Википедија

Korisnik:Ilijanrt620/pesak

Motli Kru
Motli Kru nastupaju 2012, s leva na desno: Vins Nil, Niki Siks (pozadi), Tomi Li (napred), Mik Mars
Muzički rad
Aktivni period1981-2015, 2018-danas
OsnivanjeLos Anđeles, Kalifornija, SAD
Žanr
Članovi
Sadašnji članovi
Bivši članovi

Motli Kru(engl. Mötley Crüe) je američka hevi metal grupa osnovana u Los Anđelesu 1981.[1][2][3] Grupu su osnovali basista Niki Siks, bubnjar Tomi Li, gitarista Mik Mars i pevač Vins Nil. Motli Kru je prodao preko sto miliona albuma u celom svetu.[4][5] [6]Devet puta su njihovi albumi dostizali do top 10 na Bilbord 200 listi(računajući album Dr. Feelgood iz 1989. godine koji je njihov jedini album koji je došao do mesta broj jedan).[7] [8]Bend je iskusio par kratkoročnih promena u sastavu tokom devedesetih i dvehiljaditih: Džon Korabi je zamenio Vins Nila od 1992. do 1996. godine, a Tomi Li je napustio bend 1999. godine i menjali su ga Rendi Kastilo i Samanta Maloni do njegovog povratka 2004. godine od kada se sastav nije menjao.

Članovi benda su često opisivani svojim hedonističkim načinom života i androgenističkim ličnostima koje su održavali tokom godina. Nakon svojih hard rok i hevi metal početaka koji su bili u njihova prva dva albuma Too Fast for Love i Shout at the Devil, izbacivanjem svog trećeg albuma Theatre of Pain se pridružuju prvom talasu glam metala.[9][10] Bend je takođe poznat po kompleksnim nastupima koji uključuju bacače plamena zakačene za gitare, bubnjeve koji su postavlji na šine i veliku upotrebu pirotehnike(uključujući paljenje Niki Siksa).[7] Motli kruov poslednji studijski album Saints of Los Angeles je objavljen 24. juna 2008. godine. Po planu, njihov poslednji nastup je bio novogodišnje noći 31. decembra 2015 godine. Koncert je sniman za bioskopsko i Blu-rej izdanje 2016. godine.[11]

Nakon pauze duge dve i po godine, Nil je objavio u septembru 2018. godine da se Motli Kru ponovo ujedinio i da rade na novom materijalu.[12] U martu 2019. godine bend je objavio četiri nove pesme za Netfliksov film The Dirt baziranu na autobiografiji Niki Siksa istog imena. Nakon sedam godina bend planira da ide na turneju tokom jeseni 2022. godine zajedno sa bendom Def Lepard.[13]

Istorija

uredi

1981. do 1983. : Rani počeci i Too Fast for Love

uredi

Motli kru je oformljen 17. januara 1981. godine kada je basista Niki Siks napustio bend „London” i počeo da vežba sa bubnjarem Tomi Lijem i pevačem i gitaristom Gregom Leonom. Li je i ranije vežbao sa Leonom dok su bili u bendu „Sjut 19”, ali je Leon nakon nekog vremena odlučio da ne nastavi sa njima.[14][15] Siks i Li su nakon toga počeli da traže nove članove i ubrzo upoznali Robin Mura i Boba Deala, poznatiji danas kao Mik Mars koji se priključio bendu tako što postavio oglas u časopis u kom je pisalo: „Dostupan je glasan, nepristojan i agresivan gitarista”. Prema autobiografiji benda Mik Mars je putem audicije primljen u bend a istog dana je iz benda izbačen Mur.[16] Tomi Li i Vins Nil su se znali iz vremena kada su išli zajedno u srednju školu i obojica su nastupali u raznim garaž bendovima. Nakon što je bend video Nila kako nastupa sa svojim bendom „Rok Kendi”, Mars je predložio da se Nil priključi njihovom bendu što je Nil odbio. Članovi Nilovog benda su nakon nekog vremena počeli da rade i na drugim projektima i Nil se priključio bendu 1. aprila 1981. godine i bend je imao svoj prvi nastup 24. aprila.[17]

Želeo sam bend koji bi bio kao da Dejvid Bouvija i Seks Pistolse stavite u blender sa Blek Sabatom

 —Niki Siks[18]

Iako je bend imao članove nije imao ime. Siks je rekao da je njegova ideja bila da se bend zove „Krismas” što se ostalim članovima nije svidelo, i dok su pokušavali da smisle ime Mars se setio incidenta koji se desio dok je bio u drugom bendu gde je jedan od članova benda nazvao grupu „a motley looking crew” iz čega je proisteklo „Mottley Cru”, i posle par promena su odabrali naziv „Mötley Crüe”. Navodno, bila je Nilova ideja da se stave dva metal umlauta na ime jer je bio inspirisan nemačkim pivom koje su pili u tom trenutku.[19]

