Kolubara Prerada (Lazarevac)

Kolubara-Prerada (Lazarevac) je organizaciona celina ogranka RB Kolubara Javnog preduzeća elektroprivreda Srbije ma. Osnovna delatnost ovog preduzeća je transport, drobljenje, klasiranje, čišćenje i sušenje kolubarskog lignita. Prateća delatnost je i proizvodnja vodene pare namenjene za potrebe preduzeća (sušenje uglja i zagrevanje objekata), kao i za potrebe proizvodnje blokova „Gas-Betona”, za zagrevanje staklenika i grejanje grada Lazarevca. Veći deo prerađenog uglja namenjen je za potrebe termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu i termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima.

Istorija

Eksploatacija uglja u Kolubarskom basenu započeta je 1896. godine u rudniku „Zvizdar“ kod Uba, a površinska eksploatacija na površinskim kopu Polja „A“ 1952. godine. Podzemna eksploatacija vršena je u desetak jama u istočnom i oko pet kopova uglja u zapadnom delu basena. Pedesetih godina 20. veka strategijski interes SFRJ je bio oslonac na sopstvene energetske izvore i obezbeđivanje dovoljnih količina kvalitetnog uglja za industriju i široku potrošnju. Okosnicu pvog petogodišnjeg plana činila je izgradnja energetskih objekata koji je trebalo da stvore uslove za dinamički privredni rast čitave Jugoslavije. Ovakva energetska politika uslovila je pripreme za gradnju energetskog prvenca Srbije TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima, čija je izgradnja završena tek deset godina kasnije, 20. oktobra 1956. godine, zbog prekida ekonomskih i političkih odnosa sa zemljama istočne Evrope i obustave isporuke opreme za elektranu.

Prekretnicu u razvoju Kolubarskog basena predstavlja 1950. godina, kada započinje izgradnja rudnika sa površinskom eksplatacijom, uvođenje moderne rudarske tehnologije, mehanizacije za masovnu proizvodnju uglja. Te godine započeli su radovi na otvaranju prvog površinskog kopa. Polja „A“ u Rudovcima, kapaciteta 500.000 tona uglja godišnje. Dve godine kasnije počela je eksplatacija uglja sa ovog kopa, a već iste godine započinje izgradnja Polja „B“ koje će 1956. godine proizvesti 6.000 tona uglja. Oko 300 radnika radilo je na izgradnji Mokre separacije. Poslovi koji su trajali pet godina privođeni su kraju. Istovremeno je vršena prepravka dalekovoda pare od stare elektrane u Vreocima do Sušare. TE „Vreoci“, snage 12 megavata pretvorena je u toplanu za proizvodnju vodene pare koja se koristila u procesu sušenja lignita, a ugalj za njen rad je proizvodila jama „Junkovac“.

Prva prerada uglja je započeta 23. septembra 1956. godine. Za rad u prvim postrojenjima najteže je bilo obezbediti kadrove, jer se radilo o specifičnom profilu stručnjaka. Sušara, otvorena 1957. godine bila je prvi takav energetski objekat u Jugoslaviji.

Geografski položaj

Kolubarski ugljeni basen nalazi se u severozapadnom delu Srbije na oko 50km jugozapadno od Beograda i obuhvata srednji deo reke Kolubare po kojoj je i dobio ime. Prostiranje ovog basena na severu je od Stepojevca na istoku do Venčana na jugu do Rudovaca i na zapadu do Koceljeva. Reka Kolubara deli basen na dva dela: istočni i zapadni. Istočni ili Kolubarski prostire se na oko 60km. Čini ga otkopno polje „V” (južno od Baroševca). Zapadni deo basena naziva se Posavsko-Tamnavski i prostire se na oko 250km,a sačinjavaju ga otkopna polja „Tamnava”, „Radljevo”, „Zvizdar” i„Trlić”. Produktivno polje Tamnava koje u eksploataciji obuhvata manji deo zapadnog dela Kolubarskog basena. Pruža se na zapadu do reke Kladnice, na jugu do rečice Vrabnice, na istoku do puta Beograd-Čačak, a na severu do sela Kalenić. Dužina otkopnog polja Tamnava po pravcu istok-zapad iznosi oko 6km,a širina po pravcu jug-sever iznosi 7km.

Organizacioni delovi Prerade

U okviru ogranka „Prerada” vrši se prerada i oplemenjivanje rovnog uglja sa površinskih kopova Polje „B” i „D”, radi dobijanja asortimana potrebnih za snabdevanje termoelektrana, široku potrošnju i industriju. U sklopu organizacione celline „Prerada” se nalaze: Centar za stručne poslove, tri pogona i Centar za ispitivanje uglja i otpadnih voda.

