Википедија

Konsolidejtid B-24 Liberejtor

Konsolidejtid Valti B-24 Liberejtor („Oslobodilac”) (engl. Consolidated Vultee B-24 Liberator) je bio američki teški bombarder iz perioda Drugog svjetskog rata. Iako manje poznat nego avion B-17 Leteća tvrđava, proizvedeno je više B-24 bombardera i korišteni su na svim ratištima.

Konsolidejtid B-24 Liberejtor
B-24 Liberejtor, u letu iznad Alabame, SAD.
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1940.
Uveden u upotrebujun 1941.
Statusneaktivan
Prvi korisnikUSAAF
Broj primeraka19.203
Dužina20.47
Razmah krila33.5
Visina5.49
Površina krila97,36
Prazan16.783
Normalna poletna29.484
Klipno-elisni motor4 x Pratt&Whitney Twin Wasp R-1830-43
Snaga4 x 895 kW
Brzina krstarenja306 km/h
Maks. brzina na H=0485 km/h
Dolet4.560 km
Plafon leta9.760 m
Brzina penjanja247 m/min

Zajedno sa avionima Boing B-17 i Boing B-29, činili su glavnu snagu teških bombardera SAD u Drugom svjetskom ratu.

Proizvodile su ga fabrike Konsolidejtid Valti, Ford, Daglas i Nort Ameriken od 1941. do 1945. Proizvedeno je 19.203 aviona B-24 Liberejtor.

Razvoj uredi

 
B-24 Liberator pri poletanju sa spuštenim stajnim trapom
 
Kokpit aviona B-24 Liberator
 
Nosno naoružanje aviona B-24 Liberator

B-24 je bio jedan od najvažnijih aviona u istoriji avijacije. Zamišljen 5 godina poslije aviona Boing B-17, nije imao velika poboljšanja u odnosu na njega, čak je bio i slabiji s obzirom na kontrolne karakteristike. Bio je takođe najkomplikovaniji i najskuplji avion u vrijeme svog nastanka — ali uprkos tome je izrađen u većem broju nego bilo koji američki avion u istoriji i služio je na svim frontovima, sa 15 savezničkih ratnih vazduhoplovstava. Takođe je izrađen u više verzija i za više namjena nego ijedan drugi avion u istoriji.

Inženjeri Consolidated-a su ponudili Ratnom vazduhoplovstvu SAD-a projekt aviona, a vazduhoplovstvo prihvatilo ponudu za izradu prototipa pod uslovom da bude gotov za ispitivanje do kraja 1939. godine. Avion je dobio oznaku XB-24 koji je kasnije preimenovan u B-24. XB-24 je prvi put poletio u decembru 1939. Mogao je nositi do 3.629 kg bombi u svom prostranom trupu i imao naoružanje od šest ručno upravljanih mitraljeza Browning 7,62 mm. Nakon ispitivanja prototipa utvrđeno je da avion nije bi bolji od B-17 u pogledu plafona leta ali u pogledu ostalih performansi je bio bolji, naročito u pogledu doleta i nosivosti korisnog tereta. Još u toku ispitivanja USAAC (Američki Avio Korpus kasnije Air Force) je naručio sedam predserijskih aviona YB-24 radi ispitivanja u realnim uslovima operativne službe i ti su avioni bili isporučeni u toku 1941. godine. Jedina veća razlika između ta dva modela bila je u tome što je YB-24 imao veću poletnu težinu i uređaj za odleđivanje krila i repnih površina.

Tehnički opis uredi

Avion Konsolidejtid B-24 Liberator je višenamenski avion (teški bombarder, transportni, izviđački, patrolni, protivpodmornički), konzolni jednokrilac-visokokrilac (krilo mu skoro tangira gornju ivicu trupa) na kome se nalaze četiri klipna radijalna motora sa vazdušnim hlađenjem Pratt & Whitney R 1830 Twin Wasps, u zavisnosti od tipa aviona, snage od 1.000 do 1.200 KS. Trup aviona je pravougaonog poprečnog preseka sa zaobljenim uglovima. Na repu aviona se nalazi horizontalni stabilizator sa kormilima dubine, na krajevima horizontalnog stabilizatora sa nalaze dva vertikalna stabilizator sa kormilima pravca. Avion ima uvlačeći stajni trap tipa tricikl sa niskopritisnim gumama. Konstrukcija aviona je potpuno metalna, napravljena od legura lakih metala.

