Korisnik:Katarinastanimirovic/pesak
Leopoldo Alas, Klarin uredi
Leopoldo Alas, Klarin | |
|---|---|
 Leopoldo Alas u mladosti | |
| Mesto rođenja | Zamora, Španija |
| Mesto smrti | Ovijedo, Španija |
| Zanimanje | pisac, novinar, profesor, književni kritičar, |
| Značajni radovi | La Regenta |
Leopoldo Alas, nadimka Klarin, rođen je 25. aprila 1852. godine u Zamori i umire u Oviedu 13. Juna godine 1901. Bio je španski pisac i pravnik. Radio je kao profesor prvo na Univerzitetu u Saragosi, a kasnije na Univerzitetu u Ovijedu, takođe je služio kao književni kritičar u tadašnjoj novinskoj štampi, odakle je napadao mnoge savremene pisce istaknutim člancima. Poznat je po romanu La Regenta (1885), koji se smatra jednim od najboljih dela španske književnosti 19. veka.[1][2]
Biografija uredi
Rođen je 25. aprila 1852. u Zamori, gde se njegova porodica preselila iz Ovijeda kada je njegov otac, Henaro Garsija-Alas, dobio imenovanje za guvernera grada. Leopoldo je bio treći sin u braku. Jedan od njegove braće bio je Henaro Garsija-Alas i Urenja.[3]
Kod kuće se o Asturiji neprestano govorilo, a njegova majka Leokadija je sa izvesnom nostalgijom pričala priče o toj zemlji svojih predaka (iako je takođe imala duboke leonske korene). Ovo okruženje je u velikoj meri uticalo na duh deteta Leopolda, koji je tokom svog života zadržao posebnu naklonost prema zemlji u kojoj je rođen.
Sa sedam godina počeo je da studira na jezuitskom koledžu koji se nalazi u gradu Leonu u zgradi San Markosa. Od početka je znao kako da se prilagodi pravilima i disciplini na takav način da je nekoliko meseci kasnije smatran uzornim studentom. Njegovi pratioci su ga poznavali po nadimku „guverner“, aludirajući na očevu profesiju. Njegovi biografi uveravaju da je ovaj studentski period rodio u Leopoldu religiozni osećaj i princip velike moralne discipline koji su bili osnova njegovog karaktera. U prvoj školskoj godini osvojio je plavi pojas kao književnu nagradu i pehar. Čuvao ga je celog života i bio je među najomiljenijim predmetima u porodičnom muzeju.
U leto 1859. godine cela porodica se vratila u Asturiju. Leopoldo je svojim očima otkrio asturijsku geografiju o kojoj je toliko čuo od svoje majke. Tokom sledećih godina Leopoldo je slobodan u zemljama Gimarana, u vlasništvu njegovog oca, gde će direktno učiti o prirodi i knjigama koje pronalazi u staroj porodičnoj biblioteci, gde prvi put dolazi u kontakt sa dvojicom autora koji će biti njegovi učitelji: Servantes i Fraj Luis de Leon.
Dana 4. oktobra 1863. godine, u jedanaestoj godini, Leopoldo je stupio na Univerzitet u Ovijedu u ono što se nazivalo „pripremnim studijama“, upisujući predmete latinski, aritmetički i hrišćanski nauk. Kurs je završen ocenom A i sticanjem tri dobra prijatelja: Armandom Palacijom Valdesom, Tomasom Tuerom (koji je takođe bio pisac, prevodilac i književni kritičar) i Pio Rubinom (pisac).
Dolazak u Madrid uredi
Po završetku studija na univerzitetu, budući Klarin se sredinom devetnaestog veka preselio u Madrid da doktorira boraveći u gostionici na Kalje de Kapeljanec. Tamo je upoznao svoje prijatelje iz asturijske prestonice Tuera, Palasija Valdesa i Rubina, grupu koja je postala poznata kao „oni iz Ovijeda“ .
