Konen vila na Paliću
Konen vila na Paliću podignuta je 1900. godine na jednoj od najlepših lokacija Palića, istočno od tada još „engleskog parka” u neposrednoj blizini banjskih zgrada – Gornje trščare, spratnog hotela, gostione, sanatorijuma, toplog i hladnog kupatila, a uz glavni ulaz u banju koji je vodio od železničke stanice do centra banje. Vila predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.[1]
| Konen vila na Paliću | |
|---|---|
 Konen vila na Paliću | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Palić |
| Opština | Subotica |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 1900. |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture |
| Nadležna ustanova za zaštitu | Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture |
| www | |
Vila je sagrađena po projektu arhitekte Ferenca Rajhla, po narudžbini i potrebe Vilmoša Konena, industrijalca iz Subotice.
Arhitektura
urediProjektant je prihvatio centralnu organizaciju vile oko trpezarije koja je sa tremovima činila jezgro porodičnog i društvenog života, mesto susretanja i preplitanja života u zatvorenom prostoru i prirodi. Oko trpezarije su bile grupisane sve ostale prostorije. Bočno se pristupalo u gostinsku i spavaću sobu, koja je imala direktnu vezu sa kupatilom i zahodom. Za razliku od svih prethodnih rešenja na Paliću, ove prostorije je arhitekta pomerao i stavio u najbolji, funkcionalni međuodnos. Ma koliko da su prethodne vile odavale utisak luksuza, pitanje sanitarnog čvora ostajalo je nerešeno. U Konenovoj vili su se ove prostorije prvi put pojavile.
Arhitekta je eksperimentisao sa organizacijom osnove i sa oblikovanjem fasada. Igra masa je proizašla iz namene, a pet godina kasnije primenio je pri oblikovanju dvorišne fasade svoje kuće u gradu. Naglašeni zabati centralno postavljenih tremova ukazuju na funkcionalno najvažniji prostor vile. Krovište je visoko izdignuto nad prostorijama namenjenim gostima, dok se nad delom za spavanje spušta, nagoveštavajući intimu ovog prostora. U toj igri sa stilovima, masama i oblicima, a u želji da se asimetrija vile što više naglasi, istakao je bočni toranj, koji je isključivo dekorativni element.
U oblikovanju fasada nije prihvatio vladajući „švajcarski stil” ali ga nije ni odbacio u potpunosti. Primenio je drveni dvorišni trem i dekorativni bondruk po ugledu na švajcarske vile, ali je u oblikovanje ovih elemenata uveo vijugavu secesijsku liniju. Talasasta linija koja slobodno teče, uvija se i prepliće, osnovna je dekoracija secesije. Rajhl ju je na ovom objektu stidljivo primenio, da bi se na njegovom domu ona ponovo pojavila, dobila na snazi, pokretu i postala glavni element arhitekture.
Rajhl je uveo još jednu novinu, primenio je kamene blokove nepravilnog oblika za soklu, bazu objekta. Kasnije su kamen na ovakav način primenjivali Bela Lajta, Karolj Koš, kao i arhitekti Mađarske poznati kao „grupa mladih” koji su inspiraciju nalazili u narodnoj arhitekturi Erdelja.
Pajhl je inspiraciju nalazio kako u secesiji, tako i u baroku i eklektici. Poigravao se baroknim detaljima pri oblikovanju zabata pristupnog trema. Eklektičke elemente pilastara i arhitravne grede je primenio oko prozora ali u jednom svedenom, modifikovanom obliku. Sve ove stilski različite elemente sveo je na jedinstven, harmoničan arhitektonski izraz.
Početkom veka je izgrađeno tek nekoliko vila sa secesijskim karakteristikama, ali nijedna buduća nije uspela da nadmaši Konenovu vilu ni u organizaciji prostora, niti u oblikovanju.
Dobra arhitektonska ostvarenja oduvek su predstavljala uzor arhitektima. Konenova vila je mogla biti podsticaj za buduća ostvarenja, za još bolja secesijska dela, ali su subotički arhitekti inspiraciju ponovo tražili u gradskoj arhitekturi, vraćajući se pravougaonoj šemi, fasadama sa gipsanom dekoracijom, istaknutim centralnim ili bočnim tremom sa gipsanom ornamentikom.
Konenova vila je jedina i drugačija od svih ostalih na Paliću, kao što je i Rajhlova porodična kuća jedinstvena i neponovljiva u gradu.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „Konen vila na Paliću”. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica. Pristupljeno 10. 2. 2020.