1. Centar za stručne poslove vrši proizvodno-tehničke i poslove unapređenja tehnologija i investicione izgradnje, ekonomske, pravne, kadrovske i opšte poslove.

2. U Suvoj separaciji usitnjava se i klasira rovni ugalj sa površinskih kopova Polja „B” i „D”, radi dobijanja asortimana uglja potrebnog za termoelektrane, široku potrošnju, industriju i toplanu. U radu su I, II i III faza, ukupnog kapaciteta 4000 t/h.

3. U pogonu Oplemenjivanje uglja, funkcionišu četiri radne jedinice:

• Mokra separacija gde se čisti rovni ugalj u teškoj sredini (suspenziji vode i peska) i priprema za proces sušenja. Osim pranog uglja, tokom procesa rada Mokre separcije izdvajaju se i jalovina, koja se žičarom transportuje do deponije i otpadne vode.
• Sistemom transportnih traka iz Mokre separacije doprema se ugalj u Sušaru (u okviru koje je i Klasirnica). Sušenje uglja obavlja se u cilindričnim autoklavama (čeličnim sudovima) sa zasićenom parom, pri visokom pritisku i temperaturi. Projektovani kapacitet Sušare je 855 hiljada tona. Posle procesa dosušivanja, ugalj se transportuje u bunker sušenog uglja, a odatle u Klasirnicu gde se izdvaja po asortimanima.
• Toplana je termoenergetski objekat, kapaciteta 2x60 MW, namenjen za proizvodnju toplotne energije, koja je potrebna za odvijanje tehnološkog procesa u proizvodinim postrojenjima, kao i za grejanje industrijskih pogona i opštine Lazarevac. Voda koja se koristi u parnim kotlovima doprema se iz postrojenja za hemijsku pripremu vode, kapaciteta 3 x 60 m³/h. Dimni gasovi se pre ispuštanja kroz dimnjak prečišćavaju na elektrofilterskom postrojenju. Pepeo iz elektrofiltera i šljaka iz kotla hidropneumatski se transportuju do deponije pepela. Otpadna voda se prečišćava u posebnom postrojenju.
• U radnoj jedinici Održavanje radi se preventivno i investiciono održavanje, izrada rezervnih delova za Mokru separaciju, Sušaru i Toplanu.

4. Železnički transport prevozi ugalj od površinskih kopova do Mokre separacije. U ovom pogonu ranžiraju i dovlače vagone JP „Železnice Srbije” sa sušenim ugljem u stanicu sušara, vagona za Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu na Mokroj separaciji i vagona za TE „Kolubara” u Velikim Crljenima. Ovaj pogon bavi se i tekućim održavanjem sredstava vuče, vagona, koloseka i kontaktne mreže.

5. U Centru za ispitivanje uglja i otpadnih voda radi prva akreditovana laboatorija za ispitivanje kvaliteta uglja u Srbiji. Godišnje se u laboratoriji izvrše analize od 22 do 23 hiljade uzoraka uglja i od 2,5 do 3 hiljade uzoraka vode.

Organizacija pogona „Suva separacija“

Osnovna delatnost Suve separacije kao pogona je da primi ugalj sa površinskih kopova, da ga klasira, usitni na određenu granulaciju i utovari u vagone. U okviru pogona nalazi se i elektro-mašinska služba, dok su poslovi pravne prirode, komercijalni i drugi poslovi u nadležnosti dela preduzeća „Kolubara-Prerada". Na čelu pogona nalazi se direktor, koji ima zadatak da rukovodi, koordinira, kontroliše i odgovara za izvršenje planskih zadataka. Glavni inžinjer u proizvodnji odgovoran je za poslove tehničke prirode i kontakte sa tehničkim službama u pogonima. Postrojenje radi u tri smene, a posadu jedne smene sačinjavaju neposredni izvršioci čiji rad organizuje i kontroliše glavni poslovođa. Zadatak glavnog poslovođe je da rukovodi tehnološkim procesom, kao i da kontaktira sa službom održavanja i inžinjerom zaduženim za tehničke poslove.

