Korisnik:Plava Kupina/pesak
Stanislava Staša Zajović (rođena 25. januara 1953. godine u Nikšiću) je feministkinja i aktivistkinja za mir i ljudska prava. Jedna je od osnivačica i koordinatorka beogradske nevladine organizacije Žene u crnom. Značajna je po svom aktivističkom radu, edukativnim projektima, kao i brojnim tekstovima, učešću na međunarodnim i regionalnim konferencijama o važnim društvenim pitanjima, te nominacijama i osvijenim nagradama i priznanjima za svoj rad.
Biografija uredi
Staša Zajović je 1997. godine diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je studirala romansku grupu jezika. Služi se italijanskim, španskim i engleskim jezikom, od kojih prva dva koristi tečno. [1]
U toku ratova u Jugoslaviji, 1991. postaje jedna od osnivačica beogradske nevladine organizacije Žene u crnom, u okviru koje učestvuje u mnogim antiratnim demonstracijama i performansima usmerenim protiv militarizma, nacionalizma i fundamentalizma. [2] Učestvovala je i u uličnim akcijama pomaganja ženama izbeglicama i žrtvama silovanja u ratu. [3]
Kao istaknuta aktivistkinja i neko ko se zalaže za kažnjavanje ratnih zločina, bila je meta višestrukih fizičkih napada ekstremnih nacionalista [2], kao i administrativnih zabrana. [4]
Imala je značajnu ulogu u mnogim društvenim mrežama, koalicijama, konferencijama. Napisala je mnoge članke o feminističkim pitanjima poput uloge žena u ratu, kao i o mirovnoj politici i međunarodnoj solidarnosti. Pokretala je brojne edukativne programe. Napisala je dve knjige. Podržava ideju građanske neposlušnosti.
"I upravo je Stašina "priča", dok mirno stoje u Knez Mihailovoj ulici sa razmotanim transparentom - Stop ratu: Antimilitarizam - naš izbor; Stop kasetnoj municiji; Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici ili kada sa porodicama žrtava ode u Orahovac na komemoraciju Srbima stradalim u napadu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1998 - takva da objašnjava u potpunosti njen antiratni angažman i moto organizacije - Uvek neposlušna." [5]
Aktivizam uredi
Aktivističko iskustvo Staše Zajović: [1]
- Od 1985. do 1991/92. godine se bavila sledećim aktivnostima: aktivizmom u feminističkoj grupi Žena i društvo u Beogradu; osnivanjem SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja, Beogradskog ženskog lobija, Ženskog parlamenta u Beogradu, Civilnog pokreta otpora; takođe je bila i aktivistkinja Centra za antiratnu akciju u Beogradu
- 1991. godine je bila jedna od osnivačica feminističko-pacifističke grupe Žene u crnom
- Rad u grupi Žene u crnom: Staša Zajović je aktivna učesnica u svim antiratnim acijama, performansima, mirovnim protestima i drugim vidovima uličnih aktivnosti od 1991. godine
- Od 1993. do 1996. se intenzivno volonterski bavila pomaganjem u nekoliko izbegličkih kampova u Srbiji
- Tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih godina je učestvovala u sledećim ženskim mirovnim mrežama: Međunarodna mreža Žena u crnom/Međunarodna mreža ženske solidarnosti protiv rata, Mreža za prigovor savesti u Srbiji, Mreža Žena u crnom Srbije, Ženska mirovna koalicija
Bibliografija uredi
Staša Zajović je autorka mnogih eseja, članaka i slično, kako u lokalnim, tako i u međunarodnim medijima. Neke od tema u njenim radovima su: žene i politika, reproduktivna prava, rat, ženski otpor ratu, i tako dalje. [1]
Pisala je, između ostalog, za zbornik Žene za mir, kao i za Women-s Health Journal i Women For Peace. [1]
Učešće na međunarodnim konferencijama uredi
Učestvovala je na brojnim značajnim konferencijama, među kojima su one u Alternativnim forumima Organizacije ujedinjenih nacija, War Resisters International, Evropskom kongresu mira i Evropskom parlamentu, kao i Razvojnom fondu Organizacije ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM). [1]
Važno je i njeno članstvo u međunarodnim telima poput Savetodavne grupe UNIFEM-a, kao i u Izvršnom savetu Globalne mreže za reproduktivna prava (čije je sedište u Amsterdamu). [1]
Nagrade i priznanja uredi
Neke od značajnih nagrada i nominacija: [1]
- Milenijumska nagrada za mir, UNIFEM (nagrada je uručena Ženama u crnom 2001. godine)
- Počasna građanka Tutina/Sandžak (2004)
- Počasna građanka Granade (2004)
- Nominacija "1000 žena za Nobelovu nagradu za mir" (2005)
- Nominacije za ličnost godine lista Danas (2005 i 2007)
Još nagrada: [6]
- Nagrada "Osvajanje slobode" (2022)
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e „CV Staša Zajović - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ a b Stange, Mary Zeiss; Oyster, Carol K.; Sloan, Jane E. (2011-02-23). Encyclopedia of Women in Today's World (na jeziku: engleski). SAGE Publications. ISBN 978-1-4129-7685-5.
- ^ Rivas, Rosa (1993-04-26). „"Las Mujeres de Negro ejercemos la desesperación activa"”. El País (na jeziku: španski). ISSN 1134-6582. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Staša Zajović: Otrovom nacionalizma se sprečava pobuna | DW | 05.10.2019”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ „Staša Zajović: Uvek neposlušna - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2019-09-20. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ „Aktivistinja Stanislava Staša Zajović dobitnica nagrade "Osvajanje slobode" - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-09-24. Pristupljeno 2022-11-15.