Bend je uskoro upoznao svog prvog menadžera, Alana Kofmana, tridesetosmogodišnjeg zeta prijatelja Marsovog šofera.[20] Prvo izdanje benda je bio singl Stick to Your Guns/Toast of the Town koji je izdala njihova izdavačka kuća. Novembra 1981. su samostalno producirali svoj debi album Too Fast for Love koji se prodao u 20,000 kopija. Dok je Kofmanov asistent Erik Grif organizovao turneju po Kanadi, Kofman je iskoristio uspeh benda i razgovarao sa par izdavačkih kuća da bi se na kraju sklopio ugovor sa Elektra Rekordsom rane 1982. godine. Debi album je ponovo snimljen i remiksovan od strane producenta Roj Tomas Bejkera i ponovo objavljena 20. avgusta 1982. godine.[21]

Tokom svoje turneje u Kanadi bilo je više incidenata koji su ih stavili u oko javnosti. Bend je prvo uhapšen a zatim pušten na Edmont internacionalnom aerodromu zbog nošenja svojih kostima koji su imali šiljke(smatrali su se kao „opasna oružja”) kroz carinu, i zbog toga što su Nilu u torbi pronađeni porno magazini koji su se smatrali neprikladnim materijalom. Na kraju se ispotavilo da su obe stvari bile promišljene u svrhu promovisanja a carinici su na kraju konfiskovane stvari uništili. Nakon toga dok su nastupali u Edmontonu pojavila se lažna pretnja o bombi i kao rezultat su Li i Grif ispitani od strane policije i ustanovilo se da je i iza ovoga stojao Grif.[22] Na samom kraju Li je bacio televizor kroz prozor hotela što je prouzrokovalo da bendu doživotno bude zabranjen ulaz u grad.[23] Iako se turneja ranije završila zbog finansijskih razloga, ona je postavila osnovni imidž benda i privukla pažnju međunarodnih medija.

Bend je 1983. godine promenio menadžment sa Kofmana na Dag Telera i Dok Mekgija. Mekgi je poznat po tome što je bio menadžer Bon Džoviju i kasnije Kisu počevšti sa njihovim ponovnim okupljanjem 1996. godine. Kofman je tužio sve stranke u postupku koji je trajao godinama, i igrom slučaja postao menadžer Siksovog prethofnog benda, London. Sa druge strane, Kofmana su tužili investitori kojima je on prodao „deonice benda”. Kofman je na kraju proglasio bankrot nakon što je stavio svoju kuću pod hipoteku barem tri puta da bi pokrio troškove benda.[24]

1983. do 1991. : Internacionalna slava i problemi sa zavisnošću

uredi

Prema izvorima pesma Too Fast for Love sa istoimenog albuma je snimljena u roku od tri dana dok su članovi benda bili pod uticajem alkohola. Prema objavi veb sajta „Pejdž siks” njihove „budalaštine” su uključivale uriniranje u javnosti i po podu njihovih spavaćih soba, i bacanje nameštaja kroz prozor hotela u Hamurgu u Nemačkoj. Niki Siks je prvi put uhapšen 1973. godine nakon što je na koncertu Roling Stounsa prodavao čokoladice od meskalina. Bend je svoj drugi album, Shout at the Devil, objavio u septembru 1983. godine i označio je njihovo probijanje na mejnstrim a album je dobio četvorostruko platinum priznanje(prodato je više od 4 miliona kopija).[25][26] Oko albuma se pojavila kontraverza zbog samog naziva i imidža koji je ukazivao na satanizam. Kasnije su dobili pažnju legende hevi metala Ozi Ozborna i nastupali kao njegova predgrupa na njegovoj turneji. Članovi benda su bili poznati po problemima iza scene, neuobičajenoj nošnji, ekstremno visokim podpeticama, velikom količinom šminke i naizgled beskonačnom zloupotrebom alkohola i narkotika.[27]

Vins Nil je 8. decembra 1984. išao po alkohol sa bubnjarom grupe Hanoi Roks Nikolas Dinglijem. Nil je učestvovao u čeonom sudaru u kom je Dingli poginuo.[28] Nil je osuđen je za vožnju pod uticajem alkohola i ubistvo i osuđen je na 30 dana zatvora (iako je služio samo 18) i kasnije je tužen i morao je da plati dva i po miliona dolara. Kratku zatvorsku kaznu su postigli advokati i omogućili Nilu da nastavi turneju.[29]

U Dinglijevu čast bend je objavio svoj treći studijski album pod nazivom Theatre of Pain koji je obeležio novu glam fazu u bendovom stilu. Album je komercijalno bio uspešan, stigao je do šestog mesta na Bilbord rang listi i dobio četvorostruko platinum priznanje. S druge strane, snimanje albuma je bilo ispunjeno tenzijom zbog Nilove nesreće i Siksove rastuće zavisnosti i članovi benda smatraju da je album kreativno razočarenje.[30]

