Википедија

Kneževina Transilvanija (1711–1867)

Kneževina Transilvanija (1711–1867), od 1765. Velika kneževina Transilvanija, (mađ. Erdélyi Nagyfejedelemség, nem. Großfürstentum Siebenbürgen, rum. Marele Principat al Transilvaniei), bila je oblast mađarske krune[1][2], a od 1804. austrijska krunska zemlja[3] kojom su vladali Habzburški i Habzburško-Lotarinški monarsi Habzburške monarhije (kasnije Austrijsko carstvo).[4][5][6] Nakon što su Osmanlije proterane sa većine teritorija srednjovekovne Mađarske Kraljevine, i nakon neuspeha Rakocijevog rata za nezavisnost (1703—1711), Habzburška dinastija je polagala pravo na nekadašnje teritorije Kneževine Transilvanije pod svojstvom svoje titule „kralj mađarske“.[7] Tokom Mađarske revolucije 1848. godine, mađarska vlada je proglasila uniju sa Transilvanijom u aprilskim zakonima iz 1848. [8] (nakon potvrde Transilvanske skupštine 30. maja i kraljevog odobrenja 10. juna[9][10] da Transilvanija postane opet sastavni deo Mađarske). Posle neuspeha revolucije, martovski ustav Austrije odredio je da Kneževina Transilvanija bude posebna krunska zemlja potpuno nezavisna od Mađarskearske.[11] Godine 1867, kao rezultat Austrougarske nagodbe, kneževina je ponovo ujedinjena sa užom Mađarskom.

Kneževina Transilvanija (1711–1867)
Großfürstentum Siebenbürgen  (nemački)
Erdélyi Nagyfejedelemség  (mađarski)

Transilvanija
Erdelj
Zibenburgen
Zastava
Zastava
Zastava i grb Transilvanije


Subdivisions of the Austrian Empire in 1844
Veliko vojvodstvo Transilvanija kao deo Austrijskog carstva
Geografija
Kontinent Evropa
Zemlja Zemlje mađarske krune (u okviru Habzburške monarhije (1711–1804) i Austrijsko carstvo (1804–1849)
Cislajtanija Austrijskog carstva (1849–1867)
Glavni grad (Hermanštadt, Nađseben) 1711–1791, 1848–1861
(Klausenburg, Koložvar) 1791–1848, 1861–1867
Društvo
Službeni jezik nemački i mađarski
Religija
Politika
Oblik države monarhija
 — Car (1711–1740) Karlo VI (prvi)
 — Car (1848–1867) Franc Jozef (zadnji)
Istorija
 — Osnivanje 1711.
 — Ukidanje 1867.
 — Status bivša država
Geografske i druge karakteristike
Stanovništvo  
 — 1850. 2.073.372
Zemlje prethodnice i naslednice
Transilvanije
Prethodnice: Naslednice:
Kneževina Transilvanija Zemlje krune Svetog Stefana
Danas  Rumunija i  Mađarska

Istorija uredi

 
Velika kneževina Transilvanija 1791.
 
Transilvanija (žuto - desna strana) na mapi vojnih okruga Habzburške monarhije (karta iz 1818. koja prikazuje stanje krajem 1790-ih)

U Velikom turskom ratu, habzburški car Leopold I okupirao je vazalnu Osmansku kneževinu Transilvaniju (1570–1711) i primorao princa Mihalja I Apafija da prizna svoju vlast u svojstvu kralja Mađarske. Nakon Apafijeve smrti 1690. godine, car Leopold je dekretom izdao diplomu Leopoldinum, koja je povezivala teritoriju Transilvanije sa Habzburškom monarhijom. Godine 1697. Mihaljov sin i naslednik, princ Mihalj II Apafi konačno se odrekao Transilvanije u korist Leopolda, prelazak u habzburške zemlje potvrđen je Karlovičkim ugovorom iz 1699. između Svete lige i Osmanskog carstva.

Nakon što je Rakocijev rat za nezavisnost propao, 1711. je zaključen Satmarski mir: kontrola Habzburga nad Transilvanijom je konsolidovana, a prinčevi Transilvanije su zamenjeni habzburškim carskim guvernerima (Gubernatoren). Godine 1765. Marija Terezija i njen sin, car Josif II, proglasili su Veliku kneževinu Transilvaniju, učvrstivši poseban poseban status Transilvanije u okviru Habzburške monarhije, ustanovljen Leopoldinum diplomom 1691.

Otprilike od 1734. godine pa nadalje, južna Transilvanija je postala područje naseljavanja prognanih „transilvanijskih Landlera” koji su govorili nemački, kripto-protestanta iz habzburških naslednih zemalja Gornje Austrije, Štajerske i Koruške, koji su bili prognani na najistočniju ispostavu Habzburške monarhije. Područje oko Sibilj (Hermanštata) kolonizovano je od strane „transilvanijskih Saksonaca” od srednjeg veka, ovde su Landleri morali da se nasele u krajevima opustošenim tokom Velikog turskog rata.

