AFRICA REGIONAL PROGRAM FOR THE ENVIRONMENT (CARPE) AND CONGO BASIN”. Climatelinks. Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 16. 02. 2023. 
  64. ^ „Agriculture in Africa” (PDF). United Nations. 2013. 
  65. ^ „Climate change triggers mounting food insecurity, poverty and displacement in Africa”. public.wmo.int (na jeziku: engleski). 18. 10. 2021. Arhivirano iz originala 12. 09. 2023. g. Pristupljeno 2022-07-26. 
  66. ^ „Global warming: severe consequences for Africa”. Africa Renewal (na jeziku: engleski). 7. 12. 2018. Pristupljeno 2022-07-26. 
  67. ^ „Climate Change Is an Increasing Threat to Africa”. unfccc.int. Pristupljeno 2022-07-26. 
  68. ^ a b World Health Organization. (2014). The health of the people: what works: the African Regional Health Report 2014. World Health Organization.
  69. ^ „FINAL DRAFT | Chapter 9 | IPCC WGII Sixth Assessment Report” (PDF). 
  70. ^ Beard, C. B., Eisen, R. J., Barker, C. M., Garofalo, J. F., Hahn, M., Hayden, M., . . . Schramm, P. J. (2016). Vector-Borne Diseases. Retrieved 15 February 2017, from https://health2016.globalchange.gov/vectorborne-diseases
  71. ^ Baker, Aryn (20. 7. 2021). „Climate, Not Conflict. Madagascar's Famine is the First in Modern History to be Solely Caused by Global Warming”. Time. Pristupljeno 24. 7. 2021. 
  72. ^ Rodrigues, Charlene (22. 7. 2021). „Madagascar famine becomes first in history to be caused solely by climate crisis”. The Independent. Pristupljeno 24. 7. 2021. 
  73. ^ Harding, Andrew (24. 8. 2021). „Madagascar on the brink of climate change-induced famine”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-10. 
  74. ^ Ryan, Sadie J.; McNally, Amy; Johnson, Leah R.; Mordecai, Erin A.; Ben-Horin, Tal; Paaijmans, Krijn; Lafferty, Kevin D. (2015). „Mapping Physiological Suitability Limits for Malaria in Africa Under Climate Change”. Vector-Borne and Zoonotic Diseases. 15 (12): 718—725. PMC 4700390  . PMID 26579951. doi:10.1089/vbz.2015.1822. 
  75. ^ Ryan, Sadie J.; McNally, Amy; Johnson, Leah R.; Mordecai, Erin A.; Ben-Horin, Tal; Paaijmans, Krijn; Lafferty, Kevin D. (2015). „Mapping Physiological Suitability Limits for Malaria in Africa Under Climate Change”. Vector-Borne and Zoonotic Diseases. 15 (12): 718—725. PMC 4700390  . PMID 26579951. doi:10.1089/vbz.2015.1822. 
  76. ^ UNEP (jun 2007), Sudan Post-Conflict Environmental Assessment (PDF), Nairobi, Kenya: UNEP, ISBN 978-92-807-2702-9, Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g., Pristupljeno 2022-01-18 
  77. ^ „Ch 3. Natural Disasters” (PDF), Natural Disasters and Desertification, Arhivirano iz originala (PDF) 2010-06-02. g., Pristupljeno 2022-01-18  in UNEP 2007, str. 69
  78. ^ „Finance in Africa report finds that banks want to move faster into green lending”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-10. 
  79. ^ Bank, European Investment (18. 11. 2021). Finance in Africa: for green, smart and inclusive private sector development (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5063-0. 
  80. ^ „HII”. doi:10.5270/esa-121j002. 
  81. ^ Climate Analytics. „Africa's Adaptation Gap, Technical Report: Climate Change Impacts, Adaptation Challenges, and Costs for Africa” (PDF). Climate Analytics. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 11. 2022. g. Pristupljeno 18. 02. 2023. 
  82. ^ Troni, Jessica (2018). Climate change adaptation in Africa : UNDP synthesis of experiences and recommendations. OCLC 1079881730. 
  83. ^ a b Youds, L.; Parker, D. J.; Adefisan, E. A.; Antwi-Agyei, P.; Bain, C. L.; Black, E. C. L.; Blyth, A. M.; Dougill, A. J.; Hirons, L. C. (13. 5. 2021). „GCRF African SWIFT White Paper Policy Brief: The future of African weather forecasting” (na jeziku: engleski). doi:10.5518/100/67. Pristupljeno 2021-05-13. 
