Википедија

Korisnik:Mare1337/pesak

< Корисник:Mare1337

Stadion uredi

Enfild je izgrađen 1884. na zemlji posvećenoj Stenli Parku. Originalno je korišćena od strane Evertona pre prelaska kluba u Gudison Park nakon nesporazuma oko plaćanja s Enfildovim vlasnikom Džonom Hulingom[1]. Ostavljen s praznim zemljištem, Hulding je osnovao Liverpul 1892. godine i od tada klub igra na Enfildu. U to vreme kapacitet stadiona je bio 20000 iako su samo 100 gledalaca prisustvovali Liverpulovom prvom meču na Enfildu.[2]

Kop je izgrađen 1906 zbog zbog visokog odziva na utakmice i nazvan je inicijalno Oukfild Roud Embankment. Prva igra je bila 1. septembra 1906. kada je strana domaćina pobedila Strouk Siti 1-0[3]. 1906. bankomatski štand na jednom kraju zemlje je formalno preimenovan u Spion Kop po brdu u KvaZulu-Natalu.[4] Brdo je bilo na mestu Bitke za Spion Kop u Drugom Boerskom ratu, gde je preko 300 ljudi Lankaširskog puka poginulo, a mnogi su bili iz Liverpula. Na vrhuncu, stadion je primio 28000 gledalaca i bio jedan od najvećih jednospratnih stadiona na svetu. Mnogi stadioni u Engleskoj su nazvani po Spion Kopu ali Enfild je bio najveći od svih u tadašnje vreme; mogao je podržati više gledalaca nego neki celi fudbalski tereni.[5]

 
Ulaz na teren Enfilda

Enfild je mogao da se prilagodi za preko 60000 navijača maksimalno i imao kapacitet od 55000 do kraja devedesetih. Tejlor Report i regulacije Premijer Lige su obavezale Liverpul da pretvori Enfild u stadion gde svi sede u vreme sezone 1993-94, smanjujući mu kapacitet na 45276. Pronalasci Tejlora Reporta usporili su obnavljanje Kemlin Roud Stadion, koji je ponovno izgrađen 1992. poklapajući se sa stogodišnjicom kluba i poznat je kao Stogodišnji Stadion sve do 2017. kada je preimenovan u Keni Dalgliš Stadion. Dodatni sprat je dodat Enfild Roudu krajem 1998. i time naknadno povećao kapacitet zemljišta ali stvorio i nove probleme. Serija potpornih šipki i postolja je implementirana kako bi se dobilo na dodatnoj stabilnosti višeg sprata stadiona jer je prijavljeno pomeranje sprata na početku sezone 1999-2000.[6]

Zbog zabrane povećanja kapaciteta Enfilda, Liverpul je najavio plan da se prebaci na predložen Stenli Park Stadion u maju 2002. Planirana dozvola je dodeljena u Julu 2004. i u septembru 2006, Liverpul Siti Sud se složio da dodeli Liverpulu 999-godišnji zakup na predloženoj lokaciji. Nakon preuzimanja kluba od strane Džordža Žileta i Toma Hiksa u februaru 2007, predložen stadion je renoviran. Novi dizajn je prihvatio Sud u novembru 2007. Stadion je trebalo da bude otvoren u avgustu 2011. godine i imao bi 60.000 gledalaca i sa HKS-om ugovorili izgradnju stadiona.[7] Izgradnja je zaustavljena u avgustu 2008. godine jer su Žilet i Hiks imali poteškoće u finansiranju 300 miliona funti potrebnih za razvitak. U oktobru 2012. BBC Sport je objavio da je Fenvej Sportska Grupa (novi vlasnici Liverpul FK-a) odlučili da preuređuju svoj trenutni dom na stadionu Enfild, umesto izgradnje novog stadiona u Stanli Parku. Kao deo obnove, kapacitet Enfilda bi porastao sa 45276 na oko 60000 i koštao bi približno 150 miliona funti. Kada je izgradnja završena na novom Glavnom stadionu, kapacitet Enfilda je povećan na 54,074. Ova stomilionska nadogradnja je dodala treći sprat stadionu. Sve ovo je bio deo projekta od 260 miliona funti da bi se povećala površina Enfilda. Jurgen Klop, tadašnji menadžer, opsisao je stadion "impresivnim". [8]

 
„Šenklijeve kapije“

Podrška uredi

Liverpul je jedan od najbolje podržanih klubova Evrope. Klub navodi da njihova svetska navijačka populacija uključuje preko 200 zvanično priznatih klubova navijača u preko 50 država.

