Википедија

Korisnik:JovanaNrt1621/песак

Age of Empires
Age of Empires
Developer(i)Ensemble Studios
Izdavač(i)Microsoft
SerijaAge of Empires
Pogon(i)Genie
PlatformeMicrosoft WIndows, Windows Mobile, Makintoš
IzlazakSeverna Amerika 13. oktobar 1997.[1] Evropa 2. februar 1998.
Žanr(ovi)strategija u realnom vremenu
ModifikacijeSinglplejer i multiplejer
Producent(i)Brus Šeli[2]
Dizajner(i)Brajan Sulivan[3], Rik Gudmen
Programer(i)Angelo Lodon
UmetniciBred Krou
Kompozitor(i)Stiven Ripi, Dejvid Ripi

Age of empires (AoE) je video igra strategije u realnom vremenu zasnovana na istoriji, koju je razvila kompanija Ensemble Studios i izdao Microsoft, i prva je igra u Age of Empires serijalu. Igra koristi Genie Engine, pogon koji je baziran na 2D sprajtu. Igra omogućava korisniku da bude vođa drevne civilizacije unapređujući je kroz četiri doba (mezolit, neolit, bronzano i gvozdeno doba), dobijajući pristup novim i poboljšanim jedinicama sa svakim napretkom.

Iako je prvobitno predstavljena kao kombinacija igara Civilization i Warcraft neki kritičari su smatrali da igra nije ispunila očekivanja kada je objavljena. Ipak, dobila je uglavnom pozitivne kritike, a ekspanzija pod nazivom “The Rise of Rome” je objavljena 1998. godine. Igra se danas generalno smatra jednom od najboljih video igara ikada napravljenih. Sama igra Age of Empires i ekspanzija su kasnije objavljeni kao ”The Gold Edition”. Prvi nastavak “Age of Empires II”,  je objavljen 1999. godine. Age of Empires: Definitive Edition, remasterizovana verzija igre, je objavljena 20. februara 2018. godine.

Način igre

uredi

Age of Empires zahteva od igrača da razvije civilizaciju od malog broja lovca-sakupljača do prostranog carstva gvozdenog doba.[4] Da bi osigurao pobedu, igrač mora da pikuplja resurse kako bi platio nove jedinice, zgrade i napredniju tehnologiju. Resursi moraju biti skladišteni, jer novi resursi ne postaju dostupni kako igra napreduje; na primer, posečena stabla neće ponovo izrasti.[5][6]

Na raspolaganju je dvanaest civilizacija, svaka sa individualnim setom karakteristika, uključujući različit broj dostupnih tehnologija i jedinica. Svaka civilizacija ima tehnologije koje su im jedinstvene, tako da nijedna civilizacija ne poseduje sve moguće tehnologije unutar igre.[7]

Glavni deo igre je napredovanje kroz četiri doba. To su kameno doba (mezolit/nomad/paleolit), novo kameno doba (neolit/eneolit), bronzano doba i gvozdeno doba. Napredovanje između doba se istražuje u centru grada, a svako napredovanje donosi igraču nove tehnologije, oružja i jedinice.[6][8]

Modovi

uredi

Igra ima četiri kampanje za jednog igrača u kojima igrač mora ispuniti određene ciljeve. Kampanje su niz scenarija koje se izvršavaju na linearan način. Kampanje prate istoriju egipatske, grčke, vavilonske i jamato civilizacije; takođe postoji i kampanja koja je specijalno napravljena za demo verziju igre, a koja se odvija u Hetitskom carstvu.[9] Pored kampanja, postoji i mod u igri koji se zove "slučajna mapa", gde se za svaku novu igru generiše drugačija mapa. Varijacije slučajne mape su takođe dostupne, kao na primer veoma zahtevni "detmeč".[6][10][11]