  84. ^ a b Africa Adaptation Initiative
  85. ^ a b IPCC (2014). Africa. In: Climate change 2014: impacts, adaptation and vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. (PDF). 
  86. ^ Pardoe, Joanna; Conway, Declan; Namaganda, Emilinah; Vincent, Katharine; Dougill, Andy; Kashaigili, Japhet (2018). „Climate Change and the Water-Energy-Food Nexus: Policy and Practice in Tanzania.”. Climate Policy. 18 (7): 863—877. doi:10.1080/14693062.2017.1386082  . 
  87. ^ Osman-Elasha, Balgis; Downing, Tom (2007). Lessons learned in preparing national adaptation programmes of action in Eastern and Southern Africa. Stockholm Environment Institute. 
  88. ^ Western Cape Government (2014). „Western Cape Climate Change Response Strategy” (PDF). 
  89. ^ Ofoegbu, Chidiebere; Chirwa, Paxie; Francis, Joseph; Babalola, Folaranmi (15. 5. 2017). „Assessing vulnerability of rural communities to climate change: A review of implications for forest-based livelihoods in South Africa”. International Journal of Climate Change Strategies and Management. 9 (3): 374—386. ISSN 1756-8692. doi:10.1108/IJCCSM-04-2016-0044.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  90. ^ IPCC (2014). Africa. In: Climate change 2014: impacts, adaptation and vulnerability. Contribution of Working Group II to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. (PDF). 
  91. ^ a b v World Health Organization. (2012). Adaptation to climate change in Africa plan of action for the health sector 2012–2016. Retrieved from http://www.afro.who.int/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=7699&Itemid=2593
  92. ^ Bank, European Investment (18. 11. 2021). Finance in Africa: for green, smart and inclusive private sector development (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5063-0. 
  93. ^ „Sub-Saharan Africa: One Planet, Two Worlds, Three Stories”. IMF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-06. 
  94. ^ Dept, International Monetary Fund African (15. 4. 2020). 2. Adapting to Climate Change in Sub-Saharan Africa (na jeziku: engleski). International Monetary Fund. ISBN 978-1-5135-3683-5. Arhivirano iz originala 23. 05. 2022. g. Pristupljeno 18. 02. 2023. 
  95. ^ „Finance in Africa report finds that banks want to move faster into green lending”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-10. 
  96. ^ Bank, European Investment (18. 11. 2021). Finance in Africa: for green, smart and inclusive private sector development (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5063-0. 
  97. ^ Importer, A. P. O. (18. 11. 2021). „EIB study highlights impact of COVID on African banks and business financing and opportunities for climate finance and digital transformation”. Business Insider Africa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-06. 
  98. ^ „EIB President highlights new gender and digital investment initiatives to accelerate economic recovery across Africa”. European Investment Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-06. 
  99. ^ „European Investment Bank Development Report” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2021-06-16. g. 
  100. ^ Bank, European Investment (18. 11. 2021). Finance in Africa: for green, smart and inclusive private sector development (na jeziku: engleski). European Investment Bank. ISBN 978-92-861-5063-0. 
  101. ^ Selassie, Abebe Aemro; Department, Habtamu Fuje IMF African. „Seven Charts that Show Sub-Saharan Africa at a Crucial Point”. IMF (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-06. 
  102. ^ Hegazy, A.K.; Medany, M.A.; Kabiel, H.F.; Maez, M.M. (2008). „Spatial and temporal projected distribution of four crop plants in Egypt”. Natural Resources Forum. 32 (4): 316—326. doi:10.1111/j.1477-8947.2008.00205.x. 
  103. ^ Drine, I. (2011). „Climate Change Compounding Risks in North Africa.”. UNU-WIDER Working Paper. United Nations University-World Institute for Development Economics Research (UNU-WIDER). No. 2011/32. 
  104. ^ Bounoua, L.; Kahime, K.; Houti, L.; Blakey, T.; Ebi, K.L.; Zhang, P.; Imhoff, M.L.; Thome, K.J.; Dudek, C. (2013). „Linking climate to incidence of zoonotic cutaneous Leishmaniasis (L. major) in Pre-Saharan North Africa”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 10 (8): 3172—3191. PMC 3774431  . PMID 23912199. doi:10.3390/ijerph10083172  . 
