Kolima (reka)
Kolima (rus. Колыма) je reka u severoistočnom Sibiru, a njen sliv se nalazi u Republici Sahi, Čukotskom autonomnom okrugu i Magadanskoj oblasti. Kolima je smrznuta do dubine od nekoliko metara 250 dana svake godine. Ledenog pokrova se oslobađa tek početkom juna i ostaje takva do oktobra.
| Kolima Колыма (ruski)[1] | |
|---|---|
 | |
 Reka Kolima na mapi | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 2,129 km[2] km |
| Basen | 647,000 km2[2] km2 |
| Pr. protok | 4,190 m3/s[3] m3⁄s |
| Vodotok | |
| Izvor | Ušće reke Ajan-Jurijah i Kulu |
| Koor. izvora | 62° 17′ 40″ N 147° 43′ 55″ E / 62.29444° S; 147.73194° I[4] |
| Ušće | Istočnosibirsko more |
| Koor. ušća | 69° 32′ 52″ S; 161° 21′ 51″ I / 69.5477° S; 161.3641° I |
| Geografske karakteristike | |
| Država/e |  Rusija |
| Pritoke | reke Popovka, Jasačnaja, Zirjaka, Ozhogina, Sededema, Bakapča, Bujinda, Baligičan, Sugoj, Korkodon, Berjozovka, Anjuj, Omolon, Ajuan-Jurjah, Kamenka, Debin, Detrin, Pantelejka, Sjapjakin |
| DRV | 19010100112019000000019 |
| Reka na Vikimedijinoj ostavi | |
Poznata je po svojim gulazima, radnim logorima i zlatnim rudnicima, koji su opširno dokumentovani otkad su se arhive iz Staljinovog doba otvorile za javnost.
Na Kolimi sa nalaze naselja Zirjanka, Sejmčan, Srednekolimsk, Čerski, Kraj Lesa.
Kurs uredi
Kolima počinje na ušću reke Kulu i Ajan-Jurijah, nastaje u lancu Kalkan i u gornjem toku protiče preko gornje Kolimske visoravni. Napuštajući planinske oblasti, teče ka severu preko Kolimske nizije, ogromne ravnice prošarane hiljadama jezera, deo veće Istočnosibirske nizije. Reka se uliva u Kolimski zaliv Istočnog Sibirskog mora, deo Severnog ledenog okeana.
Kolima je duga 2.129 km (1.323 mi). Površina njenog basena je 647 000 km2[2]. Prosečan protok u Kolimskom je 3.254 m3/s (114.900 cu ft/s), sa visokim protokom od 26.201 m3/s (925.300 cu ft/s) prijavljenim u junu 1985. godine, a najnižim od 30,6 m3/s (1.080 cu ft/s) u aprilu 1979.[5]
Ostrva uredi
U poslednjih 75 km (47 mi), Kolima se deli na dva velika kraka. Postoji mnogo ostrva na ušću Kolime pre nego što se sretne sa Istočnosibirskim morem. Glavna su:
- Mihalkino 69° 24′ 58″ S; 161° 15′ 18″ I / 69.416° S; 161.255° I je najveće ostrvo, koje leži zapadno od istočnog kraka Kolime, Prot. Kamenaja Kolima. Ovo ostrvo je izdeljeno na manja ostrva na svom severnom kraju. Dugačko je 24 km (15 mi) i široko 6 km (4 mi). Mihalkino je poznato i kao „ostrvo Glavsevmorput“ po Glavnoj upravi Severnog morskog puta.
- Suharnij, ili Suhorni, nalazi se 3 km od severoistočne obale Mihalkina. Dugačak je 11 km (7 mi) i širok oko 5 km (3 mi). Severoistočno od Suhornog nalazi se grupa malih ostrva poznatih kao ostrva Morskije Sotki.
- Pjat Palcev se nalazi 5 km jugoistočno od južnog kraja Suhornog. Dugačak je 5 km, a maksimalna širina je 1,8 km.
- Ostrvo Nazarovski 69° 31′ 59″ S; 161° 05′ 10″ I / 69.533° S; 161.086° I leži na zapadnoj strani zapadnog kraka Kolime, Prot. Pohodskaja Kolima, u oblasti gde ima mnogo malih ostrva. Dugačak je 4,5 km, a širok 1,3 km.