Age of Empires je omogućio i onlajn i mrežno igranje sa do 8 igrača istovremeno. S obzirom na to da je mrežno igranje manje prefinjeno nego kod modernih igara, često se javlja kašnjenje i prekidi veze.[12] Do 19. juna 2006. godine multiplejer igra je bila  podržana od strane Microsoft Gaming Zone. Tada je Zone prestao sa podrškom za većinu CD-ROM igara, uključujući Age of Empires i Age of Empires II: The Age of Kings.[13]

Kreiranje korisničkih scenarija ili niza scenarija (kampanja) za igru omogućeno je pomoću alatke za izradu scenarija. Ovaj alat je jednostavniji i lakši za učenje od sličnih editora koji se koriste u modernijim igrama, ali kao rezultat toga ima manje mogućnosti. Ensemble Studios je iskoristio ovaj alat za pravljenje kampanja za jednog igrača koje su isporučene sa maloprodajnom igrom. Krajem 2005. godine, otkriveno je da se modifikovanjem različitih datoteka, jedinice koje su prisutne u beta verzijama igre mogu biti dostupne u editoru. Neke od nepoznatih jedinica uključuju svemirski brod i junaka koji može da prisvaja neprijateljske jedinice kada se one približe. Kroz menjanje podataka, pravila postavljanja jedinica takođe mogu biti modifikovana. Ovo omogućava da jedinice budu postavljene na bilo koju teritoriju i preko drugih jedinica, što stvara nove mogućnosti za dizajn. Ostala značajna otkrića uključuju nove teme terena, kao i mod za utrostručenje životne snage svake jedinice i alat za uređivanje veličine mapa.[14]

Civilizacije

uredi

Igrači biraju da igraju kao jedna od 12 civilizacija. Civilizacije su raspoređene u četiri različita arhitektonska stila, zasnovana na istočnoazijskoj, mesopotamijskoj, egipatskoj i grčkoj arhitekturi, koje određuje njihov izgled u igri.[15]

Tehnologija

uredi

Tehnologija se istražuje u određenim zgradama, sa kojima su obično povezane; na primer, religiozna istraživanja se obavljaju u hramovima, a poboljšani oklop se istražuje u skladištu.[6] Tehnološki napredak dolazi u mnogim kategorijama, poput vojne nadogradnje (bolje naoružanje i oklop za jedinice), ekonomske nadogradnje (povećanje efikasnosti sakupljanja resursa), verske nadogradnje (brža stopa konverzije i više sposobnosti za sveštenike) i infrastrukturne nadogradnje (jača utvrđenja i otpornije zgrade). Kako se osnovna tehnološka istraživanja završavaju, naprednije tehnologije postaju dostupne. Neke tehnologije nisu dostupne određenim civilizacijama.[6]

Tehnologija igra veoma važnu ulogu u strategiji igre.[16] Kako civilizacija napreduje kroz vreme, tehnologija postaje sve skuplja, što otežava prikupljanje neophodnih resursa za njihova istraživanja. Kao posledica toga, balansiranje radne snage seljaka među različitim resursima može znatno da utiče na pobedu.[16]

Jedinice

uredi

Igrači kontrolišu različite civilne i vojne jedinice.[16] Većina jedinica se može nadograditi putem istraživanja (npr. brže sakupljanje resursa za seljake, jači oklopi za vojne jedinice, i veći domet za strelce).[16] Kopnene jedinice su najzastupljenije u igri. Seljaci su najosnovnije jedinice u Age of Empires. Njihova osnovna funkcija je prikupljanje resurse, seča stabala, iskopavanje za kamen i zlato, kao i lov, traženje, uzgajanje ili pecanje da bi obezbedili hranu.[16] Seljaci mogu graditi zgrade i popravljati kako zgrade, tako i brodove, a sposobni su i za borbu kada je to potrebno. Sveštenici su neborbene jedinice koje mogu da leče savezničke jedinice ili preobražavaju neprijateljske jedinice (u ovom slučaju ciljne jedinice menjaju pripadnost). Pešadijske jedinice, kao što su buzdovandžije, mačevaoci i hopliti koji koriste hladno oružje za borbu na kratkom dometu. Konjica uključuje kočije, konjicu kao i ratne slonove. Strelci, bili na konjici ili kao pešadinci, napadaju u svom dometu. Teška artiljerija (opsadne jedinice) koriste oružje za gađanje, najviše katapulte i minobacače. Katapulti bacaju kamenje koje pravi eksplozivnu štetu, uticajući na sve jedinice u tom području, a posebno su efikasni protiv građevina i grupa jedinica. Minobacači prave manje štete građevinama i jedinicama, ali pucaju brže i jeftiniji su od katapulta.