Tehnologija procesa u pogonu „Suve separacije“

Pogon Suve separacije građen je po fazama i to:

• I faza, kapaciteta 700 t/h, puštena je u rad 1969. godine
• II faza, kapaciteta 1300 t/h, puštena je u rad 1976. godine
• III faza, kapaciteta 2000 t/h, puštena je u rad 1980. godine

Osnovna koncepcija tehnologije rada sve tri faze jeste da ugalj koji se doprema sa površinskog kopa „Polje D”, do pogona sistema „BTS” i „BTU”, koji se dalje prerađuje na klase -30+0 mm i kao takav šalje na sagorevanje u termoelektranu „Nikola Tesla“, Obrenovac U pogonu postoje dva disprečarska centra. Dispečarski centar I i II faze i dispečarski centar III faze.

Tehnološki proces III faze

Treća faza je predviđena da snabdeva ugljem TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu. Tehnološki proces se sastoji u klasiranju uglja radi izdvajanja frakcije -30+0mm. Grubo gledano u šemi tehnološkog procesa mogu se izdvojiti tri osnovne operacije i to:

1. Prijem uglja i bunkerisanje
2. Usitnjavanje sa klasiranjem
3. Otprema sa utovarom

Proces treće faze započinje transporterom S11 na koji dolaze sirovi ugalj sa kopa polja „D“ . Transporeterom S11 polazi iz presipne stanice i transportuje ugalj u raspodelnu stanicu. Raspodelna stanica je u obliku dvodelnog bunkera,a ukupne zapremine od 80-90 tona i ima dvojni zadatak:

1. da ugalj usmeri ka drobililičnom odeljenju
2. da ugalj usmeri u bunker sirovog uglja.

Ukoliko sa površinskog kopa dolazi količina uglja od 2000t/h, onda tehnološki tok ide transporterom S11 do raspodelne stanice, odakle se ugalj izvlači pomoću transportera T1296 sa koga se dodaje na transporter T240 . U slučaju da sa kopa dolazi veća količina uglja nego što lanac može da primi, onda se sav višak uglja iz raspodelne stanice pomoću transportera T129a upućuje u bunker sirovog uglja preko transportera T130. Raspodelna stanica sa svojim transporterima sa varijabilnim brzinama ima ulogu da u dalji proces dozira konstantan tok uglja od 2000t/h, pa je u tu svrhu bunker raspodelne stanice postavljen na mernim uređajima. Osim toga za slučaj da iz bilo kog razloga ne mogu raditi trake T129a i T1296 postavljena je sonda koja kontroliše maksimalnu visinu punjenja bunkera i isključujući transporter S11 i ostali lanac zaustavlja dovoz sa kopa. Transporter T130, koji iz raspodelne stanice prima ugalj preko T129a odvozi višak, ili pak celokupnu količinu uglja u bunker sirovog uglja, zavisno od toga da li radi lanac prema utovaru za TE „Nikola Tesla” ili ne. Punjenje bunkera sirovog uglja, vrši se preko utovarnih kolica sa dvostrukim levkom. Bunker je betonske konstrukcije sa korisnom zapreminom od 3000 tona. Pražnjenje bunkera se ostvaruje sa dva rotaciona izgrtača 131a i 131b, koji se kreću duž bunkerskog otvora i izvlače ugalj sa cele dužine bunkera ili sa jednog mesta. Prečnik radnog točka izgrtača je 4 metra. Broj obrtaja je od 0-120 u minuti, a brzina kretanja kolica je 1 metar u minuti. Ugalj izvučen iz bunkera pomoću izgrtača dodaje se na transporter 240 na koji može dolaziti i ugalj iz raspodelne stanice preko trake T132. Na transporteru T240 je montirana tračna vaga, kojom se diktira sistem rada raspodelne stanice i bunkera, da bi se dobila konstantna količina uglja od 2000t/h. Sa transportera T240 ugalj se pomoću raspodelnog levka sa pokretnom klapnom deli i raspoređuje na dve rešetke sa rotirajućim valjcima 242a1 i 24261 kod kojih je razmak između valjaka 30mm, tako da se iz osnovnog toka izdvaja klasa 30+0mm. Prosevna površina ovih rešetki može se uputiti direktno na usitnjavanje, ili na rešetke sa rotirajućim valjcima 242a2 i 24262, gde se izdvaja komadni ugalj -400+120mm. Usitnjavanje klase -400+30mm ili klase -120+30mm vrši se čekićnim drobilicama 243a i 2436, kod kojih su čekići elastično spojeni,a drobeća površina je promenljiva pa se može regulisati izlazni otvor drobilice, a samim tim i granulacija izdrobljenog materijala. Pored klase 30+0mm na transporter T244 dolazi i usitnjen ugalj pa mešajući se odvodi na transporter TZ50 kojim se ugalj odvozi na utovarnu stanicu TE „Nikola Tesla”. Transporter T350 montiran na transportnom mostu odvozi ugalj u utovarnu stanicu gde se utovar vrši na 6. i 7. koloseku. Stanica je opremljena čeljustima na dnu prihvatnog bunkera koji rukovaoc otvara kada ćelija vagona podiđe ispod njih i zatvara ih kada je prelaz između vagona pod njima. Za ugalj i ugljenu prašinu koji se natalože na koloseku koriste se transporteri TZ54,TZ55 i TZ56 koji ponovo vraćaju na transporter TZ5O.