- Ostrvo Štormovoj 69° 39′ 58″ S; 161° 01′ 52″ I / 69.666° S; 161.031° I leži na moru, oko 10 km (6 mi) severno od ostrva Nazarovski. Štormovoj je najsevernije ostrvo na ušću Kolime. Dugačko je 4,3 km i širok 1,5 km.
Istorija uredi
Godine 1640, Dimitrij Zirijan (takođe zvani Jarilo ili Jerilo) otišao je kopnom do Indigirke. Godine 1641, zaplovio je niz Indigirku, otišao na istok i uz reku Alazeja. Ovde su čuli za Kolimu i prvi put su se sreli sa Čukčima. Godine 1643, vratio se u Indigirku, poslao svoj jasak (danak) u Jakutsk i vratio se u Alazeju. Godine 1645, vratio se na Lenu, gde je saznao da je postavljen za prikazčika (zemljišnog administratora) Kolime. Vratio se na istok i preminuo početkom 1646. U zimu 1641–42 Mihail Staduhin je u pratnji Semjona Dežnjova otišao kopnom do gornje Indigirke. Tu je proveo sledeću zimu, napravio čamce i otplovio niz Indigirku i na istok do Alazeje gde je sreo Zirijana. Zirijan i Dežnjov su ostali u Alazeji, dok je Staduhin otišao na istok, dostigavši Kolimu u leto 1644. Sagradili su zimovje (zimovnicu), verovatno u Srednekolimsku, i vratili se u Jakutsk krajem 1645. godine.[6]
U periodu 1892–1894, baron Eduard fon Tol je u ime Ruske akademije nauka izvršio geološka istraživanja u basenu Kolime (između ostalih reka dalekog istoka Sibira).[7] Tokom jedne godine i dva dana ekspedicija je prešla 25.000 km (16.000 mi), od kojih je 4.200 km (2.600 mi) bilo uz reke, vršeći geodetska istraživanja na putu.
Kolima je poznata po radnim logorima gulazima i rudnicima zlata, a oba su opširno dokumentovana od otvaranja sovjetskih arhiva iz vremena Josifa Staljina. Reka daje naziv čuvenoj antologiji o životu u gulag logorima Varlama Šalamova, Kolimske priče.
Nakon što su kampovi zatvoreni, državne subvencije, lokalna industrija i komunikacija su se smanjile skoro na nepostojanje. Mnogi ljudi su migrirali, ali oni koji su ostali u tom kraju žive od ribolova i lova. U malim ribarskim naseljima riba se ponekad skladišti u pećinama isklesanim od permafrosta.[8] Poslednji Amerikanci koji su posetili Kolimu tokom sovjetske ere, pre perestrojke, bili su propadnici posade jedrilice Nanuk u avgustu 1929, čija je poseta snimljena na filmu koji je snimila 18-godišnja ćerka vlasnika Nanuka, Merion Svenson.[9] Prva dvojica Amerikanaca koja su posetila Kolimu posle Nanukove posete bili su pisac Volas Kaufman i novinarka Rebeka Klej, koje su putovali kuterom od Zirjanke do Grin Kejpa u avgustu 1991. godine.[10] Kaufman i njegova ćerka Silvan i CPA Leti Kolins Magdanz takođe su putovali delom Kolime u avgustu 1992, prvi američki posetioci od raspada Sovjetskog Saveza. Oba putovanja je organizovao Severoistočni naučno-industrijski centar: Ekocentar kako bi se isprobala ruta ekoturizma za koju se pokazalo da je nepraktična. U februaru 2012, časopis Proceedings of the National Academy of Sciences izvestio je da su naučnici uzgajali biljke iz ploda Silene stenophylla starog 30.000 godina, koji je bio uskladišten u jazbinama veverica blizu obala reke Kolima i sačuvan u permafrostu.[11]
Građevine uredi
Hidroelektrana Kolima je hidroelektrana u Sinegorju, nizvodno od Kolimskog rezervoara u gornjem delu reke. Ovo postrojenje 1980-ih pokrenula Kolima Gestroj, a elektrana i grad Sinegorje su izgrađeni pod nadzorom glavnog inženjera Olega Kogadovskog. Grad je obuhvatao olimpijski bazen, podzemni poligon za gađanje puškom i mnoge pogodnosti koje nisu postojale u većini drugih malih ruskih gradova. Kogadovski je rekao da grad mora da bude izuzetan, da bi privukao i zaposlio dobre talente na tako udaljenom mestu.[12] Hidroelektrana obezbeđuje većinu električne energije regiona uključujući Magadan. Ona je zemljana brana visoka oko 150 ft (46 m). Cevi za cirkulaciju vazduha prenose hladan zimski vazduh u jezgro brane gde smrznuta zemlja stabilizuje strukturu. Kolima Gas je izjavio da je to najveća brana ikada izgrađena u regionu permafrosta. Godine 1992, u Ust-Srednekanu je bila u izgradnji nova hidroelektrana, Ust-Srednekanska hidroelektrana. Šume ariša iskrčene za akumulaciju posečene su zimi kada su debla bila smrznuta i lako se seku. Drvo je prodato za celulozu.
