Kokošinjski pokolj
Kokošinjski pokolj je izraz za najbrutalniji zločin komita VMRO-a nad Srbima u Makedoniji, odnosno Staroj Srbiji, kako se tada u Srbiji ova oblast nazivala. Izraz kokošinjski pokolj odnosi se na nekoliko zločina komita VMRO-a. u okolini Kumanova i Kratova u periodu jul-oktobar 1904. godine. Zločine su izvršile čete VMRO-a- pod komandom vojvoda Atanasa Babate i Jordana Spasova. Zbirni naziv Kokošinjski pokolj za ubistva u selima Kokošinju, Šopskom Rudaru i Tatomiru dala je srpska štampa pošto je u tom selu palo najviše žrtava.
Pokolji
urediPrva ubistva Srba otpočela su u selu Germanu mestu na tromeđi Kumanovske, Krivopalanačke i Preševske kaze. Selo je bilo patrijaršijsko, odnosno srpsko i četama VMRO-a je bilo trn u oku, jer su se plašili da bi od njega srpske čete mogle da naprave bazu za srpske čete odakle bi se ugrozili kanali komitskih četa od Bugarske ka unutrašnjosti Turske. Dvanaestog maja 1904. komite su napale kuću Jovče Spasića, oca seoskog srpskog učitelja Dimitrija Jovanovića. Sam Jovča nije bio kod kuće, pa su komite noževima iskasapili njegovog brata Kitana, sina Stošu, snahe Anicu i Todoru, zeta Karanfila dok su mu ženu Milju ranili noževima sa osam uboda.[1]
Ubistva su se nastavila, i dalje tokom leta. Jedanaestog jula je Jordan Spasov u selu Tatomiru ubio seoskog prvaka Dimu Spasića Prteju zbog odbijanja da selo prevede u Bugarsku egzarhiju.
Atanas Babata je pokolj izvršio 6. avgusta zbog navodnog podkazivanja Turcima tri čete VMRO-a koje su uništene 11. jula iste godine.[2][3] Babata je sa četom 6. avgusta došao u selo i likvidirao kmeta Trajka Cara, prvaka Mitu Pržu, njegovog sina Grozdana, unuka Gavo i Jovana Ivanovića - Čekerendu, Protu Aleksića, starog učitelja Daneta Stojnovića i kumanovskog učitelja o Jovana Cvetkovića, i njegovog rođaka Milana Pop Petrušinovića. Ubijeno je ukupno 53 ljudi, nakon čega je Babata održao govor o bugarizmu i neophodnosti prihvatanja Bugarske egzarhije.
U selo Šopsko Rudare četa Jordana Spasova ušla je 24. avgusta. Četnici su ubili 4 čoveka i tri žene koje su pre ubistva silovali.[4][5][6][7] Mesec dana kasnije Spasov se vratio u selo i naredio pristupanje Bugarskoj egzarhiji.[8]
Priča o izdaji Turcima koja se nalazi u bugarskim izvorima nije verovatna, jer su se ubistva u selima između Kratova i Kumanova izvršavala i pre i posle navodne izdaje. Pristupanje sela Kokošinja, Kišanja, Šopskog Rudara, Tatomira, Živaljeva, Turaleva, Njivičana, Leška, Pašadžikova, Zletova i Gornjeg Kratova Bugarskoj egzarhiji nakon pokolja jasno svedoče o motivima ubica.[9]
Karakteristično je da je srpska četnička organizacija u vreme pre ubistva u Kokošinju vodila pregovore sa Borisom Sarafovim i vrhom VMROa o zajedničkom delovanju srpskih četa i četa VMRO-a protiv Turaka. Moguće da je zločin bio delo frakcija u VMRO u koji su bile protiv saradnje. Učinjeno je trebalo da spali mostove za dalje pregovore, što se i dogodilo. Nakon ovog slučaja dolazi do sukoba četa na svim pozicijama.
Novembra 1904. godine Damjan Gruev je preko dr. Nikolova povodom pokolja u Kokošinju i Šopskom Rudaru srpskom konzulu u Skoplju Mihailu Ristiću izjavio sledeće: "Došao sam od strane Damjana Grujeva da Vas u ime njegovo i ime organizacije molim za oproštaj za sve ovo što se desilo u Kumanovskoj i Kratovskoj kazi. Pogibija onolikih Srba nije delo Organizacije. Ova je osudila bila na smrt samo pop Petruša iz Kokošinja i dvojicu seljaka iz Rudara; drugi svi pobijeni su po naredbi bugarskog vladike Sinesija i bugarskog trgovinskog agenta Nedkova. Prvome bi valjalo odseći bradu, baciti je ne znam gde, pa ga posle ubiti;drugi je sramota Bugarske, jer on ništa drugo ne radi nego upućuje da se tuku Srbi, i nasrće na svoje kuvarice."[10]
Izvori
uredi- ^ Janićije Popović, Plamen, Priština 1930, 25.
- ^ Kumanov, Milen. „Makedoniя. Kratъk istoričeski spravočnik“, Sofiя, 1993.
- ^ Nikolov, Boris Й. Vъtrešna makedono-odrinska revolюcionna organizaciя. Voйvodi i rъkovoditeli (1893—1934). Biografično-bibliografski spravočnik, Sofiя, 2001, pp. 158-159.
- ^ Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 2, Dodatak 1, Organizacija srpska odbrana 1903-1905, Beograd 2008, prilog br. 1.
- ^ S. Simić, Srpska revolucionarna organizacija, komitsko četovanje u Staroj Srbiji i Makedoniji 1903-1912, Beograd 1998, 123-129.
- ^ Krakov 1930, str. 168–170.
- ^ ↑ Ilюstraciя Ilinden, godina HІІІ, яnuari 1941, kniga 1 (121), pp. 9.
- ^ Hr. Silяnov, Osvoboditelnite borbi v Makedoniя, II - 25, Pristupljeno 8. 4. 2013.
- ^ Hr. Silяnov, Osvoboditelnite borbi v Makedoniя, II - 126
- ^ Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914, knj.1, sv. 2, priredio A. Radenić, Beograd 1998, br. 625.
Literatura
uredi- Krakov, Stanislav (1930). Plamen četništva. Beograd. str. 168—170.