Korisnik:Domatrios/Domatriosova tačka

Uz uslov da je prava sastavljena od niza tačaka, imamo datu tačku. Kroz datu tačku p(r)ovučemo beskonačan broj pravih. Uzeti u obzir varijante u ravni i u prostoru. Prave oko date tačke obrazuju kružnu površ (površinu kugle). Za tako dobijenu kuglu data tačka je prečnik i istovremeno zapremina kugle. Za slučaj u ravni imamo sukcesivno prečnik i površinu kruga.

Tačka i kanoni

Gornji primer pripada jednim delom deskriptivnoj geometriji (nacrtnoj geometriji) i to zbog korišćenja stručne terminologije, ali ne poštuje Euklidske kanone, odnosno početne definicijske postavke, pa bi se to moglo svrstati u neku alternativnu geometriju. Alternativne (neeuklidske, ali i one koje su izvan slučajeva paralelnih pravi) geometrije se uče na postdiplomskim studijama «nekih» fakulteta, tako da i kružna površ koju sam gore spomenuo pripada jednoj od njih.

Tačka kroz mnoštvo do ništavila

U stvari se prostori koji se slobodno rotiraju oko tačke nisu do sada izučavali dovoljno precizno. Paralelne prave u prostoru ukidaju stepen slobode i postavljaju kretanje u novu dimenziju. Tenzorska matematika tu postavlja nove metrike, ali i dalje bez jasnog odgovora na pitanje o prebrojivosti takvih pravih. Heleni su prvi i do sada jedini pravilno postavili pitanje mnoštva. Tako je jedino mogući odgovor na pitanje o tački bio negacija mogućnosti postojanja ništavila - oudena. Zato su i izbegavali da pristaju da je ništavilo išta drugo do ništavilo. Tako dolazimo do ključne tačke, a to je jednina. Tačka je jednina, ali po Helenima tu ne postoji mnoštvo - te nema veličine.

Tačka + prostor + vreme = OVDE + SADA

Ako nema veličine - šta onda opisuje tačku. Tačku dakle ne opisuje ništa, a ceo prostor je sastavljen od tačaka. Dakle ceo prostor je sastavljen od tačaka, a tačka je ništa. Zaključak - prostor je ništa. U ovom slučaju prihvatimo da je prostor tačka. Ovo nam može pomoći kao polazna pretpostavka u razumevanju osnovnih pravila prirode. Ona počivaju na dva stuba - prostor i vreme. Upravo smo dokazali da je prostor=tačka. Isto tako se dokazuje da je vreme=tačka. Dakle od svega postoji samo prostor-tačka i vreme-tačka. Iz ovoga zaključujemo da je kompletna konstrukcija filozofije prirode veštačka i neodrživa. Jedino što postoji je - ovde i sada.

Tačka u dijalektici

Međutim, tačka u kojoj sada egzistiramo postoji kao prostor-vreme i ima svoj continuum te je mesto u kojem mi primećujemo prirodne zakone ne kao granične, već kao nesingularne što povlači za sobom univerzalnost i opštu primenljivost istih. Ako tačku pak posmatramo Aristotelovski, kao granicu, granični slučaj, neprekidnost, liniju - eto, dadoh Vam odgovor, otkud onda ona u sebi nosi klicu continuum-a. Tako tačka postaje nosilac protivurečnosti sama po sebi i prema principu dijalektike o jedinstvu suprotnosti u tački, proizvodi princip o prelasku kvantiteta u kvalitet, te tako singularitet prelazi u kontinuum. Ovime pokazasmo kako tačka negira samu sebe i postaje ne-tačka.

Tačka u sebi i van sebe

Međutim pojam sadašnjosti je jedna dinamička psihološka percepcija koja nas prati u vremenu koje je paralelno našem i kao takva objektivno ne postoji. Po Big Bang teoriji ceo svemir je nastao iz jedne tačke. Došlo je do takozvanog razmnožavanja tačaka. Prostorne skupove tačaka koji su imali nejednaku gustinu nazvali smo materijalizacijom skupova, odnosno prostora. Ovi skupovi se šire do jedne beskonačne tačke (ovde se tačka koristi figurativno) kada će se skupovi počinjati sažimati. Proces će biti reverzibilan i težiće tački. U tom smislu sadašnjost možemo uporediti sa tačkom koja je fokus kroz koji se seče beskonačan broj pravih prošlosti i budućnosti, neovisno o tome što se krajevi tih pravi "sastaju", odnosno seku. Ta tačka sadašnjosti ima dinamiku vremena kako ga shvatamo, odnosno, sadašnjost je senka ili odraz našeg trenutnog shvatanja sopstvenog postojanja.

Hipoteza kao suprotnost aksiome

Od prvih dana Platonove akademije je bilo jasno da hipoteza i aksioma nisu jedno.

Gornja ideja (ili slika) je originalno moja, jer mi nije poznat taj slučaj u literaturi, ali me isto tako ne bi iznenadilo da ju je već neko spomenuo. Mnoge se iste ili slične ideje ponavljaju u vremenu i prostoru. Sam naslov je prigodan, da bi se izbegao nesporazum sa Euklidskom tačkom.