Trup aviona B-24 je napravljen kao monokok konstrukcija sa poprečnim rebrima povezanim međusobno uzdužnim ukrućenjima za koja je zakivcima pričvršćena aluminijumska limena obloga trupa aviona. U prednji deo trupa aviona su smešteni kabina pilota, navigatora, inženjera i mitraljezaca sa turela koja se nalazi u kljunu i krovu aviona. U ovom prostoru se mogu komotno smestiti šest članova posade. Pogled na teren je navigatoru obezbeđen kroz zastakljeni kljun aviona, a kalota koja se nalazi na krovu aviona mu služi za utvrđivanje položaja aviona sekstantom. Pilotska kabina ima sedišta za dva pilota koji sede jedan pored drugog. Velike staklene površine pilotske kabine omogućuju lep pregled okoline aviona. U srednji deo trupa je smešten prostor za smeštaj bombi, koji sa donje strane ima par dvokrilnih vrata koja se otvaraju dok traje ispuštanje bombi za vreme bombardovanja. U repnom delu trupa aviona se nalazi prostor za mitraljesce koji opslužuju dva bočna mitraljeza i jednu turelu koja se nalazi na trupu aviona. Bočni mitraljezi dejstvuju kroz prozore koji su za tu namenu otvoreni na bočnim stranicama trupa. Podna turela se u toku sletanja i poletanja aviona uvlači u trup aviona a u toku leta i za vreme dejstva mitraljeza izvlači. U četvrtom, krmenom delu aviona je smeštena kabina repnog strelca.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen sa četiri vazduhom hlađenim radijalna motora sa 14 cilindara (cilindri su raspoređeni u dve zvezde svaka sa po 7 cilindara) i superčardžerom, Pratt&Whitney Twin Wasp R-1830 snage od 783 do 895 kW. Na vratila motora je bile pričvršćene trokrake metalne vučne elisa sa hidrauličnom promenom koraka Hamilton Standard Hidromatik.

Krila aviona su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Dejvis krilo je montirano visoko na trupu, što je omogućavalo lak pristup spremištu za bombe. Krilo je bilo vrlo efikasno pri normalnom režimu leta, što je (sa velikim rezervoarima za gorivo) omogućilo veliki dolet aviona. Oblik krila je trapezni sa zaobljenim krajem a osa krila je upravna u odnosu na trup aviona. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Za prednju ramenjaču su pričvršćeni motori i svi njima potrebni agregati a za zadnju ramenjaču su bila pričvršćeni eleroni i zakrilca. Pokretni delovi krila (eleroni i zakrilca) su napravljeni kao aluminijumska konstrukcija obložena aluminijumskim limom. U unutrašnje šupljine krila (kutije) su smeštene instalacije i sistemi za upravljanje avionom. Napadne ivice krila su opremljena sistemom protiv zaleđivanja. U krilnim šupljinama su smešteni samozaptivajući gumeni rezervoari za gorivo i prostor za noge stajnog trapa sa točkovima. Zbog visine krila, stajni trap je bio vrlo visok, i uvlačio se u krila pomoću elektromotora. Većina drugih sistema je bila isto tako električna. Na krajevima krila se nalaze pozicione svetiljke.

Rep aviona se sastoji od dva vertikalna stabilizatora i kormila pravca i jednog horizontalnog stabilizatora sa kormilom dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene aluminijumskim limom.

Stajni trap mu je tricikl, prednja noga se uvlači u kljun aviona a glavne noge stajnog trapa sa točkovima se uvlače u krila aviona. Uvlačenje noga stajnog trapa se obavlja uz pomoć elektromotora. Noge stajnog trapa su opremljene točkovima sa hidrauličnim kočnicama i gumama niskog pritiska (balon gumama). Stajni trap sa prednjom nogom omogućava bolju preglednost pilotu u fazi poletanja.