  105. ^ Toumi, Amine; Chlif, Sadok; Bettaieb, Jihene; Alaya, Nissaf Ben; Boukthir, Aicha; Ahmadi, Zaher E.; Salah, Afif Ben (1. 5. 2012). Ozcel, Mehmet Ali, ur. „Temporal Dynamics and Impact of Climate Factors on the Incidence of Zoonotic Cutaneous Leishmaniasis in Central Tunisia”. PLOS Neglected Tropical Diseases. 6 (5): e1633. ISSN 1935-2735. PMC 3341328  . PMID 22563513. doi:10.1371/journal.pntd.0001633. 
  106. ^ Sowers, Jeannie; Vengosh, Avner; Weinthal, Erika (1. 2. 2011). „Climate change, water resources, and the politics of adaptation in the Middle East and North Africa”. Climatic Change. 104 (3): 599—627. Bibcode:2011ClCh..104..599S. ISSN 1573-1480. doi:10.1007/s10584-010-9835-4.  |hdl-pristup= zahteva |hdl= (pomoć)
  107. ^ Scheffran, Jürgen; Marmer, Elina; Sow, Papa (1. 4. 2012). „Migration as a contribution to resilience and innovation in climate adaptation: Social networks and co-development in Northwest Africa”. Applied Geography. The Health Impacts of Global Climate Change: A Geographic Perspective. 33: 119—127. ISSN 0143-6228. doi:10.1016/j.apgeog.2011.10.002. 
  108. ^ Berrang-Ford, Lea; Ford, James D.; Peterson, Jaclyn (2011). „Are we adapting to climate change?”. Global Environmental Change. 21: 25—33. doi:10.1016/j.gloenvcha.2010.09.012. 
  109. ^ Shaibu M. T., Alhassan S. I., Panyan E. K., Avornyo F. K., Konlan S. P. and Salifu S. (2018). „An Assessment of Institutional Importance of Climate Change Adaptation in the Volta River Basin of Northern Ghana”. West African Journal of Applied Ecology. 26(SI): 27—40. 
  110. ^ a b Kuwornu, John K. M.; Al-Hassan, Ramatu M.; Etwire, Prince Maxwell; Osei-Owusu, Yaw (2013). „Adaptation strategies of smallholder farmers to climate change and variability: Evidence from northern Ghana”. Information Management and Business Review. 5 (5): 233—239. doi:10.22610/imbr.v5i5.1047  . 
  111. ^ a b Alhassan S. I., Shaibu M. T., Kuwornu J. K. M. and Damba O. T. (2018). „Factors Influencing Farmers' Awareness and Choice of Indigenous Practices in Adapting to Climate Change and Variability in Northern Ghana”. West African Journal of Applied Ecology. 26 (SI): 1—13. 
  112. ^ a b Shaibu M. T., Alhassan I. S., Avornyo F. K., Lawson E. T., Mensah A. & Gordon C. (2019). Perceptions and Determinants of the Adoption of Indigenous Strategies for Adaptation to Climate Change: Evidence from Smallholder Livestock Farmers, North-West Ghana: In Editor: Kuwornu, J. K. M., Climate Change in Sub-saharan Africa: The vulnerability and adaptation of food supply chains actors. Vernon Press. str. 223—240. 
  113. ^ a b „A classification off Livestock Production System”. 
  114. ^ a b Kuwornu, John K. M.; Al-Hassan, Ramatu M.; Etwire, Prince Maxwell; Osei-Owusu, Yaw (2013). „Adaptation strategies of smallholder farmers to climate change and variability: Evidence from northern Ghana”. Information Management and Business Review. 5 (5): 233—239. doi:10.22610/imbr.v5i5.1047  . 
  115. ^ Snow, John (28. 10. 2016). A New Vision for Weather and Climate Services in Africa. UNDP. 
  116. ^ „Agriculture Sectors: Crop (NAICS 111) and Animal (NAICS 112)”. 22. 2. 2013. 
  117. ^ „Biological Manipulation of Manure: Getting What You Want from Animal Manure”. Penn State Extension (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-24. 
  118. ^ Hengsdijk, H (2014). „Agricultural crop potentials and water use in East-Africa”. Plant Research International, Business Unit Agrosystems Research. (No. 555). 
  119. ^ Republic of Rwanda. „NAPA-RWANDA” (PDF). 
