Kontraobaveštajna služba
Kontraobaveštajna služba (KOS) je bila samostalna služba u vojnoj organizaciji Jugoslovenske narodne armije (JNA). Nastala je 1946. godine od Trećeg odseka OZNE pri Ministarstvu narodne odbrane.
Istorija uredi
Nakon donošenja Ustava FNRJ, 13. marta 1946. godine, reorganizovane su sigurnosno-obaveštajne službe. Od Prvog i Drugog odseka OZNE formirana je pri Ministarstvu unutrašnjih poslova — Uprava državne bezbednosti (UDBA), dok je od Trećeg odseka OZNE pri Ministarstvu narodne odbrane formirana — Kontraobaveštajna služba Jugoslovenske armije (KOS).
Uprava Kontraobaveštajne službe je 1. marta 1948. godine ušla u sastav Generalštaba Jugoslovenske armije i postala njena XII uprava. U Organe bezbednosti Kontraobaveštajna služba je preimenovana 23. marta 1955. godine. Tada je iz Generalštaba JNA izmeštena u Državni sekretarijat za narodnu odbranu (DSNO), a kasnije Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO). U organizacijskom sastavu DSNO (SSNO) postojala je Uprava bezbednosti, a organi bezbednosti bili su u formacijskom sastavu komandi, jedinica i ustanova vojske i SSNO.
Nakon nestanka JNA i formiranja Vojske Jugoslavije, 20. maja 1992. godine, Uprava bezbednosti je ponovo izmeštena iz SSNO i vraćena u Generalštab VJ.
Kontra-obaveštajna služba igrala je značajnu ulogu tokom raspada SFRJ, a njene najpoznatije operacije su — Operacija Labrador i Operacija opera orijentalis, kao i Afera Špegelj i Operacija Štit.
Rukovodioci uredi
- načelnici Trećeg odeljenja pri Odeljenju za zaštitu naroda (OZNA), 1944—1946:
- Jefto Šašić, 1944—1945
- Vjekoslav Klišanić, 1945
- Ivan Rukavina, 1945—1946
- načelnici Kontraobaveštajne službe pri Generalštabu JNA, 1946—1955:
- Ivan Rukavina, 1946—1947
- Blažo Janković, 1947—1948
- Đoko Jovanić, 1948
- Srećko Manola, 1948—1953
- Ivan Rukavina, 1953—1955
- načelnici Uprave bezbednosti pri Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, 1955—1992:
- Ivan Rukavina, 1955—1959
- Rudolf Pehaček, 1959—1960
- Srećko Manola, 1960—1963
- Mirko Bulović, 1963—1970
- Radovan Vojvodić, 1970—1974
- Asim Hodžić, 1974—1980
- Georgije Jovičić, 1980—1984
- Stane Brovet, 1984—1988
- Đorđe Miražić, 1988—1990
- Vuleta Vuletić, 1990—1992