Zadaci dispečera

Radno mesto dispečara je komandno odeljenje „PIPITER” sa pripadajućom opremom. Komandni pult sa komandnim, signalnim i kontrolnim uređajima kao i tehnološkom šemom sa signalizacijom pogona sadrži:

• radi
• ne radi
• u kvaru
• komandim ormarom vage
• ampermetrima i voltmetrima
• telefoni, interfoni
• ostali interval

Vrsta posla koji se obavlja

Dispečari moraju biti na radnom mestu najmanje pet minuta pre početka radnog vremena. Preuzimanje smene od dispečara prethodne smene,obavlja se na radnom mestu uz prethodno usmeno i pismeno informisanje o stanju pogona. Pismeno se informiše preko knjige dispečara.

Informacija mora biti o: ispravnosti mašina i uređaja, dopremi uglja sa kopa, otpremi uglja, radu i vrsti zastoja u prethodnoj smeni, obaveštenju o naredbama iz prethodne smene koje se odnose na narednu smenu, uputstva i naloge za rad dobijaju od glavnog poslovođe smene i neposrednih rukovodilaca.

Za vreme rada obavezna je saradnja sa: dispečerima BTS i BTU, predradnicima utovara, poslovođom utovarne stanice za TENT, starešinom smene, koorinatorom ogranka Prerade, otpravnikom TENT-a.

Sve informacije vezane za rad pogona moraju biti u knjizi dispečara. Vreme kretanja i zaustavljanja pogona moraju biti tačno upisana u knjigu dispečara, kao i trajanje zastoja sa njegovim kratkim opisom

Komandovanje i kontrola rada postrojenja

Kontrola rada se vrši na komandom pultu na kome se nalazi tehnička šema. Kretanje i zaustavljanje postrojenja obavlja se preko odgovarajućih tastera i prekidača,koji se nalaze na pultu ispod tehnološke šeme table sa signalnim lampama kao i tabele za javljanje smetnji.

Na svetlećoj tabli oznake znače:

• Nema svetla-pogon isključen
• Ima svetla-pogon uključen (radi)
• Treptuće svetlo-pogon ima smetnju (kvar)

Prilikom ispada jednog vagona u tehnološkom lancu zaustavljaju se pogoni koji se nalaze u lancu iza onog koji je stao. Da bi pogon mogao da radi moraju biti uključeni naponi HS2,UV1,UV2 i komandni napon u pojedinim dispečarskim centrima su ugrađeni sigurnocni uređaji koji sprečavaju rad pogona pod nenormalnim tehničkim uslovima. Sigurnosni uređaj isključuje mašinu kod prekoračenja predviđenih tehničkih parametara. Pojavom kvara na sinotičkoj tabli pojavljuje se odgovarajuči signal (svetlosni ili zvučni).

Neki od signala su:

• Nužno isključenje bunkera
• Nužno isključenje drobilice
• Komandni napon
• Mrežna zaštita
• Prekoster
• Klizanje
• Bežanje
• Stop uže
• Detektor metala
• Kočnica
• Deblokir

Za pojavu bilo kojeg kvara dispečar preduzima odgovarajuće mere otklanjanja istog. Upoznaje sa kvarom glavnog poslovođu, rukovaoca mašine i u zavisnosti od kvara elektro ili mašinsko održavanje.

Način rada

Rad postrojenja može biti automatizovan ili sa ručnim komandama. Regulisanje kapaciteta sa kojim pogon radi takođe može biti automatizovan ili sa ručnim podešavanjem. Preko prekidača u levkovima raspodelne klapne (gde ih ima) zauzimaju odgovarajući položaj. Položaj klapni prati se preko odgovarajućih signalnih lampi, na sinoptičkoj tabli. Ako lampa svetli otvorena je blokada za kretanje.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu

Opšte napomene

U cilju obezbeđenja zaštite na radu pri izvođenju radova, neophodno je permanentno preduzimanje i obezbeđenje svih mera zaštite na radu u skladu sa važećim zakonskim propisima, normativnim aktima i uputstvima izrađenim u te svrhe. Za sprovođenje propisanih mera zaštite pri izvođenju montažnih radova odgovorno je svo nadzorno tehničko osoblje i svaki radnik u svom delokrugu rada u smislu zadatka obaveza predviđenih aktima preduzeća.