Varijante uredi

  • XB-24 (Consolidated Model 32): prototip sa Pratt & Whitney R 1830—33 radijalnim motorima snage 1.000 PS (746 kW), napravljen jedan komad.
  • YB-24/LB-30A: prva predserija od 6 aviona, isporučeno kao LB-30A Velikoj Britaniji.
  • B-24: druga predserije od 7 aviona, napravljena mesec dana posle XB-24.
  • B-24A/LB-30B: aerodinamički poboljšana proizvodna verzija, proizvedena 1938. godine.
  • XB-24B: Prototip sa R-1830-41 radijalnim motorima sa turbopunjačem, snage 1.200 PS (895 kW) svaki i eliptičnom oblogom motora. Konverzija aviona XB-24.
  • B-24C: devet prepravljenih B-24A sa R-1830-41 motora i Emerson A-6 kupolom na repu kao i Martin kupola.
  • B-24D: avion B-24C sa motorima R-1830-43. U toku izgradnje opremljen Bendix-kupolom u donjem delu trupa kasnije poboljšan (Sperry), napravljeno je 2.696 aviona od januara 1942.
  • SB-24D: deset B-24D su prepravljena za upotrebu kao „noćni bombarder”. Opremljena radarski uređaj za bombardovanje, oni su koristili na Pacifičkom ratištu protiv Japana.
  • B-24E: B-24D Ford sa R-1830-65 motorima, ali bez donje kupole, izgrađena 801 komad.
  • XB-24F: prepravljen B-24D kod koga su zagrejavane napadne ivice krila.
  • B-24G: avion B-24D sa Sperry loptastom kupolom na dnu trupa i tri mitraljeza kal 0,50 inča u nosu aviona, napravljeno 25 aviona ovog tipa.
  • B-24G-1: sa poboljšanom Emerson A-6 kupolom na zadnjem delu aviona, napravljeno 405 komada.
  • B-24H: Ford / Emerson A-6, kupola u nosu aviona, napravljeno 3.100 aviona.
  • B-24J: B-24H sa poboljšanom Sperry-C-1 autopilotom, napravljeno 6.678 aviona.
  • XB-24K: Fordova prepravka trupa B-24D. XB-24K je poslužio kao osnova za PB4Y-2 Privateer razvijen za Američku mornaricu.
  • B-24L: Laka verzija bez kula na donjoj strani trupa, poboljšana zadnja kupola, napravljeno 1.667 primeraka.
  • B-24M: B-24L sa lakšom A-6B repnom kupolom i otvorenim bočnim otvorima za mitraljeze i poboljšanim zastakljenjem kokpita, izgrađeno 2.593.
  • XB-24N: a prototip B-24J jednim repom fin sličnim KSB-24K i poboljšanje kule. 5.168 B 24N su otkazani kada se rat završio.
  • YB-24N: predserija od sedam aviona B-24N.
  • XB-24P: Konverzija B-24D ugradnjom Sperry žiroskopa, korišćen za testiranje novih sistema za gašenje požara.
  • XB-24K: Konverzija B-24L sa radarskom kontrolom kupole (General Elektrik).
  • XB-41: Konverzija B-24D 1942, sa 14 mitraljeza koji bi trebalo da posluži kao pratnja bombardera. Međutim, povećan otpor vazduha dodatnih kupola pogoršao je performanse leta, tako da je izostala serijska proizvodnja.
  • AT-22/TB-24: C-87 avion za obuku inženjera leta.
  • RB-24L: B-24L sa kulama za Boing B-29 za obučavanje posade.
  • TB-24L: RB-24L sa radarom.
  • C-87: transportni avion za USAAF
  • C-87 Liberator Express: transportni avion sa R-1830-43 motorima sa 20 putnika.
  • C-87A: avion za prevoz VIP osoba sa R-1830-45 motorima i 16 kreveta.
  • C-87B: naoružani C-87, nije se proizvodio.
  • C-87C: USAAF oznaka a RY-3 oznaka Američke mornarice.
  • XC-109/C-109: avio tanker za prevoz za snabdevanje B-29 avionskim gorivom u Kini iz Indije.
  • XF-7: Konverzija B-24D u izviđački avion.
  • F-7: B-24H-FO kao izviđački avion.
  • F-7A: B-24J kao izviđačke letelice (tri kamere u nosu aviona, tri u bombaluku).
  • F-7B: B-24J kao izviđačke letelice (šest kamera u bombaluku).

