Википедија

Korisnik:Dusan2119/pesak

Ford Model A
1928 Ford Model A
Pregled
ProizvođačFordova Motorna kompanija
Proizvodnja1928-1931
DizajnerHenri Ford, Čild Harold Vils, Džozef A. Galam i Judžin Farkas
Karoserija i šasija
KlasaFord pune veličine, Ekonomični automobil
RasporedFR raspored
SličniFord Model AF
Ford Model AA
Pogonski agregat
Motor201 CID (3.3 L) L-head I4
Stepen prenosa3-speed sliding-mesh manual
Veličine
Međuosovinsko
rastojanje		1.035 in (26.289 mm)
Dužina165 in (4.191 mm)
Širina67 in (1.702 mm)
Visina1.860 mm (73,2 in) (1912 Roadster)
Masa2.265 lb (1.027 kg)
Hronologija
PrethodnikFord Model T
Naslednik

Ford Model A (kolokvijalno poznat kao A-model Ford ili A, i A-kost)[1] bio je drugi tržišni uspeh kompanije Ford Motorne Kompanije, nakon svog prethodnika, Modela T. 20. oktobra 1927, ali predstavljen tek 2. decembra,[2] zamenio je časni Model T, koji se proizvodio 18 godina. Ovaj novi model A (prethodni model je naziv koristio 1903–1904) označen je modelom 1928 i bio je dostupan u četiri standardne boje. Vozilo se takođe prodavalo u Evropi, ali su ga zamenili automobili lokalne proizvodnje kao što je Ford Model Y.

Do 4. februara 1929. prodato je milion modela[3] As, a do 24. jula dva miliona. Raspon karoserije kretao se od Tudora na 500 američkih dolara (u sivoj, zelenoj ili crnoj boji) (10.534 dolara u 2021 dolar do gradskog automobila sa dvostrukim kapulom od 1.200 američkih dolara (20.862 dolara u 2021 dolaru).[4] U martu 1930. prodaja modela A dostigla je tri miliona, a bilo je dostupno devet stilova karoserije[3].

Proizvodnja modela A završila se u martu 1932. godine, nakon što je napravljeno 4.858.644 u svim stilovima karoserije.[5] Njegov naslednik je bio Model B, koji je imao ažurirani linijski četvorotaktni motor, kao i Model 18, koji je predstavio Fordov novi V8 motor sa ravnom glavom (bočni ventil).

Karakteristike uredi

Cene za model A kretale su se od 385 američkih dolara za otvorena putnička kola do 1.400 američkih dolara za vrhunski gradski automobil. Motor je koristio vodeno hlađenje L-glava u liniji četiri sa zapreminom od 201 kubika.[6] Ovaj motor je pružao 40 KS (30 kW).[6] Najveća brzina bila je oko 105 km/h. Model A imao je međuosovinsko rastojanje od 2,63 m sa krajnjim prenosnim odnosom od 3:77:1. Prenos je bio konvencionalni nesinhronizovani trostepeni ručni klizni menjač [6] sa jednostrukom brzinom unazad. Model A je imao mehaničke doboš kočnice na sva četiri točka.[6] Modeli iz 1930. i 1931. bili su dostupni sa kućištem hladnjaka od nerđajućeg čelika i kućištima farova.

Model A se pojavio u širokom spektru stilova, uključujući kupe (standardni i de-luks), poslovni kupe, sportski kupe, otvorena putnička kola (standardni i deluks), kabriolet, kabriolet limuzina (standardni i de-luks), Tudor limuzina (standardni i de-luks), gradski automobil, Fordov (standardni sa pet prozora, de-luks sa tri prozora), Viktorija, gradska limuzina, karavan, taksi, kamion i komercijala. Veoma retki specijalni kupe započeo je proizvodnju oko marta 1928. godine i završio sredinom 1929.[2]

Model A je prvi Ford koji je koristio standardni set kontrola vozača sa konvencionalnim papučicama kvačila i kočnice, gasom i menjačem. Prethodni Fordovi su koristili komande koje su postale neuobičajene za vozače drugih proizvođača. Rezervoar za gorivo modela A nalazio se u poklopcu, između protivpožarnog zida odeljka motora i table sa instrumentima. Imao je vizuelni merač goriva, a gorivo je gravitacijom teklo do karburatora. Retrovizor nije bio opcionalan.[7] U hladnijim klimatskim uslovima vlasnici su mogli da kupe rezervni blok od livenog gvožđa koji će se postaviti preko izduvnog kolektora da bi kabina bila toplija. Mala vrata omogućavala su podešavanje količine vrućeg vazduha koji ulazi u kabinu. Model A bio je prvi automobil koji je imao zaštitno vetrobransko staklo.[8]

Sovjetska kompanija GAZ, koja je započela kao zajedničko ulaganje Forda i Sovjetskog Saveza, izdala je licenciranu verziju od 1932–1936.[9] To je poslužilo kao osnova za oklopne automobile FAI i BA-20 koji su u ranim fazama Drugog svetskog rata koristila sovjetska izviđačka vozila.