Bend je većinu sledeće godine posvetio svetskoj turneji da podrži album. U februaru 1986 u Londonu, Siks je doživeo skoro fatalno predoziranje heroinom, a osoba koja mu je prodala drogu je bacila njegovo bezsvesno telo u kontejner i to je inspirisalo Siksa da napiše pesmu Dancing on Glass za svoj sledeći album.[31]

Bendov četvrti stidijski album Girls, Girls, Girls je debitovao na drugom mestu Bilbordove top 200 liste.[32] U intervjuima Siks je rekao da veruje da bi album debitovao na prvom mestu da nije bilo manipulisanja od strane izdavačke kuće Vitni Hjuston.[33] Bend je još jednom promenio svoj stil i glam elemente sa prošlog albuma zamenio bajkerskom estetikom.[34] Slično prethodnom albumu i ovaj je bio ispunjen ličnim problemima i Siks se bunio da su škodili kvalitetu albuma, ali je imao pozitivniji stav kako su godine prolazile.[35]

Niki Siks je 23. decembra 1987. doživeo još jedno predoziranje heroinom. Na putu do bolnice je proglašen klinički mrtvim, ali je bolničar, koji je bio obožavalac Siksa, uspeo da ga oživi koristeći dve doze adrenalina i tih dva minuta smrti su inspirisale Siksa da napiše pesmu Kickstart My Heart. Od 1986. do 1987. godine Siks je vodio dnevnik o svojoj heroinskoj zavisnosti i 1998. godije je otišao na odvikavanje.

Metju Trajp je 1988. godine podneo optužbu navodeći da je 1983. godine bio unajmljen kao Siksov dvojnik nakon što je Siks navodno učestvovao u saobraćajnoj nesreći dok je bio pod dejstvom narkotika. Slučaj se nije zatvorio sve do 1993. godine kada je Trajp odbacio sve optužbe i nestao za javnost.[36]

Njihov dekadentni stil života je zamalo uništio bend i menadžeri Teler i Mekgi su intervenisali tako što im nisu dozvolili da krenu na turneju po Evropi plašeći se da će se neki od njih vratiti u „vrećama za telo”. Nakon toga u cilju jačanja veza bend je zajedno otišao na odvikavanje.

Nakon završetka odvikavanja, Motli Kru je doživeo svoj vrhunac karijere izbacivši peti album Dr. Feelgood koji je producirao Bob Rok 1. septembra 1989. godine. Bend je snimio album i Vankuveru, sa tim da je svaki član benda snimao svoj deo pojedninačno da bi se smanjile međusobne borbe i održao fokus na pojedinačnom izvođenju. Pomoćne vokale im je pružio pevač Aerosmita Stiven Tajler koji je snimao svoj album Pump u istom studiju.[37] Te iste godine je postao album broj jedan i ostao na top listi 114 nedelja nakon svog izlaska. Članovi benda su u svojim pojedinačnim intervjuima rekli da je odvikavanje imalo veliki uticaj da ovaj album bude najbolji do sad sa muzičke strane gledišta. Pesme Dr. Feelgood i Kickstart My Heart su obe bile nominovane za Gremija u kategoriji najbolje hard rok pesme 1990. i 1991. godine, ali su obe godine izgubili od benda Living Kolor. Bend je našao uspeha na američkoj muzičkoj dodeli nagrada. Dr. Feelgood je dva puta nominovan za nagradu omiljenog hard rok/ metal albuma. Prvi put je izgubio od benda Gans n roses i njihovog albuma Appetite for Destruction, da bi sledeće godine pobedio upravo Aerosmit i njihov album Pump.

Mekgi je 1989. godine dobio otkaz nakon što je navodno prekršio obećanja koja je napravio vezano za Moskovski muzički festival mira, uključujući to da je svom drugom bendu, Bon joviju dao prednost u rasporedu termina nastupa. Nakon toga Teler je postao jedini menadžer benda.[38]

Bend je proveo jesen 1989. i većinu 1990. godine na najvećoj turneji koju su do sad imali. Turneja je bila veliki finansijski uspeh, ali je uzela svoj danak na bendu. U aprilu 1990. godine, Li je doživeo potres mozga nakon nesreće koja je uključivala njegov set bubnjeva tokom koncerta u Nju Hejvenu u Konektikatu.[39]

Bend je 1. oktobra 1991. godine objavio svoj prvi kompilacijski album, Decade of Decadence 81-91. Album je došao do drugog mesta na Bilbord 200 listi a po dizajnu je bio namenjen za obožavaoce dok je bend radio na novom albumu.