Pesma "Nikad nećeš hodati sam" , originalno iz Rodžers i Hamersten mjuzikla Karusel i kasnije snimljena od Liverpulovih muzičara Geri i pejsmejkeri, je klubska hitmna i pevana je od strane Enfild publike još od ranih 1960-tih. Od tada je postala popularna među navijačima širom sveta. Naziv pesme krasi vrh Šenkli kapije, koja je postavljena 2 avgusta 1982 u znak sećanja na bivšeg trenera Bila Šenklija.

Rivalstva uredi

Liverulovo najduže rivalstvo je sa Evertonom, protiv kojeg igraju Mersisajd derbi. Rivalstvo potiče od nastanka Liverpula F.C.-a i rasprave sa zvaničnicima Evertona i tadašnjim vlasnicima Enflida(84). Ovaj derbi je jedan od retkih gradskih derbija koji je poznat kao "prijateljski derbi". Od sredine 1980-ih, rivalstvo je raslo na terenu, a i van njega, od nastanka Premijer Lige 1992 godine, Mersisajd derbi je imao više igrača koji su isključeni nego bilo koja utakmica Premijer Lige.

Rivastvo sa Mančester Junajtedom uredi

Liverulovo rivalstvo sa Mančester Junajtedom potiče od gradskog rivalstva u Industrijskoj revoluciji u 19. veku. Ova dva kluba su se smenjivali kao šampioni između 1964 i 1967, i Mančester junajted je postao prvi engleski klub koji je osvojio Evropski kup 1968, praćen sa Liverpulove 4 titule Evropskog kupa. Uprkos 38 ligaških titula i 8 Evropskih kupova između njih, ova dva rivala su retko bili uspešni u isto vreme - Liverpul je osvajao titule 1970-ih a Mančester 1980-ih.Ova dva kluba su završavali kao prvo i drugo plasirani u ligi samo 5 puta.

Vlasništvo i finansije uredi

Vlasnik Enfilda i osnivač Liverpula, Džon Hulding je bio prvi predsednik, pozicija koju je držao od osnivanja kluba 1892. do 1904. Džon MeKena preuzeo je njegovu poziciju nakon Huldingove ostavke[9]. MeKena je kasnije postao predsednik Fudbalske lige. Predsedništvo se mnogo puta promenilo pre nego što je Džon Smit, čiji je otac bio akcionar kluba, preuzeo ulogu 1973. godine. On je nadgledao najuspešniji period u istoriji Liverpula pre nego što je napustio poziciju 1990. Njegov naslednik je bio Noel Vajt koji je postao predsednik 1990. Avgusta 1991. Dejvid Murez, čija je familija posedovala klub više od 50 godina, postao je predsednik. Njegov ujak Džon Murez je takođe bio akcionar Liverpula i predsednik Evertona od 1991-1973. Murez je posedovao više od 51 procenat kluba i 2004. izrazio spremnost da razmotri ponudu za svoje akcije u Liverpoolu.

 
Džon Henri vlasnik Fenvej sportske grupe

Murez je blagovremeno prodao klub američkom biznismenu Džordžu Žiletu i Tomu Hiksu 6. februara 2007. Dogovor je procenio klub i njegov ogroman dug od 219 miliona funti. Dvojica su platili 5 hiljada funti po učešću, tj. 174 miliona funti za cele akcije i 44.8 miliona kako bi se pokrili dugovi kluba. Nesloga Džordža Žileta i Toma Hiksa, kao i manjak podrške fanova rezultirali su da dvojica prodaju klub.Marin Brugton je proglašen predstavnikom kluba 16. aprila 2010. da nadgleda njegovu prodaju. U maju 2010. godine objavljeni su računi koji pokazuju da dug  kluba iznosi 350 miliona funti (zbog preuzimanje preuzetih sredstava) sa gubitkom od 55 miliona funti, što je izazvalo da revizor KPMG da svoje mišljenje revizije. Kreditori grupe, uključujući Rojalnu Banku Škotske, pozvali su Žileta i Hiksa na sud da ih primoraju da omoguće odboru da nastavi sa prodajom kluba, glavna imovina holding kompanije. Visoki sudija, Gosn. Pravda Flojd, presudio je u korist kreditora i obezbedio način za prodaju kluba Fenvej Sportskoj Grupi (prethodno poznata kao Novo Engleska Sportska Ventura), iako su Žilet i Hiks i dalje imali opciju na žalbu. Liverpul je 15. oktobra 2010. godine prodat Fenvej Sportskoj Grupi za 300 miliona funti.

Liverpul je opisan kao globalna marka; izveštaj 2010. vrednuje obeležja kluba i intelektualna posedovanja za 141 milion funti, povećanje za 5 miliona u odnosu na prošlu godinu. Liverpulu je dodaljena marka procene AA (Veoma Jako). U aprilu 2010. poslovni magazin Forbz je postavio Liverpul kao šesti najvredniji fudbalski tim na svetu, iza Mančester Junajteda, Real Madrida, Arsenala, Barselone i Bajern Minhena; procenivši vrednost kluba 822 miliona dolara (532 miliona funti), izuzevši dugove. Računovođa Deloit rangirao je Liverpul na osmom mestu u Deloit Fudval Novac Ligi, koja rangira svetske fudvalske klubove po zaradi. Liverpulovi dohoci u 2009-10. sezoni su iznosili 225.3 miliona evra.

