Kožni receptori

Kožni receptor je tip senzornog receptora koji se nalazi u koži (dermis ili epidermis). Oni su deo somatosenzornog sistema. Kožni receptori uključuju mehanoreceptore (pritisak ili izobličenje), nociceptore (bol) i termoreceptore (temperatura). Epidermis je veoma elastična, delikatna i osetljiv sloj kože. Dermis sadrži nervna vlakna, krvne sudove i vezivno tkivo (koje sadrži kolagen zaslužan za čvrstinu kože). Potkožno tkivo sadrži masne ćelije, predstavlja toplotnu zaštitu i izolaciju i štiti unutrašnje organe od mehaničkih udara.

Mehanoceptori

Naziv	Funkcija	Lokalizacija	Tip adaptacije	Vlakna
Rufinijeva telašca	Reaguju na istezanje.	U glatkoj i maljavoj koži.	Tonični	Aβ vlakna
Majsnerova telašca	Prepoznavanje oblika i prostorna diskriminacija.	U naborima glatke kože (vrhovi prstiju).	Fazični	Aβ vlakna
Merkelovi diskovi	Informacije o pritisku, položaju i dubokim statičkim karakteristikama dodira kao što su oblici i ivice.	U pokožici.	Tonični	Aβ vlakna
Krauzeova telašca	Detektuju pritisak.	Na prelazu kože u mukoznu membranu; oko usana i genitalija.	Fazični	Aβ vlakna
Pačinijeva telašca	Detektuju velike promene pritiska i vibracije na koži.	U glatkoj i maljavoj koži.	Fazični	Aβ vlakna

Termoreceptori

Brzina hemijskih reakcija u ćelijama zavisi od temperature. Enzimski sistemi u ćelijama većine životinja najefikasniji su u uskom opsegu temperatura oko 37 stepeni. Na nižim temperaturama, ćelijski sistemi se usporavaju ili prestaju. Visoka tempratura takođe usporava ćelijske procese. Održanje stalne telesne temperature je jedan od najbitnijih aspekata održanja telesne homeostaze. Životinje mogu biti endotermne (ptice i sisari koji održavaju telesnu temperaturu nezavisno od spoljašnje, usled metaboličkih procesa) i ektotermne (sve ostale životinje koje preuzimaju toplotu iz spoljašnje sredine). Zbog uloge temperature u preživljavanju, kod životinja su se razvile specijalizovane receptorske strukture za nadgledanje temperature. Periferni termoreceptori nalaze se u koži i reaguju na promene temperature kože, dok se centralni nalaze u mozgu i reaguju na promene temperature u krvi.

Periferni su specijalizovani nervni receptori u koži. Rufinijeva telašca i Krauzeova telašca su po morfološkoj vrednosti učaureni nervni završeci. Neki termoreceptori su i slobodni nervni završeci. Rufinijeva telašca se aktiviraju pri povećanju temperature (receptori za toplo), dok se Krauzeova telašca aktiviraju pri smanjenju temperature kože, pa se nazivaju receptori za hladno. Razlika između ova dva tipa receptora ogleda se i u tipu senzitivnog nervnog vlakna čiji završetak ima ulogu receptora. Receptori za hladno su po pravilu Aδ i S nervna vlakna, dok receptori za toplo predstavljaju završetke S nervnih vlakana, koja sporije provode nervne impulse. Ćelijska tela ovih aksona nalaze se u ganglijama dorzalnih korenova moždinskih nerava.

Receptori za toplo aktiviraju se na temperaturama između 25 i 50 stepeni, sa maksimumom impulsacije na 45. Receptori za hladno reaguju na opseg temperatura 20 do 45 stepeni, sa maksimumom impulsacije na 30. Na stalnoj temperaturi kože, koja je nešto niža od telesne temperature i iznosti 35 stepeni, oba tipa termoreceptora reaguju istom frekvencijom akcionih potencijala. Smanjenjem temperature kože će receptori za hladno povećati frekvenciju impulsacije, a receptori za toplo će je smanjiti. Informacije o promeni temperature dolaze iz dve populacije termoreceptora. Na svaku vrednost temperature kože u opsegu od 20-50 stepeni dva tipa termoreceptora reaguju genezom specifične kombinacije frekvencija akcionih potencijala. Ovakav način kodiranja informacija o jačini ili kvalitetu draži, diferencijalnom aktivacijom različitih subpopulacija istog receptora naziva se kooperacija receptora i nalazi se kod svih tipova receptora. Promene temperature kože van ovog opsega aktiviraju nociceptore i percipiraju se kao bolni stimulus.

Osetljivost termoreceptora na promene temperature uslovljena je prisustvom specifičnih TRP kanala koji su direktno osetljivi na promene temperature. Do sada je identifikovano šest TRP kanala osetljivih na promene temperature. Na receptorima za hladno nalaze se TRPM8 i TRPA1 kanali koji počinju da se otvaraju pri temperaturama od oko 25 i 20 stepeni sa smanjenjem temperature povećavaju svoju otvorenost. Na vlaknima koji imaju ulogu receptora za toplo nalaze se TRPV4, TRPV3, TRP1, TRP2 koji počinju da se otvaraju na temperaturama 30, 32, 42 i 50 stepeni i sa povećanjem temperature povećavaju svoju otvorenost/provodljivost. Svako termoreceptorsko vlakno sadrži jednu vrstu TRP kanala, što uslovljava različitu osetljivost kože na promenu temperature. Izuzetak su samo neka Krauzeova telašca za hladno.