1992. do 2003. : Godine nemira

uredi

Nakon izlaska albuma Decade of Decadence 81-91, Vins Nil je napustio bend. Tokom ovog perioda većina glam bendova osamdesetih se ili raspuštala ili su naglo gubili popularnost zbog pojave grandža i alternativne muzike. I dalje je nejasno da li je Nil napustio bend ili je bio izbačen. Siks je dugo imao jasan stav da ih je Nil napustio dok je Nil tvrdio da je bio izbačen. Nil je 2000. godine rekao: „and this one basically just stemmed from a bunch of 'fuck yous' in a rehearsal studio. It went from 'I quit' to 'You're fired' ... It was handled idiotically. The management just let one of the biggest bands in the world break up.”[40]

Na kratko je mesto frontmena popunio Stiven Šero iz benda Kik Trejsi da bi na kraju konačna Nilova zamena bio Džon Korabi(koji je prethodno bio u Angori i Skrimu). Iako je bendov album Mötley Crüe stigao do sedmog mesta na Bilbordovoj top 10 listi, album je bio komercijalni promašaj. Album je takođe proizveo negativne reakcije većine obožavaoca zbog odsustva Nilovog glasa. Korabi je predložio da se Nil vrati u bend, smatrajući da će Nil uvek biti viđen kao glas benda. Ovo je na kraju dovelo do toga da Korabi sam napusti bend 1996.[41] Za ovo vreme Nil je izbacio dva solo albuma: Exposed 1993. godine i manje uspešan nastavak Carved in Stone 1995. godine.

Bend se ujedinio sa Nilom 1997. godine nakon što je njihov trenutni menadžer Alen Kovač zajedno sa Nilovim menadžerom, Bert Stejnom, dogovorio sastanak između Nila, Lija i Siksa na kom su „ostavili svoj ego ispred vrata”.[42] Album Generation Swine je stigao do četvrtog mesta ali je, zbog manjka podrške izdavačke kuće, bio komercijalni promašaj.[43]

Motli kru su 1998. godine veze sa Elektra rekordsom istekle što je stavilo budućnost benda u njihove ruke, računajući i posedovanje vlasništva nad pesmama sa svih njihovih albuma. Ovo su postigli tako što su pritiskali Elektra rekords dok ovi nisu popustili i time postali jedan od retkih bendova koji su bili vlasnici svoje muzike. Nakon napuštanja Elektre, bend je formirao svoju izdavačku kuću, Motli rekords.[44]

Bend je 1998. godine izbacio drugi kompilacijski album Greatest Hits koji je sadržao i dve nove pesme, Bitter Pill i Enslaved. Godinu dana kasnije, 1999. godine, bend je ponovo objavio sve svoje albume i to nazvao Crücial Crüe. Sa albumima su objavili i demo trake, uživo snimke, intrumentale i do tad neobjavljene pesme.[45] Te iste godine su objavili i album Supersonic and Demonic Relics koji je predstavljao poboljšanu verziju albuma Decade of Decadence kao i prvi uživo album Entertainment or Death.

Tomi Li je 1999. godine napustio bend da bi se bavio solo karijerom zbog rastuće tenzije sa Nilom. Po Nilovim rečima advokat ih je pozvao i rekao im da se Tomi neće vraćati i da ga rok više ne zanima.

Lijeva zamena je dugogodišnji prijatelj celog benda i bivši bubnjar Ozi Ozborna, Rendi Kastilo. Bend je u julu 2000. godine objavio svoj sedmi album New Tattoo. Pre početka turneje Kastilo je oboleo od čira na dvanaestopalačnom crevu. Za turneju sa Megadedom je dovedena Samanta Maloni, koja je bila bivši bubnjar benda Houl, dok se Kastilo fokusirao na zdravlje. Međutim, dok se Kastiljo oporavljao od operacije stomaka, dijagnostikovan mu je karcinom skvamoznih ćelija nakon što je pronašao tumor na njegovoj vilici. Preminuo je 26. marta 2002. godine.[46] Nakon toga je bend otišao na pauzu.[47]

Dok su bili na pauzi, Siks je svirao u svojim projektima 58 i Brajds of Distrakšn. Nil je učestvovao u prvoj sezoni rijaliti emisije The Surreal Life i imao svoj specijal koji se fokusirao na njegovu solo karijeru i njegove pokušaje da dođe u bolju fizičku formu. Mars koji je bolovao od naslednog oblika artritisa koji uzrokuje intenzivan bol u kičmi se povukao iz javnosti 2001. godine i posvetio zdravlju. Li je formirao bend Metods of Mejhem, a takođe je nastupao i kao solo izvođač.

Autobiografija pod nazivom The Dirt je objavljena 2001. godine i na njoj su radili članovi benda kao i Nil Štraus koji je okarakterisao bend kao „najozloglašeniji rok bend”. Knjiga je dospela u deset najboljih knjiga na Nju Jork Tajmsovoj best seler listi i provela tu deset nedelja, da bi se vratila na tu listu nakon filmske adaptacije u jesen 2019. godine.[48]

Bend je 2003. godine objavio da boks seta pod nazivom Music to Crash Your Car to: Vol. 1 i Music to Crash Your Car to: Vol. 2 koji su sadržali pesme iz čitave njihove karijere. Naziv je oštro kritikovan od strane pevača Hanoj Roksa Majkla Monroa zbog moguće povezanosti sa tragedijom u kojoj je Nil osuđen krivim za ubistvo.