Legende Tima uredi

Golmani uredi

Rej Klemens uredi

 
Pepe Reina

Rej Klemens je bez sumnje najbolji golman koji je ikada branio za Liverpul. Za Liverpul je branio 665 utakmica ,ne samo to, on je verovatno i najbolji golman u Evropi tokom 1970-ih i radih osamdesetih godina, u kojem je Livepul osvojio pet titula i tri Kupa Evrope. Za Liverpul je potpisao 1967. godine. Sa Liverpulom je osvojio dva UEFA kup 1972-73 i 1975-76. Tokom 11 godina u Liverpulu propustio je samo 6 ligaških utakmica, osvojio je svaku značajniju nagradu i pokazao doslednost koju nijedan golman Liverpula nije imao.[10]

Hose Manuel Reina uredi

Reina se razvio u jednog od najsigurnijih golmana tokom svoje karijere u Liverpulu, za koji je branio na 394 utakmice. Prošao je sve mlađe kategorije Barselone, i na Enflid ga je doveo tadašnji trener Rafa Benitez.Njegova prva sezona u liverpulu se završila sa trofejom FA kupa u finalu protiv Vest Hema na kom je odbranio tri od četiri penala Vest Hema. Godine 2007 osvojio je zlatne rukavice po treći put u Premijer Ligi za najviše utakmica bez primnjenog gola. 2013 godine prelazi na pozamjicu u Napoli gde je odigrao 43 utakmice i osvojio Italijanski kup, a po završetku sezone vraća se u Liverpul sa kojim je išao na letnju turneju posle koje prelazi u nemački Bajern iz Minhena[11]

Odbrana uredi

 
Džejmi Karager

Džejmi Karager uredi

Karager je za Liverpul potpisao 1996 godine, odigrao je 737 utakmica tokom 17 uspešnih godina i postigao 5 golova. On je jedan od retkih igrača koji je celu karijeru proveo u jednom klubu. Od navijača je dobio nadimak MR Liverpul. Njegova strast, entuzijazam i raznovrsnost su osigurali mesto u prvom timu na poziciji desnog,levog ili centralnog beka. Pri dolazku Rafe Beniteza postoao je regularni centralni bek, pozicija koju je oduvek želeo.Postao je prvi igrač Liverpula koji je nastupio u 100 kontinentalnih utakmica. Nažalost po Liverpulove navijače Karager je u Februaru 2013 najavio da će se povući na kraju sezone. Njegova poslednja utakmica bila je protiv Kvin Park Rendžersa na Enfildu 19. maja 2013. kada ga je publika pozdravila gromoglasnim aplauzom kada je napustio igru 5 minuta pre kraja.[12]

Sami Hipija uredi

Sami Hipija je bio jedan od najboljih odbrambenih igrača koji je nosio dres Liverpula. Za klub je odigrao 464 utakmice i postigao 35 golova. Za liverpul je potpisao 1999 godine a debitovao 7. avgusta iste godine. 2002 godine postao je kapiten Liverpula a zamenio ga je Stiven Džerard u Oktobru 2003 godine. Po dolasku Rafe Beniteza Sami Hipija i Džejmi Karager su postali defanzivni partneri i tokom sezone 2004-2005 smatrani su kao jedan od najboljih defanzivnih parova u Evropi i te sezone su osvojili Ligu Šampiona u legendarnom finalu protiv Milana. Sezona 2008-09 je bila njegova poslednja na Enfildu nakon koje je potpisao za Bajern Leverkuzen.[13]

Vezni red uredi

 
Stiven Džerard u dresu Liverpula

Stiven Džordž Džerard uredi

Stiven Džerard je debitovao za Liverpul 1998 godine. i za klub je odigrao 710 utakmica i postigao 186 golova. On je jedini igrač u istoriji kluba koji je u top 5 svih vremena i u odigranim utakmicama i u postignutim golovima. Godine 2003 njegovo liderstvo na terenu je prepoznao tadašnji trener Džerard Hulier i poverio mu kapitensku traku koju je nosio preko 10 godina duže od bilo kog igrača.

Najveća noć u njegovoj karijer je bila 25. Maja 2005. godine kada je sa Liverpulom osvojio 5. titulu Lige Šampiona, u jednom od najboljih finala ikada u kom je postigao 2 gola za Liverpul.2012. godine je postigao het-trik u utakmici protiv Evertona, nešto što nije učinjeno još od 1935 godine.