Pored Sjedinjenih Američkih Država, Ford je model A napravio u pogonima u Argentini, Kanadi, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu i Velikoj Britaniji.

U Evropi, gde su u nekim zemljama automobili oporezivani prema veličini motora, Ford u Velikoj Britaniji proizveo je Model A sa motorom manje zapremine od 2.043 kubika, pružajući navodnu snagu od 28 KS (21 kW).[10] Međutim, ovo se izjednačilo sa britanskom fiskalnom snagom od 14,9 KS (11,1 kW)[11] (u poređenju sa 24 KS (18 kW) većeg motora) i privuklo je kazneni godišnji porez na automobil u iznosu od 1 dolar po fiskalnom konju (KS) u Velikoj Britaniji. Stoga je bilo skupo za posedovanje, a preteško i neekonomično za postizanje obima prodaje, pa tako nesposobno za nadmetanje na novorazvijenom masovnom tržištu, a takođe suviše sirovo za nadmetanje kao luksuzni proizvod. Evropski proizvedeni Model As nije uspeo da postigne prodajni uspeh u Evropi koji bi pozdravio njihovog manjeg naslednika u Britaniji i Nemačkoj.[12]

Istorijski razvoj uredi

Od sredine 1910-ih do ranih 1920-ih, Ford je dominirao na automobilskom tržištu sa svojim Modelom T. Međutim, tokom sredine 1920-ih, ova dominacija je erodirala kada su konkurenti, posebno različiti odseci General Motors-a, sustigli Fordov sistem masovne proizvodnje i počeli da bolji Ford u nekim oblastima, posebno nudeći moćnije motore, nove funkcije pogodnosti ili kozmetičku prilagodbu.[13][14][15] Takođe, osobine koje je Henri Ford smatrao nepotrebnim, poput električnih startera, postepeno su se menjale u percepciji javnosti sa luksuza na osnovne stvari.

Fordova prodajna snaga prepoznala je pretnju i savetovala Henrija da na nju odgovori. U početku se opirao, ali je popuštajući tržišni udeo T-a konačno naterao da prizna da je potrebna zamena. Kada se konačno složio da započne razvoj ovog novog modela, usredsredio se na mehaničke aspekte i na ono što se danas naziva dizajn za proizvodljivost (DFM), kojeg je uvek bio čvrsto prigrlio i po kome je proizvodni sistem Model T bio poznat. Iako krajnje uspešan, razvoj modela A podrazumevao je mnoge probleme koje je trebalo rešiti.[16] Na primer, štancovanje delova od čeličnog lima, koje je kompanija Ford dovela do novih visina razvoja sa proizvodnim sistemom Model T, bilo je nešto oko čega je Henri uvek bio dvosmislen; to je donelo uspeh, ali smatrao je da to nije najbolji izbor za trajnost. Utvrdio je da će se model A više oslanjati na otkovke nego model T, ali njegove ideje za poboljšanje DFM kovanja nisu se pokazale praktičnim. Na kraju, Fordovi inženjeri su ga nagovorili da popusti, kako ne bi proizvodni trošak modela A previše povećao maloprodajnu cenu.[17]

Henrijevo preziranje kozmetičke sujete primenjeno je na automobile, dovelo je do toga da stajling modela A prepusti timu koji je vodio njegov sin Edsel, iako bi za to uzeo zasluge uprkos tome što je njegov sin radio više poslova.

Tokom perioda od sredine 1920-ih do početka 1930-ih postale su očigledne granice prve generacije masovne proizvodnje, oličene krutošću proizvodnog sistema Model T. Počela je era „fleksibilne masovne proizvodnje“.[18][19]

Film i mediji uredi

Model A bio je dobro zastupljen u medijima tog doba, jer je bio jedan od najčešćih automobila. Kompleti modela ostaju dostupni u hobi prodavnicama kao automobil na zalihama ili vruće štapove.