2004. do 2007. : Okupljanje i obnovljeni uspeh

uredi
 
Niki Siks i Mik Mars nastupaju sa Motli Kruom 14. juna 2005, u Glazgovu u Škotskoj

Engleski promoter Mags Revel počeo je da širi glas o ponovnom ujedinjenju Motli Krua, predstavljajći sebe kao glas anksioznih fanova koji su očekivali još od benda.[49] Posle nekoliko sastanaka sa menadžmentom, u septembru 2004, Siks je objavio da su se on i Nil vratili u studio i da su počeli da snimaju nov materijal. U decembru 2004, prvobitna četiri člana su objavili turneju ponovnog ujedinjenja. Turneja je počela 14. februara 2005, u San Huanu. Nastali kompilacijski album, Red, White & Crüe, izašao je februara 2005. godine. Sadrži omiljene pesme članova benda i još tri nove pesme,If I Die Tomorrow, Sick Love Song i obradu pesme Rolingstonsa Street Fighting Man. Nastala je mala pometnja kad se pročulo da ni Li ni Mars nisu učestvovali u snimanju pesama. Međutim, na kraju se isportavilo da je Li ipak svirao u nekim pesmama. Japanska verzija albuma uključuje i još jednu dodatnu pesmu, I'm a Liar (and That's the Truth). Album je zauzeo šesto mesto na rang listi i dobio platinum priznanje.[50]

Novogodišnje večeri 2004. godine bend se pojavio u epizodi The Tonight Show. Nil je tokom nastupa vikao neprimerene stvari što je dovelo do istrage što je dovelo do toga da NBC mreža zabrani prikazivanje benda na njihovom kanalu.[51] Bend je kasnije tužio mrežu tvrdeći da su kažnjeni bez razloga. Dogovor je kasnije postrignut izvan suda i bend se kasnije pojavljivao na mreži.

Bend je 2005. godine ponovo snimio svoju pesmu Home Sweet Home kao duet sa pevačem Linkin Parka Česterom Beningtonom i sav prihod je doniran žrtvama uragana Katrina.

Motli Kru je 2006. godine započeo turneju Route of All Evil Tour, zajedno sa bendom Aerosmit, a sa sobom su poveli izvođače iz cirkusa Lucent Dosier Ekspirijens. Bend je takođe potpisao ugovor sa Paramaunt Pikčrsom i MTV Filmsom da adaptiraju autobiografiju „D drt” u film ali je dogovor propao nakon što je produkcija kasnila godinama.[52][53] Siks, Mars i Nil su tužili Karl Stubnera, Lijevog menadžera. Njih trojica su ga tužili jer je sklapao ugovore da se Li pojavi u dva neuspela rijaliti šoua koja bi štetila njegovom imidžu.

Niki Siks je 2007. godine objavio svoju autobiografiju The Heroin Diaries: A Year in the Life of a Shattered Rock Star, koja je pokrivala Girls, Girls, Girls svetsku turneju i njegovo predoziranje 1987. godine. Siksov drugi bend Siks A.M. je objavio The Heroin Diaries Soundtrack kao paralelu romanu.[54][55]

2008. do 2010. : Saints of Los Angeles

uredi

Juna 2008. godine Motli Kru i menadžer Brt Stein su se međusobno tužili na sudu. Stein je bio Nilov lični menadžer i, po rečima benda i rivala Kovača, menadžer celog benda jedno vreme. Bend i Kovač su tužili Steina navodeći da Stein nema pravo na prihode Motli Krua. Stein je, s druge strane, tužio bend, tvrdeći da ima pravo na 1.875 procenata zarade benda. Advokati obe strane su jula 2009. godine objavili da je dogovor postignut „mirnim putem”.[56]

Bendov deveti album, Saints of Los Angeles je objavljen prvo u Japanu 17. juna 2008. godine, a 24. juna u Americi. Album je prvobitno imao naziv njihove autobiografije ali je ime kasnije promenjeno. U Americi je album izdala izdavačka kuća Seven ileven mjuzik.

Pesma Saints of Los Angeles je nominovana za Gremija u kategoriji „Najbolje hard rok pesme”, ali je izgubila od Mars Volte i pesme Wax Simulacra.[57]

Od 1. jula do 31. avgusta 2008. Motli Kru je predvodio Kru fest muzički festival, koji je sem njih sadržao i bendove Bakheri, Papa roač,Trept i Siks A.M.