Većina transilvanskog stanovništva činili su Rumuni, mnogi od njih su seljaci koji su radili za mađarske magnate pod nesigurnim uslovima kmetstva. Međutim, „pobuna Horee, Kloske i Krizana 1784.” i svi zahtevi za političkom jednakošću nisu bili od koristi.

Tokom revolucija 1848. godine, mađarski ustanici su pozivali na ponovno ujedinjenje Transilvanije sa Mađarskom, čemu su se protivili rumunski (Vlaški) revolucionari predvođeni Avramom Jankuom, ali i na ukidanje kmetstva. „Aprilski zakoni iz 1848”. proglasili su ponovno ujedinjenje, ali nakon što je mađarska pobuna ugušena, Transilvanija je ostala pod vojnom upravom nekoliko godina, a martovski ustav Austrije definisao je Kneževinu Transilvaniju kao posebnu krunsku zemlju koja je potpuno nezavisna od Mađarska.[11]

Godine 1853. Transilvanijska vojna granica, koja je postojala od 1762. godine, je ukinuta i ponovo uključena u Transilvaniju.

Transilvanijska skupština 1863-1864, sazvana u Sibinju (prvi sastanak upravnog tela Transilvanije nakon Revolucije 1848.) proglasila je da se rumunska nacija, jezik i veroispovesti (grkokatolički i pravoslavni) uzdignu u isti rang. drugim narodima, čime se Rumunima daje potpuna jednakost prava sa ostalim stanovnicima Transilvanije. Takođe, tom prilikom su Rumuni po prvi put zauzeli relativnu većinu mesta u Transilvanijskoj skupštini, po privremenim, liberalnim propisima (Rumuni: 48 poslanika na 1.300.913 stanovnika ili jedan poslanik na 28.280 ljudi; Mađari: 44 poslanika za 568.172 stanovnika ili jedan poslanik na 12.913 ljudi; Saksonci: 33 poslanika na 204.031 stanovnika ili jedan poslanik na 6.370 ljudi).[12]

U septembru 1865. godine, car je, sada tražeći pomirenje sa Mađarima usred teške austrijske vojne i ekonomske krize, raspustio Sibinjsku dijetu i sazvao novu dijetu u Klužu, izabranu prema drugačijem izbornom propisu, koji je u velikoj meri favorizovao Mađarsku stranu. Dana 19. novembra 1865, ovaj novi Transilvanski sabor je izglasao pridruživanje Mađarskoj. Sa naknadnim Austrougarskom nagodbom (Ausgleich), viševekovni autonomni status mađarskog plemstva, Sekelji i „Transilvanijskih Sasa” je okončan i Velika kneževina Transilvanija je uključena u užu Mađarsku u okviru Dvojne monarhije, kodifikovane 6. decembra 1868. godine.[13]

Nakon nagodbe, 3. maja 1868. godine, tokom narodne skupštine kojoj je prisustvovalo oko 60.000 seljaka iz cele Transilvanije, predstavnici erdeljskih Rumuna izdali su Blajevu deklaraciju, političku deklaraciju protiv mađarskog sistema vlasti koja je ukinula dugogodišnju Transilvanijsku autonomiju. Pozivala je na autonomiju Transilvanije, ponovno otvaranje njene skupštine na osnovu proporcionalne zastupljenosti i priznavanje zakona koje je odobrila skupština u Sibinju. U njemu je precizirano da Rumuni nisu priznali parlament Mađarske niti njegovo pravo da donosi zakone za Transilvaniju. Istovremeno, dokument je izrazio principe pasivističke doktrine odbijanja priznavanja mađarskih institucija i bojkota političkog života zemlje.

Granice uredi

Pre ukidanja kneževine 1867. godine, Kneževina Transilvanija se graničila sa Habzburškom Kraljevinom Mađarskom na severozapadu i zapadu, Habzburškom Vojvodstvom Bukovinom na severoistoku, Habzburškom vojnom granicom na jugozapadu i Ujedinjenim Kneževinama Moldavijom i Vlaškom na jugu i istoku.

