Knez Lukanor

Knez Lukanor (šp. El Conde Lucanor) je delo don Huana Manuela (šp. Don Juan Manuel), bliskog rođaka Alfonsa X Učenog. Nastalo je u XIV veku i didaktičkog je karaktera. Knez Lukanor kroz kratke, poučne priče, koje priča Patronije, dolazi do mudrog saveta i razrešenja svojih problema.

Don Huan Manuel

Don Huan Manuel

Istorijska ličnost

Don Huan Manuel je rođen 1282. u Eskaloni (šp. Escalona), u blizini Toleda (šp. Toledo). Njegov otac, don Manuel (šp. Don Manuel), bio je sin kralja Fernanda III Svetog (šp. Fernando III El Santo) i brat Alfonsa X Učenog, na čijem je dvoru odrastao. Bio je vojvoda Viljene (šp. Villena) i gospodar Eskalone. Aktivno je učestvovao u političkom životu Kastilje. Od 1319. do 1325. vladao je Kastiljom kao namesnik Alfonsa XI. Poslednje godine svog života proveo je u Mursiji, gde je i umro 1348. godine. Za života je osnovao manastir u Penjafjelu, gde je i sahranjen.

Književnik

Don Huan Manuel je jedan od najznačajnijih književnika kastiljanske umetničke proze srednjeg veka. Prvi je pisac koji nije pridavao značaj samo svojim delima, već je isticao i sebe kao autora. Stvarao je na narodnom kastiljanskom jeziku (šp. El romance) jer je želeo da njegova dela budu dostupna svima, i u tome se ogleda uticaj Alfonsa X na njega. Neka njegova dela su izgubljena, neka se čuvaju u fragmentima, a dela sačuvana u potpunosti nalaze se u njegovoj zadužbini, manastiru Penjafjel. Njegovo najvrednije i najpoznatije delo je Knez Lukanor.

Nastanak dela

Delo je nastalo u prvoj polovini XIV veka. Postoji više naziva ovog dela: Knjiga poučnih priča kneza Lukanora i Patronija (šp. Libro de los enxiemplos del conde Lucanor et de Patronio), Knjiga o Patroniju (šp. Libro de Patronio), Knjiga o knezu Lukanoru (šp. Libro del conde Lucanor), dok je najpoznatiji naziv Knez Lukanor (šp. El conde Lucanor). Knjigu čine pet delova koji se mogu grupisati u tri celine. Prva celina predstavlja ujedno i prvi deo knjige koji ima najveću umetničku vrednost. Drugu celinu čine drugi, treći i četvrti deo, gde autor umesto poučnih priča koje se pojavljuju u prvom delu, izlaže iskaze koji nalikuju filozofskim mudrostima i poslovicama. Treću celinu čini peti deo koji predstavlja doktrinarni zaključak. U svakom od ovih pet delova pojavljuju se likovi kneza Lukanora i Patronija. Delo je nastalo sa ciljem da pouči i zabavi u isto vreme.

Egzempel

Egzempel je nastao od latinske reči exemplum što znači primer. To je narativni oblik, kratka priča sa moralističkim, religioznim ili ideološko-političkim sadržajem. Egzempel je srednjovekovni žanr koji je bio rasprostranjen u zapadnoj Evropi, a potiče još iz antičke retorike. Zahvaljujući Tertulijanu, ova forma se pretvara u poučnu novelu, sličnu basni, paraboli, apokrifu, fabliou i drugim kraćim žanrovima didaktičke književnosti. Događaji i junaci mogu biti raznovrsni. Nije retko naići na fantastične i čudesne scene. Egzempel je postojao i u usmenoj i pisanoj formi, a najpoznatiji zbornici su iz XIII veka.

Teme i poreklo motiva

Naslovi samih priča nam iznose temu i glavne likove umetnute priče. Teme su raznovrsne, govore o poštenju, miru, spasenju duše, prijateljstvu, iskušenju, siromaštvu, bogatstvu, itd. Zahvaljujući kulturnom preporodu za vreme Alfonsa X, don Huanu Manuelu bili su dostupni brojni prevodi iz tuđih književnosti i tradicija. Za stvaranje ovog dela don Huan Manuel se služio arapskim, biblijskim, istočnjačkim i kastiljanskim izvorima. Od svih izvora najznačajniji i najbrojniji su iz arapske književnosti. Najviše je koristio motive iz Pančantantre (šp. Panchantantra), Kalile i Dimne (šp. Calila e Dimna), Sendebara (šp. Sendebar), Hiljadu i jedne noći, Varlaama i Joasafa, Lalite Vistare. Takođe, poslužila mu je za pisanje ovog dela i mavarska usmena tradicija. On je teme iz datih tradicija upotrebljavao na svoj način, te za njega ne možemo reći da je puki sakupljač stranih dela, već da je autor svestan svojih stvaralačkih mogućnosti.

