Konvoj PQ-18

Konvoj PQ-18 je bio jedan od arktičkih konvoja, poslat iz Ujedinjenog Kraljevstva za Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata. Konvoj napušta Loh Ju - Škotska, 2. septembra, a stiže u Arhangelsk 21. septembra 1942. godine.

Konvoj PQ-18
Deo Druge bitke za Atlantik
Vreme 12 — 18. septembar 1942. Mesto Barencovo more Ishod Saveznička pobeda
Sukobljene strane
SAD Ujedinjeno Kraljevstvo	Treći rajh
Komandanti i vođe
Robert Bernet Brus Frejzer	Hans-Jirgen Štumf Herman Boem
Jačina
2 bojna broda 6 krstarica 1 eskortni nosač aviona 18+ razarača 4 korvete 2. protiv-avionske topovnjače 44 trgovačka broda 50+ aviona	5 podmornica 77 aviona
Žrtve i gubici
13 trgovačka broda 5 aviona	3 podmornice 41 avion

Nakon ogromnih gubitaka konvoja PQ-17, Britanci su odlučili da sledećem konvoju dodele posrednu i neposrednu vazdušnu zaštitu. Novi eskortni nosač aviona Avendžer je stigao iz Sjedinjenih Američkih Država i činio je srž eskortnih snaga. Polazak konvoja je odlagan neko vreme, pošto je veliki deo britanske mornarice bio angažovan u operaciji Pidistel, zaštiti izuzetno važnog konvoja za Maltu, avgusta meseca 1942. godine.

Trgovački brodovi

Konvoj se sastojao od 44 trgovačka broda: 15 britanskih, 20 američkih, 6 sovjetskih i 3 panamska.

Ime broda	Zemlja	Težina u tonama	Godina izgradnje	Napomena
Africander	Panama	5.441	1921.	potopljen od aviona
Andre Marti	Sovjetski Savez	2.352	1918.	-
Atheltemplar	Velika Britanija	8.992	1930.	potopljen od U-408
Black Ranger	Velika Britanija	3.417	1941.	-
Campfire	SAD	5.671	1919.	-
Charles R. McCormick	SAD	6.027	1920.	-
Copeland	Velika Britanija	1.526	1923.	-
Dan-Y-Bryn	Velika Britanija	5.117	1940.	-
Empire Baffin	Velika Britanija	6.978	1941.	-
Empire Beaumont	Velika Britanija	7.044	1942.	potopljen od aviona
Empire Morn	Velika Britanija	7.092	1941.	-
Empire Snow	Velika Britanija	6.327	1941.	-
Empire Srevenson	Velika Britanija	6.209	1941.	potopljen od aviona
Empire Tristram	Velika Britanija	7.167	1942.	-
Esek Hopkins	SAD	7.191	1942.	-
Exford	SAD	4.969	1919.	-
Goolistan	Velika Britanija	5.851	1929.	-
Gray Ranger	Velika Britanija	3.313	1941.	-
Hollywood	SAD	5.498	1920.	-
John Penn	SAD	7.177	1942.	potopljen od aviona
Kentucky	SAD	5.446	1921.	potopljen od aviona
Komiles	Sovjetski Savez	3.962	1932.	-
Lafayette	SAD	5.887	1919.	-
Macbeth	Panama	4.935	1920.	potopljen od aviona
Mary Luckenbach	SAD	5.049	1919.	potopljen od aviona
Meanticut	SAD	6.061	1921.	-
Nathaniel Greene	SAD	7.177	1942.	-
Okean Faith	Velika Britanija	7.173	1942.	-
Oligarch	Velika Britanija	6.894	1918.	-
Oliver Ellsworth	SAD	7.191	1942.	potopljen od U-408
Oregonian	SAD	4.862	1917.	potopljen od aviona
Patrick Henry	SAD	7.191	1942.	-
Petrovski	Sovjetski Savez	3.771	1921.	-
Sahale	SAD	5.028	1919.	-
Schoharie	SAD	4.971	1919.	-
St. Olaf	SAD	7.191	1942.	-
Stalingrad	Sovjetski Savez	3.559	1931.	potopljen od U-408
Sukahona	Sovjetski Savez	3.214	1918.	potopljen od aviona
Tbilsi	Sovjetski Savez	7.169	1912.	-
Temple Arch	Velika Britanija	5.138	1940.	-
Virginia Dare	SAD	7.176	1942.	-
Wacosta	SAD	5.432	1920.	potopljen od aviona
White Clover	Panama	5.462	1920.	-
William Moultrie	SAD	7.177	1942.	-