U borbi uredi

 
Formacija B-24 Liberejtor leti kroz baraž protivavionskih detonacija, iznad bombardovanog dela Ploeštija, Rumunija.

Prvi avion isporučeni Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu nisu smatrani borbeno sposobnim, pa su korišteni kao transportni avioni preko Atlantika pod oznakom LB-30A. Bolji odbrambeni sistem je vodio do Liberejtora I (RAF oznaka), koji je korišćen u Obalskoj Komandi RAF-a sa 4 topa 20 mm i radarom protiv njemačkih podmornica i brodova. Liberejtor je bio prvi avion sa dovoljnim doletom koji je zatvorio „Atlantsku rupu”, u kojoj su njemačke podmornice dotada uništavale savezničke brodove bez straha od aviona.

RAF-ov Liberejtor II je imao pogonjene kupole za mitraljeze i korišten je na Bliskom istoku.

Prva masovno proizvođena verzija, B-24D, je imala motore sa turbopunjačima, više goriva i naoružanja i mnoge manje izmjene. 2738 B-24D je isporučeno u RV SAD u Evropi i Pacifiku.

Najveća proizvodnja je bila verzija B-24G, H i J, sa ukupno 10.208 izrađenih aviona. Svi su imali 4 kupole za mitraljeze.

Druge verzije su uključivale L i M sa različitim repnim kupolama, N sa jednim vertikalnim stabilizatorom, CB-24, TB-24 trenažni avioni, F-7 foto-izviđač, C-109 tanker za gorivo i QB-24 avion-meta. Uz to postojala je i posebna porodica B-24 za transportne zadatke, uključujući C-87 Liberejtor Ekspres (Armija SAD), RY-3 (Mornarica SAD), C.VII i C.IX (RAF). Liberejtor je takođe razvijen i u PB4Y-2 Prajvatir patrolni bombarder.

Doprinos aviona B-24 savezničkom ratnom naporu je bio izuzetan, u borbenim, transportnim i drugim ulogama.

Grupa pilota Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva je uspela da se priključi saveznicima i da učestvuje u akcijama protiv sila Osovine. Imali su četiri liberatora, od kojih je jedan preživeo rat[1].

Karakteristike uredi

  • Teški bombarder
  • Prvi let prototipa: 29. decembar 1939.
  • Kraj isporuka: 31. maj 1945.
  • Dimenzije
  • Mase
  • Pogonska grupa
  • Motori: četiri, Prat i Vitni R-1830-65 Tvin Vosp (Pratt&Whitney Twin Wasp), 14 cilindara, snage po 1.200 KS svaki

Performanse uredi

  • Maksimalna brzina: 467 Km/h
  • Radijus dejstva: 3540 Km pri brzini 306 Km/h sa teretom bombi od 2268 kg
  • Operativni plafon: 10.973 m
  • Brzina uzdizanja: 274 m u minuti

Naoružanje uredi

 
Consolidated Liberator Mk.I, RAF
  • Streljačko: 10 mitraljeza 12.7 mm Brauning (Browning) u 4 kupole i 2 dodatna mitraljeza 12.7 mm u bočnim trupnim pozicijama.
  • Bombe: dva spremišta za bombe, najviše do 3.629 Kg

Zemlje koje su koristile avion B-24 uredi

Avion B-24 u Jugoslaviji uredi

 
B-24M Liberator koji se spustio kod Sanskog Mosta 1945. god

Avion B-24 kada je Jugoslavija u pitanju bio korišćen u tri vida:

1. dejstvo američkih bombardera iz sastava 15. američke vazduhoplovne armije po ciljevima na teritoriji Jugoslavije,

2. u okviru Jugoslovenskog detašmana kod USAAF-a[2]. i

3. korišćenje B-24 u sastavu Ratnog vazduhoplovstva Jugoslovenske armije[3].