Struktura

Delo se satoji iz pedeset i jednog egzempela. Svaki egzempel, odnosno poučna priča, ima istu strukturu, ali ne i istu temu. Svaki egzempel ima svoj naslov. Započinje razgovorom između kneza Lukanora i Patronija, gde knez iznosi neki svoj problem i ljubazno moli Patronija za savet. Onda Patronije predlaže da ga posavetuje nekom poučnom pričom, i knez ga moli da to učini. Patronije priča priču i daje svoje mišljenje i savet, koje knez prihvata, a don Huan, koji je zapravo sam autor, na kraju zapisuje savet u stihu na nauk svim čitaocima. Centralni deo svakog egzempela jeste umetnuta priča, a poenta je svakako moralističko-didaktička poruka koja proističe iz te priče. Umetnute priče mogu biti različite dužine i sadržine. Mogu ličiti na basne, legende, istorijske priče. Ponekad Patronije priča dve umesto jedne priče, ne bi li knez lakše izvukao pouke.

Naslovi priča

Stranica iz knjige Knez Lukanor

1. Šta se zbilo nekom kralju sa njegovim upraviteljem
2. Šta se desilo nekom dobrom čoveku i njegovom sinu
3. Kako je engleski kralj Ričard skočio u more boreći se protiv Mavra
4. Šta je Đenovljanjin rekao svojoj duši kad mu je došao smrtni čas
5. Šta se desilo lisici sa gavranom koji je u kljunu držao komad sira
6. Šta se dogodilo lasti sa drugim pticama kad su videle da se seje lan
7. Šta se desilo nekoj ženi po imenu donja Truana
8. Šta se desilo nekom čoveku kome je trebalo očisti jetru
9. Šta se dogodilo konjima sa lavom
10. Šta se desilo nekom čoveku koji je usled siromaštva i nemaštine jeo vučji bob
11. Šta se dogodilo dekanu iz Santjaga sa don Iljanom, velikim meštrom iz Toleda
12. Šta se dogodilo nekom pevcu sa lisicom
13. Šta se desilo nekom čoveku koji je hvatao jarebice
14. O čudu što ga je učinio sveti Dominik držeći propoved na sahrani nekog trgovca
15. Šta se dogodilo don Lorensu Suaresu tokom opsade Sevilje
16. Kakav je odgovor knez Fernan Gonzalez dao svom rođaku Nunju Lainesu
17. Šta se dogodilo nekom gladnom čoveku koga su iz ljubaznosti ponudili da jede
18. Šta se desilo don Peru Melendesu Valdesu kad je slomio nogu
19. Šta se zbilo gavranovima sa sovama
20. Šta se desilo nekom kralju sa čovekom koji je tvrdio da je alhemičar
21. Šta se nekom mladom kralju dogodilo sa velikim mudracem koga mu je otac ostavio za učitalja
22. Šta se dogodilo lavu i biku
23. Šta čine mravi da bi preživeli
24. Šta se dogodilo nekom kralju koji je hteo da iskuša svoja tri sina
25. Šta se dogodilo knezu Provanse i kako se spasao sužanjstva zahvaljujući Saladinovom savetu
26. Šta se zbilo sa drvetom Laži
27. Šta se jednom caru i don Alvaru Fanjesu Minaji dogodilo sa njihovim ženama
28. Kako je don Lorenso Suares Galjinato ubio sveštenika koji je u Granadi prešao u mavarsku veru
29. Šta se dogodilo lisici koja se na ulici pretvarala da je mrtva
30. Šta se zbilo kralju Sevilje, Abenabetu, sa njegovom ženom Ramajkijom
31. Kakvu je presudu doneo jedan kardinal u sporu između pariskih sveštenika i fratara male braće
32. Šta se dogodilo jednome kralju sa trojicom probisveta koji su mu tkali tkaninu
33. Šta se stepskom sokolu zbilo sa orlom i čapljom
34. Šta se dogodilo slepcu koji je vodio drugog slepca
35. Šta se dogodilo nekom momku koji se oženio ženom goropadne naravi
36. Šta se desilo nekom trgovcu koji je ženu i sina zatekao u postelji
37. O odgovoru koji je knez Fernan Gonzalez dao svojim ljudima
38. Šta se dogodilo čoveku koji se udavio u reci noseći drago kamenje
39. Šta se nekom čoveku dogodilo sa lastom i vrapcem
40. Zašto je senešal grada Karkasona izgubio dušu
41. Šta se dogodilo Al Hakanu, kralju Kordobe
42. Šta se dogodilo sa nekom lažnom bogomoljkom
43. Šta se dogodilo Dobru sa Zlom i pametnome sa ludakom
44. Šta se vitezovima Pedru Nunjesu Lealu, Ruju Gonzalezu de Sevaljosu i Gutjeru Ruisu Blakijelju zbilo sa knezom don Rodrigom El Frankom
45. Šta se dogodilo čoveku koji je postao prijatelj i sluga đavola
46. Šta se dogodilo nekom mudracu koji je zalutao u kraj u kome žive bludne žene
47. Šta se nekom Mavarinu dogodilo sa sestrom koja se pretvarala da je mnogo strašljiva
48. Šta se dogodilo čoveku koji je iskušavao prijatelje
49. Šta se dogodilo čoveku koga su nagog ostavili na pustom ostrvu nakon što su mu oduzeli gospodstvo
50. Šta se Saladinu zbilo sa ženom njegovog vazala
51. Šta se dogodilo jednom hrišćanskom kralju koji je bio veoma silan i gord