 
Motli Kru nastupaju u Erie, Pensilvanija 7. marta 2009. godine

Bend se pojavio u poslednjoj epizodi četvrte sezone Foksove krimi serije Bouns 14. maja 2009. u kojoj su svirali pesmu Dr. Feelgood. [58]Motli kru je predvodio Kru fest 2 koji je trajao od juna do septembra 2009. godine. Sa njima su nastupali Godsmak, Tiori of a deadmen, Drauning pul i Čarm siti devils. Bend je proslavio 20 godina albuma Dr. Feelgood tako što je izvodio ceo album svake večeri tokom turneje. Zajedno sa Ozi Ozbornom i Rob Halfordom su bili glavni izvođači na Ozfestu 2010. godine. Nil je takođe objavio svoj treći solo album i autobiografiju a oba je nazvao istim imenom, Tattoos and Tequila.[59]

2011. do 2015. : Poslednja turneja

uredi
 
Motli Kru nastupa u Helsinkiju, Finska juna 2012. godine

Januara 2014. godine, na konferenciji u Holivudu, Motli kru je objavio detalje njihovog penzionisanja, koji su uključivali 70 nastupa u Severnoj Americi sa Alis Kuperom kao specijalnim gostom. Članovi benda su potpisali ugovor o zabrani turneja koja ih je sprečavala da idu na turneju pod imenom Motli Kru nakon kraja 2015. godine.[60][61] U kasnijim intervjuima Siks je pričao o mogućnosti izbacivanja nove muzike navodeći da će to verovatno biti u formatu izbacivanja pojedinih pesama, za razliku od dosadašnjih izdanja gde su izbacivali cele albume.

Januara 2015. godine je objavljeno da će se karijera benda završiti nakon druge faze koncerata u Severnoj Americi, kojim prethode nastupi u Japanu, Australiji, Brazilu i Evropi. Motli Kru je 31. decembra 2015. godine nastupao u Stejpls Centru u Los Anđelesu i nastup je izašao kao film 2016. godine pod nazivom Motley Crue: THE END.[62]

2018. do danas: Ponovno okupljanje, autobiografski film, nova muzika i povratak turnejama

uredi

Septembra 2018. godine Vins Nil je na tviteru objavio da Motli Kru snima četiri nove pesme, a ovu informaciju je kasnije potvrdio Niki Siks, navodeći da se pesme snimaju za potrebe filmske adaptacije bendove autobiografije. Nil je takođe objavio da bend planira da stvara novu muziku, iako su potpisali ugovor da ne idu na turneje.[63]

Netfliks je objavio film The Dirt koji je režirao Džef Tremejn u produkciji Rik Jorna i menadžera Motli Krua, Kovača koji je i direktor Seven eleven label grupe.[64] Ulogu Nila tumači Danijel Vebster, ulogu Mik Marsa Ivan Reon, Daglas But kao Niki Siks i Kolson Baker(poznatiji kao Mašin Gan Keli) koji je tumačio ulogu Tomi Lija. U filmu takođe glumi i Pit Dejvidson koji tumači ulogu Tom Zauta. Bend je napisao tri nove pesme „D drt(est. 1981.)”, Ride With The Devil i Crash And Burn i obradio Madoninu pesmu Like A Virgin.

Novembra 2019. godine su počele da kruže glasine da će se bend ujediniti ponovo i da će 2020. godine ići na turneju sa Def Lepardom i Poisonom, prateći uspeh koji je ostvarila grupa Gans n rouzes svojom turnejom povratka. Članovi benda su pozitivno reagovali na onlajn peticiju koja je tražila da se bend ponovo okupi.[65] Magazin Roling Stone je objavio da je bend našao „pravnu rupu” u ugovoru što je bend potvrdio istog dana objavivši video na kom uništavaju ugovor.[66] Decembra 2019. godine je zvanično objavljeno da Motli Kru ide na stadionsku turneju zajedno sa Def Lepardom, Poizonom i Džoan Džet end d Blekheds na leto 2020. Tog istog meseca je Mik Mars objavio da će njegov solo album izaći na leto 2020. godine. Bend je 1. juna 2020. godine objavio da se turneja pomera za jun-septembar 2021. godine zbog KOVID-19 pandemije. Turneja je kasnije ponovo pomerena za 2022. godinu iz istih razloga.