Nautičke jedinice često igraju sporednu ulogu, ali mogu biti od suštinskog značaja za pobedu. Ribarski brodovi su slični seljacima po tome što mogu loviti ribe. Trgovački brodovi trguju resursima iz skladišta i menjaju ih za zlato na pristaništu drugog igrača, a količina zarađenog zlata zavisi od udaljenosti između oba pristaništa. Transportni brodovi prevoze kopnene jedinice s jednog dela kopna na drugi. Osim napadanja neprijateljskih brodova, ratni brodovi mogu biti veoma efikasni u napadu na kopnene jedinice blizu obale (zato što oni ne mogu da uzvrate). Ratni brodovi dolaze ili kao galije koje gađaju strelama ili trijere koje bacaju kamenje (efikasni protiv građevina blizu obale).

Tipovi jedinica su identični, bez obzira na civilizaciju (mada neke civilizacije mogu imati unapređene varijacije ovih jedinica). Tako je, na primer, korejski Čoson mačevalac identičan persijskom ili feničanskom borcu, isto važi i za strelce, sekiraše, kratke mačevaoce, konjicu itd. Neki oklopi i odeća su istorijski netačni, kao na primer dugi mačevaoci koji više liče na rimskog pretorijanca.  Neke jedinice takođe mogu biti dostupne u igri koje istorijski gledano, civilizacije nikada nisu imale; hopliti mogu biti obučavani od strane svih civilizacija osim Persije, a neke srednjo-azijske civilizacije mogu da obučavaju legije i centurione, dok japanska civilizacija Jamato može da gradi trireje.

Zgrade

uredi

Gradski centar je jedna od najvažnijih zgrada u igri. Ovde se stvaraju seljaci, a istražuje napredak u određenom dobu.[16] Većina scenarija počinje sa jednim gradskim centrom po igraču, mogućnost izgradnje više gradskih centara otključava se izgradnjom centra vlade u bronzanom dobu.[16] Gradski centar obezbeđuje podršku za četiri jedinice u populaciji. Da bi se izgradilo više jedinica, moraju se prvo igraditi kuće. Svaka kuća podržava četiri jedinice, a iako se može izgraditi bilo koji broj kuća, one mogu da podrže najviše pedeset jedinica.[16] Vojne jedinice se proizvode u posebnim zgradama koje su relevantne za njihovo područje. Sve morske jedinice se stvaraju u luci. Zidovi i kule su odbrambena utvrđenja (Age of empires je jedna od prvih strateških igara u kojoj su zidovi dovoljno snažni da predstavljaju sredstvo odbrane). Farme se koriste za proizvodnju hrane. Silosi, jame za skladištenje i gradski centar koriste se za skladištenje resursa koje seljaci donose.

Čuda su ogromni spomenici koji predstavljaju arhitektonska dostignuća tog vremena, poput egipatskih piramida. Za njihovu izgradnju su potrebne ogromne količine resursa i konstruišu se veoma sporo. One ne mogu da proizvedu jedinice, niti da sprovode istrživanja. U scenarijima sa uslovima za standardnu pobedu, igrač može da pobedi izgradnjom čuda i čuvanjem istog od uništenja tokom 2000 godina (oko 10 minuta u realnom svetu). Izgradnja čuda takođe značajno povećava igračev rezultat, što je korisno u "rezultatskim" igrama.  Igrači obično stavljaju prioritet na uništenje neprijateljskih čuda, posebno u uslovima standardne pobede. Iz tog razloga, i zato što su čuda relativno laka za uništenje, ona moraju biti dobro čuvana u svakom trenutku.[15]