Nekoliko modela As steklo je posebnu slavu. Zelena mašina, zelena i crna Tudor limuzina iz 1931. godine, glavna je tema fudbalskih utakmica i posebnih događaja Univerziteta Severni Teksas od 1974, koju održava duhovna organizacija Talons od 1980-ih. Olupina Ramblin, sportski kupe iz 1930. godine, zvanična je maskota studentskog tela na Institutu za tehnologiju u Džordžiji i pojavljuje se na sportskim događajima i funkcijama studentskog tela. Ala Kart, prilagođeni kabrio-automobil iz 1929. godine, koji je izgradio George Baris, osvojio je dve uzastopne nagrade „Najlepši američki kabrio-automobil“ na Oakland Roadster Shov-u pre nego što je nastupio u brojnim filmovima i na televiziji. Između oktobra 1992. i decembra 1994. godine, Hektor Kuevedo, zajedno sa svojim sinom Hugom, vozio je model A iz 1928. godine 235.406 km od svoje kuće u Punta Arenas-u, u Čileu, do sedišta Forda u Dirborn, Mičigen. Automobilu je bila potrebna minimalna usluga, uključujući pukotine u gumama i radove na menjaču u Nikaragvi, a sada je smešten u muzeju Henri Ford.[20]

Pesma Čarli Rejn-a „Hot Rod Lincoln“ predstavlja modifikovani Model A. Pesma je obrađivana nekoliko puta od svog originalnog izdanja.

Galerija uredi

  •  
    1928 Model A business coupe
  •  
    1930 deluxe roadster
  •  
    1928 Model A engine with modern aftermarket air filter
  •  
    1929 Model AA heavy-duty truck variant of the Model A
  •  
  •  
    1931 deluxe Tudor
  •  
    1928 Model A hot rod with roll pan, chopped top, and late-model headlights and mirrors
  •  
    Another hot rod with 1931 roadster body and chassis,
  •  
    Hector Quevedo's 1928 Model A on display at the Henry Ford Museum
  •  
    1929 Model A Gazogene on display at the Tampa Bay Automobile Museum. This car was modified in 1939 to use an alternative fuel in the form of wood or charcoal.
  •  
    1928 Model A Fordor with a 1941 Kaiser wood gas generator[traži se izvor]
  •  
    A 1929 Model A station wagon, on display at the Museum of Automobiles in Arkansas
  •  
    1929 town car from The Museum of Automobiles in Arkansas
  •  
    1928 sedan with suicide doors in Romania
  •  
    1930 Model A

Reference uredi

  1. ^ Bianco, Johnny, "Leadfest" in Rod & Custom, 9/00, p. 86.
  2. ^ a b Jim, Schild (2009). Collector's Originality Guide Ford Model A (na jeziku: engleski). https://books.google.com/books?id=2bcW0WDEKgMC&pg=PA10: MotorBooks International. ISBN 9781610608886. 
  3. ^ a b Gauld, p. 693.
  4. ^ Gauld, p. 694.
  5. ^ „Model A Production Figures”. Model A Ford Club of America. Pristupljeno 17. 4. 2021. 
  6. ^ a b v g Cheetham, Craig (2004). Vintage Cars - The Finest Prewar Automobiles. Rochester, United Kingdom: Grange Books. str. 31. ISBN 1840136359. 
  7. ^ Kimes, Beverly. Standard Catalog of American Cars 1805-1942. Krause publications. ISBN 0-87341-428-4. 
  8. ^ „Directory Index: Ford/1930_Ford/1930_Ford_Brochure_02”. Pristupljeno 20. 4. 2021. 
  9. ^ Sorensen 1956, str. 206–208.
  10. ^ Werner Oswald. Deutsche Autos 1920-1945 p. 416 ISBN 3-87943-519-7
  11. ^ Clutton, Cecil, Paul Bird and Anthony Harding. The Vintage Car Pocketbook; The Motoring Encyclopaedia (1935?)
  12. ^ „0 – 100...We celebrate a century of Ford in style....”. Auto Express. Issue 724: 56—62. 2—8. 10. 2002. 
  13. ^ Sorensen 1956, str. 217–219.
  14. ^ Hounshell 1984, str. 263–264.
  15. ^ Sloan 1964, str. 162–163.
  16. ^ Hounshell 1984, str. 280–292.
  17. ^ Hounshell 1984, str. 280–281.
  18. ^ Hounshell 1984, str. 263–301, Chapter 7: Cul-de-sac: The Limits of Fordism & the Coming of "Flexible Mass Production".
  19. ^ Sorensen 1956, str. 217–231, Chapter 16: Farewell to Model T.
  20. ^ Cardinale, Anthony. "Chileans on a Roll in Vintage Car Trek Detroit-Bound Model A Ford Arrives Here After 21,700 Miles". Buffalo News. Buffalo, N.Y.: November 30, 1994, p. A.1.

Biografija uredi

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusan2119/песак&oldid=23801587”