Tokom te prve godine, Klarin je uspostavio kontakt sa krausizmom i sekularnim liberalizmom. Pre mnogo godina, pravnik, pedagog i filozof Hulijan Sanz del Rijo, koji je bio učenik Karla Krausea u Nemačkoj, preveo je i predstavio filozofiju krausizma u Španiji.[4] Kao profesor filozofije prava, podstakao je takvo divljenje među svojim studentima da je došlo do pokretanja intelektualnog ideološkog pokreta, koji je kulminirao velikom reformom besplatnog obrazovanja, drugim promenama povezanim sa društvom i politikom i stvaranjem Besplatne obrazovne ustanove 1876. godine, koja je ugašena 1869. godine.[5]
Magazin Asturijas uredi
Pored novinarskog žanra, Klarin oseća potrebu da neguje i druge književne žanrove. Feliks Aramburu (pesnik i zapažen pisac u krivičnom pravu), bliski Leopoldov prijatelj, bio je direktor i urednik Magazina Asturijas. Ovaj prijatelj ga je ne samo podstakao da piše druge vrste priča, već mu je ponudio i mesto u svom izdanju. U leto 1876. godine, Klarin je napisao svoje prve priče i poneku poeziju koja će mesecima kasnije biti objavljena u Magazinu Ovijedo.[6]
Doktorat i katedra uredi
Leopoldo Alas je 1. jula 1878. godine stekao zvanje doktora građanskog i kanonskog prava sa izuzetnom kvalifikacijom. Izložio je doktorsku tezu na temu pravo i moral, u kojoj se može videti posveta Don Francisku Hiner del Riju, njegovom iskrenom prijatelju i priznatom učeniku. To je prva Leopoldova knjiga koja je izašla iz štamparije i jedina u kojoj se njegov pseudonim Klarin ne pojavljuje. Posle dugog odmora u zemljama Gimarana, Alas se vraća u Madrid kako bi nakratko pripremio prezentaciju na takmičarskim ispitima koji će se održati u Salamanci u novembru radi popunjavanja upražnjenog mesta predsedavajućeg za političku ekonomiju i statistiku na univerzitetu. Uzastopne vežbe bile su kontinuirani uspeh za Leopolda i čak je dobio prvo mesto na užem spisku protivnika. O ovim uspesima govorile su madridske novine, a vesti su date i u časopisu Asturijas (Ovijedo, br. 40, 5.KSII.1878, odeljak „Odjeci i glasine“). Ali postojala je ozbiljna prepreka konačnom uspehu: Keipo de Ljano, grof Torena, bio je u to vreme ministar za javno obrazovanje i uživao pravo konačnog izbora kandidata. Grof Toreno bio je meta Klarinovih užasnih satira u El Solfeu, nečega što nikada nije zaboravio i oduzeo je Klarinu stolicu koju je osvojio, u korist gospodina Mantecona.
Četiri godine kasnije, u jednom časopisu je objavljeno sa svim počastima delo koje je Klarin predstavio na ispitivanjima u Salamanci pod naslovom „Analitički program političke ekonomije i statistike“. Godina 1882. je bila srećna za Klarina. U Službenom glasniku je mogao da pročita svoje imenovanje na mesto predsedavajućeg za političku ekonomiju i statistiku, dodeljeno Univerzitetu u Saragosi, a 29. avgusta je održano njegovo venčanje sa Onofre Garsija-Argueljes, u asturijskom gradu La Laguna. Sledeće godine vratio se u Ovijedo kao profesor rimskog prava, a kasnije je takođe držao katedru za prirodno pravo na Univerzitetu u Ovijedu.[7]
Klarin kao porfesor uredi
Među savremenicima se govorilo da je za poznavanje Klarina neophodno prisustvovati njegovoj katedri za prirodno pravo. Po sopstvenim rečima, on je sugerisao svojim učenicima naviku razmišljanja pre nego podučavanje jednostavne nauke i nije bio zadovoljan predavanjem niza pravila koja će primenjivati u budućnosti. Njegove lekcije su nekada počinjale Justinijanovim propisom, a nastavljale su se citatima Don Kihota ili Svete Tereze, da bi se završavale Tolstojem, Renanom ili svetim Franjom Asiškim. Mnogi od njegovih učenika nisu razumeli ovaj sistem i optužili su Klarina da je ozbiljan i zahtevan. Imao je vrlo ozbiljan osećaj za pravdu što se tiče bodovanja i nikada nije prihvatio mito ili preporuke; Optužen je za nedostatak bilo kakvog dobročinstva. Mesto profesora je za Klarina bila velika odgovornost i stalna briga (po njegovim rečima) i on joj se predao sa svim poštenjima.