Razvoj

uredi

Age of Empires je bila prva igra koju je razvila kompanija Ensemble Studios. Njen istorijski okvir odabran je da bude više verodostojan i pristupačan, posebno neobaveznim gejmerima, u poređenju sa ostalim igrama.[17] U to vreme, ostale strateške igre u realnom vremenu imale su naučno-fantastične okvire, tako da je istorijski okvir omogućio Age of Empires da se istakne.[18] Dizajneri su veliki deo inspiracije dobili od igre Civilization, koja je takođe imala istorijske elemente; ovo je zabeleženo među kritičarima kao nešto pozitivno.[19] Age of Empires je osmislio Brus Šeli[18], Toni Gudmen[20] (odgovoran za dizajn igre) i Dejv Potinger (odgovoran za veštačku inteligenciju)[21]. Stiven Ripi je bio muzički direktor (uloga koju je zadržao kroz serijal) uz povremenu pomoć svog brata Dejvida Ripija kao i Kevina Makmulana.[22] On je stvorio originalnu muziku u Age of Empires koristeći zvukove stvarnih instrumenata tipičnih za periode u igri, kao i njihove digitalne uzorke.[23] Melodije su rezultat obimnih istrživanja o kultarama, stilovima i korišćenim instrumentima.[23]

The Rise of Rome

uredi

The Rise of Rome je ekspanzija Age of Empires. Zasnovana je na usponu Rimskog carstva, i dodaje Rimsko carstvo i još tri civilizacije u Age of Empires. Zvanično je objavljena 22. oktobra 1998. godine.[24] Što se tiče igranja, ekspanzija je uvela brojne izmene u interfejsu kao što su čekanje u redu za jedinice, mogućnost dvoklika na jednu jedinicu da bi se istakle druge jedinice istog tipa, balansiranje štete koju nanose katapulti i opcija povećanja populacije preko pedeset (samo u multiplejer igri). Instalacijom 1.0 ažuriranja iz 1999. godine, takođe je moguće koristiti taster tačka da bi se prelazilo između neaktivnih seljaka.[25] The Rise of Rome takođe ima novi rimski arhitektonski dizajn koji dele nove četiri civilizacije, Rimljani, Palmirijanci, Makedonci i Kartaginjani. Dodate su četiri nove tehnologije za istraživanje. Nove dodatne funkcije uključuju pet novih jedinica, četiri novih nasumičnih mapa, kao i opciju za veću veličinu mape.[26] Putanja kretanja za sve jedinice takođe je značajno poboljšana. Za ovu ekspanziju je komponovana nova muzika, koja je u potpunosti zamenila originalnu partituru. Nakon poslednjeg pača (nadogradnje), zajednica igre nastavila je podršku kroz nezvanično ažuriranje koje je rešavalo preostale probleme i poboljšalo kompatibilnost sa modernim hardverom i operativnim sistemima.[27]

Prema informacijama iz Microsoft-a, demo The Rise of Rome je do aprila 1999. godine[28] imao milion preuzimanja samo sa zvanične internet stranice, a još 350.000 sa CNET-ove stranice. Prodaja igre je do juna 2001. godine[29] dostigla 1,2 miliona kopija. The Rise of Rome je osvojio nagradu „Dodatak godine" za 1998. godinu u časopisu Computer Games Strategy Plus. [30]Urednici su napisali da je "dodatak doneo potpuno nove kampanje, unapređena pravila i novo igračko iskustvo za naslov koji je već bio visoko ocenjen".