U Januaru 2015 godine kapiten je najavio napuštanje kluba nakon 17 godine u dresu "Crvenih".Bio je heroj i inspiracija 17 izuzetnih godina u dresu liverula.[14]

Ćabi Alonso uredi

Alonso je za Liverpul potpisao 2004 godine. Odigrao je 210 utakmica i postigao 19 golova. Ćabi Alonso je bio jedan od omiljenih igrača među navijačima Liverpula, jedan od najboljih dodavača u fudbalu. Njegova druga sezona u dresu Liverpula je bila možda i najpoznatija po golu koji je postigao sa 60 metara protiv Lutona u trećoj trundi FA kupa, koji je Liverpul kasnije osvojio.Juna 2007 godine Alonso potpisuje petogodišnji ugovor, ali je većinu vremena proveo van terena zbog povrede. Nažalost po mnoge Liverpulove navijače Alonsova poslednja sezona je bila 2008-09, nakon koje prelazi u Real Madrid.[15]

Napad uredi

Ijan Raš uredi

Ugovor sa Liverpulom je potpisao 1980 godine, a debitovao je 13. decembra 1980. godine. U dresu crvenih je odigrao 660 utakmica i postigao neverovatnih 346 golova što je klubski rekord. Ako postoji jedna reč kojom se može opisan Ijan Raš onda je to "gol". Bilo mu je potrebno 9 utakmica da postigne prvi seniorski gol, ali nakon toga kreće istorija. Sezone 1981-82 kada se dokazao za prvu postavu Liverpula postigao je 30 golova na 49 utakmica. Szona 1983-84 je bila verovatno i njegova najbolja postigao je čak 47 golova i postao je prvi britanski igrač koji je osvojio evropsku zlatnu kopačku. 1986 godine najavljeno je njegov prelaz u Juventus, što je dovole do toga da navijači liverpula pokreću kampanju "Raš mora da ostane" da sačuvaju svog heroja na Enfildu.

Nakon jedne sezone u Italiji vraća se u Liverpul. Postavio je mnoge rekorde koji još nisu oboreni i vrlo je verovatno da Liverpulova devetka neće biti prestignuta još neko vreme.[16]

Majkl Oven uredi

Za Liverpul je potpisao 1996 godine, a prvu utakmicu je odigrao 2. maja 1997 godine. U karijeri je nastupao 297 puta i postigao 158 golova. Fantastični napdač sa odličnom završnicom Majkl Oven je debitovao za prvi tim kao sedamnaestogodišnjak. Nadaren sa izuzetnom brzinom i smirenošću kada se nalazio u prilici za gol, postigao je 158 golova tokom 7 sezona na Enfildu. Sezonu 1997-98 završio je sa 23 gola na 44 meča u svim takmičenjima

U sezoni 2000/01. je pomogao klubu u jednoj od najuspešnijih sezona u poslednje vreme. Tim je osvojio Liga kup, FA kup i UEFA kup, sa Ovenova dva gola u poslednjih nekoliko minuta finala FA kupa protiv Arsenala, kada je sa 1-0 za Arsenal preokrenuo rezultat na 2-1 u korist Liverpula.

U sezoni 2002/03. Oven je ponovo bio u vrhunskoj formi postigavši 28 golova. Liverpul je bio na vrhu tabele i po prvi put u poslednjih nekoliko godina je izgleda kao pravi kandidat za titulu, ali serijom loših rezultata na kraju sezone je završio tek na petom mestu.

Nakon odlaska Žerara Ulijea sa mesta menadžera Liverpula, počele su priče o odlasku Ovena iz kluba. Bio je najbolji strelac tima svake sezone osim te u kojoj je napustio Enflid [17]

Reference uredi

  1. ^ Liversedge 1991, p. 112.
  2. ^ Kelly 1988, p. 187.
  3. ^ Moynihan, Leo. The pocket book of Liverpool. p. 24.
  4. ^ Liversedge 1991, p. 113.
  5. ^ Pearce, James (23 August 2006). "How Kop tuned into glory days". Liverpool Echo. Archived from the original on 10 February 2009. Retrieved 6 December2008.
  6. ^ Liverpool F.C. Retrieved 15 August 2010.
  7. ^ „BBC. 6 November 2007. Retrieved 22 August 2010.”. 
  8. ^ „Anfield”. 
  9. ^ Liversedge 1991, p. 108.
  10. ^ „Ray Clamence”. 
  11. ^ „Pepe Reina”. 
  12. ^ „Jamie Carragher”. 
  13. ^ „Sami hyypia”. 
  14. ^ „Steven Gerrard”. 
  15. ^ „Xabi Alonso”. 
  16. ^ „Ian Rush”. 
  17. ^ „Owen”. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mare1337/песак&oldid=21985056”