Reference uredi
- ^ Mańczak-Wohlfeld, Elżbieta (1. 9. 2010). Studia Linguistica Universitatis Iagellonicae Cracoviensis Vol. 127 (2010). Wydawnictwo UJ. ISBN 9788323330271 — preko Google Books.
- ^ a b v Vodotok Kolыma (pr. Kamennaя Kolыma) u Državnom registru voda Rusije
- ^ Edward Lyn, Lewis; E. Peter, Jones; Peter, Lemke; Terry D., Prowse; Peter, Wadhams (1998). The Freshwater Budget of the Arctic Ocean. ISBN 0792364392.
- ^ „Kulu” [Ayan-Yuryakh]. Voda Rossiя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 4. 1. 2022.
- ^ „Kolyma At Kolymskoye”. R-ARCTICNET. Pristupljeno 2017-08-11.
- ^ Lantzeff, George V.; Pierce, Richard A. (1973). Eastward to Empire: Exploration and Conquest on the Russian Open Frontier, to 1750. Montreal: McGill-Queen's U.P. ISBN 0773501339.
- ^ Barr 1980
- ^ Personal observation in 1991, journals kept by Wallace Kaufman
- ^ Gleason, Robert J. (1977). Icebound in the Siberian Arctic. Alaska Northwest Publishing. ISBN 0882400673.
- ^ unpublished journals of Wallace Kaufman
- ^ Black, Richard (20. 2. 2012). „Ancient plants back to life after 30,000 frozen years”. BBC News.
- ^ Personal observation in 1991, journals kept by Wallace Kaufman
Literatura uredi
- Gleason, Robert J. (1977). Icebound in the Siberian Arctic. Alaska Northwest Publishing. ISBN 0882400673.
- Lantzeff, George V.; Pierce, Richard A. (1973). Eastward to Empire: Exploration and Conquest on the Russian Open Frontier, to 1750. Montreal: McGill-Queen's U.P. ISBN 0773501339.
- Edward Lyn, Lewis; E. Peter, Jones; Peter, Lemke; Terry D., Prowse; Peter, Wadhams (1998). The Freshwater Budget of the Arctic Ocean. ISBN 0792364392.
- William Barr, Baron Eduard von Toll’s Last Expedition: The Russian Polar Expedition, 1900-1903 (1980). [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. март 2016)
- Shalamov, Varlam Tikhonovich (1994) Kolyma tales [Kolymskie rasskazy], Glad, John (transl.), Penguin twentieth-century classics, Harmondsworth: Penguin. ISBN 0-14-018695-6.
- Once-cursed Gulag river now Siberian lifeline: [2]
- Position and names of islands
- „Kolyma At Kolymskoye”. R-ARCTICNET. Pristupljeno 2017-08-11.
- Novikov A. S. (1966). Rыbы reki Kolыmы (PDF) (na jeziku: ruski). M.: Nauka. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 03. 2023. g. Pristupljeno 16. 03. 2023.
- „Glava 61 «REKA KOLЫMA S UROČIЩI» iz «Horografičeskoй čertežnoй knigi» S. U. Remezova načala XVIII v.”. sibrelic.ucoz.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2019-05-04.