  120. ^ Abuya, Robina; Said, Mohammed; Atela, Joanes; Muhwanga, Joseph; Moiko, Stephen; Atieno, Fred; Ndiritu, Simon (2019). „Contexualising Pathways to Resilience in Kenya's ASALs under the Big Four Agenda”. Kenya Markets Trust. Arhivirano iz originala 8. 8. 2019. g. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  121. ^ „Political Economy Analysis of Kenya's Livestock Sector (Abridged Version)”. Kenya Markets Trust. Arhivirano iz originala 8. 8. 2019. g. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  122. ^ „Kenya Meat End-Market Trends Study”. Kenya Markets Trust. Arhivirano iz originala 8. 8. 2019. g. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  123. ^ „National Action Programme of Adaptation to climate change (NAPA)” (PDF). 
  124. ^ Analysis of Human Rights Language in the Cancun Agreements UNFCCC 16th Session of the Conference of the Parties, doi:10.1163/2210-7975_hrd-9986-0022 
  125. ^ „Regional Climate Change Programme, Southern Africa • OneWorld”. OneWorld. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  126. ^ „SASSCAL – Southern African Science Service Centre for Climate Change and Adaptive Land Management”. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  127. ^ „Home | Adaptation at Scale in Semi-Arid Regions”. www.assar.uct.ac.za. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  128. ^ „Southern Africa | UNDP Climate Change Adaptation”. www.adaptation-undp.org. Arhivirano iz originala 29. 02. 2020. g. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  129. ^ Risk, Vulnerability & Resilience in the Limpopo River basin: Climate Change, water and biodiversity – a synthesis. OneWorld. 2015. 
  130. ^ Resilience in the Limpopo Basin (RESILIM) Program. Chemonics International Inc. 2017. 
  131. ^ „FRACTAL — Future Resilience for African CiTies And Lands”. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  132. ^ Climate change adaptation: Southern African Development Community (SADC) (PDF). 
  133. ^ „Madagascar”. LDC Climate Change. 
  134. ^ „REPUBLIC OF MALAWI. MALAWI'S NATIONAL ADAPTATION PROGRAMMES OF ACTION (NAPA) ..” (PDF). 
  135. ^ „Mauritius | UNDP Climate Change Adaptation”. www.adaptation-undp.org. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  136. ^ „Mozambique National Adaptation Programs of Action (NAPA) | Climate and Development Learning Platform”. www.climatelearningplatform.org. Arhivirano iz originala 18. 02. 2023. g. Pristupljeno 2019-08-08. 
  137. ^ USAID. „Climate Change Adaptation in Rwanda” (PDF). USAID. 
  138. ^ Ochieng, Cosmas; Khaemba, Winnie; Mwaniki, Ruchathi; Kimotho, Stephen (septembar 2017). Climate Change Adaptation in Rwanda's Agricultural Sector: A Case Study from Kirehe District, Eastern Province. Defending the Voiceless: Climate and Environmental Justice in Africa. 
  139. ^ USAID. „Climate Change Adaptation in Tanzania” (PDF). USAID. 
  140. ^ Pardoe, Joanna; Conway, Declan; Namaganda, Emilinah; Vincent, Katharine; Dougill, Andy; Kashaigili, Japhet (2018). „Climate Change and the Water-Energy-Food Nexus: Policy and Practice in Tanzania.”. Climate Policy. 18 (7): 863—877. doi:10.1080/14693062.2017.1386082  . 
  141. ^ „United Republic of Tanzania | UNDP Climate Change Adaptation”. www.adaptation-undp.org. Pristupljeno 8. 8. 2019. 
  142. ^ „National Adaptation Programme of Action on Climate Change (Zambia) | The REDD Desk”. theredddesk.org. Arhivirano iz originala 2019-08-29. g. Pristupljeno 2019-08-08. 
  143. ^ „National Adaptation Plan(NAP) Roadmap for Zimbabwe” (PDF). 
  144. ^ „LESOTHO'S NATIONAL ADAPTATION PROGRAMME OF ACTION (NAPA) ON CLIMATE CHANGE” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 10. 2022. g. Pristupljeno 23. 02. 2023. 
  145. ^ Youth Files Climate Case with India's Environmental Court, doi:10.1163/9789004322714_cclc_2017-0228-011 .
  146. ^ „South Africa's National Climate Change Adaptation Strategy approved”. Department of Environment, Forestry and Fisheries. 18. 8. 2020. 
  147. ^ „NATIONAL CLIMATE CHANGE ADAPTATION STRATEGY REPUBLIC OF SOUTH AFRICA” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 04. 11. 2021. g. Pristupljeno 23. 02. 2023. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Климатске_промене_у_Африци&oldid=27816289”