Demografija uredi

Godina Ukupno Rumuni Mađari i Sekelji Nemci Napomene
1700 ~500,000 ~50% ~30% ~20% Procena Benedeka Janče[14]
1700 ~800,000–865,000 Nedavne procene[15]
1712-1713 34% 47% 19% Zvanična procena[14]
1720 806,221 49.6% 37.2% 12.2% Procena Karolja Kočiša i Ester Kočišne Hodoši[16]
1721 - 48,28% 36.09% 15.62% Procena Ignaca Ačadija[17]
1730 ~725,000 57.9% 26.2% 15.1% Austrijska statistika
1765 ~1,000,000 55.9% 26% 12% Procena Balinta Homana i Đule Sekfija
1773[18] 1,066,017 63.5% 24.2% 12.3%
1784 1,440,986 - - - Zvanični popis stanovništva
1790[19] 1,465,000 50.8% 30.4% -
1835 - 62.3% 23.3% 14.3%
1850 2,073,372 59.1% 25.9% 9.3%

Reference uredi

  1. ^ Trócsányi, Zsolt (2002), TRANSYLVANIA IN THE HABSBURG EMPIRE, Akadémiai Kiadó, Pristupljeno 10. 3. 2016 
  2. ^ Trócsányi, Zsolt (2002), FROM THE ENLIGHTENMENT TO REACTION UNDER EMPEROR FRANCIS (1771–1830): The Diet of 1790–91;The 'Supplex Libellus Valachorum', Akadémiai Kiadó, Pristupljeno 10. 3. 2016 
  3. ^ Chambers's Encyclopaedia Vol. IX, 1860, Chambers's Encyclopaedia based on Brockhaus Enzyklopädie, 10th Edition
  4. ^ Penny Cyclopaedia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge. C. Knight. 1843. str. 162–. 
  5. ^ Lieber, Francis; Wigglesworth, Edward (1836). Encyclopædia Americana: A Popular Dictionary of Arts, Sciences, Literature, History, Politics, and Biography, Brought Down to the Present Time; Including a Copious Collection of Original Articles in American Biography; on the Basis of the Seventh Edition of the German Conversations-Lexicon. Desilver, Thomas, & Company. str. 320–. 
  6. ^ Mallows, Lucy; Abraham, Rudolf (26. 11. 2012). Transylvania. Bradt Travel Guides. str. 22—. ISBN 978-1-84162-419-8. 
  7. ^ Michael Hochedlinger (2003). Austria's Wars of Emergence: War, State and Society in the Habsburg Monarchy, 1683-1797. Pearson Education. str. 227. ISBN 9780582290846. 
  8. ^ Laszlo Péter, Hungary's Long Nineteenth Century: Constitutional and Democratic Traditions in a European Perspective, BRILL, 2012, p. 56
  9. ^ „Unió Erdéllyel”. Múlt-Kor. 29. 5. 2003. 
  10. ^ „unió Erdélylyel”. Magyar Katolikus Lexikon. Arhivirano iz originala 24. 06. 2013. g. Pristupljeno 18. 08. 2023. 
  11. ^ a b Austrian Constitution of 4 March 1849. (Section I, Art. I and Section IX., Art. LXXIV)
  12. ^ „Dieta de la Sibiu din 1863”. 3. 7. 2020. 
  13. ^ Prof. dr. PÁL Judit - Unió vagy autonómia? Erdély uniójának törvényi szabályozása. Magyar Kisebbség. Nemzetpolitikai szemle. Új sorozat. XIV. évf. 2009. 1-2. (51-52.) sz. 64-80. - Prof. dr. PÁL Judit - Union or autonomy? The legal reagulation of the union of Transylvania. Magyar Kisebbség. Nemzetpolitikai szemle. Új sorozat. XIV. évf. 2009. 1-2. (51-52.) sz. 64-80.
  14. ^ a b Trócsányi, Zsolt (2002). A NEW REGIME AND AN ALTERED ETHNIC PATTERN (1711–1770) (Demographics), In: Béla Köpeczi, HISTORY OF TRANSYLVANIA Volume II. From 1606 to 1830, Columbia University Press, New York. Demographic Changes. 2002. str. 2—527. ISBN 0-88033-491-6. 
  15. ^ Trócsányi, Zsolt (2002). A NEW REGIME AND AN ALTERED ETHNIC PATTERN (1711–1770) (Demographics), In: Béla Köpeczi, HISTORY OF TRANSYLVANIA Volume II. From 1606 to 1830, Columbia University Press, New York, p. 2 - 522/531. . 2002. ISBN 0-88033-491-6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ Károly Kocsis, Eszter Kocsisné Hodosi, Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin, Simon Publications LLC, 1998, p. 102 (Table 19) [1]
  17. ^ Acsády Ignác: Magyarország népessége a Pragamtica Sanctio korában, Magyar statisztikai közlemények 12. kötet - Ignác Acsády: The population of Hungary in the ages of the Pragmatica Sanction, Magyar statisztikai közlemények vol. 12.
  18. ^ „A Growing Population in the Grip of Underdeveloped Agriculture”. 
  19. ^ Peter Rokai – Zoltan Đere – Tibor Pal – Aleksandar Kasaš, Istorija Mađara, Beograd, 2002, pages 376–377.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кнежевина_Трансилванија_(1711–1867)&oldid=26901083”