• Pristup postrojenju i mašinama mora biti preko prilaznih puteva obezbeđen za radnike. Postrojenja i uređaji moraju biti tako izgrađeni, montirani, održavani i usavršavani da sigurnost u radu bude obezbeđena.
• Postrojenja i mašine treba osigurati protiv neovlašćenog pristupa i puštanja u pogon.
• Svi radnici koji rade na mašinama, uređajima i postrojenjima moraju imati odgovarajući stepen obrazovanja (kvalifikacija).
• Radnicima sa smanjenim sposobnostima mogu biti povereni samo oni radovi kod kojih oni ne mogu ugroziti sebe i druge radnike.
• Rukovodilac je dužan da izda uputstva za rad i održavanje postrojenja naosnovu zahteva tehnološkog procesa i uslova proizvođača opreme i da ih postavi na vidno mesto.

Mesta radnika moraju biti tako uređena da radnici imaju sigirnu podlogu na kojoj stoje, da imaju dobar pogled radnih operacija i da u svom radu ne budu ometani ili ugroženi od strane drugih radnika ili mašina. U svim smenama mora biti obezbeđena dovoljna prisutnost rukovodnih radnika radi nadzora, ukazivanja prve pomoći, obustave rada pri eventualnim opasnostima i slično. O radu smena i eventualnim promenama u njima vodi se pismena evidencija, a smena se predaje zapisnički između rukovodilaca smena.

Licima koja su pod dejstvom alkohola ne sme biti dozvoljen pristup ili rad. Unutar radničkih postrojenja zabranjena je prodaja alkohola kao i donošenje alkohola na radna mesta.

Svi radnici moraju imati lična zaštitna sredstva i opremu koja odgovara važećim propisima

Lična zaštitna sredstva i oprema

Lična zaštitna sredstva i oprema koriste se u cilju sprečavanja opasnosti od spoljnih štetnih uticaja na čoveka. Prema tome, ako se opasnosti i štetnosti kojima su izložena lica na radu na drugi način ne mogu ukloniti, neophodna je i obavezna upotreba odgovarajućih sredstava opreme za ličnu zaštitu na radu. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu moraju biti takva da sprečavaju opasnostt, odnosno štetnost kojima je organizam ili deo tela izložena da pri radu ne pričinjavaju tegobe i smetnje. Na radu se mogu primenjivati samo ona lična zaštitna sredstva i oprema koji odgovaraju važećim standardima.

Prema izboru ličnih zaštitnih sredstava i oprema treba pored ostalog obratiti pažnju na sledeće zahteve:

• Da sredstvo i oprema funkcionalno odgovaraju svojoj nameni
• Da što manje smetaju radniku pri radu
• Da su podesna za odžavanje

U ličnu zaštitu sredstava i oreme spadaju:

Sredstva lične zaštite: radno odelo, radni mantil, cokule sa gumenim đonom, kožuh sa rukavima i bez rukava, kišna kabanica, bunda, odelo od skaja, podkapa, kožne rukavice gumene čizme

Lična zaštitna oprema: atestirane gumene rukavice, zaštitna maska za varioce, zaštitni pojas sa užetom, atestirane gumene čizme i cipele, zaštitne naočare, zaštitni šlem kožna kecelja

Projektovana zaštita se sastoji od: zaštite od opasnog dejstva električne energije, zaštite od atmosferskog elektriciteta, zaštite od mehaničkog dejstva rotirajućih delova, opasnost od pada sa visine, instalacija osvetljenja, mere za zaštitu od buke i vibracija, grejanje i ventilacije,pomoćne prostorije

Izvori opasnosti

• Strujni udar
• Zahvatanje delova tela i odeće rotirajućim delovima transportera
• Materijal koji spada sa transportera
• Prosuto ulje i maziva
• Zakrčenost rad nog prostora i prolaznih staza
• Slaba osvetljenost
• Neispravnost uređaja za isključenje transportera
• Neispravan alat
• Nekorišćenje ličnih zaštitnih sredstava
• Nekorišćenje uputstva za rad
• Nepridržavanje propisanih mera zaštite

Vidi još

• Rudarski basen Kolubara
• Rudarstvo u Srbiji