Kongres u Tropau

Kongres u Tropau održan je 1820. godine. Jedan je od kongresa Svete alijanse. Sazvan je radi rešavanja pitanja revolucije u Napulju (1820-1821).

Istorija

Revolucija u Napulju pod komandom generala Giljerma Pepea izbila je 1820. godine. Parlament u Napulju sastao se početkom oktobra. Među 98 poslanika bilo je samo 17 karbonara. Većinu su sačinjavali sudije, pisari, oficiri, zemljoposednici. Za predsednika je izabran Matea Galdi koji je već 1796. godine zahtevao da se u Italiji uspostavi ujedinjena republika. Ovi događaji izazvali su zaprepašćenost u Austriji. Meternih je odbio da primi novog napuljskog ambasadora jer se napuljski kralj 12. juna 1815. godine obavezao jednim ugovorom da svom narodu neće dati ustav i jer se novi ambasador zakleo nad ustavom. Austrijska vlada je naredila koncentraciju trupa u Lombardijsko-venecijanskoj oblasti koja je od Bečkog kongresa bila pod njenom kontrolom. Na osnovu ugovora od 20. novembra 1815. godine, Meternih je brzo dobio pristanak britanske, ruske, pruske i francuske vlade za sazivanje kongresa u Tropau (današnja Opava u Češkoj). Engleska se držala po strani. Francuska, gde je na snazi bila ustavna povelja, je smatrala da se kralj Dveju Sicilija ne može sprečiti da svojim podanicima da ustav. Ruski car je ponovo izneo svoj predlog o kolektivnoj intervenciji koga je izneo na kongresu u Ahenu dve godine ranije. Samo su predstavnici Rusije i Austrije potpisali deklaraciju kojom se osuđuje svaka promena do koje dolazi u nekoj državi preko vojnog udara. Odlučeno je da se u Ljubljani sazove novi kongres na kome bi se u prisustvu napuljskog kralja odlučilo o stavu koji se treba zauzeti prema Kraljevini Dveju Sicilija.

Protokol iz Tropaua predviđa da države u kojima je putem revolucije došlo do promene na vlasti prestaju da budu članovi Svete alijanse, a ukoliko opasnost od izmena preti drugim državama, članice Alijanse se obavezuju da mirnim putem, ili putem rata, uguše revolucionarni pokret i stave tu državu pod okrilje Alijanse.

Vidi još

• Kongres u Ahenu
• Kongres u Ljubljani
• Kongres u Veroni

Učesnici

• 
  Franc II
• 
  Aleksandar I Romanov
• 
  Fridrih Vilhelm IV
• 
  Klemens fon Meternih
• 
  Karl Avgust fon Hardenberg

Izvori

• Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, Nolit (1971)