Википедија

Кодекс Серафинијанус

илустрована енциклопедија имагинарног света

Kodeks Serafinijanus (Codex Seraphinianus),[1] prvi put objavljen 1981. godine, je ilustrovana enciklopedija imaginarnog sveta koju je osmislio italijanski umetnik, arhitekta i industrijski dizajner Luiđi Serafini. Ovo delo Serafini je stvarao 30 meseci, od 1976. godine do 1978. godine.[2] Knjiga ima oko 360 strana (zavisno od izdanja) i napisana je šifrovanim pismom[3] na izmišljenom jeziku.[4]

Kodeks Serafinijanus
Korice Kodeksa, dizajn: Luiđi Serafini
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovCodex Seraphinianus
AutorLuiđi Serafini
IlustratorLuiđi Serafini
Dizajner koricaLuiđi Serafini
ZemljaItalija
Jezikizmišljeni
Žanr / vrsta delaFikcija
Izdavanje
IzdavačFranco Maria Ricci
Број страница360
Превод
Датум
издавања		1981
Класификација
ISBN ?978-88-216-0026-5
Hronologija
PrethodnikOriginalno, prvo izdanje objavljeno je u dva toma: 1. Tom. ISBN 978-88-216-0026-5.
NaslednikTom 2. ISBN 978-88-216-0027-2.

Knjiga je prvi put objavljena u italiji, a kasnije u još nekoliko zemalja.[4]

Opis uredi

Ova enciklopedija urađena je kao rukopisna knjiga (manuskript) sa mnoštvom rukom crtanih i bojenih ilustracija bizarnih i fantastičnih oblika iz oblasti zoologije, botanike, mineralogije, etnografije, fizike, tehnologije, arhitekture i td.[5] Inspirisana je Vojničevim rukopisom',[3] kratkom pričom "Tlön, Uqbar, Orbis Tertius" argentinskog pisca Horhe Luis Borhesa,[6] i delima Morisa Kornelisa Ešera[7]  i Hijeronimusa Boša.[4][5]

Ilustracije najčešće predstavljaju nadrealne[5][7][8] parodije bića i predmeta iz stvarnog života: voće koje krvari; biljka koja raste u obliku sličnom stolici, da bi se kasnije pretvorila u stolicu; ljubavni par koji se transformiše u aligatora i td. Druge prikazuju čudne, naizgled besmislene mašine. Others depict odd, apparently senseless machines, often with a delicate appearance, kept together by tiny filaments. Tu su i ilustracije koje se lako prepoznaju kao mape ili ljudskih lica. S druge strane, posebno u poglavlju "Fizika", mnoge ilustracije su gotovo sasvim apstraktne.[4] Svi crteži su bogati detaljima i obojeni jarkim bojama.

Pismo uredi

Pismo kodeksa (verovatno "lažni sistem pisanja") osmišljeno je po uzoru na zapadnjački sistem pisma (pisanje u redo, sleva nadesno, alfabet sa velikim i malim slovima od kojih su neka udvojena, poput brojeva). Neka slova pojavljuju se samo na početku ili na kraju reči, što je karakteristika semitskog pisma. Izuvijana slova alfabeta liče na petlje, poneka čak i na čvorove od konca ili kanapa[3] i unekoliko podsećaju na pismo Sinhaleza.[9]

Jezik na kome je knjiga pisana decenijama prkosi lingvističkim analizama. Međutim, sistem brojeva upotrebljen za numeraciju strana dešifrovan je (nezavisno jedan od drugog) od strane više analitičara.[3][10]

U svom govoru u Bibliofilskom društvu Univerziteta u Oksfordu (Oxford University Society of Bibliophiles), održanom 11. maja 2009. godine, Serafini tvrdi da nema značenja skrivenog iza rukopisa, koji je asemički; da je to njegovo lično iskustvo, najsličnije automatskom pisanju; i da je ono što je želeo da njegovo pismo prenese čitaocu zapravo senzacija koju deca osećaju pred knjigama koje još nisu u stanju da razumeju, iako vide da njihovo sopstveno "pisanje" za odrasle nema nikakvog smisla.[11]

Sadržaj uredi

Knjiga je podeljena na jedanaest poglavlja, svrstanih u dva dela. Prvi deo opisuje svet prirode, baveći se florom, faunom i fizikom. Drugi deo bavi se  Drugi deo se bavi humanističkim naukama, različitim aspektima ljudskog života: odevanjem, istorijom, kulinarstvom, arhitekturom i t.d. Svako poglavlje izgleda da obrađuje opšti enciklopedijsku temu. Teme poglavlja su:

  1. Prvo poglavlje opisuje mnogštvo vrsta biljnog sveta: Čudne cvetove i drveće koje iskorenjuje samo sebe da bi migriralo i t.d.
  2. Drugo poglavlje odnosi se na životinjski svet, opisujući mnogo životinja koje su nadrealne varijante konja, nilskog konja, nosoroga, ptica...
  3. U Treće poglavlje se bavi, kako izgleda, posebnim životinjskim carstvom čudnih dvonožnih stvorenja.
  4. Četvrto poglavlje se bavi nečim što liči na fiziku i hemiju. Najapstraktnije je i najzagonetnije od svih poglavlja.
  5. Peto poglavlje bavi se bizarnim mašinama i vozilima.
  6. Šesto poglavlje istražuje opšte humanističke nauke: biologiju, anatomiju, seksualnost, razne domorodačke narode. Prikazuje ljudske figure sa delovima biljaka i alatki (kao što su olovke i ključeve) nakalemljenih umesto udova.
  7. Sedmo poglavlje je posvećeno istoriji. Prikazuje portrete mnogih, verovatno značajnih ljudi, dajući datume njihovog rođenja i smrti. Takođe prikazuje mnoge scene istorijskog i moguće verskog značaja, kao i scene sahrane i primere pogrebnih običaja. 
  8. Osmo poglavlje prikazuje istoriju pisma Kodeksa. 
  9. U devetom poglavlju se bavi hranom i odevanjem. 
  10. U desetom poglavlju opisuje bizarne igre (uključujući igre sa kartama i igre na tabli) i atletske sportove.
  11. Jedanaesto poglavlje je u potpunosti posvećeno arhitekturi.

Posle poslednjeg poglavlja nalazi se sadržaj ili indeks, iza čega sledi deo teksta koji liči na pogovor, u kome rukopis deluje aljkavo, kao da je pisano u žurbi.[4]

U šestom poglavlju postoji nekoliko redova teksta napisanog na francuskom jeziku. Radi se o citatu iz dela Marsela Prusta: "A la recherche du temps perdu: Albertine disparue" (U traganju za izgubljenim vremenom: Nestala Albertina). 

Izdanja uredi

Originalno, prvo izdanje objavljeno je u dva toma:

Dve godine kasnije delo je kao jednotomno objavljeno u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Holandiji.:

Prošlo je deset godina pre nego što su, 1993. godine, objavljena dva prošireno jednotomno izdanja - francusko i špansko:

  • French augmented edition, with a preface by Italo Calvino, transl. by Yves Hersant and Geneviève Lambert, Milano: Franco Maria Ricci [Les signes de l'homme, 18], 392 pp. 1993. ISBN 978-88-216-2027-0.;
  • Spanish augmented edition, with a preface by Italo Calvino, transl. by C. Alonso, Milano: Franco Maria Ricci [Los signos del hombre, 15], 392 pp. 1993. ISBN 978-88-216-6027-6.

U 2006. godini u Italiji je objavljeno prošireno, ali jeftinije izdanje koje poseduje dodatne ilustracije i predgovor autora:

Godine 2013. objavljeno je drugo dopunjeno izdanje, kao i potpisano i numerisano "Deluks" izdanje u ograničenom tiražu. Odštampano je po 300 primeraka na italijanskom i na engleskom jeziku:

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ as it were "the book (or manuscript) of Serafini"; the Latin noun codex referred to a book with pages (as opposed to a scroll), and is often applied in modern usage to a manuscript with pages, especially an antiquarian one.
  2. ^ Corrias, Pino (5. 2. 2006). „L'enciclopedia dell'altro mondo” [Enciklopedija drugog sveta]. La Repubblica: 39. 
  3. ^ a b v g Berloquin, Pierre (2008). Hidden Codes & Grand Designs: Secret Languages from Ancient Times to Modern Day. Sterling Publishing. str. 300-302. ISBN 978-1-4027-2833-4. 
  4. ^ a b v g d Schwenger, Peter (2006). The Tears of Things: Melancholy and Physical Objects. University of Minnesota Press. str. 119-124. ISBN 978-0-8166-4631-9. 
  5. ^ a b v Conley, Tim; Cain, Stephen (2006). Encyclopedia of Fictional and Fantastic Languages. Greenwood Publishing Group. str. 30—31. ISBN 978-0-313-33188-6. 
  6. ^ LaFarge, Antoinette. „Codex Seraphinianus”. fictive art. University of California, Irvine. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 30. 1. 2016. 
  7. ^ a b „Codex Seraphinianu”. patakosmos. Arhivirano iz originala 12. 10. 2016. g. Pristupljeno 14. 8. 2017. 
  8. ^ Dwyer, Jim (2010). Where The Wild Books Are: A Field Guide to Ecofiction. University of Nevada Press. str. 91. 
  9. ^ Bök, Christian (2003). Lost Classics. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-6175-0. 
  10. ^ Derzhanski, Ivan A. „Codex Seraphinianus: Some Observations”. Institut po matematika i informatika na BAN. Pristupljeno 30. 1. 2016. 
  11. ^ Stanley, Jeff. „To Read Images Not Words: Computer-Aided Analysis of the Handwriting in the Codex Seraphinianus (MSc dissertation)” (PDF). NCSU Libraries. North Carolina State University at Raleigh. Pristupljeno 30. 1. 2016. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кодекс_Серафинијанус&oldid=27508947”