Dela uredi
Tokom slobodnog vremena, Klarin je pisao članke za novine El Globo, La Ilustrasjion i Madrid Komiko. Svoje satirične i oštre pesme šalje u novine El Imparsijal i Madrid Komiko koji će mu stvoriti dodatne neprijatelje. Godine 1881. objavljena je knjiga Solos de Klarin, koja je sakupljala članke o književnoj kritici. Iste godine, u mesecu oktobru, objavio je članak „Univerzitet u Ovijedu“ u časopisu La Ilustrasijon Galjega i Asturijana, u kojem hvali obnovljeni klaustar koji su, između ostalih, činili profesori Builla, Aramburu i Diaz Ordonez. U trideset jednoj godini Klarin je napisao svoje remek-delo La Regenta. U junu 1885. godine izašao je drugi tom ovog dela književne umetnosti. Godine 1886. objavljena je njegova prva knjiga priča pod naslovom Pipa. Godine 1889. završio je biografski esej o Galdosu, pod naslovom «Savremene španske poznate ličnosti». Krajem juna 1891. godine, izdavač Fernando Fe objavio je drugi dugi Klarinov roman: Njegov sin jedinac.[8]
Bolest i smrt uredi
Klarin je godinama bolovao od svoje bolesti i u prvim mesecima 1901. osećao se iscrpljeno. U mesecu maju otputovao je u Leon, pozvan od svog rođaka Urenje, povodom svečanosti koja je proslavljena završetkom obnove katedrale. U ovom gradu je proživeo detinjstvo i bio je počastvovan i voljen od mnogih ličnosti. Po povratku je komentarisao: „U Leonu sam proveo zaista srećne sate.“ Kada se vratio u Oviedo, ponovo je osetio svoju bolest vrlo blizu. Tamo ga je stalno pratio njegov nećak, mladi lekar Alfredo Martinez Garsija, koji mu je u poslednjem stepenu dijagnostikovao tuberkulozu, u to vreme neizlečivu bolest.[9]
Dana 13. juna 1901. godine, u sedam ujutru, Leopoldo Alas je umro, u četrdeset devetoj godini. Kovčeg je bio prekriven univerzitetskim klaustrom gde su prisustvovali profesori, prijatelji i rođaci pisca. Sutradan je sahranjen na groblju u El Salvadoru.
Reference uredi
- ^ País, El (1984-12-02). „Los especialistas califican a 'La regenta' como la mejor novela en castellano del siglo XIX”. El País (na jeziku: španski). ISSN 1134-6582. Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. „Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes | Inicio”. www.cervantesvirtual.com (na jeziku: španski). Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ „Leopoldo Alas, "Clarín"”. web.archive.org. 2008-09-14. Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ „El krausismo español e iberoamericano en hipertexto: Francisco Giner de los Ríos”. ensayistas.org. Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ „Julián Sanz del Río, por Santiago Valentí Camp / 1922”. www.filosofia.org. Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ „Revista de Asturias : ilustrada científico-literaria”. Revista de Asturias : ilustrada científico-literaria. 1878-1883]. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Leopoldo Alas | Spanish writer”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ „Biografía - Leopoldo Alas «Clarín»”. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes (na jeziku: španski). Pristupljeno 2020-12-28.
- ^ Leopoldo Alas, Clarín (na jeziku: španski), 2020-12-21, Pristupljeno 2020-12-28