Članovi benda

uredi

Vremenska linija

uredi

Diskografija

uredi

Studijski albumi

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Mötley Crüe Biography, Songs, & Albums”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  2. ^ Waksman, Steve (2019-12-06), On the Road to Altamont, Routledge, str. 167—182, Pristupljeno 2022-05-15 
  3. ^ Los Angeles Times Festival of Books Royce Hall, UCLA, OR Books, str. 13—26, Pristupljeno 2022-05-15 
  4. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, str. 201—206, Pristupljeno 2022-05-15 
  5. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  6. ^ DeAngelis, Tori (1987). „Science: Kids' peer groups have mixed impact”. PsycEXTRA Dataset. Pristupljeno 2022-05-15. 
  7. ^ a b Boudinot, Ryan, An Essay and a Story about Mötley Crüe, UNP - Nebraska Paperback, str. 44—51, Pristupljeno 2022-05-15 
  8. ^ PART ONE. Original Si(g)n, Rutgers University Press, 2019-12-31, str. 23—64, Pristupljeno 2022-05-15 
  9. ^ Harrison, Thomas (2011). Music of the 1980s. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. ISBN 978-0-313-36600-0. OCLC 741122865. 
  10. ^ Soames, Lady, (Mary Soames) (15 Sept. 1922–31 May 2014), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  11. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  12. ^ An interview with Oscar Gwiriri September 13, 2018, Mwanaka Media and Publishing, 2018-12-29, str. 425—429, Pristupljeno 2022-05-15 
  13. ^ Maria Starikova (2022-04-03). „NOVAYA GAZETA POSTPONED UNTIL OLD TIMES”. Current Digest of the Russian Press, The. 74 (013): 11—11. ISSN 2159-3612. doi:10.21557/dsp.76807387. 
  14. ^ Ashton, Baroness, (Florence Maude) (19 March 1856–25 July 1944), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  15. ^ „List of Constituent Members (as of October 15, 1949)”. PsycEXTRA Dataset. 1949. Pristupljeno 2022-05-15. 
  16. ^ Late January & February, Duke University Press, 2020-12-31, str. 10—54, Pristupljeno 2022-05-15 
  17. ^ Late January & February, Duke University Press, 2020-12-31, str. 10—54, Pristupljeno 2022-05-15 
  18. ^ „It's Not a Reunion”. Los Angeles Times. 22. 6. 1997. Arhivirano iz originala 21. 12. 2016. g. Pristupljeno 10. 12. 2016. 
  19. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  20. ^ „Highlights from the 218th ECS Meeting, Las Vegas, October 10-15, 2010”. The Electrochemical Society Interface. 19 (4): 9—14. 2010. ISSN 1064-8208. doi:10.1149/2.003104if. 
  21. ^ Schultz, Richard A. (2019-11-21). „Introduction to Selected Contributions from the 52nd US Rock Mechanics/Geomechanics Symposium Held in Seattle, Washington from June 17 to 20, 2018”. Rock Mechanics and Rock Engineering. 52 (12): 4863—4863. ISSN 0723-2632. doi:10.1007/s00603-019-02010-4. 
  22. ^ „Journal of the Eighteenth Session: October, 1909, to March, 1910”. The Library. TBS-11 (1): 1—15. 2010-01-20. ISSN 0024-2160. doi:10.1093/libraj/tbs-11.1.1. 
  23. ^ Grimm, Linda (2021), COVID-19: China and Health Organizations Comment on Novel Coronavirus : January 21, January 23, January 30, and January 31, 2020, CQ Press, str. 45—57, Pristupljeno 2022-05-15 
  24. ^ „Beyond Academia”. December 2019. 29 (11): 22. 2019-12-01. ISSN 0961-5628. doi:10.1144/geosci2019-061. 
  25. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, str. 201—206, Pristupljeno 2022-05-15 
  26. ^ Recording Industry Association of America, SAGE Publications, Inc., 2020, Pristupljeno 2022-05-15 
  27. ^ „Song of survival: the rock band Yes”. Jan/Feb 2018. 2018-02-28. Pristupljeno 2022-05-15. 
  28. ^ Schultz, Richard A. (2019-11-21). „Introduction to Selected Contributions from the 52nd US Rock Mechanics/Geomechanics Symposium Held in Seattle, Washington from June 17 to 20, 2018”. Rock Mechanics and Rock Engineering. 52 (12): 4863—4863. ISSN 0723-2632. doi:10.1007/s00603-019-02010-4. 
  29. ^ Cotton, Prof. Harry, (17 June 1889–27 July 1985), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  30. ^ „Supplemental Information 2: Detailed methods with Track Changes showing alterations from original submission”. dx.doi.org. Pristupljeno 2022-05-15. 
  31. ^ Wetmore, Alexander (1911). Porto Rico, 1911 - 1912, field diaries, 13 December 1911 - 15 September 1912 : volume 1, December 13, 1911 - February 15, 1912. [s.n.] 
  32. ^ Fallows, Geoffrey Michael, (28 Sept. 1941–11 June 2019), Headteacher, Camden School for Girls, 1989–2000, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  33. ^ „Boston 2014 - Scenes from the Conference”. Volume 41, Number 3, June 2014. 2019-08-14. Pristupljeno 2022-05-15. 
  34. ^ Epilogue, University Press of Mississippi, 2019-01-15, str. 152—170, Pristupljeno 2022-05-15 