Reference

uredi
  1. ^ „Now Shipping”. PC Gamer. 10. 10. 1997. Arhivirano iz originala 18. 2. 1998. g. 
  2. ^ „57. Bruce Shelley”. ign.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2017. g. Pristupljeno 4. 4. 2017. 
  3. ^ „Age of Empires - Tech Info”. GameSpot. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 31. 3. 2009. g. Pristupljeno 1. 1. 2009. 
  4. ^ Klappenbach, Michael (24. 6. 2019). „Complete List of Games and History of the Age of Empires series”. Lifewire (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  5. ^ Gies, Daniel (novembar 1997). „Build an Empire to Surpass Microsoft's”. Game Revolution. Arhivirano iz originala 14. 5. 2008. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  6. ^ a b v g d „Age of Empires Preview”. GameSpot. CBS Interactive. 14. 02. 1997. Arhivirano iz originala 9. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  7. ^ „Age of Empires”. Ensemble Studios. 2008-10-26. Arhivirano iz originala 26. 10. 2008. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  8. ^ Anderson, Chris (13. 8. 2001). „PC Review: Age Of Empires”. Computer and Video Games. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  9. ^ „Single Player Help”. Age of Empires Heaven. HeavenGames. Arhivirano iz originala 16. 05. 2008. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  10. ^ „Review: Age of Empires”. MobileTechReview.com. Arhivirano iz originala 16. 12. 2007. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  11. ^ Hecht, Brent (19. 8. 1999). „Insanely Great Mac Review: Age of Empires”. Arhivirano iz originala 25. 07. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  12. ^ „Age of Empires tips - lag”. artho.com. Arhivirano iz originala 13. 02. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  13. ^ „Beyond the Zone-MSN Games Looks to the Future”. MSN Games. Arhivirano iz originala 28. 02. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  14. ^ „Tribulation Designs - Content”. Tribulation Designs. Arhivirano iz originala 5. 12. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  15. ^ a b „Microsoft Age of Empires”. Microsoft. Arhivirano iz originala 7. 03. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  16. ^ a b v g d đ e ž „Age of Empires-Overview”. AllGame. Arhivirano iz originala 29. 11. 2012. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  17. ^ Carless, Simon (26. 11. 2003). „Interview: Bruce Shelley - The Mythology of Empires”. Gamasutra. Arhivirano iz originala 20. 05. 2023. g. Pristupljeno 2. 09. 2008. 
  18. ^ a b „Behind the Scenes: Bruce Shelly”. Microsoft. Arhivirano iz originala 30. 12. 2008. g. Pristupljeno 20. 05. 2023. 
  19. ^ „Behind the Scenes”. Microsoft. Arhivirano iz originala 25. 07. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  20. ^ „Behind the Scene: Tony Goodman”. Microsoft.com. Arhivirano iz originala 30. 12. 2008. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  21. ^ „Behind the Scenes: Dave Pottinger”. Microsoft. Arhivirano iz originala 1. 02. 2006. g. 
  22. ^ „Interview with Age of Empires III lead composer Stephen Rippy”. Music4Games. Arhivirano iz originala 1. 02. 2006. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  23. ^ a b „Ensemble Studios Chat 16Oct97”. Age of Empires Heaven. Arhivirano iz originala 11. 11. 2006. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  24. ^ Gentry, Perry (16. 10. 1998). „What's in Stores This Week”. CNET Gamecenter. Arhivirano iz originala 17. 08. 2000. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  25. ^ „Microsoft Age of Empires Expansion Update 1.0a”. Microsoft.com. Arhivirano iz originala 4. 03. 2000. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  26. ^ „Rise of Rome feature set”. Microsoft.com. 2012-04-19. Arhivirano iz originala 19. 04. 2012. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  27. ^ aoe_scout (17. 9. 2014). „UPatch - unofficial patch for Age of Empires: The Rise of Rome”. aoe.heavengames.com. Pristupljeno 2023-05-20. 
  28. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2000. g. Pristupljeno 2023-05-20. 
  29. ^ Staff (jun 2001). „Computer Gaming World's Hall of Fame”. Computer Gaming World. No.203: 80,81. 
  30. ^ Staff (11. 2. 1999). „The Best of 1998”. Computer Games Strategy Plus. Arhivirano iz originala 3. 02. 2005. g. Pristupljeno 2023-05-20. 

Spoljašnji linkovi

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:JovanaNrt1621/песак&oldid=25977418”