Likovi

Glavni likovi okvirne priče su knez Lukanor i njegov savetnik Patronije. Knez Lukanor je savestan vladar koji ne želi da važne odluke donosi sam, već stalno traži savete od Patronija, mudraca koji za svaki njegov problem ima rešenje, koje iznosi na vrlo originalan način, kroz poučne priče. Na kraju svake priče pojavljuje se don Huana (šp. Don Juan) koji zapisuje savet i pouku u stihu.

Likovi umetnutih priča su različiti, to mogu biti ljudi, koji su vrlo realno prikazani, životinje u pričama koje podsećaju na basne, istorijske ličnosti, poput Fernana Gonzaleza (šp. Fernán González), Alvara Nunjesa (šp. Álvaro Núñez), Alvara Fanjesa Minaje (šp. Álvar Fáñez Minaya), Nunja Lainesa (šp. Nuño Lainez), Saladina (šp. Saladino), kralja Ričarda Lavljeg Srca (engl. Richard I of England), i drugi. Ima i priča u kojima su protagonisti alegorijski likovi (Istina i Laž, Dobro i Zlo).

Don Huan Manuel daje svojim likovima kako dobre, tako i loše osobine, i svrstava ih u različite društvene slojeve. Takođe, pripadaju različitim nacionalnostima i veroispovestima.

Jezik i stil

Don Huan Manuel piše narodnim kastiljanskim jezikom. Odlikuju ga dugačke rečenice, nagomilavanje veznika, glagola, itd. Uprkos tome, u njegovom pisanju se može primetiti veliki pomak u odnosu na XIII vek. Bio je svestan važnosti svog umetničkog dela. U njemu možemo pronaći razne stilske figure poput poređenja, hiperbole, polisindetona, metafore, gradacije, alegorije, ironije, humora. Takođe, možemo uočiti naturalističke i morbidne detalje.

Značaj dela

Delo je nastalo na narodnom kastiljanskom jeziku sa namerom da bude dostupno svima, a ne samo učenima. Poučnog karaktera, imalo je namenu da oplemeni čitaoce i da ih poduči pravim vrednostima. Tokom godina i vekova, delo dobija na većem značaju, jer gubi vremenske granice. Danas, delo postaje još značajnije, zato što nema samo književnu vrednost, već predstavlja i kulturnu baštinu španske i evropske srednjovekovne proze, jer je jedno od malobrojnih sačuvanih srednjovekovnih kastiljanskih dela.

Vidi još

• Don Huan Manuel
• Alfonso X

Literatura

• Don Huan Manuel, Knez Lukanor, prevod sa starokastljanskog, predgovor i beleške Željko Donić, Partenon, Beograd 2014.
• Pavlović-Samurović Ljiljana, Soldatić Dalibor, Španska književnost 1, Nolit, Beograd 1985.
• Felipe B. Pedraza Jiménez, Milagros Rodríguez Cáceres, Manual de la literatura española, I Edad Media, Cénlit Ediciones, 2001.
• Popović, Tanja, Rečnik književnih termina, Logos Art, Beograd 2007.