Tako je zabeleženo da su ovi avioni u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata imali dejstva u Kosovskoj Mitrovici, Podgorici, Nišu, Leskovcu[4][5], Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu, Slavonskom Brodu, Osjeku i Sisku. Cilj ovih bombardovanja su bile komunikacije ali nažalost pri tim bombardovanjima bilo je i dosta civilnih žrtava.

U jugoslovenskom detašmanu u USAAF bilo je 4 aviona B-24 koji su dobijeni kao američka vojna pomoć izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije sa posadom od 40 jugoslovenskih vazduhoplovaca. Oni su leteli na ratnim zadacima od 15. novembar 1943. do 2. decembra 1944. godine u sastavu 15. američke vazduhoplovne armije. Kraj rata je dočekao 1 avion sa svojom posadom pod komandom pilota Vojislava Skakića a obavili su 50 ratnih misija.

Prema svedočenju američkog pilota Majkla Brizasa koji je svojim avionom P-38 Lajting prinudno sleteo na aerodrom Sombor 2. april 1945. godine[6] na tom aerodromu je zatekao jedan avion Boing B-17 i dva aviona B-24 Liberator.

Na samom kraju Drugog svetskog rata jedan američki teški bombarder B-24M Liberator „Radar Mickey” je zbog kvara prinudno sleteo na aerodrom u Sanskom Mostu posada je napustila avion i prebačena u bazu u Italiji a avion ostavljen na aerodromu. Jugoslovenski stručnjaci su u toku jula meseca 1945. godine osposobile ovaj avion i doveli ga u ispravno stanje. Ovaj avion je uvršten u sastav Ratnog vazduhoplovstva Jugoslovenske armije (RV JA) i korišćen izvesno vreme pod brojem 9821[3].

Reference uredi

  1. ^ Kolo, Aleksandar; Nebeska odiseja — Jugoslovenski detašmant teških bombardera u Drugom svetskom ratu, Interprint, Beograd, 2006.
  2. ^ Kolo, Aleksandar; Nebeska odiseja — Jugoslovenski detašmant teških bombardera u Drugom svetskom ratu, Interprint, Beograd, 2006
  3. ^ a b Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992., IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  4. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  6. ^ Brzkovski, Marek (2019). Šafarik Jan. „Bitka Sovjeta i Amerikanaca nad Nišom”. Ratovi (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Kolor media Internacional. 1: str. 12—15. ISSN 2620-1704. 

Literatura uredi

  • Aleksandar Kolo (2006). Nebeska odiseja - Jugoslovenski datašman teških bombardera u Drugom svetskom ratu. Aero-art - Beograd. ISBN 978-86-83005-02-4. 
  • Dimitrijević, Bojan B., Predrag Miladinović i Milan Micevski (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918—1944. Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. str. 362—363. ISBN 978-1-84065-092-1. 
  • Chant, Christopher (1977). „Consolidated B-24 Liberator”. Drugi svjetski rat – Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 122—123. 
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 56. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992., IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. ISBN 86-84905-00-8. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 88. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Ilustrovana istorija, vazduhoplovstva (1987). Pakao iz vazduha Presecanje hitlerovih životnih linija, (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: V. Karadžić i Službeni list SFRJ. ISBN 86-307-0083-1. 
  • Brzkovski, Marek (2019). Šafarik Jan. „Bitka Sovjeta i Amerikanaca nad Nišom”. Ratovi (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Kolor media Internacional. 1: str. 12—15. ISSN 2620-1704. 
  • Babac, Dušan (2000). „Kraljevsko vazduhoplovstvo u izbeglištvu 1941—1944.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 23: 37 — 38. ISSN 1450-6068. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze uredi

 
Konsolidejtid B-24 Liberejtor na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Консолидејтид_B-24_Либерејтор&oldid=27555174”