Kondurdžija
Kondurdžija ili kundurdžija (cipelar) je stari naziv za majstora koji se bavio izradom obuće.
Ovaj naziv potiče od grčke reči kodoronos kojom je označavana cipela.[1]
O zanatu uredi
Zanatlijska izrada obuće zahtevala je veštinu i strpljenje. Alat svakog kundurdžije činili su čekići, drveni kalupi i nekoliko vrsta noževa, klešta i makaza. Kundurdžije su nekada pravile razne vrste cipela (kondura), od papuča i nanula do svih drugih vrsta obuće.[1] Razlikovale su se kondure pravljene za selo i grad. Za grad je, zbog kaldrme, izrađivana obuća sa drvenim đonom, dok je obuća koja se nosila na selu morala biti izdržljivija, te je najčešće potkivana metalnim pločama.
Deo osnovnog posla kondurdžije u izradi para cipela podrazumevao je uzimanje mere stopala i odabir odgovarajućeg modela cipele za mušteriju. Na osnovu veličine stopala zatim se birao odgovarajući drveni kalup oko koga se potom pravila cipela. Donji i gornji deo cipele, đon i lice, u početu su izrađivani od čiste kože. Prvo se šilo lice, a potom se ručno na njega našivao đon. Tako je prvi deo u procesu izrade para cipela podrazumevao izradu gornjeg dela od posebno odabranih komada kože, koja je veštim potezima sečena , te spajana i pažljivo obrađivana. Zatim su urezivane rupe u koje su umetani metalni prstenovi za pertle. Na kraju je, ovako izrađeno lice, spajano sa odgovarajućim đonom, te se tako zaokružavao proces rada. Poslednja faza u izradi para cipela bila je njihovo glačanje i čišćenje.[2] Osim izrade, kondurdžije su vršile i opravku i održavanje obuće.
Negde do XIX veka nosile su se šivene kondure, papuče i nanule, a tek kasnije i kovane cipele.[1]
Reference uredi
- ^ a b v Rebronja, Elijas (2021). Stari majstori Jeni Pazara: stari zanati u Novom Pazaru (drugo, dopunjeno izd.). Novi Pazar: Narodna biblioteka "Dositej Obradović". str. 46. ISBN 978-86-83251-88-9.
- ^ Muminović, Ahmet (2008). Stari zanati. Sarajevo: Rabac. str. 86. ISBN 978-9958-33-000-1.