Komitas
Soghomon Soghomonjan, opšte poznat kao Komitas (jermenski: Կոմիտաս; 8. oktobar 1869 — 22. oktobar 1935) bio je jermenski sveštenik, hor pevač, muzikolog, kompozitor. koji se smatra osnivačem jermenske nacionalne muzičke škole. Priznat je kao jedan od pionira etnomuzikologije.[1]
Komitas | |
|---|---|
 Komitas početkom 20. veka | |
| Ime po rođenju | Կոմիտաս |
| Datum rođenja | 8. oktobar 1869. |
| Mesto rođenja | Kutahja, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 22. oktobar 1935. |
| Mesto smrti | Pariz, Francuska |
| Zanimanje | Kompozitor |
| Aktivni period | 1891-1915 |
| Veb-sajt | komitasmuseum.am |
| Potpis | |
 | |
Biografija uredi
Kao siroče u mladosti, Komitas je odveden u Ečmijadzin, jermenski verski centar, gde je stekao obrazovanje u Gevorgijanskoj bogosloviji. studirao je muziku na Univerzitetu Frederik Vilijam u Berlinu 1895. Nakon toga je „koristio svoju zapadnjačku obuku da izgradi nacionalnu tradiciju“. Sakupio je i prepisao preko 3.000 komada jermenske narodne muzike, od kojih je više od polovine kasnije izgubljeno, a sada je sačuvano samo oko 1.200.[2]
Pored jermenskih narodnih pesama, pokazao je interesovanje i za druge kulture i 1903. objavio je prvu zbirku kurdskih narodnih pesama pod naslovom "Kurdske melodije". Komitas se seli u Konstantinopolj 1910. da bi izbegao maltretiranje ultrakonzervativnih sveštenika u Ečmijadzinu i da bi široj publici predstavio jermensku narodnu muziku. Bio je široko prihvaćen u jermenskim zajednicama, dok ga je Aršag Čobanijan nazvao „spasiteljem jermenske muzike“.
Tokom genocida nad Jermenima, zajedno sa stotinama drugih jermenskih intelektualaca, Komitas je uhapšen i deportovan u zarobljenički logor u aprilu 1915. od strane Osmanske vlade. Ubrzo je pušten pod nerazjašnjenim okolnostima i, nakon što je bio svedok neselektivne okrutnosti i nemilosrdnih masakra nad Jermenima od strane Turaka, Komitas je doživeo psihički slom i razvio teški slučaj posttraumatskog stresnog poremećaja. Prvo je bio smešten u tursku vojnu bolnicu do 1919. godine, a zatim je prebačen u psihijatrijske bolnice u Parizu, gde je proveo poslednje godine života u agoniji. Komitas je široko viđen kao mučenik i u umetnosti je prikazan kao jedan od glavnih simbola genocida.
.png)
Nasleđe uredi
Pedesetih godina 20. veka njegovi rukopisi su takođe preneti iz Pariza u Jerevan. Sakupljajući i objavljujući toliko narodnih pesama, spasao je kulturno nasleđe Zapadne Jermenije koje bi nestalo zbog genocida. U poslednje vreme iz arhiva u Jerevanu je otkopano devet pesama o nemačkoj poeziji, napisanih tokom njegovog boravka u Berlinu.
Dana 6. jula 2008. godine, povodom proslave 400. godišnjice grada Kvebeka, otkrivena je bronzana bista Komitasa u blizini Narodne skupštine Kvebeka u znak priznanja za njegov veliki doprinos muzici uopšte i jermenskoj narodnoj i liturgijskoj muziku posebno. Prethodno je u Detroitu 1981. godine podignuta granitna i bronzana statua Komitasa u čast velikog kompozitora i kao podsetnik na tragediju genocida nad Jermenima.
Od 2018. Komitas se pojavljuje na novčanici od 10.000 jermenskih drama.
Izvori uredi
[1] Գուրգեն Գասպարյան, «Կոմիտաս Վարդապետ (1869-1935) [2] Գուրգեն Գասպարյան, Մարինե Մուշեղյան «Կոմիտաս Վարդապետ. ուսումնասիրությիւններ և յօդուածներ», Երևան, 2007
- ^ a b Սահակյան, Լուսինե (2021-11-30). „Դիտարկումներ Կոմիտաս Վարդապետ և Հայ Առաքելական եկեղեցի առնչությունների շուրջ”. Historical-Philological Journal: 121—133. ISSN 0135-0536. doi:10.52853/01350536-2021.3-121.
- ^ a b Սահակյան, Լուսինե (2021-11-30). „Դիտարկումներ Կոմիտաս Վարդապետ և Հայ Առաքելական եկեղեցի առնչությունների շուրջ”. Historical-Philological Journal: 121—133. ISSN 0135-0536. doi:10.52853/01350536-2021.3-121.