- Glotov V. E.; Glotova L. P.; Ušakov M. V. (2011). Anomalьnыe izmeneniя režima stoka reki Kolыmы v zimnюю meženь (PDF) (na jeziku: ruski). XV. Severo-Vostočnый kompleksnый naučno-issledovatelьskiй institut DVO RAN. str. 52—60. Arhivirano iz originala (PDF) 2018-11-23. g.
- Čerešnev I. A. (2008). Presnovodnыe rыbы Čukotki (na jeziku: ruski). Magadan. ISBN 978-5-94729-086-8.
- Čekaldin Ю. N. (2018). „Vliяnie gidrologičeskih usloviй Ustь-Srednekanskogo vodohraniliщa na zapasы vodnыh bioresursov reki Kolыma” (na jeziku: ruski) (Voprosы rыbolovstva). Arhivirano iz originala 2022-04-07. g.
- Pospelov E. M. (2000). Školьnый slovarь geografičeskih nazvaniй (na jeziku: ruski). Popov A. S., Korčunova N. A. Prof-Izdat. ISBN 5-255-01354-4.
- Sazonov N. N.; Sazonova L. N. (1993). „Эkofilьnыe orientacii v sisteme "Эtnos - okružaющaя sreda"” (Яzыki, kulьtura i buduщee narodov Arktiki: tezisы dokladov meždunarodnoй konferencii 17-21 iюnя 1993). Яkutsk: ЯIЯLI SO RAN.
- Mańczak-Wohlfeld, Elżbieta. „Studia Linguistica Universitatis Iagellonicae Cracoviensis Vol. 127”. books.google.ie (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-16.
- Batalden, Stephen K. (1997). The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics. Contributor Sandra L. Batalden (revised izd.). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0897749404. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Bisher, Jamie (2006). White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. Routledge. ISBN 978-1135765965. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Black, Jeremy (2008). War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000. Yale University Press. ISBN 978-0300147698. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Nicholas B. Breyfogle, Abby Schrader and Willard Sunderland (eds), Peopling the Russian Periphery: Borderland Colonization in Eurasian history (London, Routledge, 2007).
- Etkind, Alexander (2013). Internal Colonization: Russia's Imperial Experience. John Wiley & Sons. ISBN 978-0745673547. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Forsyth, James (1994). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 (illustrated, reprint, revised izd.). Cambridge University Press. ISBN 978-0521477710. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- James Forsyth, A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony, 1581–1990 (Cambridge, Cambridge University Press, 1994).
- Jack, Zachary Michael, ur. (2008). Inside the Ropes: Sportswriters Get Their Game On. U of Nebraska Press. ISBN 978-0803219076. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Siberia”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 25 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 10—18.
- Steven G. Marks, Road to Power: The Trans-Siberian Railroad and the Colonization of Asian Russia, 1850–1917 (London, I.B. Tauris, 1991).
- Mote, Victor L. (1998). Siberia: Worlds Apart. Westview series on the post-Soviet republics (illustrated izd.). Westview Press. ISBN 978-0813312989. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Igor V. Naumov, The History of Siberia. Edited by David Collins (London, Routledge, 2009) (Routledge Studies in the History of Russia and Eastern Europe).
- Stephan, John J. (1996). The Russian Far East: A History (illustrated, reprint izd.). Stanford University Press. ISBN 978-0804727013. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Pesterev, V. (2015). Siberian frontier: the territory of fear. Royal Geographical Society (with IBG), London.
- Wood, Alan (2011). Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581 – 1991 (illustrated izd.). A&C Black. ISBN 978-0340971246. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Alan Wood (ed.), The History of Siberia: From Russian Conquest to Revolution (London, Routledge, 1991).
- Condé Nast's Traveler, Volume 36. Condé Nast Publications. 2001. Pristupljeno 24. 4. 2014.
- Yearbook. Contributor International Work Group for Indigenous Affairs. International Work Group for Indigenous Affairs. 1992. Pristupljeno 24. 4. 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Kolыma in the Great Soviet Encyclopedia, 1969–1978 (in Russian)
- Information and a map of the Kolyma's watershed Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. april 2005)
- Picture of Mikhalkino Island