Odbrana konvoja

Brodovi

Zaštita konvoja se nalazila pod komandom kontraadmirala Roberta Berneta i činili su je: eskortni nosača aviona Avendžer, krstarica Sila, i razarača Onslou, Onslot, Apertun, Ofa, Ešanti, Eskimo, Somali i Tartar. Snage „B“ su se sastojale od razarača Milne, Marne, Martin, Meteor, Folknor, Fjuri, Impalsiv i Intrepid. Bližu zaštitu konvoja su činili razarači Melkolm i Ejketez, dve protiv-avionske topovnjače (Elinbank i Elster Kuin), četiri korvete klase Flauer (Bergemot, Brioni, Blubel i Kamelia), četiri A/S ribarskih broda sa mrežama za izvlačenje (Keip Argona, Keip Mariato, Deinmen i Sent Kenen) i tri minolovca.

Dalja zaštita konvoja je bila sastavljena od bojnih brodova Enson i Djuk of Jork, krstarica London, Safok, Kamberlend, Šefild, Norfok i više razarača, a nalazila se pod komandom kontraadmirala Brusa Frejzera.

Vazdušna zaštita

Na nosaču aviona Avendžer se nalazilo 10 lovaca Hoker hariken i tri torpedna bombardera Feri Sfordfiš.

Kombinovani britansko - australijski vazdušni odred, sačinjen od 32 torpedna bombardera Hendli Pejdž Hempden iz 144. i 455. eskadrile, 9 patrolnih hidroaviona Katalina iz 210. eskadrile i 3 foto izviđača Spitfajer, je bio poslat ka vazduhoplovnim bazama u Sovjetskom Savezu, da odbiju eventualni napad nemačkog bojnog broda Tirpic. Devet Hempdena je izgubljeno duž puta, uključujući i jedan koji se srušio na teritoriji okupirane Norveške. Svi ostali avioni su bili raspoređeni u vazduhoplovnu bazu Vaenga, 40 kilometara severno od Murmanska.

Bitka

Iako je Luftvafe imala na teritoriji severnih delova Norveške i Finske 92 torpedna bombardera i 133 bombarrdera, u borbi je ukupno učestvovalo 42 torpedna bombardera Hajnkel He-111 iz 26. puka (KG-26) i 35 jurišnih bombardera Junkers Ju-88. Njihova taktika se sastojala u istovremenom napadu torpednih i jurišnih bombardera, zbunjujući na taj način odbranu konvoja. Konvoj je uočen od strane jednog nemačkog izviđačkog aviona, 12. septembra 1942. godine. Grupa od pet nemačkih podmornica (U-88, U-405, U-408, U-457 i U-589) je pratila konvoj u stopu, ali je jednu od njih - U-88, potopio britanski razarač Folknor 12. septembra, južno od Spitbergena. Sledećeg dana Nemci su se vratili. Prve su napale podmornice, koje potapaju dva trgovačka broda, a Luftvafe je uz gubitak od svega 5 Hainkela He 111, potopila 8 trgovačkih brodova. Pored toga, britanci su izgubili i 3 Harikena, koja su oborena od „prijateljske vatre“, ali su svi piloti spašeni. Sutradan, 14. septembra, jedan brod je potopljen od nemačke podmornive (već je ranije oštećen), ali odbrana potapa jednu podmornicu - U-589. U svim avio napadima tog dana, Luftvafe potapa samo jedan trgovački brod, a gubi više od 20 aviona. Do kraja bitke, Nemci gube još 10-tak aviona i jedni podmornicu - U-457, koju je potopio 16. septembra britanski razarač Impalsiv, a konvoju je potopljen još jedan trgovački brod 18. septembra. Ukupno u ovoj bici Nemci potapaju saveznicima 13. trgovačka broda.

Tirpic nije napao konvoj i združeni vazdušni odred je pre povratka iz Sovjetskog saveza u Ujedinjeno Kraljevstvo izveo samo jedan patrolan let, 14. septembra 1942. godine.

Literatura

• Woodman, Richard (1994). Arctic Convoys 1941-1945. ISBN 978-0-7195-5752-1. 
• Rihard Humble, Njemačka ratna mornarica. str. 147—148., „Alfa“ Zagreb 1977.
• L. L. fon Minhingen, Drugi svetski rat; knjiga 2. str. 165—168., „Narodna knjiga“ Beograd 1982.
• Vojna enciklopedija, Arktički konvoji. str. 210—211., Izdanje redakcije vojne enciklopedije Beograd 1970.

Spoljašnje veze

• Pregled arktičkih konvoja