  35. ^ „Top Girls”. Top Girls. 2019. doi:10.5040/9781350928664. 
  36. ^ Burr, Aaron; Burr, Aaron (1988-05-12), 2025 FROM AARON BURR 23 January–1 February 1809, Oxford University Press, str. 7—10, Pristupljeno 2022-05-15 
  37. ^ Karpus, Aleksandra; Raczyńska, Marta; Przybylek, Adam (2019). „Things You Might Not Know about the k-Nearest Neighbors Algorithm”. Proceedings of the 11th International Joint Conference on Knowledge Discovery, Knowledge Engineering and Knowledge Management. SCITEPRESS - Science and Technology Publications. doi:10.5220/0008365005390547. 
  38. ^ Mitchell, Terence Croft, (17 June 1929–21 April 2019), Keeper of Western Asiatic Antiquities, British Museum, 1985–89, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  39. ^ Sheldon, Neil John, (born 20 June 1974), QC 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  40. ^ Classic rock (i). Oxford Music Online. Oxford University Press. 2002-05-29. 
  41. ^ „Letter From the Editors: June 10-16, 2019”. Current Digest of the Russian Press, The. 71 (024): 2—2. 2019-06-16. ISSN 2159-3612. doi:10.21557/dsp.53996652. 
  42. ^ Konow, David (2002). Bang your head : the rise and fall of heavy metal (1st ed izd.). New York: Three Rivers Press. ISBN 978-0-307-56560-0. OCLC 654354742. 
  43. ^ Sheldon, Neil John, (born 20 June 1974), QC 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  44. ^ MacLeod of Fuinary, Baron, (George Fielden MacLeod) (17 June 1895–27 June 1991), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  45. ^ Mitchell, Claire Madison, ( born 21 June 1971), QC (Scot.) 2019, Oxford University Press, 2021-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  46. ^ Harris, Sir (Charles) Alexander, (28 June 1855–26 March 1947), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  47. ^ Adaptive Exploration: What You See Is Up to You, The MIT Press, 2019, Pristupljeno 2022-05-15 
  48. ^ Jones, Ruth Lorraine, (born 23 April 1962), MP (Lab) Newport West, since April 2019, Oxford University Press, 2019-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  49. ^ „Current Research 2004, January-December 2004”. 2005. 
  50. ^ Eargle, John M. (1994), RIAA (Record Industry Association of America) Disc Pre-emphasis and De-emphasis, Springer US, str. 196—197, ISBN 978-1-4613-5839-8, Pristupljeno 2022-05-15 
  51. ^ Parr, Samuel (2000-09-07), 2952 FROM SAMUEL PARR 20 February 1823, Oxford University Press, str. 211—211, Pristupljeno 2022-05-15 
  52. ^ Wetmore, Alexander (1912). Porto Rico, 1911 - 1912, field diaries, 13 December 1911 - 15 September 1912 : volume 2, February 16, 1912 - April 27, 1912. [s.n.] 
  53. ^ Austin, Sir Thomas, (20 July 1887–27 June 1976), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  54. ^ Sixx, Nikki (2008). The Heroin Diaries : a Year in the Life of a Shattered Rock Star. London: Simon & Schuster, Limited. ISBN 978-1-84739-614-3. OCLC 1091011434. 
  55. ^ „Secretary's Department - London Letters - From London (Indexed) - February - June 1959”. 2021-08-20. 
  56. ^ Strathavon, Lord, (Cosmo Alistair Gordon) (born 27 July 2009), Oxford University Press, 2011-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  57. ^ Heinrichs, Ann (2019-04-18). „LCC from December 2018-February 2019 Lists”. Theology Cataloging Bulletin. 27 (2): 8—13. ISSN 1548-8497. doi:10.31046/tcb.v27i2.725. 
  58. ^ Boyd, Robert, (26 June 1890–15 June 1959), Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2022-05-15 
  59. ^ Nanay, Bence (2019-10-24), 2. Sex, drugs, and rock ‘n’ roll, Oxford University Press, str. 7—21, Pristupljeno 2022-05-15 
  60. ^ Laurin, Hélène (2014-01-15). „Les drogues dans le projet autobiographique de Mötley Crüe”. Drogues, santé et société. 11 (2): 58—71. ISSN 1703-8847. doi:10.7202/1021243ar. 
  61. ^ Bentham, Jeremy (1981-01-01), 958 To Charles Long 21 April 1794 (Aet 46), Athlone Press, str. 29—30, Pristupljeno 2022-05-15 
  62. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, str. 201—206, Pristupljeno 2022-05-15 
  63. ^ An interview with Oscar Gwiriri September 13, 2018, Mwanaka Media and Publishing, 2018-12-29, str. 425—429, Pristupljeno 2022-05-15 
  64. ^ O’Brien, Susie (2019-12-06), “The Story You Don't Want to Tell”, Routledge, str. 39—55, Pristupljeno 2022-05-15 
  65. ^ „November 2019”. TAPPI Journal. 18 (11). 2019-12-01. ISSN 0734-1415. doi:10.32964/tj18.11. 
  66. ^ MÖTLEY CRÜE, University Press of New England, 2017-04-04, str. 201—206, Pristupljeno 2022-05-15 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ilijanrt620/песак&oldid=24550738”